RJ,a sta mislis kako smudj vidi boje,dali kao i mi raspoznaje boje,ili boje vidi samo kao tamnije i svetlije siluete.npr,drecava fluo zelena,crvena, kroz koju ne prolazi svetlost i sve druge gusto ofarbane varalice,kroz koje ne prolazi svetlo,u odnosu na varalice koje su prozirnije i kroz koje prolazi svetlo.
ako je tako,ondah i nema velike razlike izmedju skroz crne i npr crvene varalice,ili tamno zelene,jer se sve u vodi manifestuju kao tamne siluete,u odnosu na varalice koje su prozirnije.
ovo bi vazilo za neke srednje i vece dubine,dok sto se vise prilazi povrsini te boje bi bile izrazajnije.
po meni je i vazan ugao iz kojeg svetlost dolazi,npr pecamo iz camca zabacujuci nizvodu,sunce nam se nalazi sa desne strane,ako varalicu gusto obojenu,npr drecavo zelenu provlacimo ribi sa leve strane,tako da  svetlost ne prolazi kroz varalicu jer je gusto obojena,riba ce videti tamnu siluetu izmedju svetlosti,dok ako varalicu provlacimo sa desne strane ribe,i svetlost se odbija od varalice i osvetljava je,riba ce tada moci da vidi i dekor varalice.sve to zavisi opet od dubine.

svako od nas ima neku teoriju o tome kako smuđ raspoznaje boje...ja nisam vidovit čovjek pa da nebi lutao pamtim boje sheda i prozirnost vode pa tako i svrstavam svoje boje koje pravilnim redosljedom prezentiram ..a kako ih smuđ raspoznaje ?????nemam pojma     

                   OCIMA RIBE 
"ljudi vide spektar duginih boja,a ribe slicno samo sto su svetlosni uslovi pod vodom drugaciji nego na vazduhu pa se i boje drugacije vide"
Izvodi
"testovi na slatkovodnim ribama:sve ispitivane vrstedobro vide :crvenu,zutu i zelenu...
U mutnoj crvena dublje od plave,u morskoj plava na vecoj od crvene i oranz
U jezerima bez algi sve boje vidljive od 1-5m.
Na 5m plava je crna,pink kao oranz a zelena se utapa u okolinu
Na 10m crvena i roze,oranz,zuta i bela se vide,ali deluju kao razlicite nijanse zelene
a zelena se utapa u boju okoline"
Po zalasku sunca vidljivost se smanjuje pa u tim uslovima ribe sve boje vide kao razlicite   nijanse sive"

Ovo sam podosta skratio podaci:fisch&fang 9/97 a test je radjen na jezeru 
Vrlo cesto smo mi ribe koje se pecaju na boje iako i ja kao imam neke boje a lovio sam na svim bojama sedova i ostalih mrdala:sartre,sedef,zuta,sfc i kojekakve kombinacije...

slazem se sa navedenim konstatacijama.

Vobleri za lov slatkovodnih grabljivica - Od površine do mračne dubine

Boje pod vodom

Nije lako, po zadatku, napisati tekst "šta vide ribe" ako niste ihtiolog. Ja nisam, ali evo pišem, jer se tešim da je i ihtiolog samo običan čovek, koji vidi kao čovek - a ne ko riba. I kad zaroni pod vodu opet ne vidi ko riba. A ribe ćute, ne pričaju kao ljudi, tako da niko tačno ne može sa sigurnošću da kaže šta tačno vide, i kako razlikuju boje.

A voda je sredina kojoj dvonožni stvor nije prilagođen, nema škrge. Oči su mu za gledanje na suvom, ali ipak i pod vodom vidi. Ali drugačije od riba. Od nekih vidi bolje, od drugih ne, ali ni čovek ni riba ne vide dobro kada je voda mutna, a nikako noću.

Kada razmatramo vodenu sredinu i uticaj svetlosti, mora se znati tačno kakva je voda: slana ili slatka, hladna ili topla, stajaća ili tekuća, da li ima ili nema planktona, itd. Takođe, količina svetlosti koja prodire zavisi od mnogo faktora: godišnjeg doba, doba dana - pod kojim uglom zraci padaju (jer u podne dublje prodiru nego ujutru, ili pred veče, kada padaju koso i odbijaju se). Na osvetljenost (pod vodom) utiče i površina, jer ako nema talasa svetlost jače prodire nego kada talasi rasipaju svetost u različitim pravcima. Sve to su faktori zbog kojih je teško - skoro nemoguće - izvući globalne zaključke o bojama varalica za ribolov, a meni je upravo to cilj.

Različite ribe različito vide, to je poznato. Pastrmka vidi ka sivi soko - bolje od čoveka. Recimo, vidi i ultraljubičasti deo spektra. Ona živi uglavnom u malim i bistrim, plitkim vodama gde se providi do dna. Znaju to mušičari pa stoga toliku pažnju pridaju savršenim imitacijama, koje moraju i bojom i oblikom i veličinom da liče na prave mušice. Isto tako je i sa varalicama, prvenstveno mislim na voblere (na slici vidite kako pastrmka vidi vobler - op. ur.).

Nasuprot njoj, som živi u sasvim drugačijoj sredini, u mutnim i dubokim vodama. Stoga su mu oči male i nerazvijene. Tvrdi se da boje uopšte i ne raspoznaje.Ali zato je razvio druge organe do perfekcije. (I zato ima velika usta, da ne promaši mamac, kao na ovoj Portatovoj slici desno - op. ur.).

Potočara živi u plitkim i bistrim, a som u mutnim i dubokim vodama - to su dva krajnja repera naše priče. Sve između pripada ostalim grabljivicama (smuđ, mladica, štuka, bucov...) koje vide bolje od soma ali slabije od pastrmke. One ne žive ni u prozornim ali ni u muljevitim vodama, nego negde između toga.

Priča o morskim grabljivcima nas ovoga puta ne interesuje, more je sasvim drugačija sredina. Tek da napomenem da se za morske dubine najviše koriste vobleri sa plavim leđima i srebrnim bokovima (dodaju se i razne folije koje služe da što više razbacuju svetlost sa bokova, dok se vobler tetura). To je stoga što se u spektru plava vidi najdublje (do oko 30 m dubine). Što dublje - to se manje svetla probije. Znate da u velikim dubinama vlada mrkli mrak i da su stvorenja iz tih dubina ili slepa, ili uopšte nemaju oči. Ali obično imaju velika usta. (Na slici dole vidite do kojih dubina se koje boje vide. I to je relativno zbog raznih faktora, ali uzmimo ovo kao neku konstantu - op. ur.)

Stoga se vraćamo u normalne dubine - do desetak metara maksimum - i u naše slatke vode, gde žive ribe koje su tema ovog teksta.

Smuđ pod vodom vidi bolje nego čovek, a naročito bolje vidi u sumrak i svitanje. Ali ni on ne vidi po mraku, kad ni malo nema svetla, to treba imati u vidu kada birate dekor i boju voblera. Dok za pastrmku morate strogo paziti i na oblik (da izgledom i bojom što vernije odslikava prirodni plen) za smuđa sam oblik ne igra neku ulogu. Ali još kako igra dekor i način prezentacije varalice. Smuđ nije "dalekovid" ali je "vidovit" - čim posumnja ništa od ulova! Ovde se neću osvrtati na vibracije voblera jer je to zasebna tema, o kojoj je već toliko pisano. Eto zašto postoji ogromna paleta dekora i boja za smuđa. Od prirodnih dekora - do vrištećih boja koje svojom napadnošću prosto nerviraju. Sigurno i Vi imate kolekciji po nekoliko šarteza i vatrenih tigrova.


Rekli smo da je som slep kod očiju. Stoga on najviše lovi noću. Niti vidi niti ribe vide njega.Ali on bolje čuje i ima veće brkove. Zato na boje varalica za soma ne obraćajte pažnju, ali birajte voblere sa zvečkom. Ako je slep nije gluv! Priroda je tako udesila da se neko zakržljalo čulo nadomesti drugim, mnogo razvijenijim.

Mnogi ribolovci vole da love bucova. Dok ga love strogo paze da ih bucov ne vidi. Bucov kad lovi sve pršti po površini, lepo vidite gde raubuje, ali ga nećete lako upecati - ako je raubovo blizu obale i mesta na kome stojimo. Zato ga i ne lovimo pod nogama, nego bacamo daleko - na pola reke. Boje treba da budu prirodne, ko kederi koje lovi. Ali njega više pecamo kastmasterima i mušicama nego voblerima.

Ni štukarošima nisu vobleri broj 1, već prednost daju kašikama i leptirima, ali i vobler je nekad dobitna kombinacija. Štuka dobro vidi (koliko može ako je voda bara, plitka i mutna), a noću ne lovi. Ali štuka ima u dubokim i bistrim alpskim jezerima, na Baltiku gde je pecaju trolingom, uglavnom na plavo/srebrno obojene voblere za veće dubine. Kod nas je to "barski tip" grabljivice, pa zato koristite voblere u prirodnim dekorima (recimo imitacija male štuke, jer je veliki kanibal), ali i u drečavim (FT, GFR, RH i druge).

Generalno: grabljivice prozirnih i plitkih voda pecajte voblerima prirodnih dekora, koje i oblikom i bojom liče na ribice iz okruženja, a što je voda dublja i mutnija postepeno prelazite i na upadljivije dekore, pa sve do skroz drečavih. Dubinama na kojoj trenutno radi prilagodite i dekor, jer crveni neće videti na 7-8 metara. Pravilo: topla voda - tople boje, hladna voda - hladne boje, takođe važi. Ali opet prilagođeno dubini i prozirnosti vode.

Nije uvek lako odabrati adekvatnu boju, pa morate imati poprilično voblera, a da bi lakše odabrali dobitni nadam se da vam je bar malo pomogao i ovaj tekst. "Mali milion" faktora utiče na uspeh u ribolovu, a boje voblera su od primarnog značaja za lov pastrmke do totalnog nebitnog činioca za pecanje soma. Najgore od svega je što vidljivost boja pod vodom toliko mnogo zavisi od fizike i hemije. I biologije!


Boje postoje samo dok je svetla - u mraku ne postoje! Svetlost je čudo nad čudima - to najbolje zna onaj ko se bavi fotografijom. Recimo, smuđ koga sam našao "guglajući" internetom je predivan primerak, ali nema crveni rep. Nema ni Šandorov, ali ja sam uhvatio trenutak kada mu je iza leđa bilo zalazeće sunce - op. D.J.

Napisati da som ne vidi plijen,i da su mu oci zakrzljale je u najmanju ruku-smijesno.Ocigledno pisac nije puno vremena proveo u toj vrsti ribolova.Ako je tako,zasto onda kasike sa metalnim odsjajem,a ne recimo crne.Ili zasto je boja sedefa na silikonu...Som je najsavrseniji rijecni grabezljivac,koji je fenomenalno povezao SVA svoja osjetila.A da oci ima a ne vidi u svom prirodnom okruzenju,tami...svasta!

Iz mog iskustva boja je na neki nacin bitna,kad je mesecina ,voda bistra ili se u okolini vode  nalazi osvetljenje(kad je noc u pitanju).mislim na uredjena kupalista ,prisranista pa otsjaj svetlucavog voblera ili sa sljokicama mrdalica neodoljiv je mamac sto se odnosi na smudja. provereno

...a da ne govorim o tome da sam stuku u toku noci dobijao (x,y,z) puta   toliko o tome da ne lovi nocu...  

Hmm,treba razlikovati noćne situacije.Retko ko peca u mrklom mraku.Uglavnom se noću peca uz samu obalu,pri nekom veštačkom izvoru svetlosti(gradski kej) ili barem pri jakoj mesečini.Noć nije svuda ista.Što se smudja tiče,on sasvim dobro vidi noću,i to znaju svi koji ga love.

MIF .. i ja nevjerujem za soma da nevidi  ...
poznato nam je svima da ima jako malene oci naspram svoga tijela ..
a meni je poznato da ima slab vid ...a svijetle kasike itd ..
vidi itekako    kao i svaka druga riba ...
medjutim preko weberovog organa ( organ za sluh) cuje ekskvizitno znaci 
zato i reaguje na Bućke .. bas iz tog razloga 
a vibru osjeti kao i sve druge ribe i to je to sto se soma tice
evo slike od toga organa

Som nije slep, samo je "kratkovid" i "daltonista", tako se priča. Srećom ima i te kako razvijene druge organe, tako da mu "polarizacione Rej Banke" nisu potrebne. Hemingvej je tačno primetio da je Webwerov organ pravi radar, ili sonar. A i brkovi mu nisu mali, krljušt nema... ali to su teme za d(r)ugi priču...
Kad su boje u pitanju, Spale Smuki pominje stari tekst iz "F und F" - evo ponovo tih fotosa, objavljenih još u Trofeju broj 1 iz 1998. godine.
Boje pod vodom, a u koloru!

U priči o bojama najlakše je primeniti ono što nam fizika kaže - kako se apsorbuju pojedine boje iz bele svetlosti u zavisnosti od pređenog puta kroz vodu. Čak i da postoji takva voda (a ne postoji, jer niko od nas ne peca u čistoj H2O), mnogi tom prilikom pojednostavljuju stvari i dalje, pretpostavljajući da zraci Sunčeve svetlosti padaju na vodu vertikalno. Na taj način se apsorpcija boja (nestajanje pojedinih boja iz spektra dnevne svetlosti) računa kao dubina. Ni to najčešće nije upotrebljivo u praktičnom pecanju (osim u podne, negde oko ekvatora).

Najkorisnije je posmatrati vodu kao filtar u boji. Grubo objašnjenje bi bilo - voda prenosi svetlost kao što naočare u boji prenose boje iz sveta oko nas. Zamućene vode od poplava i sličnog, posmatraju se kao "crveni" filtar, one obojene planktonom kao "zeleni", one sa atmosferskim taloženjem čestica kao "žuti" i slično. Sve su ovo pojednostavljenja, da bi stvar bila jasnija. U drugačije obojenim vodama se boje drugačije apsorbuju (drugačije se "prostiru"). Još prostije - kad naiđe mutnica, ribe promene naočare; kad padne kiša ili počne da duva vetar koji diže prašinu - ribe opet promene boju naočara. Naravno - kada zalegnu u dubinu, opet promene "naočare". Kada Sunce krene za zalazi ili izlazi čak i mi znamo da se menja boja svetlosti. U većini pomenutih situacija, filtarsko dejstvo vode je izraženije od apsorpcionog.

Druga predrasuda koja se u priči o bojama u pecanju čini je kud i kamo opasnija. Nama je najlakše da svet posmatramo sopstvenim očima (ili očima onih kojima verujemo). Kako god okreneš, niko od nas nije riba. Stručna javnost dobro poznaje anatomsku građu ribljih očiju, pa na osnovu toga posredno zaključuje kakvu bi to sliku moglo da stvori u ribljem vidu. Ali niko pouzdano još uvek ne zna kako ribe vide. Ono što je sigurno je da skoro svaki smuđ ima nekoliko (desetina) puta veću zenicu od skoro svakog dvonožnog lovca na smuđeve. Ako na to dodamo drugačije građeno oko (što nije sporno) kao i moguću sasvim drugačiju obradu slike u ostatku čula vida, može se pretpostaviti da ribe u mutnom Dunavu itekako vide.

Nama je antropocentrično lakše da poverujemo da je tamo dole, u dubini, mrkli mrak i da se stvar opstanka rešava bočnom linijom. Bočna linija je organ za orijentaciju/kretanje riba u tekućoj sredini, pa tek onda pomoćno čulo za lov (vrlo ograničenog dometa).

Treća i najmanje pominjana "sitnica" (koja se najčešće uopšte ni ne pominje!!!) je priča o slikama, umesto priče o "pokretnim slikama". Ribe uglavnom zanima ono što se kreće u slici koju vide, kakva god da je ta slika.

Pop , najbliže istini, predpostavljam.

Dobra stvar je (o tome nisam razmisljao) da veliki uticaj ima pozadina,tlo...,mozda je bas zato na nekim mestima lovna ili ne...i sam smudj je na nekim mestima tamniji