. . . grki dani . . .
'' . . . mi menjamo dan za noć . . . mi menjamo noć za dan . . .''
. . . kako se pravilno kaže: . . . naduv'o sam se . . . ili . . . napušio sam ih . . . ???
Odg: Iz mog sokaka... By: ibanezi Date: 13 Maj 2015, 12:56:02
Tako bih želeo....ali vama dvojici nema pomoći!
Ipak... Ulepšali ste mi dan. 
Odg: Iz mog sokaka... By: Karlo Date: 13 Maj 2015, 13:09:01
Uz to su i jeftiniji..ne treba mi dve rakijice i krigla piva
Odg: Iz mog sokaka... By: Milan berkut Date: 13 Maj 2015, 13:11:23
---- Miha/druže . . . neko nas . . . (. . . .) . . . prati . . .
Odg: Iz mog sokaka... By: ellesar Date: 13 Maj 2015, 13:35:31
Soli vam na rep
Odg: Iz mog sokaka... By: ibanezi Date: 13 Maj 2015, 13:57:34
Atacaaaaaaar!!!!!!!
Odg: Iz mog sokaka... By: mihabg Date: 13 Maj 2015, 13:58:49
Lele, pa ovo je atak ...na batak
Odg: Iz mog sokaka... By: ibanezi Date: 13 Maj 2015, 15:15:20
Evo malo iz sokaka moga. Ako vas put nanese u Noćaj, pa se desi da sa "čestitim domaćinima noćajskim" sedneta pred dućan da "sadenete"koje pivo da čijete rečenicu"Izda'n'o k'o Ločin Gašpar", pa vidite da se svi smeju, da znate o čemu se radi.
Elem na početku ulice Radivoja Bogdanovića, nalazi se par kuća " Ločinih". Osnivač familije je bio sada već odavno pok. D. Vučenović zvani Loča. Po njemu se cela ulica i dan-danas nezvanično zove Ločin sokak.
Dakle imao je psa, ne psa-to u Noćaju ne postoji, nego kera, koji se zvao Gašpar. Do kasne starosti se Gašpar švalerao sa komšijskim kujama, a najomiljenija mu je bila Lonjika iz Malića kuće. I tako ga je jednom i srce izdalo dok se "odnosio" s njom, i tu je i "izda'n'o" ( Izdahnuo- u Mačvi ne postoji slovo h).
Od tada, kada god neko priča o svojim švalerskim podvizima po senjacima, ''kuruzima, salazima...i kada ga pitaju kako je bilo, najjednostavniji opis za dobru j....činu je: Ne pitaj...Izdan'o sam k'o Ločin Gašpar !
Spojene poruke: 13 Maj 2015, 15:48:04
Jedan popodnevni pazar Žije Mackare u lokalnoj prodavnici.
Elem, ulazi Žija Mackara- ugledni građanin sela Ravnje u dućan i zapoveda mladoj trgovkinji: " Dijete, daj mi paklu morave, jednu sijalicu od sto konja i polukilu Brke ( fabrička jeftina rakija sa brkatim čičom na etiketi). Eti'š, naranili me sin i snaja gomnima, pa da proteram!
Odg: Iz mog sokaka... By: mihabg Date: 13 Maj 2015, 16:00:28
Sta ce co'ek, ne gine mu prepariranje s' "Brkom"
Odg: Iz mog sokaka... By: ibanezi Date: 13 Maj 2015, 20:13:31
Domaći zadatak iz srpskog, nekadašnjeg učenika 2og razreda OŠ "D. Radosavljević Narod" iz Salaša Noćajskog, danas uspešnog (sve u roku) studenta Miloša Jesretića, sina mog Prijatelja Zlaje Jesretića-Bivola (zbog izgleda, inače baš pametan čovek i pravi šeret.).
Tema je bila slobodna, uz uslov da se u svakoj rečenici upotrebi bar jedna vlastita imenica, uz tačno pisanje-velikim slovom.
"Ja se zovem Miloš Jesretić. Otoič sam se vratio iz grada Sremska Mitrovica. U Sremsku Mitrovicu me poslao moj tata Zlatomir Jesretić zvani Zlaja Bivo. Reko mi sedi na biciklo evo ti pesto dinara da mi kupiš kilu eksera letvaša u Mitrovici u gvožđari Metalija čim pređeš most na Savi. Kupi i sladoled u slasti Sport pored gvožđare u Sremskoj Mitrovicii i kusur da mi vratiš, nemoj da ti j..m mama Nadu.
Ja sam otišo u grad Sremsku Mitrovicu i uradio sve što mi je moj tata Zlatomir Jesretić zvani Zlaja Bivo reko. Kada sam se vraćao, opet sam prešao most na reci Savi a Savom plovi jedna mala barka, a u barci Kralja Petra majka".
Sutradan je Zlaja pitao Miloša šta je učiteljica rekla za sastav. Milošev odgovor: "Rekla mi učiteljica ''bo te tata Zlaja što ti pis'o sastav.
Odg: Iz mog sokaka... By: mihabg Date: 13 Maj 2015, 23:37:13
xe xe ... Vrh
Odg: Iz mog sokaka... By: Milan berkut Date: 14 Maj 2015, 01:20:53
. . . ko da sam ga ja rodio . . .Odg: Iz mog sokaka... By: Goachild Date: 14 Maj 2015, 08:46:45
Hahaha. Dobar je Miloš.
...gde je moje dete?!
Odg: Iz mog sokaka... By: VladimirR Date: 14 Maj 2015, 09:45:43
Xexexexexexex slatko se ismejah za Miloša, a i za Ločinog Gašpara xexexex
Odg: Iz mog sokaka... By: ibanezi Date: 14 Maj 2015, 11:55:45
Dugo sam se snebivao, da li da sa prelepim Mihinim urbanim pričama izmešam ove iz seoskih sokaka moga detinjstva i mladosti. Pa pošto vam se sviđa, evo još jedne.
Kuća Đukuć M. poznatijeg kao Ćuća slavi Sv. Jovana. Pošto je kuća domaćinska sa puno gostiju, u tu svrhu se od proleća hrani najlepše prolećno muško jagnje koje za Slavu taman bude debeli ovnić-šiljegan ( šilježe- oko godinu dana, ni jagnje ni odraslo).
Dakle, dan pred slavu, pozva Ćuća pomoć k'o i svake godine da se pokolje nekoliko prasića i ovnić. Kada dođe ovnić na red, i kad su ga izveli iz tora, ono se otrže i zaždi preko avlije( klasićna mačvanska oko 70ari) Dok su se ostali smejali, Ćuća trč'o za njim. On već u godinama, a ni jagnje onako debelo nije bilo neka "antilopa", nego sve par metara ispred. Posle malo trke, stade Ćuća zadihan, sa dušom u nosu, i jagnje se momentalno zaustavi i okrete na 2-3 m od njega gladajući ga "u po očiju"
Ćuća kad malo dođe sebi obrati mu se rečima: " Slušaj rođeni! Jesam te ranio bolje od druge marve, jesam posebno sprem'o za tebe, sve za ovaj dan?.... I ti si sve to znao. I znaš šta ti je usud. I što bežiš od mene,.. šta imaš od toga da me srce izda? Tebe tvoje neće omašiti, slava i gosti mogu bez Ćuće, a bez tebe ne mogu. Ti si pečen, pa pečen, da li će gosti sutra doći kod Ćuće, ili će ići za Ćućom i popom, ..isti ti andrak. Pa rođeni, kad je tako kako je, učini mi da i ja sedim s gostima....valjda sam to od tebe zaslužio?
Jagnje je prišlo Ćući, a Ćuća je momentalno naredio da se kolje zreli ovan koji je dotle služio za priplod, a ovo jagnje da se ostavi u tu svrhu.