Odavno je postojala želja za povezivanjem Dunava i Tise. Nakon što su Turci proterani sa prostora Bačke moglo se pristupiti realizaciji ideje. Za vreme vladavine Turaka tereni su opusteli i ostali su slabo naseljeni. Teren je bio veoma močvaran i nije bilo puteva. Pola veka trajala je rasprava kojom trasom bi se pružao kanal.


U Mančesteru je 1761. otvoren Bridge Water kanal. Njim je bio oduševljen mladi vojni inženjer Jožef Kiš rodom iz Budima, a poreklom iz Apatina, koji se tu zatekao na studijskom putovanju. Zajedno sa svojim bratom Gaborom u Bačku dolaze 1780. i počinju da rade kao geodezi u pripremi naselja za kolonizaciju podunavskih Švaba. Veliki problem im zadaje močvarni teren pa 1785. kopaju jarak širok oko metar za odlivanje površinskih voda između Kule i Vrbasa. Rezultati su bili fascinantni i jarak dve godine kasnije produžuju do Sivca, proširujući ga na dva metra. Plodna zemlja je zamenila močvaru. Jožef Kiš se tu ne zaustavlja već predlaže izgradnju kanala dužine 110 kilometara koji bi spajao Dunav i Tisu, od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta. Predlaže izgradnju tri prevodnice, na početku, kraju i jednu na sredini dužine kod Vrbasa. Naknadno zaključuje da je potrebna još jedna kod Malog Stapara. Za prevodnicu kod Bačkog Monoštora veoma bitno je bilo da se zna najniža kota vodostaja Dunava zbog gravitacionog napajanja kanala. Tada nije bilo merenja vodostaja, pa je to bio problem utvrditi. Oslanjajući se na podatke od starijih lokalnih meštana i njihovih sećanja dobija pogrešne podatke, te se prevodnica ne ukopava dovoljno duboko. To otežava napajanje kanala vodom. Koncesionari koji finansiraju radove na kanalu to koriste kao razlog za otpuštanje Kiša. Nakon smene braće Kiš traži se izgradnja još jedne prevodnice kod Srbobrana da ne bi došlo do plavljenja terena između Bačkog Gradišta i Srbobrana. Kanal je izgrađen i pušten u promet 1. maja 1802.


Sve je bilo u redu dok Dunav kod Bačkog Monoštora dvadesetih godina XIX veka nije promenio tok. Početak kanala ostaje u rukavcu, te dolazi do potrebe prokopavanja nove deonice. Projektovanje nove deonice kanala i prevodnice kod Bezdana obavlja Joanes Mihalik 1847. godine. Prevodnica je rađena od betona što je njegova prva upotreba  u svetu za takvu svrhu. Radovi se završavaju 1856. godine. Iako su radovi odrađeni perfektno utvrđeno je da je početak kanala morao biti uzvodnije zbog pada toka Dunava.


Dugo se čekalo na izgradnju deonice Bezdan – Baja. Tražio se preduzimač koji bi dobio kanal na ekploataciju umesto novca. General Stefan Tir to prihvata i radovi se nastavljaju. 1872 počinje izgradnja kanala Mali Stapar – Novi Sad, poznatiji po nazivu Mali Bački Kanal. Prevodnica i kanal se završavaju 1875. godine.


Dok se kanal kopao tekli su radovi na regulaciji toka Tise. Prevodnica u Bačkom Gradištu je ostala na mrtvom meandru Tise, te se kanal prokopava do Bečeja. Putem licitacije izrada prevodnice u Bečeju je ustupljena stranom izvođaču, ona nije izrađena od betona, već od čelika. Pretpostavlja se da je projektovao Ajfel ili njegov projektni biro. Pokretanje prevodnice vrši struja proizvedena na samoj prevodnici, što je primenjeno prvi put u Evropi. Završena je 1896. godine.

Jel ova poslednja slika predstavlja prevodnicu u Backom Monostoru?

To je prevodnica u Bečeju.

  U toku prvih 16 godina kanalom je prošlo 10 000 natovarenih i 4900 praznih brodova.

Zanimljiva emisija o Velikom Bačkom kanalu.

Prosto neverovatno iz današnje perspektive. Ovo je sve rađeno pre bagera i buldožera. I koliko je samo stvari primenjenih prvi put u svetu ili prvi put u Evropi na izradi kanala. 

Evo čime se vadio mulj u to doba.

Evo malo letnjih fotkica, Veliki bački kanal kod Sombora, od "tromeđe" pa nizvodno do mosta/uljare...

Tromeđa... Ovde inače nastaje/odvaja se od VBK se novoprokopani kanal DTD (nazire se krajnje levo na fotografiji)...



Šljunkara, par stotina metara ispod tromeđe...



Tu uvek ima parkiran poneki šlep/brodić...



Ovih kilometar/dva odlikuje neobično lep i gust pojas lokvanja uz obe obale...









Kanalom često plove velike "krpe" trave...



Uljara i most...



Tenkovski prelaz pored mosta...



Most na magistralnom putu Odžaci - Sombor, par km od ulaska u grad...



Uljara, jedan od većih zagađivača kanala... 

Na izgradnji kanala, koji je prokopavan ručno, bilo je angažovano 3.000 radnika. Franc Jozefov kanal, kako je kasnije prozvan, bio je najskuplji privredni objekat austrijske carevine na koji je utrošeno 3.062.690 forinti. Završen je 1802. i u to vreme bio je najveći graditeljski poduhvat u Evropi, dugačak 118 kilometara. Količina iskopanog materijala bila je ravna količini zemlje pri iskopu Sueckog kanala. Korito je na dnu široko oko 17, a na površini od 23 do 25 metara. Dubina je u proseku oko tri metra.

Kanal je izgrađen sistemom koncesije, a graditelji kanala su dobili ekskluzivno pravo prevoza soli kao strateške sirovine iz Rumunije Tisom, Velikim bačkim kanalom i Dunavom do Beča. Koncesionari su za 25 godina povratili sav uloženi novac.

VBK kod Sombora...

kad sam letos bio u Apatinu pricao sam sa nekim rodjacima od moje cure koji su rodjeni apatinci i koji su upoznati sa vodama u okolini i od njih sam cuo da je zadnjih god dosta slabiji sa ribom nego ranije...pa me zanima ima li u tome istine ili oni nisu bas toliko upuceni...

Zavisi na kom potezu. Svuda je siromasniji samo negde vise negde manje. VBK je dugacak kanal, pa tako imas po 20km,gde basa vise nema uopste, a i stuka je u tragovima (dve godine za redom se desilo trovanje ribe), dok posle opet ima jos uvek lepo ribe, pa opet nema... Na zalost tek na izlasku iz sombora ima ribe, pa prema sivcu sve vise... Zadnje dve godine aktivno sam pecao od bezdana pa skoro do malog stapara, neverovatni su prelazi.

Kanal moje mladosti. Eh 

Eh.. iako je u ovom nasem kanalu ostalo jako malo ribe ipak mi je na njemu nekako najdraze pecati, pa makar kupao udice i varke badava! Takodje, previse je trave i smeca na dnu,a kad prodje cuvena "kosilica" sledecih mesec dana tek nema nikakvog pecanja   Inace, na poslednjoj slici onaj levo crveni camac mi je nesto poznat  pozdrav

Projekat rekonstrukcije kanala Baja-Bezdan

02. februar 2012. | 12:58 | Izvor: Beta

NOVI SAD - U toku je izrada projektne dokumentacije za prekogranični projekat rekonstrukcije kanala od mađarske Baje do Bezdana u Vojvodini, vredan 850.000 evra, saopštilo je Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine".

Reč je o projektu iz programa IPA prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, čiji je cilj da se taj kanal dovede u bolje stanje, što će dovesti do bolje protočnosti Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (DTD) i upotrebe ovog kanala za nautički turizam.

Kanal Baja-Bezdan protiče kroz sedam naselja u Mađarskoj i tri u Srbiji.

Bajski kanal dug je 44 kilometra, a od toga je 33 kilometra u Mađarskoj, a 11 u Srbiji. Partner sa mađarske strane je institucija "Adukovizig", a sa srpske "Vode Vojvodine".