Puno dogodovština ima na ovu temu, ima smešnih a ponekad i tužnih situacija pa razgalite dušu ostalim vukovima u ove zimske dane kada većina nije na vodi. Evo jedne odmah od mene.
Leto osamdesetih godina prošlog veka, vodim prijatelja na Dunav na pecanje šarana. On je inače formirani pecaroš ali nije pecao na Dunavu pa još pritom šarana. Kao pecaroš koji oscilira po kanalima i raznim stajačicama normalno je da nema čamac i njegovo iskustvo za pecanje iz njega je nikakvo s'toga me je zamolio da mu nađem negde mesto gde može pecati sa obale a da pri tom još ima šansu da upeca šarana, iako je on već kroz priču provlačio da je smuđ taj koga on preferira.
Ja bih se unapred izvinio mojm prijateljima da se neljute na mene ako se prepoznaju u mojim pričama s'toga recimo da je taj moj prijatelj Rajko. Odvedem ga tačno na mesto gde su nekad stajala dva jablana, Petrovaradinski panjevi, iako je to ustvari granica lovnog područja Petrovaradina i Sremskih Karlovaca, pa su tu granicu na neki način prihvatili i pecaroši. Obala predivna blago nagnuta, pešćana, dubina nastaje već na oko metar od obale I kreče se oko četiri metra tu gde se zabacuju olovice , no ima tu i variranja dna čak do šest i više metara. Tog leta je šaran predivno pecao. Kada smo stigli do mesta koje sam odredio da Rajko može pecati a da ima rezultata na vodi zatičemo zajedničkog drugara, Debelog, Tamburaša- nadimci ili špic name kako hočete, usidren sa čamcem peca šarana. Obradovao nam se a tek kad je čuo da ću tu ostaviti Rajka da peca sa obale, bio je presretan što će imati sa kime da razglaba a pošto je već neko vreme ozbiljan šaranđija eto njemu nekoga da podeli po koji savet.
Upozorim ja Rajka da baš neprihvati sve što mu Tamburaš servira jer zna uvek nešto da traži i čeprka po čamcu i priboru pa stoga uvek bude incidentnih situacija, nevidi na vreme pecanje pa šaran uspe da se domogne zapora a inače na tom mestu je bilo četiri pet starih panjeva, sve sam ja to predočio Rajku no on mi da zeleno svetlo da ja slobodno mogu da odem do svog mesta posebno što sad ima i društvo a on će već da se prilagodi nastaloj situaciji. Oko stopedeset metara uzvodno bilo je jedno fantastično šaransko mesto jedan da tako kažem poluliman a na njegovoj granici oštra voda tačno tu na dnu veliki stari panj nemogu baš da se pohvalim srećom i šaranima oko tog panja i meni su se tu događala čudesa kojekakva , ali zato neke žile i neki sitan panj tačno ispod mene na nakih deset metara kada se usidrim je uvek donosilo po dva tri šarana od dve do šest kila, postojao je još jedan panj desno od mene uz sam bair njega sam čak i viđao po maloj vodi, tu je već bilo mešano i smuđa i šarana, štuke a par puta sam dobio i sitnijeg soma. Mesto kakvo se ni zamisliti nije moglo.
Posle nekog vremena imao sam dva omanja šarana u mreži ali ne zbog toga što sam se kao napecao nego iz čiste znatiželje, a i setio sam se da je Rajko poneo čemerušu njegov naziv za crnu kafu a napominjao mi je par puta da obavezno napravim pauzu i dođem da je popijem, donesem odluku odsidrim se i odem do Rajka. Došavši vidim da se Rajko namestio bolje nego kod kuće kao da je u nekom hotelu visoke kategorije, odmah sam dobio iscrpan izveštaj Tambura ima jednog lepog oko četiri kile, jednog je izgubio u panju što je sasvim uobičajeno bilo za njega jer baš tada je preturao nešto po torbi tražeći neke udice tako da nije ni video pecanje nego je čuo da nešto škripi i udara o čamac, štap je uveliko razmatrao stanje na dnu a gospodin koji je za to bio kriv pokušavao je da podveže žile na panju da se nebi rasipale po Dunavu, to su oni šarani ekolozi. Rajko je imao smuđa oko dve kile i bio je presretan što je meni posebno bilo drago, no napomenu je da je imao i jedno šaransko pecanje ali je promašio iako je štap zabo u vodu. Kada sam video kako je postavio štapove za šarana onako neosigurane samo prislonjene preko neke oblice ja mu skrenem pažnju da to nije dobro i da lako može da se dogodi da mu šaran odnese štap u Dunav našta on samo odmahne rukom rekavši kako eto imao je već pecanje da je nabo štap u vodu ali uostalom pa tu je on nema to gde. Na te njegove komentare uključi se Tambura i kaže mu da je tu već ostao bez štapa da mu ga je iščupao iz držača našta Rajko odreagova " Pa vidio sam kako i da neodnese kad ti ni negledaš štapove, stalno nešto vršljaš po tom čamcu." "tako šta nemože meni da se dogodi ja stalno pazim na štapove a i u neposrednoj sam blizini, nije on brži od mene, uostalom nepecam ja od juče."
Nasu meni Rajko čemerušu taman ja u nekom poluokretu krenuo da sednem, krajičkom oka uhvatih sliku de kreče jedan štap ka vodi, Rajko skače ali tog momenta štap kao ispaljena strela iz luka odleće u vodu malo talasića od mašinice i kao da nije bilo ničega. Moj drug Rajko nije uspeo ni do pola puta do štapa da stigne. Ja sam samo nešto uzeo da posmatram u onoj mojoj šolji od kafe što ono napomenu Zmaj strašni verovatno sam počeo dobivati nadnaravne moči da mogu da gledam u soc od kafe a da je pre toga ni nepopijem. Rajko koji je inače staložen čovek opsuje žestoko pri tom podeli par epiteta šaranima, možda je hteo u onoj momentalnoj agoniiji zbog gubitka kako reče najboljeg štapa i mašinice i nama nešto da uputi ali verovatno je malo gricnuo jezik, no da bi bar malo podelio krivicu onako kao uzgred prokomentarisa kako od mene na sekundu nije imao najbolji pregled inače nebi to baš tako bilo.
Par puta mi je još u narednim godinama spomenuo kako mu je strašno žao tog štapa , kakvih je on prelepih riba izvadio sa njim do tog nesretog šarana. Posle par godina zajedničkog pecanja poklonio sam mu jedan lep varaličarski štap napomenuvši da je to za onaj izgubljeni a da nebi bilo one moje sitne krivice što sam mu navodno zasmetao na trenutak. Sledeće godine je Rajko imao već svoj čamac i družili smo se i pecali punih deset godina zajedno, bilo je svega i svačega na tim pecanjima no od onog izgubljenog štapa Rajko je uvažavao mnoge moje savete e da li je izgubio još jedan štap mislim da jeste ali tada nismo bili zajedno u ribolovu.
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: pireli Date: 06 Februar 2012, 23:26:26
Ja redovno ostavljam drzace zabijene u zemlju,da me cekaju za sledeci put,al kad se vratim njih nema
.sigurno sam zaboravio jedno 20 komada.Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: RiSb0 Date: 07 Februar 2012, 01:32:09
Odlicna prica
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: OLOVO Date: 07 Februar 2012, 06:37:02
ma sramota me i da pričam...
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: TopMix Date: 07 Februar 2012, 09:00:22
Mozda sma nesto vec pisao o tome, al nema veze...
Ranom zorom namestim se sa camcem ispre neke krosnje, na kosini, sa plicaka pa na nekih 7m dubine. Zora svice, saran nece. U neko doba, kad je sunce odskocilo, naravno, uhvati me dremez. Izvesno vreme sam se borio da ne zaspim , al nije vredelo... Posle nekih mozda pola sata hrkanja, samo sam osetio neko lagano drmusanje camca, al kad sam otvorio oci vidio sam plutanu drsku kormoranovog dvodelnog stapa (traverse x, 270, strasan stap) kako polako nestaje u vodi, sa sve quick finesom 330...
Posle sam pokusavao sa klocerom da navatam stap ili bar najlon, al krs je bio takav da sam i taj klocer saranio na dnu Tise. Tako je to bilo i srecom, nije se vise ponovilo
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: twister011 Date: 07 Februar 2012, 09:37:20
Ufff, progovorio bih na d..e ali sam dezuran na ulici. Jedva cekam da kucam veceras, pod uslovom da mogu da gledam.
Bravo na temu
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: Nikola Popov Date: 07 Februar 2012, 12:48:18
Evo za one koji pecaju sad po ovakvom vremenu i ledu, da pogledaju da ne prođu kao ovaj lik :
http://www.youtube.com/watch?v=9ZwNBHrrCOA&feature=player_embedded#!
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: kico Date: 07 Februar 2012, 13:07:45
pravi majstor nema sta
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: tomislav34 Date: 07 Februar 2012, 13:18:27
... a tip je kralj ...
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: RiSb0 Date: 07 Februar 2012, 13:37:49
Faca
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: Slavic.Blood Date: 07 Februar 2012, 14:10:36
Umro sam.
Iako sam se nadao da će propasti kroz led zajedno sa štapom. Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: Nikola Popov Date: 07 Februar 2012, 14:21:36
Pravi Catch and Release
. Nadam se samo da se ribe nekako posle oslobode tog pribora.Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: MIF Date: 07 Februar 2012, 14:31:02
Pada kisa ja mokar do koze,pozurio i naslonim futrolu sa tri nove role i saranska stapa na obliznji hrast,nabrzinu sa presvucem,sjednem u auto...i naravno zaboravim...nikad ih vise nisam vidio.A riknuo kamaru para..
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: maverick Date: 07 Februar 2012, 15:17:54
pored vode sam pazljiv i nemam nekih gubitaka....ali kad zena slomi lesatha garaznim vratima...kad nisam umro..4 dana nisam nista jeo...
Odg: Na koji način smo ostajali bez pribora, normalno pored vode By: damjan Date: 07 Februar 2012, 16:50:28
Imao sam i ja par kikseva sa opremom,neke sam već opisivao ovde na forumu,ali aj da ponovim u ovoj temi.
Bilo to pre dve god,Jesen. Otišao sam na Savu da pecam šarana iz čamca.Stigao sam predveče i zabacio štapove.Štapovi su bili šaranski 3.60 i Shimanove mašine Baitruner.Tada još nisam imao adekvatne drzače na čamcu za te štapove,već sam ih naslanjao onako preko komore,a sisteme samo spuštao na vagu.Baitrunere sam nekad uključivao,a nekad ne,a to veče ih nisam uključio.Inače sam sedeo neposredno pored štapova,kao kada pecate na Feeder štapove,uvek spremni da kontrirate,mislio sam da sa te blizine nema šanse da se išta nepredviđeno desi.
To mesto gde sam pecao je veoma duboko 7-9m dubine,a teren je krcat panjevima,starim potopljenim stablima.
Pao je mrak,totalna tišina na vodi,u blizini ni jednog pecaroša.Ništa se nije javljalo,čak ni bela,štapovi stajali kao ukopani. Onako sedeći na klupici u mrtvoj tišini hvatao me dremez. Zurio sam u nepomične senke štapova polu sklopljenih očiju,totalna monotonija.
Iznenada iz one tišine me trgnuo pljusak na vodi,kao kada se šaran prevrne i pljusne repom o površinu vode,pravo ispred čamca,nekih meter ipo,dva. Nisam u tom momentu tačno znao šta se desilo,ali videh da nema štapa i čini mi se,kao da videh dršku štapa da zaranja pod vodu,inače se bilo razvedrilo i nešto se zahvaljujući zvezdama i moglo videti na vodi. U tom momentu ne razmišljajući i ne nespreman da se odeknem skupocenog pribora,velikom brzinom preko zadnje komore skačem na noge baš na mesto gde mi se učinilo momenat pre da je zaronio štap. Po padu u vodu sa rukama okrenutim na dole ugrabim dršku od štapa. Koja sreća da sam bio toliko pribran,(mozda i lud što sam u opšte skočio za štapom) i da sam skočio tačno na štap.
No nije bila zejebancija,na špulni mi bila namotana struna Power Pro 65lb,mrcina od strune,a špulna zategnuta po prilično. Riba snazno vuče na dole,hoće da mi istrgne štap iz ruke,u tom momentu poleće i drugi štap iz čamca (valjda riba pokupila i drugu strunu),srećom hvatam štap za vrh levom rukom i nekako istom tom rukom uspem da popustim Baitruner na mašini sa ribom.Riba je besomučno izvalačila strunu sa popuštenim Baitrunerom dok nije negde stala.Za sve to vreme sam se borio da se nekako odrzim na površini vode,mlatarujići nogama(ko patka pod vodom) okrenut telom ka čamcu.Sreća Sava nije bila brza,pa me je odvukla za mozda duzinu čamca nizvodno. Nekako zahvaljujući nogama sa dva štapa u rukama uspem da se domognem čamca. Ubacujem u čamac prvo štap koji je riba naknadno pokupila i hvatam se za čamac.Par minuta sam proveo tako u vodi drzeći se za čamac jednom rukom,nebih li prvo došao do daha,Zatim ubacujem i drugi štap i uspevam da se prevalim u čamac preko talasnjače.Riba više nije vukla,zavukla se negde u krš i ćuti.
To je što se tiče gubljenja opreme,koju sam srećom uspeo spasiti,ali vas sigurno interesuje šta se sledeće desilo ?
Prvo pokušavam da izvučem sistem koji je riba nakanadno zakačila,ali bio je zaglavljen u krš pa ga kidam,izvlačim i treći štap koji je bio u čamcu,a ondah uzimam i malerozni štap na koji je riba udarila. Vučem štapom i namotavam mašinom,struna struze kroz granje,ali na silu namotavam strunu i ondah nije više moglo da se vuče i uzimam strunu u ruku da pokidam,podvez dole 25lb trebalo bi da pukne,ali umesto toga osetim dole pucanje grane i uspem nešto da vučem ka površini. Mislim u sebi riba se otkačila i zakačila za neku grančugu koju sam uspeo odlomiti,međutim kada sam dovukao blizu površine struna poče da vrda levo desno i shvatim da imam ribu i dalje na struni. Lagano je podizem do površine i ugledam senku prelepog šarana divljaka,koji čini mi se bio tezak negde 8-9kg.Nekako ga sa mukom uspevam ubaciti u meredov,jer drška meredova dugačka,a drzim ribu na ruku pored čamca,no riba je bila toliko smorena da nije pruzala neki otpor.
Eto tako ja spasih i opremu i izvadih ribu a uspeh i da se ne udavim,jer nije lako odrzavati se na vodi onako obučen !
Imam još nekih dogodovština da pišem kao npr kako mi je prošlog proleća taj isti model štapa opet odneo šaran i ako je štap bio zaglavljen(i opet sam uspeo da spasim štap,samo što taj put nisam skakao u vodu,nego klocerao) ,ali to u nekom drugom postu kasnije.