I ja sam u ranijoj literaturi, nalazio podatak da u nasim vodama nikada nije ulovljen muzjak babuske. Zadnjih godina se tvrdi, da postoje, sto je verovatno, jer kako bi se razmnozavala na vodama kakve poznajem gde recimo ima samo nje, stuke, suncice, bandara, amurskog cebacoka, i cverglana. Ne moze da se melezi s razlicitim rodovima, samo sa cipnidnim vrstama, jedino ako je pre nje naseljavao karas ukoliko to nisu iste ribe, to se ne moze desiti, jer se na sljunkarama koje se iskopaju, prvo naseljavaju vodozemci, pa babuska odmah posle njih i druge ribe, nelogicnost velika
Odg: Alohtone vrste riba By: munja Date: 25 Decembar 2017, 20:01:43
Poslato sa VTR-L09 uz pomoć Tapatoka
Odg: Alohtone vrste riba By: misoo83 Date: 25 Decembar 2017, 20:11:14
Lovio sam ja muške babuške a ja i ne idem često na pecanje, najčešće kada ih čistim vidim koji su pol bile
Odg: Alohtone vrste riba By: Raskoljnikov Jr. Date: 25 Decembar 2017, 20:16:38
Možda nisam pazio na času ali zar nije uobičajeno zadnjih godina, u vreme pre mresta, ima skoro podjenako primeraka sa ikrom i sa mlečom?
Odg: Alohtone vrste riba By: ikovacevic Date: 26 Decembar 2017, 21:13:53
Baš kao što rekoše Raskoljnikov Jr. i Misoo83, mužjak i ženka se veoma razlikuju po tome imaju li mleč ili ikru za vreme mresta. Za očekivati je da promena u razmnožavanju babuške dovede do daljih promena riblje populacije. Pojava mužjaka i to u većem broju (da li ih je 50% ili ne, tek treba da se utvrdi) može dovesti do promena, a čini mi se da sam na lokaciji koju posećujem proteklih 3-4 godine uočio porast populacije nekih drugih ciprinidnih riba. Doduše jedne godine je to bila nosara, godinu pre brotfiš, a već dve godine deverika pa i krupatica. Takođe ranije je bilo mnogo sitne babuške, a sada ih je mnogo manje uz određen broj krupnijih koje pre nisu "mogle da dođu na red" od sitnijih. Ove godine sam lovio do 10-ak komada ali nisu manje od 150-200 gr, a pre 4-5 godina godina sitnih ko pola dlana bude koliko hoćeš ili dok ne dosade.
Odg: Alohtone vrste riba By: pikeman Date: 20 Oktobar 2020, 21:52:55
Odg: Alohtone vrste riba By: orka Date: 18 April 2026, 12:22:28
ИНВАЗИВНЕ РИБЕ ПРЕУЗИМАЈУ ДУНАВ – ВИШЕ ОД ТРЕЋИНЕ ВРСТА У СРБИЈИ ДОШЛО СА ДРУГИХ КОНТИНЕНАТА
Инвазивне врсте риба све озбиљније угрожавају екосистем Дунава, а њихово присуство већ доводи до драстичних промена у рибљем фонду, смањења бројности аутохтоних врста и нарушавања природне равнотеже, истакнуто је у емисији ,,Живот испод површине", која је емитована у програму Радио Дунава.
Гост емисије био је др Александар Бајић са Природно-математичког факултета у Новом Саду, са Департмана за биологију и екологију, који је детаљно говорио о узроцима, последицама и могућностима контроле овог све израженијег проблема.
Како је објаснио, инвазивне врсте су оне које су донете на ново подручје и које, услед повољних услова, почињу агресивно да се шире, заузимајући станишта и потискујући домаће, аутохтоне врсте.
Према доступним подацима, у Србији је регистровано нешто више од 100 врста риба, од чега је преко 25 алохтоно, односно није природно присутно на овом подручју, док нека истраживања показују да је тај број и већи, што значи да више од трећине укупне рибље фауне чине управо инвазивне врсте.
Овај процес није нов, већ траје деценијама, па и вековима, али је последњих година значајно интензивиран.
БАБУШКА КАО СИМБОЛ ПРОБЛЕМА
Један од најдрастичнијих примера је бабушка, врста која је у појединим водама Војводине достигла доминацију од чак 90 до 95 одсто укупне бројности риба.
,,Када имате такву ситуацију, сваки килограм бабушке значи килограм мање деверике, шарана, бодорке или било које друге аутохтоне врсте", нагласио је Бајић.
Осим што заузима простор и храну, бабушка представља и генетску претњу, јер се може укрштати са домаћим врстама, попут барског караша, што је довело до готово потпуног нестанка чистих популација ове врсте у Србији.
Поред тога, реч је о изузетно прилагодљивој врсти која може да опстане у различитим условима, од великих река до бара и мочвара, што јој даје додатну предност у односу на домаће рибе.
ТОСТОЛОБИК И НАРУШАВАЊЕ ЛАНЦА ИСХРАНЕ
Значајан утицај имају и тостолобици, крупне рибе азијског порекла, које могу да достигну и више десетина килограма.
Иако се често сматра да ,,чисте воду", Бајић указује да ове врсте заправо нарушавају ланац исхране, јер се хране фито и зоопланктоном, који представља основну храну младим јединкама аутохтоних риба.
,,Када тостолобик филтрира воду и узима ту храну у великим количинама, он директно одузима храну младим рибама и тиме смањује њихове шансе за опстанак", објаснио је Бајић.
На тај начин, иако не напада директно друге врсте, ова риба индиректно утиче на смањење њихове бројности.
ЧОВЕК КАО ГЛАВНИ УЗРОК
Према речима стручњака, у готово свим случајевима за појаву инвазивних врста одговоран је човек.
Оне су у Дунав доспевале кроз порибљавање, рибњаке, транспорт, али и путем баластних вода бродова, које преносе различите организме из једног екосистема у други.
Поред тога, проблем представља и несавесно понашање појединаца, који преносе рибу из једног воденог система у други или користе инвазивне врсте као мамце.
Бајић је посебно упозорио на случајеве где су управо риболовци, често из добре намере, допринели ширењу појединих врста.
ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ РЕШЕЊЕ?
Иако проблем делује озбиљно, потпуно искорењивање инвазивних врста, према речима стручњака, није могуће.
,,Када једна врста почне да се размножава у екосистему као што је Дунав, она је ту да остане", истакао је Бајић.
Једини реалан приступ је контрола бројности, пре свега кроз организован и селективан излов, чиме се даје шанса аутохтоним врстама да се опораве.
Позитивни примери већ постоје, попут контролисаног излова тостолобика и постављања кавеза за америчке патуљасте сомиће, што даје одређене резултате.
УЛОГА ГРАЂАНА И РИБОЛОВАЦА
Посебан акценат стављен је на улогу грађана и риболоваца, који могу значајно да допринесу очувању екосистема.
Препорука је да се инвазивне врсте не враћају у воду након улова, да се не користе као живи мамци и да се не преносе у друге водене системе.
,,Довољна је једна јединка да поново створи популацију", упозорио је Бајић, наглашавајући да чак и мала грешка може имати дугорочне последице.
КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ДОДАТНО КОМПЛИКУЈУ СИТУАЦИЈУ
Иако се често истиче утицај температуре, Бајић сматра да ће већи проблем представљати промене у водостају Дунава.
Нестабилан режим падавина и све чешћи ниски водостаји доводе до тога да се плавна подручја не пуне, што онемогућава природни мрест риба и додатно угрожава аутохтоне врсте.
У таквим условима, инвазивне врсте, које су често отпорније и прилагодљивије, добијају додатну предност.
https://www.radiodunav.com/invazivne-ribe-preuzimaju-dunav-vise-od-trecine-vrsta-u-srbiji-doslo-sa-drugih-kontinenata/
Odg: Alohtone vrste riba By: ikovacevic Date: 24 Maj 2026, 04:25:43
Profesor nije u toku sa dešavanjima na vodi, Njegove informacija se stare skoro 10 godina kada je populacija babuške bila na vršu invazivnosti, a sastojala se isključivo iz ženki. Pojava mužjaka u poslednjih 10 godina ostavlja mogućnost da se druge vrste razmnožavaju usled smanjenog parenja mužjaka sa ženkama babuške. Povećana pojava nekih skoro zaboravljenih vrsta kao što je linjak to pokazuje. Od profesora smo očekivali da komentariše i objašnjava nove pojave, a ne da prepričava zastarele informacije koje zna svaki riblovac.takođe,
Njegova preporuka da se alohtone vrste ne korsite kao živi mamci je samo ponavljanje propisa bez ikakvog objašnjenja. Profesor ne razume glupost pravne normative koja nastoji da kratkim opštim pravilom reguliše nešto ne vodeći računa da se ta pravilo odnosi i na one slučajeve na koje ne bi trebalo da se odnosi. Korišćenje alohtone vrste kao mamca uošte ne ugrožava ekosistem za razliku od vraćanja u vodu ulovljenih riba. Samo zato što prava nepametna logika želi da jednim pojmom "zabrana vraćanja u vodu" donese pravilo, ne vodeći računa o tome da stavljanje alohtone vrste na udicu kao mamca jeste vraćanje u vodu, ali nema iste posledice. Pravnik je srećan što je napravio kratak propis, a nema pojma da je zapravo napravio glupost.
Odg: Alohtone vrste riba By: Oliverikus Date: 24 Maj 2026, 10:15:15
Dr Bajić Aleksandar je stručnjak u svom polju rada i ne bih se usuđivao da protivrečim njegovim stavovima i zauzetom stanovištu u pogledu alohtonih vrsta.
Koliko god da mi znamo o ribama i živom svetu u vodama ipak nemamo dovoljno široko i adekvatno znanje koliko neko ko doktorira na toj temi. Osim toga, čovek je sa integritetom, nepotkupljiv i neiskvaren pa nema tu mesta nekom plaćenom mišljenju koje bi ga kao stručnjaka kompromitovalo (kao neki drugi koji su menjali mišljenje za tanjir čorbe).
Zabrana korišćenja alohtonih mamaca poput babuške ima i veći smisao i razlog. Često se babuška donosi sa drugih voda i prenose se bolesti na koje je ona otporna ali druga riba nije!
Jedini izuzeci kod alohtonih vrsta na mikrolokacijama bi bili amur i bas. Amur može lako da se kontroliše i izlovi, npr na zatravljenim kanalima ili drugim vodenim površinama gde je to loše. Bas se pokazao kao najefikasniji egzekutor cverglana i sunčice koji su poznati kao izuzetno štetni žderači ikre i riblje mlađi! Dokaz nam je na vodama u Vajskoj gde smo sve grabljivice zaštitili na delu vodotoka "Živa" i gde imamo kapitalne primerke svih autohtonih vrsta a cverglana i sunčice skoro da nema!
Čim budem bio u prilici baš sa dr Bajić A. ću da porazgovaram o tome i tražim njegovo mišljenje jer se ovde nije izjasnio o te dve vrste.
Odg: Alohtone vrste riba By: tiki61 Date: 24 Maj 2026, 10:35:07
Izgleda da je bas jedina šansa da se populacija cverglana svede ne neku podnošljivu meru. Prateći kanal "Lov i ribolov" na SBB u jednoj sam emisiji čuo veoma poučnu priču sa jedne mrtvaje Save, čini mi se u okolini Siska. Kažu da nije moglo da se peca od gomile sitnog cverglana, sve dok neko pre petnaestak godina nije ubacio basa. Vrlo brzo se bas lepo prilagodio, a populacija cverglana je drastično počela da opada. Sada se vrlo retko upeca neki cverglan, ali je on veoma krupan, kako su opisali "kao pivska flaša".
Trebalo bi, uz procenu i praćenje stručnih službi, pokušati nešto slično, prvo na pojedinačnim zatvorenim vodama. Ako bi se posle nekoliko godina to pokazalo dobrim, valjalo bi sličnu akciju ponoviti na svim vodama gde se je cverglan prenamnožio.
Odg: Alohtone vrste riba By: djmisha77 Date: 25 Maj 2026, 22:39:26
To nikako ne moze biti tacno. Bas ne jede ciljano i samo terpana. Potamanice sve zivo u vodi, prvo bodorku, crveneperku, deveriku, žabe a na kraju ce jesti terpana.
Sent from my 24116RACCG using Tapatalk
Odg: Alohtone vrste riba By: tiki61 Date: 25 Maj 2026, 23:34:03
Mišo, uzmimo za primer jezero Tvrdenjava. Tamo nema ni bodorke, ni crvenperke, kedera sam poslednji put video pre desetak godina. Ali, cverglana ima u nenormalnim količinama, uglavnom mikroskopske veličine. On pojede svu ikru i ono malo mlađi ostalih vrsta koja uspe da se izlegne. Zato godinama nema uspešnog mresta bilo koje druge riblje vrste osim cverglana i zato sva riba stiže iz poribljavanja. Takav sitni cverglan bio bi idealan zalogaj za basa. Takvih, pre svega, zatvorenih voda u našoj zemlji ima mnogo. Uveren sam da bi bas u velikoj meri regulisao broj cverglana, bez nekog značajnog uticaja na autohtone vrste.
Odg: Alohtone vrste riba By: djmisha77 Date: 26 Maj 2026, 08:07:25
Tiki, ne lecis bolest vec trazis uzrok bolesti. Treba bubnjevima i drugim raznim alatima izlovljavati terpana. Ikru jedu sve vrste riba, puna je proteina. Nase vrste se mreste uglavnom u priobalnom delu trave gde bas i nema terpana u toj meri da pojede svu ikru. Ja na to gledam ovako, ljudi su u Ausvicu jeli i koru drveta a kuci Karadjordjevu sniclu. Tako i bas, prvo pojede crvenperku pa kad nje nema onda ide na terpana. Bas je riba koja sve jede, od insekata do gmizavaca i riba. Skoro sam bio na jednom predavanju ihtiologa sa bioloskog fakulteta gde sam cuo da je u Japanu toliko prosirio populaciju da je nekoliko vrsta doveo do izumiranja.
Sa druge strane, ako je u pitanju zatvorena voda, jezero, a riblji fond potpuo "unisten", postoji komercijalni momenat gde treba ubaciti basa kako bi se privukli ribolovci, platili dozvolu i atraktivno lovili ciljano basa.
Sent from my 24116RACCG using Tapatalk
Odg: Alohtone vrste riba By: orka Date: 26 Maj 2026, 08:48:59
Ono što je činjenica je da Bass nije visoko invanzivna vrsta na našem području, za raliku od babuške, tolstolobika, cverglana.. Tamo gde se ubaci tu i ostaje . Ne širi se dalje na druge vode .
Basa najviše ima u Velikom bačkom kanalu, a tamo i dale postoji prilično velika populacija bele ribe, šarana, štuke ..Takođe jedan od primera su Živa i Berava kod Vajske gde ga ima u priličnom broju, a gde postoji velika populacija krupne štuke, drugih grabljivica i bele ribe ..Slično je i na malom jezercetu Beli potok kod Barajeva, gde pored basa ima baš dosta sitne bele ribe ..
Odg: Alohtone vrste riba By: Oliverikus Date: 26 Maj 2026, 10:42:33
Citat: djmisha77 poslato 25 Maj 2026, 22:39:26To nikako ne moze biti tacno. Bas ne jede ciljano i samo terpana. Potamanice sve zivo u vodi, prvo bodorku, crveneperku, deveriku, žabe a na kraju ce jesti terpana.
Sent from my 24116RACCG using Tapatalk
Da, bas pojede sve što može. Isto kao i som ili neke druge ribe.
Kod nas se ipak pokazalo da je bas u vodama kod Vajske mnogobrojan, čak i u velikom broju kapitalnih primeraka. Pored basa imamo i sve druge grabljivice (smuđ, bandar, štuka, som, bucov) i ciprinide (crvenperka, deverika, bodorka, šarane) ali i babušku koja je tu očigledno kao sigurna hrana za sve grabljivice. Cverglana skoro da nema!
Iako je bas alohtona vrsta, zbog cverglana koji je prava napast dobra je protivteža i regulator. Kada bi smo npr izlovili sve basove iz tih voda u Vajskoj siguran sam da bi smo imali haos zbog cverglana! Lično ne bih poželeo da dokazujem ovu tvrdnju samo zbog onog "jesam li vam rekao!".
Amur je isto tako jedna od vrsta koja jeste alohtona ali može biti jako korisna i nakon raščišćavanja travnatih terena može relativno lako da se izlovi.
Oko ove dve vrste ja nikako ne vidim razlog da se bude krut i izričit. Ima vremena, neka ihtiolozi naprave, tj dovrše istraživanja i možda dobijemo i drugačije preporuke.