Milija, a sta kazu prodavci tih istih riba?
Odg: Paraziti kod riba By: Red Scorpion Date: 05 Februar 2013, 23:24:34
Pa i tu pticu je neko morao da zarazi, nije se ona jadna rodila sa tim.
O cemu pricamo, zadnje dve godine vodostaj katastrofa.
Pretprosle godine je prvi put kako svet postoji dunav bio u minusu.
U septembru 2011 u jednom momentu mislim da je cak bio -60 Novi Sad.
Prosla isto cela katastrofa.
Vode nema a zagadjivaca na sve strane, druga je to prica kad je velika voda i dunav svojom snagom nosi sve pred sobom.
Nemacki rotvajleri prokopali kanale da bi bili plovni.
Inace to su bili jako uski i plitki kanali, sad su ih produbili i to debelo, da bi bili plovni.
Brodovi bukvalno knap prolaze kroz njih, i fora je sto su bas dugacki.
Oni u odredjenom momentu povuku enormnu kolicinu vode bas zbog te svoje dubine i duzine.
Znaci komotno zaboravite na visok vodostaj, nece biti vode ni za lek posebno u donjem toku
Odg: Paraziti kod riba By: Denis Date: 05 Februar 2013, 23:49:06
U mom poslednje smudju koji je bio 2.6 kg
pronasao sam u mesu dva mrtva crva, braon-crne boje, koji kao da su bili u nekoj fazi truljenja, posto su se veoma veoma lako raspadali 
Ima li jos takovih slucajeva?
Odg: Paraziti kod riba By: Red Scorpion Date: 05 Februar 2013, 23:51:29
Ti su odradili svoj ciklus, proziveli svoje i ostavili milione potomaka.
Odg: Paraziti kod riba By: alexdja Date: 05 Februar 2013, 23:52:02
Dakle ptica prenosi parazite, koji imaju životni ciklus i ne nastaju sami od sebe, manite se fekalija i zagađivača, nije hemijska ili bakterijska zaraza nego parazit koji prelazi sa jednog domaćina na drugog...
Da su kanalizacije i ljudske fekalije uzrok to bi značilo da su ljudi zaraženi...
Nije problem samo kormoran, već sve "vodene" ptice, samo kako tvrde, on se najviše namnožio u poslednje vreme kao posledica zabranjenog izlova i samim tim se povećao broj gamadi...
A inače oni migriraju...
CitatŠtetočine pod zaštitom- tekst mislim da je iz 2010. godine...
LJUBOVIJA - Posle pojavljivanja na TV sa mrtvim kormoranom, protiv Dragana Kostadinovića, predsednika OOSR "Drinsko jezero" iz Malog Zvornika, inspektori za ekologiju podneli su krivičnu prijavu, jer nije dozvoljen lov na ove ptice. Lov na kormorane, čija se prosečna težina kreće oko 2,5 kilograma, zabranjen je u našoj zemlji 1993. godine.
Iz skandinavskih i baltičkih zemalja jata kormorana dolaze na Drinu, obično polovinom oktobra i ostaju do kraja marta. Hrane se ribom, a svaki primerak može dnevno da pojede od pola do 2,5 kilograma ribe. Broj kormorana na Drini, u decembru je procenjen na oko 1.000, pa ako svaki pojede samo po 500 grama ribe, to je pola tone dnevno. Najveći broj ptica je na Drinskom jezeru, ali ima ih i na drugim delovima Drine, prema Ljuboviji i Loznici.
"Pre dvadesetak dana o tome smo razgovarali sa Anđelkom Mihajlov, ministrom za zaštitu prirodnih resursa i životne sredine i obećano je da će se ukinuti zabrana lova" - kaže Kostadinović.
Evo kome treba jedan izvod iz cenovnika za lovce...
Citat(A) (B)
VUK # = 100,0 € ; 0 €
Šakal = 33,0 € ; 0 €
Divlja mačka # = 20,0 € ; 0 €
Lisica , Rakunoliki pas = 20,0 € ; 0 €
Jazavac # , Ondatra = 11,0 € ; 0 €
Kuna belica #, Kuna zlatica = 11,0 € ; 0 €
Veverica, Sivi puh, Nutrija = 6.0 € ; 0 €
Jastreb kokošar # = 6,0 € ; 0 €
Siva čaplja #, Sojka, Gačac = 2,5 € ; 0 €
Veliki vranac (v. kormoran) # = 2,5 € ; 0 €
(#) odnosi se na teritoriju na kojoj je lov dozvoljen.
A što se tiče seciranja smuđa pred kupcima, valjalo bi to ovde uraditi i to pred kamerama...
Citat: alexdja poslato 17 Januar 2013, 22:59:19
U pitanju je Metro CC - Krnjača, Beograd (za one koji ne vide sitna slova - svež smuđ, ulov, reka dunav, Panorama, reisen Golubac).
@Denis U svežem smuđu si našao te mrtve crve?
Odg: Paraziti kod riba By: ellesar Date: 06 Februar 2013, 00:05:19
Kupis jednog, filetiras, snimis i posaljes u kurir, oni obozavaju takve price.....naslovna strana BUUUUMMMMM
Odg: Paraziti kod riba By: Denis Date: 06 Februar 2013, 00:22:10
Da, u svezem smudju su bili mrtvi
Odg: Paraziti kod riba By: Red Scorpion Date: 06 Februar 2013, 00:23:52
Pre ce biti da je riba jela govna, bambi mix najraznovrsniji na svetu, pa se od silnih vitamina razbolela, a tako bolesnu pojeo je kormoran pa nabedise na njega.
Pazi imas 3 glavne cevi u Novom Sadu koje u jednoj jebenoj sekundi izbace astronomske cifre govana.
Nemoj mi samo reci da je to jos i zdravo na kraju.
Sad zamisli sta sve moze da se izrodi u jednoj takvoj sredini i koliko je u toj kolicini bilo urednih a koliko bolesnih govana, vitaminskih menzisa i gomile koje cega.
Industrije necu ni da spominjem.
Zasto se najvece ribe pocejau pored istih tih cevi, jednostavno ribe vole govna.
Tu se somovi tankuju, tri komada na svaku cev a ostali cekaju u redu.
Pa jel su ljudi svojevremeno nalazili prezervative u stomaku smudja.
Ptica se nije zarazila jel je jela bobice aronije, jela je zarazenu ribuuuuuu.
Odg: Paraziti kod riba By: Makedonac Date: 06 Februar 2013, 00:26:10
Dokazali ste da ih ima , definitivno . Nego dali ima nacina da se nesto uradi oko toga ? Ocigledno je da vakcinacija ne pomaze ?
Odg: Paraziti kod riba By: Red Scorpion Date: 06 Februar 2013, 00:35:01
Da su kanalizacije i ljudske fekalije uzrok to bi značilo da su ljudi zaraženi...
Bolje i da ne znas sa cime su sve ljudi zarazeni i od kakvih sve bolesti boluju, a sve iz sebe sto izbace zavrsi u dunavu.
A takva jedna sredina pogoduje razvitku svega onog sto u zdravoj i cistoj sredini nema.
Evo ja cu sad da te odvedem na vodu iz koje mozes jesti zivu ribu sa lukom kao salatu.
I nema sanse da fasujes bilo kakvo stvorenje.
A u takvoj vodi u kojoj riba puca od zdravlja, zaprepastis se kad ti dodje na udicu.
Stuka od 4kg vuce kao vepar a saran od 8kg kao kenedi lokomotiva.
A sto se tice parazita kod ljudi i kakve sve bolesti izazivaju samo ukucaj u google paraziti kod ljudi i sve ce ti biti jasno!
Odg: Paraziti kod riba By: alexdja Date: 06 Februar 2013, 09:09:38
Kanalizacije su se pojavile pre 2 godine
Sad niko ne zna čega ima u kanalizaciji i šta jedu ribe i gde ima prljavih, a gde čistih voda pa nam treba objašnjenje...
Niko ne osporava da oko kanalizacija ima raznih zaraza i užasa, ali bilo ih je i pre 10 i pre 20 godina...
Ajde prijatelju batali da pričaš napamet...
Odg: Paraziti kod riba By: Red Scorpion Date: 06 Februar 2013, 12:31:51
Da al si svake godine imao velike vodostaje, dunav sa visokim vodostajem ima veliku moc prociscavanja.
A sad zamisli kad je konstantno mali vodostaj kolika je koncentracija otpada.
Ranijih godina si obavezno imao veliku vodu u prolece, prvi blazi talas vec u martu mesecu, udarni i najveci je bio oko maja meseca.
Posle toga je isao period opadanja i to blagog.
Pa si posle toga imao dug period stagnacije srednje visokog vodostaja da bi pred kraj leta bio uzmedju 200-250.
A sta sad imas naidje voda preko noci metar ipo pa vec sutra padne isto toliko.
Vec sam rekao zahvaljujuci nemcima vise nikad neces imati vode koje si imao.
Odg: Paraziti kod riba By: alexdja Date: 06 Februar 2013, 13:33:59
PARAZITI RIBA
UVOD
Meso ribe može da bude, izmedu ostalih činilaca, higijenski neispravno i zbog prisustva parazita i njihovih razvojnih oblika u njemu. Pri tom razlog higijenske neispravnosti mogu da budu promene senzornih osobina mesa ribe koje kod potrošača izazivaju gađenje a da sam parazit, odnosno njegovi razvojni oblici, nisu štetni po zdravlje ljudi (mikrosporidije roda Kudo, zatim kopepodi). Mnogo češci razlog higijenske neispravnosti je prisustvo u mesu riba parazita koji mogu da izazovu oboljenja ljudi. Paraziti koji potiču od namirnica pa i paraziti riba stalno su predmet interesovanja naučnih i stručnih krugova a i potrošača širom sveta. Da je to tako govori i podatak da je u SAD- u do 1990. godine izučavano svega 13 vrsta parazita koji potiču od namirnica i koji mogu da izazovu oboljenja ljudi, da bi se u 2002. godni taj broj povecao na 107 vrsta parazita.
Paraziti riba i plodova voda se često vezuju za određeno geografsko područje što je posledica adaptacije parazita na pravog i prelaznog domaćina i posebne uslove sredine. Sve veća potražnja tržišta za mesom ribe dovela je do povećanja proizvodnje ribe u akvakulturi i njenog prometa u svetu. Međunarodni promet ribe, kao i uostalom drugih vrsta namirnica, povećan je naročito od Uragvajskih sporazuma 1994. godine u okviru Svetske trgovinske organizacije. Ovim sporazumima omogućava se liberalizacija prometa namirnica s tim da se ne povećava rizik po zdravlje ljudi i životinja. Međutim, izvesno je da je međunarodni promet ribom pomerio barijere vezane za adaptaciju parazita za određenog domaćina i uslove sredine i da se prisustvo parazita sve češce ne može da veže za jedno ograničeno geografsko područje. Povećanje međunarodnog prometa mesa ribe je jedan od načina na koji potrošaci mogu da dođu u kontakt sa parazitima riba. Međunarodna putovanja (poslovna, turistička) kao i migracije stanovništva su takode jedan od načina dolaska potrošača u kontakt sa parazitima riba. Parazitske infekcije kod potrošača koji se prvi put susreću sa nekim parazitom (neimunizovani, nesenzibilisani) mogu kod njih da izazovu ozbiljne zdravstvene smetnje. Parazitske infekcike ljudi sve češce su uslovljene promenama u navikama u potrošnji hrane. To se naročito odnosi na poklonike instiktoterapije koji konzumiraju sirove (sveže) i nekuvane namirnice. Tako se zaobilaze postupci (toplotna obrada) čiji cilj je smanjenje i preveniranje infekcija ljudi patogenima a naročito njihovim cističnim oblicima koji dugo preživljavaju u hrani. Za parazitske infekcije ljudi specifično je i da često ostaju nedijagnostikovane zbog toga što su simptomi bolesti nespecifični. Parazitske infekcije su naročito opasne za imunodeficitarne osobe. Do sada je za preko 69 vrsta parazita riba i plodova voda utvrdeno da mogu da uzrokuju oboljenja ljudi. Njihov značaj se ceni prema brojnosti ljudi koji oboljevaju kao i ozbiljnosti oboljenja. Zbog toga se pažnja usredsreduje na te najznačajnije vrste.
Protozoe riba i plodova voda
Danas je poznato da protozoe mogu da izazovu promene u mesu riba rakova i školjki ali i da budu patogene i za ljude. Najčešce su to amebae iz familjija Vahlkampfidae, Acanthamoebidae i Hartmannellidae kojima su u najvećem broju slučajeva školjke vektor za nastajanje infekcija ljudi.
Cestode
U ribama može da parazitira veliki broj različitih pantljičara. Poseban problem predstavljaju razvojni oblici (pleroceroidi) pojedinih cestoda koji su infketivni za čoveka i druge sisare. Diphyllobothrium latum ili širokoglava pantljicara riba je odavno poznat parazit, koji kao odrasli oblik parazita kod ljudi i drugih sisara (pas, mačka, lisica, medved, morževi, morski lavovi i dr.). Podaci govore da u Evropi ima 5 miliona slucajeva difilobotrijaze ljudi, u Aziji oko 4 miliona i oko 100000 u Severnoj Americi. Ovaj parazit se uglavnom prenosi slatkovodnim ribama, ali i ribama koji jedan deo života provode u morima. Najčešce inficirane ribe su? losos, jezerska pastrmka u Evropi, losos u Japanu, a štuka, oblić (plat), manić, lososi u bočatnim vodama SAD-a. Ovo oboljenje dominira uglavnom u onim krajevima u kojima se sirova riba koristi kao delikatesini nacionalni specijalitet kao što su "sushi" u Japanu ili "gefulte" kod Jevreja. Difilobotrijazu mogu da izazovu i druge vrste kao D. pacificum, D. dendriticum, D. ursi, D. dalliae. Diphyllobothrium pacificum prenosi se na ljude inficiranim mesom morskih riba. Diplogonoporus grandis je velika pantljicara za koju je takode ustanovljeno da je uzročnik oboljenja ljudi. Veliki broj slučajeva infekcija kod ljudi zabeležen je u Japanu. Osim sa D. grandis zabeleženi su slučajevi inficiranja ljudi sa Diplogonoporus brauni.
Trematode
Trematode, odnosno metilji, zauzimaju značajno mesto u parazitozama riba. Chlonorchis sinensis je poznat parazit koji kao odrasli oblik parazitara kod ljudi i drugih sisara kao što su pas, mačka, svinja, lisica, vidra koji predstavljaju njegov značajan rezervoar. Rasprostranjen je na Farskim ostrvima, gde predstavlja najznačajnijeg parazita za ljude ali isto tako u velikom broju azijskih zemalja (Japan, Kina, Koreja, Hong Kong i Vijetnam). U kojoj meri Cl. sinensis predstavlja problem, ukazuju podaci da je u Aziji više od dvadeset miliona ljudi zaraženo ovim parazitom. Prema istom izvoru, u nekim selima Južne Kine clonorchiasa ljudi prisutna je kod više od 40 % stanovnika, dok je u selima Južne Koreje zastupljenost ovog oboljenja kod dece školskog uzrasta 11 procenata. Parazit se prenosi slatkovodnim vrstama riba i to uglavnom šaranskom ribom (ciprinide). Opstorchis felineus je vrsta srodna prethodnom parazitu, koja takode može da se prenese slatkovodnom ribom na čoveka. Ovaj parazit rasprostranjen je u centralnoj, istocnoj i južnoj Evropi. Opistorchis viverini je srodna vrsta prethodnim parazitima i prenosi se slatkovodnim ribama. Prisutan je u Laosu, Tajlandu (25 do 46% seoskog stanovništva severoistočnog Tajlanda) i zapadnoj Maleziji.
Metagonimus yokogawai predstavlja parazita koji kao odrasli oblik parazitira kod ljudi, a inficira i druge sisare, posebno pse i mačke. Važno je napomenuti da su ptice, koje se hrane ribom, značajan rezervoar ovog parazita u prirodi. Prenosi se mnogobrojnim vrstama riba koje žive u slatkoj ili bočatnoj vodi, ali je to najcešce cipal. Rasprostranjen je u zemljama Azije, nekim delovima bivšeg SSSR-a, Španijii i na Balkanu. Heterophyes spp. obuhvata veći broj trematoda koje se mesom morskih riba mogu preneti na čoveka i na morske sisare. Rasprostranjeni su uglavnom u Egiptu, Turskoj, Grčkoj, Japanu, Farskim ostrvima, Havajima i Filipinama. Paragonimus spp. su trematode koje mogu da se prenesu ljuskarima (morski i slatkovodni rakovi) na ljude i druge sisare. Od posebnog značaja su P. westermani i P. miyazakii koji prouzrokuju ozbiljna oboljenja ljudi dok ostali paraziti ovog roda kao što su P. ohirai, P. sadoensis i dr. izazivaju oboljenja domaćih i divljih sisara. Paragonimus westermani je najznačajniji parazit ove vrste, rasprostranjen je u nekim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike. Izvor oboljenja su nedovoljno termički obradeni ili sirovi slatkovodni ili morski rakovi. Paragonimus miyazaki je rasprostranjen u Japanu, gde je izvor zaraze slatkovodni rak. Echinostoma spp. obuhvata veći broj trematoda koje se prenose slatkovodnim ribama i puževima na ljude, druge sisare, ptice reptile.
Nematode
Nematode (valjkasti crvi) predstavljaju parazite kod riba koji pored rizika za zdravlje potrošaca u većoj ili manjoj meri mogu da izazovu i promene u mesu riba i tako ga učine higijenski neispravnim.Gnathostoma rod obuhvata veći broj vrsta parazita koje mogu da izazovu oboljenja ljudi, drugih sisara, riba, mekušaca i ptica. Oboljenje (gnathostomiasis) izazvano parazitima ovog roda kod ljudi je zabeleženo u velikom broju zemalja Azije (Japan, Indija, Burma, Malaji, Sumatra, Filipini, Kina). Gnathostoma spinigerum je najznačajniji uzročnik gnatostomijaze. Odrasli oblik parazitira kod čoveka i drugih sisara. Capillaria philippinensis je nematoda koja izaziva oboljenje ljudi na Filipinama i jugoistočnoj Aziji. Inficiranje ovim parazitom nastaje nakon ingestije sirovih ili nedovoljno termički obrađenih malih slatkovodnih riba (Hypseleotris, Eleotris i Ambassis) u čijem digestivnom traktu se nalazi larva infektivna za ljude. Eustrogylides spp. su nematode koje mogu da izazovu oboljenje kod ljudi (Severna Amerika, Kanada). Odrasli oblici parazita normalno parazitiraju u digestivnom traktu ptica koje se hrane ribom, naročito vrstom minnow, koja je značajan prenosilac ovog parazita. Angiostrongylus cantonensis je parazit koji dovodi do ozbiljnih oboljenja ljudi nakon konzumacije sirovog ili nedovoljno termički obrađenog mesa kopnenih ili vodenih puževa (sa ili bez ljušture), koji sadrže infektivne larve. Oboljenje je rasprostranjeno u regionu Pacifika, Afrike, a posebno u Japanu, na Karibima i Kubi. Angiostrongylus costaricensis takode izaziva oboljenje ljudi u Centralnoj i Južnoj Americi (Kostarika i Honduras).
Anisakis spp. su nematode, čiji larveni oblici koji se nalaze u mesu riba, odnosno mekušaca, izazivaju oboljenje ljudi poznato pod imenom anisakijaza (anisakidoza) prvi put zabeleženo 1955. godine u Holandiji i označena kao Herring worm disease pošto je sam parazit označen kao ,,crv harige". Osim kod haringe ovaj parazit je ustanovljen kod velikog broja drugih morskih riba kao što su skuša, oslic, gira, arbun, škrpina, šnjur, ugotica, kovač i dr., a takode i kod slatkovodnih riba kao što su losos i druge Salmonidae. Oboljenja izazvana ovima parazitima registrovana su u Holandiji, Japanu, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Kanadi, Nemackoj, Havajima i Filipinima. U Srbiji i Crnoj Gori nisu ustanovljeni slučajevi anisakijaze, iako je prisustvo infektivnih razvojnih oblika parazita zabeleženo u ribama Jadranskog mora (šarun, oslic, gira i td.). Anisakis rod obuhvata tri vrste parazita: A. simplex, A. tipica, A. phiseteris.
Čovek nije odgovarajući domaćin za larvu anisakisa, a inficira se samo u slučajevima kada pojede sirovu ili nedovoljno pečenu ribu u kojoj se nalaze žive larve Anisakis spp. Tako je u Holandiji uzrok oboljenja specijalitet "zelene" haringe koji se blago soli a potom podvrgava zrenju u hladnjači. Kod Norvežana je to tradicionalno pripremljeno jelo "gravfish" koji se slabo soli, zašećeri i odstoji jedan do dva dana. Potrošačima se ovaj specijalitet prodaje u vinskom umaku. U Japanu, kao što je poznato jede se veliki broj sirovih riba a poseban značaj ima nacionalni specijalitet "sashimi" spravljen od sirove ribe, slabo marinirane, u soli i sircetu. Na Havajima "palu", Filipinima "pagong" su jela koja sadrže sirovu ribu sa unutrašnjim organima i koja se termički ne obraduje već se samo podvrgava zrenju. Phoconema decipiens je srodan parazit Anisakis spp. S obzirom da su najčešce ovim parazitozom inficirane haringe, mada mogu da budu i druge vrste riba i on se naziva ,,crv haringe". Stalni rezervoari ovog parazita su foke koje žive u blizini obala.
Mere zaštite zdravlja ljudi od parazitskih infekcija
Zaštita zdravlja ljudi od infekcije parazitima iz mesa riba i plodova voda zasniva se na kontroli prisustva parazita u mesu riba i njhovoj inaktivaciji. Za utvrdivanje prisustva parazita riba i njihovih razvojnih oblika u mesu ribe koriste se različiti postupci (adspekcija, prosvetljavanje, digestija, mikroskopske tehnike, molekularne tehnike, imunološki postupci).
Adspekcija kao najjednostavnija metoda zasniva se na pregledu tkiva i organa riba. Na ovaj način može da se utvrdi prisustvo plerocerkoida Diphillobothrium latum (izdužena i elastična tvorevina slična mehuru, precnika 1 do 1,5 cm) kao i larve Anisakis i Phoconema.
Adspekcija pri pregledu mišicnog tkiva riba nije uvek pouzdana. Postupak prosvetljavanja može ovaj postupak da učini efikasnijim. Prosvetljavanje se koristi pri pregledu fileta bele ribe na prisustvo nematoda. Pri tom ispitivani uzorak može da se komprimuje slično kao kod pregleda mesa na trihinelu. Ako se za prosvetljavanje koristi svetlost odredene talasne dužine (UV 366 nm) mogu da se vide larve nematoda koje fluoresciraju od plave do zelene boje. Ovaj postupak je posebno efikasan kod utvrdivanje nematoda u tamnom mesu riba.
Metoda veštačke digestije koristi se za utvrdivanje prisustva u mesu riba larvi nematoda (Anisakis, Phoconema) ali i plerocerkoida Dyphillobothriuma spp. kao i metacerkarija i mezocerkarija trematoda. Upotreba mikroskopskih tehnika u parazitologiji je dobro poznata. Pri tom različita bojenja i upotreba fluoroscencije olakšavaju identifikaciju parazita. Sama identifikacija parazita primenom mikroskopskih tehnika, zavisi od iskustva i sposobnosti samog pregledača. Imunološke tehnike kao i analiza DNK koriste se takode u utvrdivanju parazita i njihovih razvojnih oblika u mesu riba i plodova voda. Ovi postupci se vremenom sve više usavršavaju kako u pogledu osetljivosti tako i u pogledu specificnosti pa i u lakoći detekcije. Parazitske infekcije ljudi mesom riba mogu da se preveniraju već postupcima primarne obrade riba a zatim zamrzavanjem, soljenjem, mariniranjem, sušenjem toplotnom obradom kao i kombinacijom ovih postupaka. Primarna obrada odnosno pravovremena i potpuna evisceracija a zatim i pranje ribe mogu značajno da utiču na intezitet migracije larvi nematoda (Anisakis, Phoconema) iz trbušne šupljine u muskulaturu riba. Zamrzavanje je postupak koji se vrlo često koristi za konzerviranje mesa riba naročito ribe koja je namenjena međunarodnom prometu. Ovaj postupak inaktiviše parazite ribe i njihove razvojne oblike ukoliko su temperature zamrzavanja dovoljno niske i traju određeno vreme. U SAD FDA preporučuje da se za inaktivaciju parazita u mesu riba meso zamrzava pri - 35° C najmanje 15 sati. Posle ovog postupka zamrzavanja meso ribe može da se koristi i za pripremu sirovih proizvoda od mesa riba.
Efikasnost postupaka soljenja odnosno mariniranja za inaktivaciju parazita riba zavisi od koncentracije soli odnosno od vrste marinade kao i od dužine primene ovih postupaka. Toplotna obrada je vrlo efikasan postupak u inaktivaciji parazita u mesu riba a najcešće se i uobičajeno koristi za pripremu mesa ribe za jelo. Temperatura od 50° C do 60° C za nekoliko minuta inaktiviše parazite u mesu ribe.
Od postupaka koji mogu da se koriste za inaktivaciju parazita u mesu riba pominje se primena ozona (snažan oksidans). Njegovo delovanje zavisi od više faktora (pH, količina organske materije oko parazita). Ispitivana je mogućnost primene UV zračenja kod inaktivacije kriptosporidija. Jonizujuće zračenje može da efikasno inaktiviše parazite u mesu riba Opistorchis viverrivi, Anisakis spp., Clonorchis sinensis i Paragonimus spp., mada ne deluje jednako na sve navedene vrste. Efikasnost delovanja jonizujuceg zračenja zavisi od vrste parazita, stadijuma razvoja, vrste ribe itd. Ogranicavajući faktor primene ovog postupka je zabrinutost potrošaca pri potrošnji namirnica koje su tretirane jonizujućim zračenjem. Poslednjih godina ispituje se i mogućnost primene hidrostatskog pritiska za inaktivaciju parazita u namirnicama.
vet.bg.ac.rs
Odg: Paraziti kod riba By: zilien Date: 06 Februar 2013, 14:23:00
E lepo si nas uputio ,znaci resenje przenje i mirna glava ,osim ako naravno ne primetim da je riba puna parazita golim okom pa da zavrsi u nekoj rubi polivena benzinom i upaljena.
Odg: Paraziti kod riba By: alexdja Date: 06 Februar 2013, 14:40:17
Ma to nije sporno, definitivno termička obrada ubija parazite i kome nije gadno nema frke...
Nego problem za koji tražim neki odgovor i čitam i guglam je da li riba može s tim da se nekako izbori...
Ono što sam pročitao na par mesta to je da se ne razmnožavaju u ribi nego ih ona ima onoliko koliko ih je unela ishranom...
Zanima me koliki je životni vek jednog crva, a sve se nadam da ću pročitati da izumiru posle nekog perioda i da ih se nekako otarasi...
Ovo me zaintrigiralo jako...
Citat: Denis poslato 05 Februar 2013, 23:49:06
U mom poslednje smudju koji je bio 2.6 kg
Ima li jos takovih slucajeva?
Citat: Denis poslato 06 Februar 2013, 00:22:10
Da, u svezem smudju su bili mrtvi