Šimanova skala počinje od 500, preko 750, 1000, 1500,2000,2500, 3000,4000,5000,6000,8000,10000,15000,20000 Sad, šta možeš primetiti čika Milane  Ono koliko ja poznajem Šimano je, da je ta skala formirana na osnovu  dva parametra.Veličine tela mašinice i veličine špulne. Zato sam u jednom postu i napisao da ako ti treba snažnija rola,uzmi dva broja veču  500 i 750 isto telo , različita veličina špulne.Isto je i sa kombinacijama 1000 i 1500, 2000 i2500,3000 i 4000, 5000 i 6000.Pa onda ide puno teža 8000, pa puno teža 10000 itd. E sad ,da li se tu krije onaj za.eb o kome si ti pisao    Isto je i kod Daiwe   

Čini mi se da je ovako, slično prethodnim objašnjenjima, ali nisam baš siguran. Jedinica ( ili ti 1000, ali ja  uvek smanjim cifru  na 1), dvojka, trojka...... bi trebalo da znači da na špulnu staje 100 metara 0,1-0,2-0,3-....najlona. Ako je oznaka sa 5icom, 1500, 2500,3500....to bi trebalo da znači da je telo jedinice a špulna koja pripada dvojki, odnosno za broj većoj mašinici.
Trebalo bi i da se razlikuju veličine mehanizma naspram veličini osnovne špulne ali izgleda da to danas nije uvek tako. A izgleda da nije isto kod različitih proizvođača. Ko je bolje upućen neka nam objasni.

Nekada davno, dok je bio u upotrebi isključivo monofil  baš tako su obeležavane mašinice sa tada modernim konceptom-otvorenim dubokim kratkim kalemom- 20, 30, 35,40, ....i to je tačno bila mera kapaciteta, koji je pratila i veličina. Važilo za sve tadašnje proizvođače, a najprecizniji je bio po meni Sillstar. Za modele sa zatvorenim kalemom to nije važilo-uglavnom je kapacitet bio veći od broja. Napr. Quick 330n, je primao 100m 0,50 čini mi se.  Sa početkom upotrebe upredenica I plitkih spulni, ta mera se gubi, i danas skoro svaka firma ima neke svoje mere veličine i kapaciteta. Abuovih 30 je otprilike kao Šimanovih 2500, Šimanovih 4000 je kao Daivinih 3000. Rajobi-Spro4000 je nešto manji od Šimanovih 4000..... Zatim i namena igra ulogu pa je Šimanova mašina za more sa oznakom SW veća od FW, istog broja, što važi i za druge firme.....Ne znam po čemu se sada određuju brojevi na mašinicama.

Ne zamerite, verovatno se ponavljam. Još ovaj put i neću više.
Kod ispitivanja svojstava materijala postoje dva interesantna parametra; čvrstoća i dozvoljena čvrstoća.
Čvrstoća je sila pri kojoj materijal puca a dozvoljena čvrstoća, kao što samo ime kaže, je  sila koja je manja i dozvoljena-preporučena kod neke  primene dotičnog materijala.
Pa kad nam neko kaže dozvoljeno je toliko i toliko mi ga možemo još i pitati; ok, a koliko je to daleko od sile pucanja-loma. Tek da bi znali, jer nije sve jedno koliki je stepen sigurnosti primenjen pri deklarisanju te dozvoljene sile.
Ta dozvoljena sila je za nas ustvari maksimalna sila do koje možemo da opterećujemo mehanizam a da smo istovremeno dovoljno daleko od rizika pucanja-loma.
Kada je u pitanju složeni mehanizam, ona se određuje na osnovu čvrstoće svakog elementa pojedinačno, pa na osnovu najslabijeg  elementa se deklariše max dozvoljeno opterećenje za ceo mehanizam.
Dakle, proizvođač mašinice bi nama trebalo da kaže-deklariše koji je maksimalan otpor tereta koji ova mašinica sme da vuče, a sve to za neki stepen sigurnosti, npr 0,6.
Mi bi, na dalje, trebalo da poznajemo hidrodinamičke osobine varalica i da znamo koliki otpor pružaju u mirnoj ili tekućoj vodi. I kad biramo mašinicu onda sve to treba i da uskladimo.

Dalje, ako bi posmatrali šta se dešava sa mašinicom kada ručicu vrtimo na prazno, bez opterećenja, i onda postepeno povećavamo silu opterećenja na struni, videli bi da se potrebna sila za pogon ručice u početku povećava srazmerno opterećenju a kasnije brže raste od rasta opterećenja, povećava se nesrazmerno. To je zbog toga što ceo sistem mehanizma u jednom trenutku počinje pod uticajem povećane sile da se izvija i uvija, pa pritisci na ležišta i zube zupčanika nesrazmerno rastu pa tako rastu i gubici snage. Koliko i kako, zavisiće od krutosti mehanizma. Gubici snage pri tom su predstavljeni parametrom koji se zove Efikasnost ili Stepen iskorišćenja (što je suprotan pojam od stepena gubitaka). Kako tako, najkraće; treba znati da li i koliko opada efikasnost mašinice sa porastom opterećenja? Idealno bi bilo da je efikasnost velika i da se ne menja sa opterećenjem.

Što manju silu primenjujemo na ručici, odnosno struni, mašinica će manje i da se haba-troši. Na prazno je trajnost verovatno i neograničena, međutim nas najviše interesuje kolika je ona pri max dozvoljenom opterećenju. To će svakako zavisiti od kvaliteta upotrebljenih materijala, kvaliteta obrade i ostvarenih preciznosti svih prostornih pozicija  elemenata u sistemu, a i već pomenute stabilnosti-krutosti sistema.  I to bi trebalo da deklariše proizvođač ali, kako reče DDj: "malo sutra, čim naoštri olovku".
Ali, to za njih ipak nije nepoznanica. Trajnost može da se izračuna a postoje i mašine za ispitivanje trajnosti, gde se elektromotorom vrti i vrti zupčasti par ili šta već a optereti se nekom silom. Povremeno zaustave, pregledaju zupce i kada oni počnu da se ljuspaju (to je njihov termin) i trajanju je kraj. Pogleda se "kilometraža" i to je to.

A šta mi možemo u prodavnici? Malo šta.
Nisam pristalica ocenjivanja čvrstoće mašinice isključivo na osnovu veličine a niti na osnovu težine. Lakši materijali mogu da budu čak i čvršći od onih koji su teži. Jedino, nažalost, ne mogu da budu i jeftiniji. Slušanjem šumova takođe može da se dođe u zabludu. Jednom je kolega ibanezi rekao:  "Slamer mellje na prazno ali potpuno isto tako melje i kada se debelo optereti, za razliku od nekih tihih mašinica koje počinju da melju tek pri malo većem opterećenju i ubrzo, po tom, zablokiraju."

Ali, u suštini, od čega je napravljeno i kako je napravljeno, nas ustvari ne bi trebalo ni da interesuje, jer skoro uvek je ta tema izvor svakakvog marketinškog talambasanja i prilika da nas proizvođač ubedi da kupimo baš njegovu mašinicu. I na kraju nas ubedi i u ono u šta se mi ustvari i ne razumemo. Ista je situacija i sa štapovima.
Nama ustvari nisu interesantni ni materijali, ni rešenja, ni ......., nama je interesantan samo rezultat svega toga i cena. Pa kad zaboravimo na hladno kovane zupčanike, ARB lagere, novu konstrukciju, nov prečnik tanjira i pomerenu osu ovog ili onog elementa, šta nam preostaje? Ono što je opisano u početku ovog teksta. Max dozvoljeno opterećenje, efikasnost i trajnost. A da li nas o tome proizvođač obaveštava? "Naravno",  ne! 
A da li mi sami možemo nešto od toga da utvrdimo? Izgleda; vrlo teško! Međutim, treba biti uporan i ne treba posustajati.
Za sada nemamo pouzdanu metodu za objektivno ocenjivanje prethodno spomenutih parametara, ali bez obzira na to mislim da sve što je napisano u temi nije bilo uzalud i ako ništa drugo sigurno je bar malo pomerilo naše shvatanje onoga što je važno i bitno kod mašinica.

Evo kako to računaju Rusi .  .  . he he he
http://salapin.ru/blogs/album7196.html
http://salapin.ru/blogs/album8131.html


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

E na'pako.. Pa ovde treba poznavati i fiziku i mehaniku i dok ja to sve savladam mogu u'vatiti lepe ribe.. ;) :D
Mo''s mislít': Nр = 1/2 Nк · dш · iк / (rр · ηкат ) 

ja sam pregledao do 1/3, dalje nisam  dosta sam ja gulio ovo s**** na faxu, nemerem jos i na ruskom da polazem 

Milan berkut,
Ako ne čitaš ruski pa primeniš gogl prevodilac onda je vrlo teško izčitavati tekst. On prevede i parametre formula pa više ne možeš da se snađeš oko toga šta je šta u odnosu na slike i crteže. A i materija je teška za laike. I da je na srpskom jeziku dobro bi trebalo da se nategnu vijuge pa uz nekoliko čitanja da bi se shvatilo u potpunosti.
Ali, koliko sam ja uspeo da ukapiram, u tekstovima gotovo nema ničeg o čemu ni mi nismo raspravljali. Jedino što je Rujkan i dokazao i matematički i eksperimentalno ono do čega smo i mi došli ne na osnovu proračuna nego više na osnovu iskustva i slutnji.

Nadam se da sam ipak uspeo da shvatim suštinu i zaključke, a koji su ustvari bitni:

-   Koliku silu ćemo morati da primenimo na ručicu mašinice da bi savladali neki određeni otpor, a koji pruža teret ili varalica, nikako ne zavisi direktno od veličine same mašinice.
Ta potrebna sila na ručici, ustvari, direktno zavisi od: dužine same ručice, prenosnog odnosa mehanizma mašinice kao i od dijametra špulne.
Za istu silu prema teretu, potrebna sila na ručici će biti manja ako je dužina ručice veća,  ako je prenosni odnos manji ili ako je dijametar špulne manji.
Potrebna sila na ručici će takođe biti manja ukoliko su otpori trenja u samom mehanizmu mašinice manji.
Ako je mašinica montirana na štap i struna provučena kroz sprovodnike onda i otpori trenja na sprovodnicima štapa znatno utiču na potrebnu silu na ručici mašinice. Na ova trenja utiče broj, veličina, raspored i kavalitet sprovodnika kao i sama struna, njena debljina i klizavost.  -

Ima tu još i to kako utiče opterećenje na sile trenja, početna sila kada se mehanizam startuje od mirnog stanja pa smanjenje iste pri uspostavljanju obrtanja.....i još nekih stvari koje nažalost nisam mogao da razumem. Ono na kraju; šta su kriterijumi za izbor mašinice kod fidera, što nije nebitno. Bio sam prilično smoren od čitanja i pokušaja da razumem, možda ću kasnije ili ako je neko shvatio neka nam razjasni.

Da sve si dobro shvatio i divim ti se jer si to uspeo ne znajući jezik već uz pomoć najlošijeg prevodioca he he he.
U drugom tekstu je ispitao sve svoje mašinice koje koristi za fider pecanje i ta ispitivanja su bila usmerena na - opterećenje na ručici pri namotavanju hranilice od 90gr, i - brzina kojom te mašinice namotavaju tj koja mašinica više namota za jedan obrt ručice . . . Dokazao je da od dve iste mašinice manje opterećenje na ručici će imati ona kod koje je prečnik namotanog najlona na špulni manji . . . I govori o tome da se mašinice za fider trebaju birati na osnovu dva kriterijuma 1. - one koje manje opterećuju ručicu ( moj zaključak je da su to snažnije mašinice) i 2. - one koje više najlona namotaju za jedan obrt ručice.
Interesantno je da su mašinice Daiwa Match Winner i Shimano Nexave prilično ujednačenog odnosa "vučnih" i "brzinskih" osobina, a za favorite ipak proglašava tog Match Winera i Volžanku Lider koja za neznatno više sile na ručici dosta brže namotava . . . Što se tiče Ryobi Ecusime kaže da ima najveće opterećenje na ručici ali da je druga po brzini namotavanja, i kad bi joj se ručica stavila dužine 7cm bila bi apsolutni pobednik u odnosu na sve navedene mašinice.



Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Zahvaljujem na tumačenju teksta. Uštedeo si mi priličan napor oko prevođenja.
Inače, mislim da je tema već prilično rasvetljena. Bar meni su mnoge stvari sada mnogo jasnije.
Lakoću sa kojom se okreće ručica mašinice, pod određenim opterećenjem, mi smo pogrešno nazvali sanagom mašinice. Pojam snage znači nešto sasvim drugo. Ali ako je već nešto u upotrebi neka tako i ostane.
Važnije pitanje je; od čega zavisi ta snaga-lakoća okretanja ručice mašinice pod opterećenjem?
I to smo utvrdili. Zavisi od tri faktora gde ne figuriše fizička veličina mašinice.
Fizička veličina međutim utiče na indirektan način, tako što je kod većih mašinica prirodno veći i prečnik špulne. To obara snagu pa da bi se ova nadoknadila mora se smanjiti prenosni odnos ili povećati dužina ručice. Obično se smanjuje prenosni odnos.

Šta je još interesantno? Velike mašinice imaju obično mali prenosni odnos  ali imaju velike špulne pa se može desiti da brzina povlačenja tereta ili varalice ili veličina uvlačenja strune bude ista kao kod male mašinice sa malom špulnom ali većim prenosnim odnosom.
Da bi se ovo sagledalo postoji parametar "dužina uvučene strune" pri jednom okretu ručice,
koji se vrlo često navodi u tehničkim karakteristikama mašinica, ali to može da bude i druga tema.


Spojene poruke: 10 Novembar 2015, 09:32:25

Detaljnije čitanje  tekstova na linkovima koje je postavio naš uvaženi kolega Milan Berkut, me je odvelo na još jednu adresu istog sajta  http://salapin.ru/blogs/album7229.html.
Oni koji su u dilemi u vezi toga da li veličina radijusa rotora utiče na snagu, u tekstu će naći dokaze da radijus rotora nikako ne utiče na obrtni momenat mašinice.

Dakle, ostaju relevantni faktori: dužina ručice, prenosni odnos, radijus špulne,  kao i gubici snage u mehanizmu.  Zbog trenja a i zbog trošenja dela snage na funkcionisanje mehanizma za ređaje strune.
Zbog ovog poslednjeg, nameće se i pitanje; koliko snage troše pojedini različiti mehanizmi za ređanje strune? Kao što znamo ima ih nekoliko. Koji je od njih najefikasniji, odnosno koji troši najmanje, da bi što veći ostatak snage bio usmeren na povačenje tereta putem strune?


Spojene poruke: 13 Novembar 2015, 10:37:54

Gadljivi na matematiku neka ne čitaju, mada je sasvim jednostavno – nije komplikovano.
Sve formule sa ruskih sajtova mogu da se svedu samo na jednu. U obiku koji je jednostavan za analizu onoga što nas najviše interesuje; kakav je odnos sile aplicirane na ručicu i sile koja povlači strunu, tj. varaicu ili bilo kakav teret?



   Fst = Fru x (Rru/Ršp) x (1/i ) x n

gde je:
Fst - sla koja deluje na teret preko strune, sila povalačenja tereta (g)
Fru - sila koja deluje na ručicu-rukohvat mašinice putem ruke ribolovca (g)
Rru - dijametar koji opisuje ručica pri okretanju (2 x dužina ručice) (cm)
Ršp - dijametar špulne (cm)
i – prenosni odnos mašinice (broj obr. rotora - za  jedan obr. ručice)
η - stepen iskorišćenja snage mašinice (manje od 1)

Formulu je lako analizirati:
Sila prema teretu ( Fst ) direktno je proporcionalna sili na ručici ( Fru ),  odnosu radijusa ručice i špulne (Rru /Ršp), stepenu iskorišćenja (η), kao i recipročnoj vrednosti prenosnog odnosa (1:i).
U veličini stepena iskorišćenja, ogeda se kvaitet mašinice. Ali ovaj stepen iskorišćenja nije isti pri različitim opterećenjima, kao i prilikom habanja mašinice - tokom vremena upotrebe opada.
Pa se tako, može se reći, da je veći (η), i naročito njegova stabilnost u zavisnosti od opterećenja i dužine vremena upotrebe, pravo merilo kvaliteta jedne mašinice.


Spojene poruke: 19 Novembar 2015, 10:44:57

Još malo razmatranje formule.
Deo formule (Rru/Ršp . 1/i) je za neku mašinicu nepromenljiv i ne zavisi ni od opterećenja ni od habanja. To je neki fiksni konstrukcioni faktor svake mašinice, a koji množi ostatak u formuli. On je onda nekakva konstrukciona konstanta svake mašinice i neimenovan je broj i uvek manji od 1.
Npr.     5/5 x 1/5 = 0,2.
Što je ovaj broj veći – veća je i sila na struni u odnosu na silu na ručici, a to je poželjno.
Ovaj iznos se može nazvati prenosnom konstantom mašinice (k), za koju se može reći da je što veća to je bolje.


Mislim da se može se reći da bi ova Prenosna Konstanta bila tačnija i korisnija umesto isticanja  Prenosnog Odnosa, kod upoređivanja vučnih osobina mašinica.
Jeste matematika ali priznaćete da nije baš komplikovano?


Spojene poruke: 22 Novembar 2015, 11:51:13


k = Faktor Prenosnog odnosa Sile 

Kako ovaj faktor (k) može da ima potpuno isti ili približno isti iznos kod mašinica koje se znatno razlikuju  po veličini, razmatranje navodi na pomisao da su elementi tog faktora (ručica, špulna i prenosni odnos broja okretaja) prenaglašeni kod razmatranja ,,snage" mašinice. Ako je ovaj faktor isti ili približan kod mnogo različitih mašinica (što slutim) onda se može reći da je ostatak (η) taj koji je od presudnog značaja za ,,snagu" jedne mašinice.
Za primer: imam mašinicu veličine 1000 i 4000. Kod obe je igrom slučaja koeficijent (k) potpuno isti. Međutim, kada pogledate mašinice, očigledno je koja mašinica može da bude snažnija, naravno 4000. Ako se kod njih ne razlikuje koeficijent (k), šta se onda razlikuje? Razlikuje se ostatak u formuli, a to je stepen iskorišćenja odnosno gubitaka (η).
Iz prethodnog se može zaključiti da je veličina gubitaka u mehanizmu ustvari presudna za lakoću okretanja ručice pri većem opterećenju.
A već smo rekli da se stepen gubitaka menja sa opterećenjem. Kod mašinice 1000, povećanjem sile opterećenja gubici bi brzo narasli, verovatno čak do nivoa da ručica više ne može ni da se pokrene.
Ali, zaključak da snaga zavisi od veličine mašinice ne bi ipak bio tačan. Odnosno bio bi kada bi mašinice svih veličina bile i istog kvaliteta. U praksi to nije slučaj pa se sigurno može pronaći mnogo slučajeva gde je mašinica manja po dimenzijama i težini ustvarai jača po snazi od neke koja je veća.
Tačan zaključak je: lakoća okretanja ručice pri povećanim opterećenjima ("snaga"), osim delimično od faktora (k), u najvećoj meri zavisi od stepena gubitaka u mehanizmu mašinice.

Spojene poruke: 05 Decembar 2015, 13:10:04

Smatram da se  u prethodnom nema više šta ni dodati niti izuzeti.  Ali takođe smatram  da iz prethodne analize može da proizađe  bar jedan koristan zaključak:

Uobičajeno je da se kod isticanja snage neke mašinice, osim  njene robusnosti, veličine, težine, kvaliteta...,  spominje prvenstveno prenosni odnos broja obrtaja, a napominje se još da je snažnija i ona mašinica koja ima dužu dršku ili špulnu manjeg radijusa.
Sve je to tačno, ali kako uporediti dve mašinice kod kojih se razlikuju sve tri spomenute veličine, ili samo dve? Sve one utiču na snagu, ali pitanje je koliko koja?
Na to pitanje,  potpuni odgovor daje faktor prenosa snage (k). On obuhvata sve tri veličine i predstavlja njihovo sadejstvo neimenovanim brojem. Ako je taj broj veći i mašinica, što se tiče pomenutih veličina, je snažnija. Ovaj faktor je za pojedinu mašinicu konstrukciona konstanta. Ne menja se, ni sa opterećenjem niti sa habanjem mašinice.
Prosto ko pasulj. Izmeriš dužinu ručice, prečnik špulne, prenosni odnos obrtaja i lako izračunaš faktor prenosa snage (k):



Iz druge, sledeće, formule, jasno se vidi da je sila na izlazu mašinice direktno proporcionalna ovom faktoru. Ako je on 10% manji – toliko isto je i sila na izlazu manja, i obrnuto.


Ovaj i ovakav  uvid ne dozvoljava da se u praksi, kod komentarisanja neke mašinice,  preuveličava uticaj bilo koje od pomenute tri veličine, što se neretko dešava.

Preostali faktor je stepen gubitaka u mehanizmu, odnosno stepen iskorišćenja primenjene snage na ručici mašinice. I on direktno proporcionalno utiče na veličinu izlazne sile. Ali, kako reče ruski kolega,  kod kupovine mašinice stepen gubitaka je ,,mačka u džaku". Potpuno bih se složio sa ovim, jer nažalost, za sada,  zaista je tako.
Što se tiče kratkog naziva spomenutog faktora, sa upotrebom samo jedne reči, ja za sada nemam ideju. Ali ima maštovitih. Neko će se već dosetiti, obzirom da sam primetio mrzovoljnost kolega kada je potrebno upotrebiti više reči za opis nekog pojma. SMS generacija, šta ćeš!

I na kraju, žao mi je što niko od kolega ne reaguje na ova moja pisanija. Voleo bih da čujem i druga mišljenja, jer ako ih nema lako se zastrani.
Možda je i uzrok tome što se svaki moj dodatni post ne ističe u ,,skorašnje poruke", pa mnoge kolege i ne znaju da postoji nov tekst, a čitaju uglavnom ono što je novo. Doduše to se pojavljuje isticanjem vinjete ,,Novo", ali to samo ako je neko ulogovan ili ako je raspoložen da istražuje.
A  možda sve prethodno pet para i ne vredi. Ako je to tako, ja sam ipak rekao svoje pa odo ja na pecanje.

WOOOOOW, ja master na FTNu al ovo je previse za moj mali, napaceni i sprzeni mozak...a sta kazete da oko ovoga predjemo na konkretno poredjenje modela koji nas zanimaju, tj nekih osnovnih informacija koje imamo o masinicama koje nam zapadnu za oko.

Evo ja cu da pocnem:
težina   prenos                     kapacitet špulne   broj ležajeva      max drag
260 gr   5.1:1 (83cm)               0.30 - 125 m   7+1                         6 kg
VS
težina   prenos                kapacitet špulne                  broj ležajeva       max drag
269gr        5.8:1(84cm)           0.25mm - 165m                   8+1                 5.5 kg

Po svemu gornja je jaca ali koliko je to u praxi. Ovako po svemu bi rekao da su bas-bas ista kategorija. Namerno nisam pisao modele nego samo te neke karakteristike koje nam prodavci daju.

Kako vidim, zaista se radi o vrlo sličnim mašinicama. Najveća razlika, na osnovu podataka koje si dao odnosno koje su dali proizvođači, je kod prenosnog odnosa broja obrtaja. Ali količina povučene strune za jedan obrtaj se takođe gotovo ne razlikuje, što ukazuje da špulna prve mašinice ima veći obim odnosno prečnik, ali zato je prenosni odnos manji.
E sad koja je snažnija. Kada bi izmerio njihove dužine ručica i prečnike špulne, mogli bi lako da izračunamo njihove faktore prenosa snage. Rezultat bi rekao koja je snažnija i koliko je snažnija, sa tog stanovišta.
Preostaje onda samo stepen gubitaka u mehanizmu. On bi trebalo da bude povezan i sa cenom mašinica. Broj lagera isti, težina ista, veličina ista ....., rekao bih onda da bitna razlika po pitanju snage može da bude jedino ako postoji bitna razlika u kvalitetu.

Hmmmm...to bi moglo da se odradi, ajde baci neku skicu sta da merim pa cu ja na jednoj a neko drugi sa sajta ce na drugoj.

Pa mislim dabi trebao samo još da izmeriš dužinu ručice i prečnik ''pune'' špulne.

Precnik spulne je 50mm a duzina rucice 30+70mm. Nisam bas neki umetnik ali ovako nekako izgleda.