MRJJ, Praktično, to što si ti napisao je zakon za dunavske (i druge) džigeričare. Ili bolje reći za bilo koji vid srednjeg pa nadalje varaličarenja. I uglavnom, toga se (skoro) svi pridržavaju. Jedino ono- ako smo slabašni u ruci. Koji je varaličar toliko slabašan da ne može da vrti bilo koju mašinicu. Pa taj onda ne može ni štap držati, ni biti varaličar. A sve ovo što je napisano, napisano je u cilju detaljne istrage uz tužioce, odbranu, porotu. Težak slučaj Možda ga je DDj rešio? Meni liči na to, ali mnoge stvari su daleko od mene i mog poznavanja mehanike, fizike...

Citat: mi-ne poslato 28 Avgust 2015, 22:07:13
Komentar je bio na prethodni post od @dva vuka. Ista masina, razlicite spulne.

@Milan b. ako cemo tako, sto nije pogresno, nije isto dali je spulna puna (namotana upredenom do vrha) ili skoro prazna. Znaci da ulogu igra i dubina spulne.

Mozemo da pojednostavimo stvar i da zakljucimo da jedino boja masinice ne igra ulogu oko njene snage.

mi-ne  ovo si odlično primetio... 
Evo malo da doprinesem apsurdnosti teme  Svi smo zaboravili još jedan parametar - debljinu strune .Logično je da, ako je struna deblja, pravi veće trenje na ležaju vođice i samim tim i veće gubitke na izlazu prema varalici. Sad . koliki su ti gubitci, ostavljam Slobu da izračuna....  Kad već idemo u sitna crevca.... da čujem eho....he,he   

Citat: slob poslato 29 Avgust 2015, 07:52:30

Znači beznadežan slučaj. Samo kad bi jedan krenuo da daje prave podatke ...morali bi posle svi.

Oko davanja podataka o svojim masinicama su bitni interesi, a nije iskljuceno da interese ima samo jedan od njih.
Vec par godina sam razmisljao o interesima te vrste.
Recimo jedan slabo (ili dobro) posecen forum razradi ovako nesto




Vec vidjeno. Kako bi to uticalo na posecenost tog sajta 
To je jedini slucaj koji mi pada na pamet gde interes nemoze da omane, a mnogima se to nebi svidjalo. 
Ubrzo zatim vidis moderatore kako spartaju dunavom sa jahtama  , a teme nestalo. Ili nestalo i moderatora i sajta. 
  ako nekome nije smesno nemora da se smije.

Citat: ibanezi poslato 29 Avgust 2015, 12:48:36
  MRJJ, Praktično, to što si ti napisao je zakon za dunavske (i druge) džigeričare. Ili bolje reći za bilo koji vid srednjeg pa nadalje varaličarenja. I uglavnom, toga se (skoro) svi pridržavaju. Jedino ono- ako smo slabašni u ruci. Koji je varaličar toliko slabašan da ne može da vrti bilo koju mašinicu. Pa taj onda ne može ni štap držati, ni biti varaličar. A sve ovo što je napisano, napisano je u cilju detaljne istrage uz tužioce, odbranu, porotu. Težak slučaj Možda ga je DDj rešio? Meni liči na to, ali mnoge stvari su daleko od mene i mog poznavanja mehanike, fizike...

To sa slabašnim varaličarem je bila šala,naravno,a takodje nemam ništa protiv teorije,koja je neophodna da bi se neke stvari pravilno razumele.Slob je dao veliki doprinos u tom smislu.Ja ,lično želim samo da napomenem ono do čega sam iskustveno došao.Pecam sa tzv. ekonomskom klasom mašinica.Lično, mnogo više posvećujem pažnju na izbor štapa.Mašinica je za mene jedan mehanički sklop koji treba da služi svrsi prikupljanja strune i još ponešto i to je to,...a takodje i da nekošta previše.Pecam sa slamerom 260 i ryobi applausom 3000, koje su obe u rangu jeftinijih mašinica,ali su tzv. radne mašinice, dokazane u praksi i komplet su od metala. Za mene dovoljno. Štap je suština,a mašinica je samo stroj :)

mrjr,
Kako kaže kolega Glod: "Mašinice radne i mašinice paradne"!

Napomena u vezi teme:
Ne treba zaboraviti i to da se snaga primenjena na ručicu za okretanje troši, osim na namotavanje strune pod opterećenjem, i na mehanizam za slaganje te iste strune. Koliko? Teško je znati. Jedino što je izvesno da je to manji deo snage. Ali, mislim da taj deo ipak nije zanemariv.
Ima mehanizama različitih konstrukcija i oni, osim svojih karakteristika u odnosu na kvalitet slaganja strune, imaju i različitu ,,potrošnju" snage. Ta potrošnja se pridodaje bilansu efikasnosti mašinice ali u negativnom smislu.
Koliko troši Worshaft, ,,S", ili neki drugi sistem -ne znam. Pa tako ne znam čak ni koji je od njih efikasniji, koji od njih troši manje.

  Da li znate da multiplikator sa onog snimka gde je upecan som od 110+ kila, ima prenos od 5,3? Kakva je sad to masinica sa tim prenosom, a takvu ribu izvadila?

Ne treba se čuditi. Prenosni mehanizam ručice (5,3) služi za vuču varalice ili sistema udice kao i za namotavanje viška strune prilikom privođenja upecane ribe, a ribu ustvari vadi mehanizam drila i u svemu tome je najvažniji štap. I naravno spretnost ribolovca.

  Da li je sad ona snazna ili nije ako moze toliku ribu da izvuce? Predpostavljam da manji prenosi onda sluze za teze varalice?

  Pojedine stvari treba razjasniti. Manji prenosni odnos nam ne služi  da olakša zamaranje ribe,već pre svega vodjenje težih varalica. Kako? Tako što se zamaranje većih riba vrši štapom (pumpanjem), a mašinica u tom slučaju prikuplja višak strune. Ribe pd par kilograma možemo  zamarati i bez pumpanja,samo namotavanjem, kao što ja recimo radim najčešće. Podešen dril odradi svoj deo posla, tako da ja ne osećam preveliki otpor na ručici mašinice, koja pomalo prokliza i amortizuje nagle begove, a štap vrši konstantan pritisak na ribu. Kod većih riba dril moramo da pritegnemo više, a tada je jako teško i pokušati sa izvlačenjem ribe samo na mašinicu, već mora štapom da se radi.

laki22,
Uslovno rečeno i skroz teminološki pogrešno, ali uobičajeno kod ribolovaca,  može se reći da mašinica ima dve snage. Snagu drila i snagu vuče varalice. U principu one ne moraju da budu u nekom propisanom odnosu.
Naprimer: pecaš na jezeru (voda stajaćica) sa varalicom koja pruža mali otpor (naprimer neki lagani pilker) ali ribe su krupne i besne. Dril mehanizam mora da bude snažan a prenosni mehanizam baš i ne mora. Kako ne postoje univerzalni štapovi slično se može reći i za mašinice.

A šta mislite o ovoj matematici . . . rekli smo da je snaga = rad/vreme tj rad u jedinici vremena (kod obrtnog momenta ima tu još neka konstanta). A rad = sila x predjeni put. Na ulazu i izlazu nam faktički ostaje da izmerimo samo rad jer je jedinica vremena ista npr 1 sekunda . . . i . . . na ulazu je rad= sila x predjeni put ručice za jedan krug tj obim koji ručica napravi . . . Na izlazu možemo lako izmeriti koliki predjeni put sila napravi tako što izmerimo koliko je najlona namotano za jedan obrt ručice, i tako možemo odrediti kolika je izlazna sila. Ovo važi za idealne uslove a i to je bar nešto, jer smo zaključili da je ulazna i izlazna snaga iste veličine što znači da za jednu sekundu vremena je i rad ručice i rad na izlazu isti . . . a u toj sumi se menja samo predjeni put i sila. Iz ovoga se može zaključiti da obim kruga koji opisuje ručica (lako merljiv podatak) i dužina namotanog najlona za jedan obrt ručice (takodje lako merljivo) treba da imaju što manju razliku da bi izlazna sila imala veću vrednost a time i mašinica lakše prenosila snagu.
Tu sam prenosni odnos u mašinici može biti bitan samo u smislu manjeg gubitka snage u samom mehanizmu u realnosti . . . u idealnim uslovima je nebitan.


U stvari mislim da treba posmatrati na proces prenosa snage obrnuto od tog kako smo do sada! Treba pretpostaviti kolika je sila otpora (koju pravi varalica npr) a zadatak mašinice je da tu silu redukuje na što je manje moguću na rukohvatu na ručici mašinice da bi mi mogli lakše da okrećemo ručicu . . .


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Milance, druze moj, jel ti ovo za ozbiljno??

Uzivao sam citajuci tvoje recopise i marifetluke u pripremi hrane za fider.

Batali ove sile, snage, radove i putanje, kad ti drug kaze...

Bolje se spremaj za Zvornicko jezero.

Milan berkut,
Ne vidim grešku u tvojoj matematici jedino se ne bih složio sa tvojom konstatacijom pri kraju teksta da je kod manjeg prenosnog odnosa "mašinici lakše da prenosi snagu". Nije lakše mašinici već ribolovcu.

Svrha predhodnih rasprava bi trebala da bude da da odgovor na pitanje; šta gledati prilikom odabira mašinice, a kada je u pitanju mehanizam za namotavanje strune.

Jedan od faktora je i prenosni odnos zupčanika. Tu je međutim sve vidljivo i jasno. Ako mašinicom treba da vučemo teške varalice u teškoj vodi treba izabrati manji prenosni odnos. Pri tom treba imati na umu i da je kod njih za istu brzinu motanja manja brzina varalice.
Ono što nije vidljivo, a veoma je važno za korisnike mašinica, je kolika nominalna i  maksimalna snaga  je predviđena za datu mašinicu kao i koliki su gubici uložene snage pri nominalnom odnosno maksimalnom opterećenju mašinice i još, koliko dugo može mašinica da istraje. Jednom rečju kolika je Snaga, Efikasnost i Trajnost (kilometraža pri nominalnom opterećenju) mašinice.
Verujem da je Efikasnost usko povezana sa Trajnošću mašinice, jer kod manje efikasnih sistema veći su gubici trenja a trenje troši i ležajeve i zupce zupčanika.
Sve ovo može da se samo približno proceni na osnovu veličine i čvrstine mašinice kao i na osnovu lakoće motanja na prazno. Ali ta procena može nekad i debelo da omaši, naročiti kada je u pitanju Trajnost.
Dakle, za jednu mašinicu možemo da kažemo da je "Snažna" (da je predviđena za prenos velike snage), da je Efikasna (da ima što manje gubitke snage) i da je Trajna – Kvalitetna (što manje habanje pri primeni nominalne snage).

U prodavnici možemo samo delimično da procenimo mašinicu, u praksi je to bolje a idealno bi bilo da Snagu, Efikasnost i Trajnost možemo da izmerimo. Problem je međutim metoda merenja kao i naša pristupnost tim metodama.

Dobri moji, baš sam se zainteresovao za ovu temu i, moram Vam priznati, mnogo mi se svidela ideja Sloba da nadjemo jedan, dva ili čak i više parametara uz pomoć kojih univerzalno možemo u prodavnici od deset odabranih mašinica za svaku odrediti to što ni jedan proizvodjač ne piše a nama vrlo važno znati:
- Snagu
- Efikasnost
- Trajnost
Za ovo treće, Trajnost, ja mogu da zaključim da će najtrajnija biti najteža od odabranih ( o tome se već pisalo ovde), sve joj metalno pa zato i teško pa zato i trajno.
Efikasnost, bi po meni bila cena mašinice, skuplja ima kvalitetnije elemente, finije izradjene i samim tim gubici svedeni na minimum.
Ostaje Snaga, tj prenos snage, i tu je frka! Kako opredeliti da odredjena mašinica može ladno da podnosi i prenosi - privlači npr džig od 50gr sve sa otporom koji on pravi u vodi, i da to ribolovcu bude bez posebnog napora kad okreće ručicu? Pa da od tih svih odabranih možemo da kažemo - e, ova može 30gr, ova druga 40 a ova treća može i celih 60gr . . . a sve su slične po veličini?
Pazite, uzeti mašinicu u ruke u prodavnici, izmeriti "nešto" i moći reći "ova je sposobna za džig od 50gr" . . . huuhhh bilo bi baš dobro!
A to "nešto", nam se vrti pred nosom a ne vidimo "ga" . . . za sad!
A siguran sam da postoji prosta formula koja to odredjuje, samo je pitanje šta uzeti za parametre . . . Odnos dužine ručice i prečnika špulne ( u šta sam počeo da verujem a i "stisn'o petlju" pa napisao u poslednjem postu), ali opet ostaje zagonetka kako postaviti formulu da bi dala nominalnu vrednost koliki džig može da vuče bez "problema"? Generalno to bi mogao da bude i prenosni odnos u šta sam i sam bio uveren i što je sto posto tako ali samo pod uslovom da su na svim mašinicama sve špulne istog prečnika . . . a ovako mi imamo npr šaransku mašinicu, sa longkast špulnetinom, koja za jedan obrt ručice namota 1.1 metar najlona iako joj je prenosni odnos  npr 1 : 4.75 a u istoj veličini mašinica sa "normalnom" dubokom špulnom će namotati 0.9 metara najlona za jedan obrtaj ručice iako joj je prenosni odnos 1 : 5.3 . . . pa, prema teoriji o jednakoj snazi na ulazu i izlazu, proizilazi da je predjeni put na izlazu kod druge mašinice manji a samim tim veća sila na izlazu, tj da je druga mašinica "snažnija" . . .

I imam jedno pitanje - npr šimano je utvrdio red veličina svojih mašinica počevši sa 1000 pa nadalje . . .
Na osnovu kojih parametara se pravi ta skala?

Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

koliko staje metara odredjenog precnika, ne znam kojeg. da li 0,30 ili tako nesto. ako staje 100 onda je 10ka, ako staje 200 onda je 20ka itd... ali nisam siguran za koji precnik