Ostajao sam bez pribora na sve moguce nacine, ali bih ovom prilikom napisao nesto o kolegama koji su bili u toj ulozi.
Ranih 80ih, pecajuci po kanalima u Pancevackom ritu, upoznao sam jednog domoroca. Posto sam bio mlad i sklon avanturama, decak koji zivi u divljini i postuje samo zakone iste, brzo me je privukao svojim nacinom zivota. Iako je njegov ionako uzbudljiv zivot prilicno obogacivao kojekakvim izmisljotinama, avantrure koje su bile stvarne su bile sasvim dovoljne da svaki slobdan trenutak pokusam da provedem sa njim.
Vremenom, pored stvari koje su mi prijale, pocele su da se pojavljuju neke koje sam tesko mogao da prihvatim, a zbog nekih, na kraju i prekinem druzenje.
Jedna od kapi koja je prelila casu, je bio nacin na koji je dolazio do pribora.
Iako mu je porodica zivela dosta skromno u divljini, u teskim uslovima, ribolovackog pribora mu nikada nije nedostajalo. Na moja pitanja odakle mu, odgovori su najcesce bili, "pokloni" od teke, strica, ........ kupovina od poznanika i sl. Mada sam bio prilicno sumnjicav, jednom prilikom pecajuci na njegovom terenu, saznao sam konacno pravu istinu. Cinjenica da je dolazio do pribora "neposteno", manje me je iznenadila od nacina na koji je to radio.
Kanali u njegovoj okolini, tada prilicno popularni, bili su najcesce poseceni od ribolovaca koji su do njih dolazili autobusom. Vecinom su to bili penzioneri koji su kao i svi mi, posecivali kanale koliko zbog ribe, toliko i zbog druzenja. Kolege bi obicno zabacili svoje stapove, najcesce za stuku, neko vreme bi proveli pazeci na iste, a onda bi prelazili na okupljanja kod "srecnog" kolege. Kazem srecnog jer je obicno on bio jedini koji bi uspevao da sacuva svoj pribor.
Naime, kanali na kojima se pecalo su bili pokriveni visokom trskom, zbunjem i vrbama. Odlazeci do kolege oni su se trudili da zadrze pogled na svojim balerinama, ne bi li reagovali na potezanje stuke. Moj "drugar" je to znao veoma dobro. Neprimetni bi se prikradao njihovim mestima, sekao bi najlon kod masine, uzimao stapove a krajeve najlona ostavljao na obali. Posebno je voleo da priveze kraj najlona za trsku ili obliznju granu
.Ribolovci su najcesce dolazili do saznanja da su pokradeni tako sto bi videli poigravanje i voznju plovaka na svojim obliznjim mestima. Mogu samo da zamislim sok koliki su prezivljavali, videvsi da su ostali bez svog pribora, dotrcavsi na svoja mesta uzbudjeni i radosni zbog moguceg ulova.
Posebno mi je bila mucna cinjenica da se pomenuti momcic najcesce trudio da sa zgodnog mesta posmatra rezultate svoje rabote
Sklonost ka takvim radnjama nas je zauvek razdvojila, ali tom rastanku mogu da zahvalim sto je od tog trenutka, moja ribolovacka karijera krenula "ozbiljnijim" putem.
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: dushann Date: 07 Februar 2012, 22:24:10
Ja za divno čudo još neostah bez i jednog dela svog pribora na pecanjema, nadam se da me posle ove rečenice neće krenuti neki baksuz pa pogubim
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: Slavic.Blood Date: 07 Februar 2012, 22:28:05
Ja nemam problem sa gubljenjem pribora, ali sa lomljenjem i unistavanjem itekako,
mada to je već za drugu temu...Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: bassmaster Date: 07 Februar 2012, 22:36:18
Smudjijada S.Mitrovica 2008.Dve ekipe krenule iz Ratkova ne bi li se odbranila proslogodisnja titula!Ali......negde na Iriskom vencu zvoni drugaru telefon....Javlja mu majka da je dao uslov za godinu na faxu!Otvara se sljiva,ceo auto mirise!Buraz vice da zatvaramo flasu da ne osete zandari.......Ma kakva flasa,reci da vozis dzem!
Stizemo na lice mesta!Kafana prepuna kolega+satra mimo kafane!Radi snajka taman mojih i drugovih godina!Zena zmaj!Avion!A i rakiju je imala.....Kruska i kajsija!Kakvo crno pecanje!S' obzirom da smo mi vec ukrstili,ostajemo tu gde smo,a trezan deo ekipe ide na vodu....
Od buraza uzimamo kljuc od auta da ostavimo pribor i nastavljamo sa pijancenjem!
E,kad smo se dobro zarakijali i creva pocese da zavijaju krenemo da se nesto mezne!U nekom parkicu zaustavimo nekog baju da ga priupitamo gde ima da se jede nesto,a on ne zna da kaze r,nego ono r iz grla!
Mi: gde ima neki rostilj?
On: Krrrkaj brre,iza coska!
E,tu mene opali smeh!Umirem.....korak po korak u nazad,naletim na neki zidic od 30 cm i krk na ledja kolko sam dugacak!Kasnije skontam da su mi tu ispale iz bocnih dzepova 2 kutije pune silikonaca.....
Ali na svu muku uvece nas u hotelu budi burazer!Konji pijani,jeste li vi uzeli iz auta Davorov rezarvni stap?Mi se gledamo,nismo!Drug je svoj stap ostavio u auto,a ja sam svoj non stop nosio sa sobom!
Na kraju skontamo da nismo zakljucali auto,neko dosao,otvorio i uzeo stap!A sreca u nesreci sto nije video drugov daleko skuplji sportex posto je bila noc.....
A sutradan od mojih 150 svajcaraca i drugovih 100 evrica nakrpismo za kutiju cigara i bez' kuci!
Ako moze neko da ispravi,nije u pitanju 2008 vec 2007!Da ne bude zabune ako procita pobednik iz 2007!Sorry!
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: baćko Date: 07 Februar 2012, 23:42:07
Prvo da pozdravim Damjana, nismo se dugo čuli. Drugo ovaj lik sa štukom na ledu nije kralj on je car, i onda opet jedna mala priča možda pomalo poučna. Zima negde devedesetih, nije kao ova . Bilo je hladno bilo je i snega ali tek se hvatala skramica od leda u Dunavcu. Izašao sam na Dunav oko podneva, poneo sam par štapova ali i pušku tada sam još bio lovac. Išao sam u Varošku Adu mesto kilometar i nešto pre Subić naselja, tamo sam hvatao šarana cele godine bez obzira koji je mesec u pitanju. Pušku sam nosio zbog pataka no puška nije toliko važna za priču. Do mraka sam ostao da pecam šarana. Bilo je neko sitno črpkanje ali je moguće da je nešto u prolazu dodirnulo najlon, pravog pecanja nije bilo. Ni pataka nigde, kao da su znale da nosim pušku, ustvari bilo je jako mirno vreme. Nesećam se koji je bio dan u nedelji, ali nešto ni lovci nisu bili aktivni, pa su se i one verovatno primirile negde na barama. Odlučim da je vreme da krenem. Vozio sam četvorku a do dunavca imam oko tri kilometra, oko dvadesetak minuta vožnje. Prošao sam kroz veliku kapiju na šporu stalno zverajući prema obali da nebi slučajno primetio patke, puška mi je mirovala u krilu. Prošao sam već ceo špor i stigao do Pecalovog limana nigde pataka. Naprezao sam oči da pobedim ono malo tame koja je prikrivala obalu odjedared udarac i penta uleće u vrh turaže, trgao sam se, ali već sledećeg momenta popuštam gas, štift je otcvikan, u tom krajem oka vidim celo deblo, koje je nosila voda. Nisam ga video zbog zveranja u obalu j...le me patke. NO šta je tuje. Uzimam veslo i brzo stižem do obale jer sam bio vrlo blizu nje. Pristao sam krenem ka torbi za alat i otkrijem da je nisam poneo, u alatu su mi inače i štiftovi. Imam još dva kilometra do Dunavca i da pređem preko Dunava. Razmišljam da li samo da preveslam preko i da peške idem do kuće ili da veslam do Dunavca. Leva strana je jako jaka jer je plovni put. Par km ispod velike krivine gde se spaja Dunav i kanal DTD. Bio sam sa starim drvenjakom i pogled mi padne na jedan od eksera koji su bili zakucani do pola u rebricu, nesećam se ni zbog čega. No izvadim nož i počnem čeprkati taj ekser, uspem da ga izvadim, počinje blago da duva severac, prođe mi kroz mozak da možda ponese i koju patku ako pojača. Imam problem treba polomiti ekser na određenu dužinu da mi posluži kao štift, posle nekog vremena uspevam. Vetar je u međuvremenu pojačao po koji snežni projektil doleće i osetim kad me ubode u lice ruke počinju da mi se hlade i to me nervira, e sada treba još odvrnuti maticu da bih skinuo elisu. Stari tip pente i matica je plastična. Pošto mi je več pun nos gluposti, samo podižem pentu i onako preko nje se istežem i probam da odvrnem maticu. Uspevam pazim da mi neispadne iz ruke i stavljam je u čamac, skidam elisu i nju hoću da odložim. Rukom krećem da je unesem u čamac ali mije pogled negde kod osovine jer već razmišljam da li će mi ono parče štifta praviti problem. Ruka pravi poluluk da bih uneo elisu u čamac, krajičkom elise kačim sajlu kojom je osigurana penta i elisa mi pada u vodu. Delić sekunde mi je bio potreban da donesem odluku. Skačem u vodu za elisom još sam je video dok je tonula, i uspevam da je zgrabim rukom, sve se dogodilo u deliću sekunde valjda. Dubina je oko metar i nešto ali ja sam skroz mokar, iako sam izleteo iz vode kao čep iz flaše. Žurno sam postavio onaj ekser pre toga proverivši da nije ostalo ni jedno parčence štifta, najpažljivije moguče sam postavio elisu i zavrnuo maticu. Sitan sneg sada već ozbiljno tuče u oči i mokru glavu, nošen sad več dosta jakim severnim vetrom. Iako je bila podignuta penta pali iz cuga i krećem, ali sada ne da gledam u vodu nego se i molilm u sebi da nešto ne potkačim ispod površine, što nebih mogao da primetim. Možda bi se ekser lako precvikao ali isto tako bi moglo da se dogodi da ode štift na tanjirastom zubčaniku ili što bude najpre oljušte se nutovi na kardanu. Sada mi je već jezivo hladno vetar nosi sneg pod oštrim uglom i bode me u oči, prelazim Dunav i još mogu da piljim u vodu jer mi sneg iskosa dolazi. Uspeo sam, dokopao sam se Petrovaradinske strane ali taj kilometar i nešto je valjda bio najduži u mom pecaroškom životu. Dokopao sam se kola i stigao sam kući, vruć čaj i utopljavanje. Pravo je čudo da ni kijavicu tada nisam dobio, iako sam bio ubeđen da mi negine upala pluća. Pouka, uvek nosite sa sobom sve ono što je vezano bar za osnovnu intervenciju na motoru, obavezno je poneti i nešto još od odeće, to je pametno raditi čak i leti i na kraju izbegavati da se ostaje sam na vodi jer je to ustvari prvi uslov za kojekave gluposti koje vam se mogu dogoditi. Ovo bi moglo možda pod neku drugu temu ali pošto je neki gubitak, a i elisa na neki način pripada priboru, e da možda će neko izvući pouku.
Ps: Ako bilo šta treba da radite na motoru obavezno ga unesite u čamac, a ako je moguće najpre na obalu. Pa tada popravljajte do mile volje, jer ako vam nešto padne u vodu, nemora značiti da će te to nači makar i da je leto, pa je čak i lepo ako se okupate. Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: Mangup Date: 08 Februar 2012, 00:42:40
Citat: Slavic.Blood poslato 07 Februar 2012, 14:10:36
Umro sam.
jedan stap koji sam dobio na poklon ne znam ni ja od koga....nosio sam ga stalno na pecanje bio je bas mali...uglavnom sam pecao iz camca sa dedom manice.....jednom smo pecali u marini na zemunskom keju....dan suncan prevashodno smo izasli da se prosetamo i provedemo dobar deo dana na vodi......prvo sto nas je sacekalo to je bio motor....deda je skinuo plasticnu kutiju od motora kako se vec zove....kada iz nje jedno 30-ak vodenih zmija nama u camac :D bilo je uzivanje vracati ih....kako za koga....posle zavrsenog izbacivanja bacili smo se na pecanje doduse kao klinac(4-5) nisam ni znao nesto mnogo ali dobro....i ja uvatim jednog kedera isecem ga na pola i zakacim za stap.....stap je imao veoma kratku drsku i ja sam nekako uspeo da je uglavim izmedju daske koja je bila na bocnoj strani camca i prostirala se kroz duz celog camca.....gledali smo tako taj stap.....cak sam i sedeo pored njega....i jednog trenutka samo se savio odjednaput i samo se culo buc
...kasnije smo nekim dugackim motkama pokusali da ga dohvatimo ali nista od toga samo smo mogli da ga napipamo i to bi bilo to....sta god da je bilo....odnelo mi je stap koji sam dosta voleo...i koji mi je bio jedan od prvih takoreci boljih stapova...ali sta je tu je sve dolazi i prolazi....Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: damjan Date: 08 Februar 2012, 01:09:42
Pozdrav i tebi Baćko !
Drago mi je što si nam se opet priključio forumu,pravo zadovoljstvo mi je čitati tvoje postove,koji su uvek poučni !
Inače i ja sam pre neku zimu na minus 10 upao skroz u vodu iz čamca prilikom lova.Nego sreća dvojica drugara su bili samnom u čamcu i posudili mi deo garderobe,a imali smo i rezervne cipele u čamcu. Posle toga smo i nastavili lov još par sati,a ni kijavicu nisam dobio,sreća te nisam glavu samo pokvasio ! No tvoj incident je bio mnogo gori,biti sam u čamcu u takvim slučajevima je pitanje opstanka.
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: klincarov Date: 08 Februar 2012, 19:48:59
Sedim na stolica kraj obale i pecam sitnu ribu uz 0.18 najlon. Odjednom povuce mi plovak, ja kontru i pokida mi sve
. Nakon nekoliko minuta opet udar, povucem kontru i imam ga . Kad osetim sta imam na udicu, sa jednom stranom bio presretan jer mislio sam da cu imati veliki trofej 
, a sdruge strane veoma preplasen, dali cu moci izvuci tu gramadu sa 0.18 najlon. Pustio sam masinku da lako vuce najlon i borba je pocela. Zovem devojku da sigje sa terasa vikendice da uzme kepce i da drzi sve dok ne uguram u nje ulov. Nakon 45 min borbe, mislim da sam ga vec umorio, zategnem masinku, i priblizavam kon kepce. Odjednom povuce ko lokomotiva, slomi mi vrh i ode 
. Ja onako izbezumen, ne mmogu da verujem ocima, stoim i odjednom bacim stap u vode i sednem pripalim cigaru i otvorim pivo 
. A ulov je bio amur oko 7 kgTako sam ostao bez pribor
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: damjan Date: 08 Februar 2012, 20:44:09
Prošle godine,jun mesec,tek počela sezona na šarana,pecam ja sa nekih pontona kod crpne stanice termo elektrane. Zabacio štapove sa tih pontona,tako što sam sisteme spuštao na vagu,a zadni deo štapa podglavio pod neki metal,tako da ne moze da ga riba odnese.Međutim malo ispred mašine,na od prilike polovini zadnjeg dela štapa stavio sam plastične flaše,da se štapovi nebi gulili. Bilo to uveče,inače tu celu noć rade reflektori,tako da se sve ekstra vidi. Ništa se nije dešavalo,dok jedared nisam primetio da vrh skroz desnog štapa počinje da blago diše,vidim da se šaran zakačio(sistem na dlaku) i da pokušava da se u mestu oslobodi udice,zatim štap lagano kreće na dole. U tom momentu i ja krećem ka štapu,nisam bio udaljeniji od štapa više od tri metra.Iznenada riba dodaje gas i vrh štapa strahovitom brzinom lepi se za vodu,već sam bio nadomak štapa kad u tom momentu štap kao iz praćke izeleće i u sekundi završava u vodi,ona flaša mu posluzila kao kotur,tako da je to ,kasnije sam shvatio posluzilo da se štap izčupa.
Brzinom se bacam za štapom sa izpruzenom rukom,kao golman kada pravi "paradu" ,međutim prekasno,štap je u sekundi nestao pod vodom. Baš sam se bio prebio od metalne buriće prilikom pada na njih,liptala je krv sa ruke,a i nogu sam baš ugruvao.
Vadim drugi štap zabacujem,pokušavam da nekako zakačim izgubljeni štap,ali bez uspeha,kidam sistem i na drugom i na trećem štapu,vezivao sam i tvistere ali bez uspeha.
Zatim odlazim čamcem do jednog splava gde od alasa pozajmljujem klocer i tek posle sigurno jednočasovne potrage uspevam da zakačim neki najlon. Privlačim najlon do ruke i krenem da vučem,osećam dole kao da mašina proklizava,štap zapeo za neku granu,izvukao sam tu sigurno tridesetak metara najlona i ondah se nekim čudom štap oslobodio i izvučem ga sa vrhom na gore,bio sam presrećan u tom momentu. Štap je nekim čudom završio bez ogrebotine,isto šaranski parabolik 3.60m i shimanova mašina baitruner.
Bilo mi je jako krivo zbog izgubljene ribe,videlo se po udarcu da je bio krupan šaran,ali sam sa druge strane bio presrećan što sam pronašao štap. Sutra dan sam na isti štap,na isto mesto i u priblizno isto vreme imao udarac i izvukao šarana 11kg.
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: TopMix Date: 09 Februar 2012, 09:34:36
E Damjane, ti bas imas dogodovstine s pecanja.
Dobro je to za razbijanje monotonije i dosade dok se ceka saran
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: Vladimir Date: 11 Februar 2012, 17:33:01
Prvi štap mi precvikali vratima od kola, naravno na vodi, jednu pecaljku ja slomio (al bila lošeg kvaliteta, samo se raspala u kontri) i nov meredov mi drugar razbuco zbog njegove gluposti. Dobar sam s obzirom kolko dugo pecam, nema ozbiljnijih nestajanja pribota, krađa, lomova i zaboravljanja. Al mlad sam ja, ima još vremena za takve stvari.
Inače Tvisterova priča me podsetila na jednu, pre neke 3 godine pričao mi jedan pecaroš dok smo (bezuspešno) čekali štuku u Opovu, godinu dana ranije on pecao na tom rukavcu i kako je štuka isto tako loše radila do njega došao kolega da ga nešto pita pa se zapričali koji minut. Naravno svo vreme gleda balerine, stoje u mestu, ne mrdaju, i tek posle par minuta kad se vratio nazad ima šta i da vidi: neko prošao, precvikao najlone i odneo štapove i mašinice! Zato uvek treba biti oprezan na vodi, svakakvi tipovi se tu motaju, nikad ne znamo šta nas može zadesiti.
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: Slavic.Blood Date: 11 Februar 2012, 17:40:19
Sad me Vladimir podsetio na situaciju kad smo pecali pre par godina ja i ćaletov drug smuđa na dubinku. Sedmo u čamcu i njemu lepo udari , on kontru kao sivonja i puče štap na pola(štap je bio slabijeg kvaliteta natavno), ja u plač, malo prođe udari meni, ja konrtru lepu al' kad sam dovatio ručicu da motam, malo zapne i puče ručica, onda smo se oboje valjali. Znači na treba se smejati tuđoj nesreći.
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: god-ar Date: 11 Februar 2012, 17:51:37
Meni p ukne stap na kontri, a sa drustvom nocu pecali soma uz pivce i rakijicu, i posle nekoliko promasaja na trzaj lupim musku kontru i stap puce na pola.
Ubili su me od zajebancije kad sam onako sa slomljenim stapom izvuko terpana od 100 tinak grama.
Mada nisu bili neki stapovi, a jos veca fora da sam na istim pecao sarana 2 godine i nikada nisam imao problema, a bilo je i
i sarana i amura, ali u malim bocicama se otrov drzi....ebo ga amer koji ga donese kod nas...
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: twister011 Date: 11 Februar 2012, 18:18:30
Citat: Vladimir poslato 11 Februar 2012, 17:33:01
Inače Tvisterova priča .....
Znaci onaj iz moje price ima decu, ili se jos uvek bavi istim poslom
Bas sam se pitao da li je ziv i gde li je sada Jednom prilikom pecajuci na gradistanskom keju, kolegi "sarandziji" kao iz katapulta izlete stap zaglavljen u kamenje. Zapoce kuknjava, okrenem se i vidim stap koji ide po povrsini. Posto mi je jig bio na suvom, zamahnem i na srecu iz prvog pogodim preko sprovodnika te ga lako zakacih. Na zalost svih onih koji su licitirali koliki je saran, iza cele zbrke je stajala jedna obicna, istina krupna babuska. U takvim situacijama nisam siguran da li je to srecan kraj, posto bi u suprotnom ostala prica za unuke
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: pedja81 Date: 11 Februar 2012, 21:11:59
razumljivo je da ponekad covek zaboravi nesta od pribora pored vode ! ali je nerazumljivo kad ode da peca bez pribora!
