Ekipa na Dunavu testira novi Daiwa štap
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: bulmil Date: 21 Decembar 2015, 06:11:47
Limovac,koja je to rasa?
Послато са LG-H440n уз помоћ Тапатока
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: Vale Date: 21 Decembar 2015, 07:14:53
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: limovac74 Date: 21 Decembar 2015, 08:27:00
Citat: bulmil poslato 21 Decembar 2015, 06:11:47Sleš je bio patuljasti šnaucer . Bio je najbolji pas ,nezamenljiv.Pametan,druželjubiv,skakutav...svi su ga voleli u kraju .Njegova druželjubiva priroda ga je koštala života ,ugledao je drugaricu preko puta ,potrčao ,naleteo auta...
Limovac,koja je to rasa?
Послато са LG-H440n уз помоћ Тапатока
Velika je sreća dok smo ga imali ,sad je ogromna tuga kad ga nema Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: bulmil Date: 21 Decembar 2015, 08:54:49
Mnogo slatko kučence.
Послато са LG-H440n уз помоћ Тапатока
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: DuleN Date: 21 Decembar 2015, 09:04:54
Ovo su moji drugari
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: Milan.M Date: 21 Decembar 2015, 14:30:44
Limovac#
Sad cu ti reci nesto sto neces odmah moci da shvatis, ali vremenom hoces i recicu ti gde sam ja pogresio.
Odmah kupi istog takvog psa inace vise nikada neces imati psa. Znaj da taj drugi nece biti tvoj pas ali misli da ce bar da ppodseca na njega i neka ima bar deset posto slicnosti.
Ja sam imao zenku Bernardinca inace pse smo gledali kao clana porodice, inace oni iako su ogromni mnogo su nezni i retko koji je ziveo preko 9-10 godina. Kad mi je Anja uginula u kuci je bio haos, bukvalno otisao je clan porodice. MIslio sam da nju nijedan drugi nemoze da zameni (sto je tacno). Nekako smo smogli snage i posle 5-6 meseci sam kupio stene (naravno opet Bernardinca) muzijaka.
Prvih par dana sam mislio da nemogu nikada da ga volim kako Anju, samo me je podsecao na nju. Jako brzo smo ga svi zavoleli i isto kao i nju prihvatili, po naravi nisu bili isti, bili su sasvim razliciti ali nemogu da kazem koga sam vise voleo, ona je bila ozbiljna i malo agresivna ali prema nama koji smo bili klinci uvek maza, pedantna i poslusna, a on susta suprotnost stetocina uvek spreman za igru sa svima pa i sa nepoznatima, kao neki zajebant, svakoga da izbalavi, da zapisa svaki auto, mogu i nas i njega lopovi da iznesu...ali strasno gotivan.
Nazalost i on je otisao iznenada, oboma je malo falilo do 10 godina. Proziveli smo isto gubitak clana porodice, ali sam pogresio sto od 21.02.2011. do sada nisam kupio drugo stene (naravno Bernardinca). Moji kazu da nemogu opet da prolaze kroz isto, ja mislim da covek mora da bude svestan da je psima jedina mana sto je njihov vek mnogo kraci od naseg.
Moj savet odmah kupi drugog, istog onakvog malog slatkisa.
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: laki22 Date: 21 Decembar 2015, 14:55:01
meni je dalmatinka uginula novembra 2011. god posle 15 god. zivota kod nas.
vise od 2 god nisam ni pomisljao na neko drugo kuce ali je mama htela nesto da trci po dvoristu. uzeli smo aprila 2014 stene labradora i od tad ga silno zavoleli. jeste da vise nema trave i po koja daska na ogradi, ima malo vise rupa nego na bojnom polju ali je volimo.
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: pkv-pecaroš Date: 21 Decembar 2015, 17:43:06
Pogledaj tu lijepu glavu i pametne oči,gleda u onog iza kamere kao u boga,moraš ju voljeti a Laki sjeme trave sad imaš na svakom uglu kupiti
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: laki22 Date: 21 Decembar 2015, 18:55:53
na prolece renoviranje dvorista
ali sta cu, zavoli je covek, stalno nesto novo izmisli. pre neki dan mi uredno donela 3 stapica ispred vrata da joj bacam kad se igramo. pre 2 nedelje je uredno donela zabu sto se igrala sa njom pa zabi bilo lakse da izvrsi samoubistvo nego sa njom da se nateze Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: Gremlin Date: 21 Decembar 2015, 20:19:06
Prošao sam kroz gubitak 2 nemačka ovčara, Sony je otišao sa punih 14 godina,što mu nekako dođe pozna starost, ali opet...bio sam na dužem putu, matorci nisu hteli da mi kažu da su morali da ga uspavaju...saznao sam tek posle par meseci kad sam se vratio.
Drugi, Onyx je otišao sa nepune 4 godine od insuficijencije pankreasa, da nije sam uginuo, morao bih da ga uspavam jer više nije mogao na noge od iscrpljenosti, bio je kupljen kao poklon mom sinu za 4. rodjendan, oboje dece je raslo sa njim, maltretirali ga za medalju, vukli za uši, jahali, a on je sve stoički podnosio. Otišao je treći dan Božića, samo je digao glavu i ugasio se. Poslednju noć je spavao u krevetu, probudio me šapom, da ga iznesem da piški , nije mogao sam, a nije hteo da se upiški u krevet. Sahranjen je ispod "Mosta na Adi", gde je najviše voleo da se kupa, da mi bude tu, ispred marine. Od kad je sklopio oči, u prva 24 neprospavana sata sam popio preko 2 litre rakije - i ništa, kao da pijem vodu...pio sam danima i ništa, posle mi brat doktor naredi da prestanem sa alkoholom i uzmem par lekića dok se ne saberem i pre nego što napravim neko sranje....danima smo svi u kući plakali, glupo je da napišem, ali manje sam plakao kad mi je umrla majka.
A onda je došlo to vreme posle, priviđa mi se pas noću, radim za compom i jasno čujem bat šapa, okrenem se, nema ga...i suze same cure na tastaturu...i onda ozbiljna svađa sa ženom, pošto je Onyx sa njom i decom proveo sve moje duge službene puteve, bio i čuvar, i razonoda, i zabavljač - ona ni da čuje za novog psa, po cenu razvoda. Neće da čuje, neće da opet prolazi kroz sve ovo - donekle je razumem, ali ipak meni se i dalje sve vreme priviđa pas, a nema ga...i mislim da sam odlepio i da sam zreo za ustanovu zatvorenog tipa...i prelomim jedan dan, nađem leglo, odem i pokupim Arisa, malo čupavo stvorenje, odem po ženu kolima, s njim u plastičnoj kutiji na suvozačkom sedištu, ona uđe u kola, uzme ga i plače - do kuće Aris skroz mokar.
U subotu je napunio 5 godina, nek je živ i zdrav, bezobrazan i nemoguć kakav jeste, pa bi još samo da kažem:
Ni jedan pas neće biti kao onaj prethodni, svaki pas je poseban na svoj način, ne treba ih upoređivati i pre uzimanja psa treba imati u vidu da pas zahteva mnogo pažnje, vremena, i pre svega ljubavi i da pas nije stvar koju kad vas prođe interesovanje možete baciti na đubre. Pas ima samo vas, i nikog drugog na svetu - zato mu uzvratite svu bezgraničnu ljubav koju će vam dati, a pre nabavke psa dobro razmislite da li ste spremni na sve to - a posebno kad dodje momenat da pas krene preko "duginog mosta".
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: Karlo Date: 21 Decembar 2015, 23:31:16
Lepo si ovo rek'о. Ajd' što je lepo..neg' je i tačno.
Neki misle da duga raste iz ćupa zlata a ona se..popt utehe, javlja nakon kiše
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: Milan.M Date: 22 Decembar 2015, 00:41:07
Ovo je Don par meseci posle prvog srcanog udara, preziveo je tri, cetvrti nije. Par meseci se namucio i jedno vece cvileo da izadjem napolje, izasao sam dao mu keks mazio ga i ljubio i ujutru ga nasao ispod terase. Kaze veterinar da nije imao umiljatijeg i hrabrijeg pacijenta i da mu je drago sto se zavrsilo prirodnim putem da nismo morali da ga uspavamo.
Spojene poruke: 22 Decembar 2015, 00:45:50
Obecao sam klincu za rodjendan u martu jedan poklon, pogodite sta, ali sad razmisljam posto mi je zena trudna ( blizanci) dali cu moci ove godine da posvetim paznju za tri prinove ili da safekamo sledeci rodjendan.
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: strugar Date: 22 Decembar 2015, 18:19:45
Moj pikinezer Pugi nastradao je 1989.godine,tacnije pregazio ga auto.Posle njega nisam uzimao drugog ljubimca,ali i danas posle 26 godina mi pricamo o njemu kao da je tu.Da li smo mi za posetu nekom specijalisti ili je to nesto drugo ne znam!Strasno...
Odg: Kućni ljubimci (i ostali) By: DakiNS Date: 22 Decembar 2015, 21:09:08
Moj Mrvan
Kao u pesmi Jesenjina, jednog februarskog hladnog dana donela moja kujica na svet sedam malih kučića.Svi se obradovasmo već je u kućici svetlela ona sijalica kruškastog oblika što je zovu kvočka, kučići mali slepi ,šareni a prelepi sa onim malim ružičastim njuškicama. Jastučići na nožicama meki i nekako debeljuškasti a oni samo stenju i grabe mesto na grudima svoje majke. Srce mi se topi od miline kada ih pogledam a gledam ih svakih desetak minuta već sam dosadio ukućanima pa kažu: -Najbolje bi bilo da se ti preseliš u šupu pa da ih sam greješ.-Nisam imao srca ni snage da im sam sečem repiće pa ih odesem kod Slobe veterinara da on to obavi , valjda sam sa godinama i preživljenim svakakvim golgotama omekšao, pa izađoh iz ordinacije da ne čujem njihov plač. Odrastali tako uz svoju majčicu koja kada doji više podseća na kravu simentalku nego na bretonku, ali kučići zato hoće da se raspuknu , kao da ih neko pumpa.Posle mesec dana počeše polako izlaziti iz kućice polako stidljivo vire napolje , nisu još sigurni ni na nogama,a vani jedan ogroman veliki svet , sa sasvim nekim novim zvukovima i mirisima,guraju se tako na vratima kućice kad najmanje kuče polako pužući što ispod što preko njih ispade kroz vrata napolje, verovatno ga je najviše mamio miris mleka sa samlevenim granulama.Za njim poispadaše i ostali ,koji polako krenuše ka plitkoj posudi koja je za njih zanosno a nepoznato mirisala. Ubrzo se čulo samo mljackanje i stenjanje, koje je trebalo možda biti režanje za opomenu ostalima da se ne guraju.Samo mališa najsitniji nikako da se progura, pokušavao je na sve načine i nije mu pošlo za rukom, tako da sam najkrupnije kuče uzeo u krilo i mazio ga da mi Mrvan dobio malo mesta.S vremenom Mrvan je naučio da ako ne može između braće ili ispod može preko njih da dođe do hrane , pa se lepo popne i upadne usred posude odakle ga niko nemože izgurati. Stasaše kučići za prodaju polako se opraštamo od svakog od njih, jedino kada dođe kupac I supruga i ja nekako guramo Mrvana iza leđa da ga neko ne odabere , a sve to tajimo jedno od drugog jer je dogovor da nam je dva psa dovoljno.Koliko puta sam na telefonski poziv odgovorio da nemam više kučića na prodaju , sve se okrečući da proverim da me žena nije čula, a i nju sam jednom prilikom čuo da iste reči izgovara u slušalicu , samo sam se tiho vratio nazad da ne primeti da sam je čuo, pošto smo oboje u razgovoru pominjali -Samo da Mrvana još prodamo- dođe peti mesec u Mrvanovom životu kod nas u kući niko više ne pominje prodaju suviše smo zauzeti oko pripremanja sinove svadbe , pa se još i gradi velika sala koja će kasnije biti i šupa i garaža i natkrivena terasa. Svaki majstor koji je prolazio dvorištem ,kad god sretne Mrvana zastane i pomazi ga . Jednostavno bio je jako lepljiv kako za oko tako za srce.Prođe septembar , prođe svadba , počeh razmišljati o lovnoj sezoni.Au kako u lov pa ništa od obuke nisam radio sa Mrvanom , moji drugari navikli su da su mi psi maksimalno obučeni a Mrvan zna samo ono što mu je bog dao i što je kopirao od roditelja.Kada je bio dva meseca probao sam sa krilom i svidela mi se reakcija,verovatno neće biti problema. Izdvojim Mrvana i odvedem ga na kraj dvorišta, već pripremljena vrećica punjena peskom i piljevinom opšivena krilima od fazana poleti dvorištem, Mrvan kao strela za njom , čak se preturio preko glave koliko se zaletio pa hteo u mestu da stane, uze je donese,sede i preda onako školski kao da to već godinama radi.Ponovo bacim a on kao loptica skočica u skokovima sa vidnim oduševljenjem ponovo aportira, držim u ruci tu vrećicu i razmišljam gde da je bacim da mu bude teže da je pronađe, on sedi ispred mene i odjednom zalaje pogledam ga mrda dupetom sve pocupkuje a lavežom me opominje da je dosta čekao i da mu ponovo bacam, prepoznao sam to ponašanje i roditelji su bili takvi. Počela lovna sezona , išao sam u Kovilj kod kolege u goste i normalno poveo Mrvana,pita me jedan stariji lovac; -Derane gde ti je ranac - gledam šta će mi ranac imam džep na prsluku , a on nastavlja-Da imaš gde staviti to kuče na po lova jer duže neće izdržati- Smeh ostalih prisutnih isprati nas. Lepo se lovilo , Mrvan je više ispitivao teren nego što je lovio ,svejedno bio je neumoran interesovao ga je svaki grm svaki busen trave svaka tabla kukuruza.Stotinak metara pre automobila sretnem onog šaljivdžiju ovaj puta ozbiljnog kaže-Sunce mu Cenzurisanom pa čime ga raniš, taj mali žuća pretrčao više nego svi naši psi.-Godio mi je komentar te produžismo prema vozilima . Odjednom Mrvan pored neke trske ubode marku , ali onako školski, Psi od domaćina protrčaše pored njega ne ispoštujući sekundu , ali nisu ništa ni osetili, kaže šaljivdžija -Ma to smo prošli ne zna mali još šta su pravi mirisi- nisam ga poslušao , priđem , diže se fazan , oborim ga, psi koji su bili bliže donesoše fazana a ja se isprsio , kezim se , da nemam ušiju bila bi mi usta oko cele glave.Padaju komentari tipa -au mali je struja- ili jesil video šta je nos kod žuće. Ih ko je tada mogao biti ponosniji od mene. Idući lovovi bili su samo usavršavanje. Retko sam vodio ostale pse pošto sam išao svake nedelje u drugo mesto u goste , a posebno mi je prijalo kada padnu loši komentari za mog Mrvana pre , a na kraju lova domaćini komentarišu: -Ovakvog još nije bilo u našem lovištu ili iz Sente kada je domaćin doneo komadinu mesa da počasti Mrvana jer je preko 300 m trčao i aportirao fazana iz kukuruza, istina nazad ga je nosio samo sto metara ali s obzirom da su senćnaski fazani ko rode i to je mnogo.Kolege s kojima sam lovio ostajale su bez dovoljno reči hvale, a dešavalo se da posle pola sata lova , domaćin veže svog psa za pojas a Mrvan odlovi ostatak za nas četvoricu. Ili da domaćin kaže -Ma nateraćeš me da se rešim mojih pasa i pređem na Mrvane, sve ga milujući i to dok je vozio nazad iz lova.