Kičma (spine) je nepotrebna ali neizbežna nuz pojava tehnologije proizvodnje blanka.
Kao što je poznato, postupak dobijanja šupljeg konusnog štapa je takav da se folija Preprega obavija preko kalupa – mandrele pa se potom termičkim postupkom učvršćuje.



Zbog ovakvog obavijanja nastaju i rzličiti preseci duž štapa. Kao na sledećoj slici:



Posledica ovakvih preseka je i različita krutost na uzdužnj osi štapa pa štap teži da se savija linijom manjeg otpora.



Savijanje blanka ili štapa uvek prirodno teži pravcu najmanje otpornosti na savijanje. Ovaj pravac se zove Kičma blanka.
Ako sprovodnike montiramo na blank van ose kičme i aktiviramo štap savijanjem, bilo zabacivanjem bilo drilom, on će sam uvek težiti da se postavi u pravcu najmanjeg otpora savijanju pa ako sprovodnici nisu na toj osi doći će do uvrtanja štapa, što nikako nije poželjno. Dakle sprovodnici treba da budu postavljeni na osu kičme štapa. Razlika u otpornosti na savijanje na kičmi i van nje je nevelika i uglavnom reda desetak posto.

Kako pronaći kičmu blanka ili prekontrolisati da li su sprovodnici na štapu pravilno postavljeni na blank?

Ima nekoliko metoda.

1. Štap debljim krajem postaviti na gladak pod. Iskositi ga pod uglom oko 45 stepeni. Šakom jedne ruke ga pridržavamo kod vrha, lagano i bez stezanja,. Dlanom druge ruke izvršiti pritisak na oko 50 cm od vrha da bi ga blago savili. Zatim istim dlanom "kotrljamo" štap oko uzdužne ose. Jasno ćemo, pri tom, uočiti jedan položaj koji će štap sam od sebe težiti da zauzme. I kao da se zaključa u tom položaju. Teže će te ga zarotirati iz tog položaja, moraćete da upotrebite povećanu silu, a ako mu se približite štap će ga sam hitro zauzeti, mimo vašeg uticaja. Taj zauzeti položaj je na osi kičme.



2. Štap debljim krajem uklještiti u horizontalnom položaju. Saviti vrh pa ga naglo pustiti tako da on vibrira-osciluje i posmatrati ga. Ako je štap uklješten van ose vrh će prilikom oscilovanja formirati elipsu ili krug a ako je u osi oscilovaće striktno gore-dole. Rotirajte štap dok ne pronađete položaj gde štap osciluje samo gore-dole, bez  bočnih odstupanja. Taj položaj je u osi kičme.
Može se reći da je ovo dinamička metoda određivanja kičme, pa bi ona trebalo da bude superiornija u odnosu na druge metode koje su statičke.

Što se tiče samog pronalaženja kičme štapa i montaže sprovodnika duž nje, sa gornje ili donje strane ose, mišljenja su dosta podeljena. U poslednje vreme među "graditeljima štapova" sve više vlada mišljenje da kičma nema neku posebnu važnost i da je njen uticaj u velikoj meri mistifikiacija! Zato, mnogi ne obraćaju pažnju na kičmu, kažu: zanemarljiv je dobitak, pogotovo kod varaličarskih štapova, pa je takav pristup gubljenje vremena. Mnogi proizvođači umesto pronalaženja kičme koriste druge parametre blanka za pozicioniranje sprovodnika kao što je pronalaženje najravnije ose (straightest axis), koja se ne poklapa u većini slučajeva sa kičmom. Primer je recimo firma SAGE, gigant među proizvođačima musičarskih štapova.

Postoji ribolovačka floskula "štap ima kičmu". Pri tom se misli na izdržljivost i snagu donjeg dela štapa, što je pogrešno korišćenje termina "kičma". Međutim ukoliko se pri tom misli da štap ima "pravilno postavljenu kičmu", u odnosu na sprovodnike, onda je ta izreka ispravna.
Koji termin bi mogao da zameni opis velike snage donjeg dela štapa? Npr. umesto jaka "kičma" može se reći jako "donjište". ili nešto drugo..... Ili možda ostaviti dvostruku upotrebu iste reči pa iz konteksta shvatiti o čemu se radi. O pravoj kičmi štapa se gotovo uopšte i ne govori pa je moguća zabuna time prilično proređena.

... pre neki dan smo polemisali ... da li da se kicma isteze ili sabija ?...  odnosno na koju stranu postaviti sprovodnike ... i da li bi se i u kojoj meri promenile karakteristike blanka u zavisnosti od polozaja sprovodnika u odnosu na kicmu ...
postoje dva parametra koja su u direktnoj povezanosti sa ovom polemikom : izbacaj tereta i amortizacija ribe . Dosli smo do zakljucka da bi na parabolicne ... bla bla , u stvari dosli smo do raznih zakljucaka ... nego , koliko je zaista vazno u savremenoj tehnologiji proizvodnje blankova postaviti sprovodnike u odnosu na kicmu blanka , odnosno da li su odstupanja realno merljiva i koliko zaista imaju uticaja u svakodnevnom koriscenju stapova za pecanje...

Iskreno, ne verujem da radnik koji u fabrici mota štapove mnogo vodi računa o tome. Treskajući više štapova istog modela, nikad nisam primetio neku  razliku. To znači da ili nije bitno, ili da nijedan nije imao provodnike baš na kičmi. A za moj kustom uopšte nisam pitao Ljubišu da li je tražio kičmu, ali sam dobio sve što sam prema blanku koji sam odabrao i očekivao. Možda je važna na super laganim tankozidim mušičarcima i eventualno najnežnijim UL štapovima. Vidi se da je došla zima uz nenormalan vodostaj. Jer svake zime se na forumima pojavljuje termin "kičma štapa" dok je preko celog ostatka godine potpuno zaboravljen.

Ja mislim ovako,
Ako okrećeš blank oko uzdužne ose, milimetar po milimetar i pri tom meriš krutost  štapa sigurno je da će se ova menjati. Onaj položaj gde je krutost najmanja zove se kičma. Ako sprovodnike staviš na tu stranu koju si opterećivao dobićeš manje krut štap ali stabilanog savijanja  jer će i sam štap prirodno težiti da se po tom pravcu savija. Ako sprovodnike staviš na onu iniju gde je štap najkrući imaćeš veću krutost ali manju stabilnost savijanja. Što se tiče razlike u krutosti kažu da nije veća od 10%. Što se tiče preciznosti pojma nemam  a i drugi kažu da uopšte nije od značaja kod spin štapova. Možda bi neki graditelj štapova mogao nešto više da kaže o tome.
Još da dodam, štap može da ima i više od jedne kičme. Dve ili čak tri. I šta onda?
I još kažu, što meni nije logično, da ako se konstatuje pravac kičme onda mogu sprovodnici da se postave i na suprotnu stranu pa će štap biti krući?
Pogledaj sliku (93-1) u gornjem tekstu. Veća krutost leži bočno a ne na suprotnoj strani!?

Jaoj, pa neću da proveravam kako su postavljeni provodnici na mojim štapovima. Samo mi još to treba da dođem do zaklučka da su provodnici skroz nepravilno postavljeni i da zbog toga ne mogu da spavam.  Inače greškom sam napisao na kičmi štapa misleći na izraz- prema kičmi štapa. Ima jedan klip na Ju tjubetu- kakv padež (mrzi me da ga tražim pa "morate" da mi verujete na reč) gde ništa manje nego u Lumisovoj fabričici u USA prikazuju kompletnu izradu štapa. Radnik grabi blank (pravilno blenk i od sada ću pisati prut) sa stalka, lepi donji kraj plute, halter pa gornji kraj i baca štap na postolje gde mu mota karike prema šemi postavljenoj na postolje za taj štap. Kakva kičma, kakvi bakrači. A tek u masovnoj produkciji velike firme, pa još u Kini? 'Ajde!

Vala baš

Pokazalo se da "kičma" blanka ne utiče na bacanje. Nepotrebna zaj..ancija...

 Kada su vodjice postavljene tamo gde je spin ,takav štap može da vodi težu varalicu i ima bolju kontru . I na germini koja je stara ~40 je vodjeno računa o tome . Najgore je ako je spin na 45 stepeni od vodjica takav štap je neprecizan i sklon pucanju na kontri i zabačaju zbog uvrtanja .

Citat: atml poslato 09 Decembar 2014, 07:40:40
Kada su vodjice postavljene tamo gde je spin...................

Nikako mi nije jasno, kad neko kaže vodilice su postavljene na kičmu ili suprotno od kičme - na koju stranu se misli.
Ako se kičma određuje rotacijom štapa iz ruke onda je pri tom ovaj postavljen u položaj kada se štap najlakše savija. E sad, koja linija se zove kičma. Ona unutrašnja, savijenog luka, ili ona spoljna?
"Ako se vodilice stave na unutrašnju liniju štap je mekši a na spoljnu je tvrđi"?
Međutim pogledaj sliku 93-1, Po njoj, trebalo bi da je i jedna idruga strana, prilikom ispitivanja,  savijenog štapa bila iste tvrdoće ili krutosti, kako već, a tek bočno štap dobija veću tvrdoću, znači ako se zarotira za 90 ili 270 stepeni?
Po meni, pravac najveće tvrdoće štapa i ne mora da bude kao što je na slici jer pravac mekog ili tvrdog svijanje je ukupan rezultat svih prevoja preprega na blanku a i još koječega drugog.
Znači "meka" strana može da se dobije pomenutom rotacijom iz ruke ali "tvrda" ne. Nju možemo da odredimo jedino potpunom rotacijom štapa mereći pri tom tvrdoću, krutost. Pa kad se snimi kompletna rotacija onda se jasno vidi gde je locirana "najtvrđa" linija. A naravno, i gde je "najmekša" linija.

Na slici 93-1 , ja bih sprovodnike stavio upravo u onoj osi gde pise da stap pruza otpor savijanju... a polemika je bila usmerena u pravcu da li u delu gde se spaja prepreg ili kontra. Jer ja kontam da tu gde se spaja prepreg je stap najjaci i mislim da je to kicma stapa. ( ispravite me ako gresim)

Srce,
Pa i ja isto mislim da je blank najači u pravcu preklopa preprega.
I takođe mislim da je to kičma i još da je sve jedno da li se sprovodnici stave na preklop ili suprotno od preklopa.
Ali problematično je to, što se probom iz ruke za pronalaženje kičme ne dobija ta pomenuta najača strana već naprotiv, najmekša strana.
Kako onda možemo da pročitamo preporuke koje glase: "Ako hoćeš tvrđi, krući ili jači ili kako već štap onda montiraj sprovodnike na suprotnu stranu od onoga što si dobio ispitivanjem "iz ruke"??
To mi nije jasno.

atml,
pogledaću video mada ne znam jezik, pa kad bi neko objasnio suštinu priče?

Za spining štap vodjice staviš tamo gde neće da stoji dok se uvrće , za kasting na drugu stranu

 Meni neke stvari nisu baš najjasnije. 'Ajd da naučim nešto novo. Prvo na germinama starim 40god ne bi trebalo da bude kičme jer pun štap od fiberglas vlakana  nije pravljen rolovanjem na mandreli. Pritiskom kalupa se valjda vlakna pravilno rasporede kroz celu unutrašnjost štapa i dobije pravilan okrugao oblik. Bar mislim da bi tako trebalo da bude. Opet i karbonski štapovi pritiskom rol mašine na karbonsko platno u kome je smola koja se grejanjem topi i razliva u karbonskom međuprostoru, trebalo bi da u unutrašnjosti dobiju pravilan okrugao oblik mandrele, a i spolja dobija okrugli oblik kalupa. Logično mi je onda da se pritiskom i pečenjem višak razliva dokle god ga ima. Ili  mandrela i kalup rol mašine nisu idealno okrugli?. Zadebljanje koje pravi mesto završnog rolovanja se u tom slučaju stanjuje. Ono malo -zar nije zanemarljivo na snažnom varaličarcu pošto se to zadebljanje meri mikro milimetrima u odnosu na ostatak zida štapa. Mogu da razumem da ima uticaj na super tankozidom mušičarcu ili UL štapiću. I ako je to toliko bitno, zašto čak ni veliki šampioni plovka kada sklapaju svoj teleskop ili štek ne dangube po 15-20 min tražeći kičmu za svaki segment nego ga jednostavno razvuku. Ne kažem da nije u redu postaviti provodnike po idealnoj strani, jer sigurno ne šteti, a čim ne šteti znači da koristi , ali mislim da tome ne treba pridavati toliku važnost kao što je mi pridajemo naročito po ovakvom vremenu kada ne možemo da pecamo. I do kraja ću ipak morati da proverim svoje motke. Naložili ste me. Možda je ipak o tome i vođeno  računa čim sam ja zadovoljan, a ja nesvestan toga omalovažavam rad  majstora koji su ih sklapali.

Germina je "šuplja" . Što je jači štap manje je izraženo , mislim na recimo 100g tb i više