gde je to napisano?

https://vukovisadunava.com/smud/kolor-dopler/ 

nasao i procitao ...a sad ucim napamet sve ono sto je g-din Kajman napisao...

Na zahtev čitalaca (obožavatelja  ), evo oba teksta u celini

Napisao: Dragomir Masniković - KAJMAN

Sablasti iz zone sumraka (I deo)

Kolor dopler

Dobar smuđaroški spot u rečnom toku, uz povoljne hidro-meteorološke uslove, ukazuje na moguće prisustvo smuđeva /u širem smislu/ i veći prostor, a to je prilično neodređeno. Sve ukazuje da siguran ulov /u užem smislu/ moramo da svedemo na manji prostor. Odnosno, na prostor u okviru granice svetlosti i tame.

Kako da razumeš Wild Eye Rippin' Swim Shad-holographic swimming Flash Foll, nego da posmatraš iz iste sredine kao smuđ? Da nam maska i peraja nisu ostali u gepeku automobila ne bi smo videli... to što smo videli. Posmatrali smo, i u vodi videli WildEye Rippin' Swim Shad, a onda smo gledajući u jato haublera pokušali da pronađemo Rapalu SFC /Silver-Fluorescent-Chartrese/, oduševili se dekorom Rapale GFR /Gold-Fuorescent-Red/ i za malo da, iz radoznalosti, uhvatimo Nils Master - Red-Had, a onda su nas na granici svetlosti fascinirale silikonske sablasti.

Šartrez sa ukusom mente

Nisam baš najbolje čuo gde, kako i u kojim uslovima, a čime, to valjda jesam, ili se to možda podrazumeva, pošto je pomenuta boja? A boja na koju su tada i na »onom mestu« veoma uspešno lovili, je šartrez – naravno! Lepo bre, a šta ste od boja i dekora još koristili? Zabavnog li pitanja. Mnogo smuđeva ulovljeno je na šartrez i šta je tu neobično? Ama baš ništa, osim, što je uopšteno i sa istim prizvukom kao i konstatacija da je na tvistere ulovljeno mnogo smuđeva. U lovu smuđa, pretežna upotreba šartreza, istovetna je kao i pretežna upotreba tvistera i sasvim je logično da je na njih ulovljeno mnogo smuđeva. Dobro de, sa razlogom, ali nema razloga da se ostane na tom nivou. Zato slučaj i srećne okolnosti prepustite drugima. Otkriću vam tajnu. Sa kolegama pričam o bojama i dekorima, a smuđevima nudim »siluete« u tamnijim ili svetlijim tonovima. Ovakav pristup ribolovu, možda je /za nas naviknute na dnevni kolorit/ malo neobičan, ali je zato za »vodeni svet« ispravniji i svakako stvarniji, pogotovo ako se nesvakidašnje pojave dešavaju baš u »zoni sumraka«, odnosno

Na granici svetlosti i tame

Granica svetlosti i tame je opštepoznat i veoma interesantan fenomen, ali kao kompleksno posmatrana interesna zona /za lov grabljivica/ ipak, nedovoljno razumljiv ambijent, samim tim i kada je upotreba veličine, oblika kao i boja i dekora, varalica u pitanju. Možda, manje jasan nego lov u velikim dubinama, ili možda mislite kako je lov i upotreba veličine, oblika i boja-dekora u plićacima jednostavnija? Neće biti, upravo u plićacima vas očekuju brojne nepoznanice i ozbiljni problemi, a tu se ujedno i prave kardinalne greške, pa ulov izostaje. Velike dubine su velike zagonetke, plićaci su dijametralno suprotni, a zaista nema potrebe da se ide iz krajnosti u krajnost, zato probajte da lovite na granici svetlosti.

Kažu da smuđ ne vidi ispod horizonta. Vidi sa strane i na gore. Nema sumnje da je to tačno, pošto su mu i oči tako postavljene. Položaj očiju nije strogo bočno razmaknut, već naprotiv, nalaze se na vrhu glave, idealno postavljene i sa razlogom! Sve ukazuje na to, da smuđ, pored toga što vidi na gore, izuzetno dobro vidi i pravo po horizontali /ispred sebe/, a to je ključ i polazna osnova u lovu smuđa. Uspešan napad iz velikih dubina sprečavaju brojni problemi. Još neverovatnije bi bilo kada bi napad, u mutnijoj vodi Dunava, izvodio sa površine prema dnu. Da je to izvodljivo /a nije/ onda ne bi bilo važno da plen napadne sa male distance /a napada/ da se prikrada, napada i guta s'repa /a guta/? Uostalom koje to ribice u Dunavu plivaju vertikalno?

Kontralik

Sunčanim danima na površini je previše svetla, pa sve blješti.....
/odoh da oštrim udice a napolju košava i stura košava pa Ko po koŠavi da ne poŠaŠavi?/
Sumnjam da smuđu velika količina svetla, pravi »životne probleme« i smeta da »gleda« /i vidi!/ više mu smeta što nema zaklona, pa tada njega svi vide. Zaletanje u jato je čist promašaj, zato raspoloživu energiju i čula aktivira u zavistnosti od potreba i okolnosti u kojima lovi. Bočnu liniju, čulo mirisa i zvuka koristi u veoma teškim uslovima, kod velikog zamučenja i svakako tokom noći, a čulo vida uvek u povoljnim uslovima bistrije vode. Na granici svetlosti i tame, karakteristika je smanjena vidljivost. Spoljna svetlost je kod velikog naoblačenja difuzna, pa zraci ne prodiru duboko u vodu ili padaju koso na površinu /sumrak i svitanje/ pa se drugačije prelamaju. I u jednom i u drugom slučaju sitne ribice se tada vide kao tamne siluete, odnosno kao tzv. kontralik, a tada se ni boje ne vide, ali nije uvek tako.

Ako nismo dobro procenili uslove u kojima lovimo moguće je da mamac, koji prezentujemo, samo zainteresuje smuđa. Smuđ je registrovao varalicu, ali je ne napada već je prati plivajući iza nje ili neposredno pored. Ovo se dešava, pre svega, zbog neprilagođenosti varalice trenutnim uslovima ili neispravne tehnike povlačenja. Probajte da izazovete napad promenom smera i brzinom povlačenja. Tada je najčešće napadne, ali i ne mora, okrene se i ode u dubinu. Zašto? Kritična faza je kada varalica, a za njom i smuđ, napuštaju zonu smanjene vidljivosti, a to je već ozbiljan problem ako i boja, odnosno dekor nisu odgovarajući.

Ponekad je lako definisati gde bi trebalo da lovimo. Linija promene se jasno vidi. Jedno od takvih mesta je granica mutne i bistre vode /ušća reka, zamućeni priobalni delovi, ivica povratnog toka i dr. Ivica mutne i bistre vode varira u širini ili se javljaju odvojeni delovi mutne i bistre vode, ali je ponekad prelaz veoma »oštar« a samim tim je i lovna zona mala. Tada je najbolje loviti iz čamca povlačeći varalicu uz samu ivicu i to ne u mutnom delu već u bistroj vodi. Sa obale je, možda, nedostupno zbog udaljenosti, ali kada je razdaljina bliže obali i može da se dobaci, tada ja lakša džig glava, na kojoj je namontiran silikonac veće zapremine, dobro rešenje da varalicu prepustimo vodenoj struji. Ne uvek, ali u slučaju da je protok sporiji, a mi prinuđeni da lovimo na taj način, neophodno je da koristimo silikonske varalice namenjene jezerima i drugim mirnim vodama, kao i sve druge koje se pokreću pri malim brzinma.

Dubina providnosti

Da bi saznali gde se nalazi granica svetlosti i tame potrebno je prethodno da odredimo dubinu providnosti vode. To je najlakše da uradite spuštanjem u vodu džiga na kome je namontiran silikonac, sve dok ga ne izgubite iz vida. Ne morate da merite baš u centimetar, dovoljna je optička procena u odnosu na preostali deo strune - do vrha štapa, razlika je dubina providnosti. Orijentaciono prihvatite da svetlost u vodu prodire tri puta toliko. Na dubini od četiri puta /dubina providnosti/ je granica. Sloj vode, u čijem rasponu se nalazi ova granica varira, ali nije greška ako se, uslovno, prihvati kao širina jedne dubine providnosti. Zamućenost, količina svetla, brzina protoka, vodostanje i dr. su elemenati od direktnog uticaja na granicu, pa se tako, njen položaj i širina menjaju, a sa tim promenama i položaj smuđeva. Promenom hidrometeoroloških uslova, a naročito kod naglih promena, često gubimo kontakt sa smuđvima i tada konstatujemo kako više ne znamo na kojoj su daljini i dubini, a to, ustvari znači da neznamo na kojoj distanci je granica svetlosti i tame. Zato pre početka ribolova observirajte lokaciju i izmerite dubinu providnosti. Aktivan smuđ je uvek na granici bilo da se ona pomera, naviše /sumrak/ ili se spušta u dubinu /svitanje/. Probajte i preko dana ako su uslovi povoljni. Deo toka gde je dno tamne boje ne bi trebalo da zanemarite, pogotovo posle nevremena, po velikom naoblačenju, kao i uz blagu kišu i vetar. Smuđ nema nikakvog razloga da čeka noć ako mu okolnosti obezbeđuju da se odmah najede.

Sablasti iz zone sumraka (II deo)

U propadanju

Kameniti i šljunkovito-muljeviti priobalni tereni koji su nagnuti, odnosno, prilično naglo tonu u dubinu, karakteristični su po tome što je na njima granica svetlosti i tame specifična. Nije na dnu nego se nalazi negde na »polovini vode« ili dublje, pa se smuđevi i grupišu u toj dubini, a obavezno kada na lokaciji nema prepreka, granja, većeg kamenja i dugih zaklona.

To su situacije kada dubinkaši »šutiraju kamenje po obali« dok pored njihovih štapova čupate smuđeve, kako neki vole da kažu »u propadanju«! Međutim, u pitanju je...., ali dobro, sve što dubinkaši treba da urade je da koriguju visinu na kojoj je predvez sa kederom, a upravo rade suprotno. Često je keder na predvezu ispod olova.

Zakloni bliže svetlijem delu su dobrodošli pošto smanjuju distancu za napad, a smuđ se bojom lako prilagođava okolini. Trudite se da ne pravite oštre, velike i testeraste skokove, pošto takvo džigovanje iskače iz konteksta lova u okviru granice svetlosti. Bolja tehnika je, ako već mora, laganije džigovanje sa kratkim skokovima i nikako testerasto, već u malim lukovima. To je valjda jasno, ali je kratko horizontalno cimkanje ipak bolje. Možda će smuđ da napadne kod prve pauze a možda tek kod treće? Možda je odmah video i napao, možda i nije, pa je napao kasnije, a možda vidi i ne napada? Jeste, džerkanje! Odlična tehnika, samo šteta što mi za nju treba više štapova za razlilčite tipove i težine varalica, ali dobro, nije sve cim-cim, ima i kreni – stani. Ne se uzbuđavam, sad će' se pituvamo kuj će kog da »suspenduje«. Tehnika je zaista efikasna, samo zašto ne napada? Isti vobler, džerkanje, ali druge boje i niš, ne Niš, nego niš' - od napada. Zašto? Ne uklapa se u ambijent! Kao najboja solucija, za lov u ovoj interesnoj zoni, preporuka je da se pored silikonaca, upotrebljavaju vobleri. Svakako oni koji mogu da zarone do izmerene dubine, ali je najlakše i najefikasnije suspending varalicama /eto ih sada i silikonski suspenderi - joj brate, ovde više nikakav lek ne pomaže/ kada god vam uslovi to dozvoljavaju, uz sada već legendarnu, kreni – stani, taktiku. Na granici svetlosti i teme najbolje je povlačiti horizontalno i po dužini, odnosno, iz čamca. Sa obale je to ponekad teško izvodljivo zbog usporenog protoka ili drugih okolnosti, pa je povlačenje u blagom luku /kroz granicu/ dobra alternativa za bolju pretragu. Tada je obuhvaćena veća površina. Smuđ je na granici radi lova i nešto što u blagom luku izlazi iz mraka i postaje sve vidljivije, ne može da prođe tek-tako i da ga ne zainteresuje.

Ko nudi ne ludi

Povlačenje varalice i presecanje granice pod pravim uglom je opravdano samo ako je manevarski prostor mali, pa nas prisiljava da tako lovimo. Međutim, u svim drugim slučajevima takvim načinom povlačenja, varalicu nudimo malom broju smuđeva u jednom zabačaju. Poprečno presecanje zahteva mnogo zabačaja i detaljno pretraživanje, metar po metar uzvodno ili nizvodno, ali je zato izuzetno efikasno ako se na granici nalazi neka prepreka. Varalica se u zonu iza prepreke uvodi iz dubine-mraka. Iznenadna pojava najčešće rezultira trenutnim napadom, tim pre što tamna silueta prilazi horizontalno, iz očekivanog pravca i pod idealnim uglom. Lerovanje uz lagano izdizanje i zadržavanje silikonca po dužini i u okviru granice, kao i popuštanje je ipak najbolja solucija za silikonske varalice pošto se dužim zadržavanjem u zoni granice varalica nudi većem broju smuđeva, čime se i šansa za ulov povećava. Silikonske varalice u zonu granice uvodimo iz dubine, zato je pauza preko potrebna. Silikonac idealno lebdi u svetlijem delu i ako je oblik, veličina, boja i dekor u skladu sa onim što živi u okolini odluka o napadu je trenutna. Osim toga, kratkim spuštanjem i podizanjem štapa ne pravimo nepotrebno velike skokove pa smuđ ne gubi kontakt sa varalicom. Sa druge strane, solidan karbonski štap, pažljivo odabrana težina olovnog otežanja i debljina strune obezbediće punu kontrolu nad silikoncem. Promašaji su retki, signal o napadu je raspoznatljiv i nema sumnje da se radi o smuđu, zato je i kontra pravovremena, uspravna, a zakačinjanje efikasno.

Imitacija

Pod pojmom plitke vode podrazumevamo dubine do tri metra. U ovom slučaju, gde smo izmerili dubinu providnosti, znači da svetlost prodire tri metra, odnosno, do samog dna. Prema tome, na tom delu vodotoka granica se nalazi na dubini od 4 metra. Do granice svetlosti i tame kompletan sloj je osvetljen i važno je da boja i dekor odgovara uslovima u kojima lovimo, odnosno, da varalica imitira ili bar bude slična nečemu što živi u blizini. Ovo je sasvim ispravan rezon i trebalo bi ga uvek primenjivati kada načelno observirate lokaciju. Promene u brzini rečnog toka, dubini, položaju i veličini prirodnih i veštačkih prepreka ili druge promene na granici, mogu da nam obezbede polazne osnove i da načelno utvrdimo: da li je smuđ prisutan i čime bi mogao da se hrani na toj daljini i dubini? Kada je granica svetlosti i teme na šljunkovitom ili peskovito-muljevitom dnu vobleri i silikonske varalice trebalo bi da siluetom, pokretima i kolorom odgovaraju peševima, bodorkama, krupaticama, glistama, čikovima i dr. Na 4 i više metara kaugleri ipak ne silaze, osim kada »moraju«, zbog teškog olova i udice, a njima se najčešće lovi na dnu. Kada je granica iznad dna zaboravite na peševe, tada ni smuđa ne interesuje kakva je konfiguracija i sastav dna već plutajuće siluete u okruženju. Granica svetlosti i tame iznad kamenjara je idealna lokacija, ali i problematična zbog variranja vodostaja. Padom nivoa ispod optimuma, granica se pomera pa takvu lokaciju preko dana ne vredi forsirati, bolje je sačekati noć. Međutum, lokacije gde je podvodni greben, gde su terase, podvodna ostrva i bregovi, efikasno podnose variranja vodostaja i duge promene, samim tim i variranje granice. Kako varira granica - tako variraju i smuđevi, ali neka, važno je da su na ovakvim lokacijama u rečnom toku skoro uvek prisutni. Jezera i druge stajaće vode su ipak nešto drugo.

Razlika u sivoći

Konusi i štapići u oku smuđa ne samo da mogu da registruju i razlikuju boje, nego su posebno osetljivi na zeleno i narandžasto. Međutim, granica svetlosti i tame je sredina sa smanjenom vidljivošću pa se samim tim i boje slabije vide. Smuđ posmatra naspram svetla i pretežno vidi kontalik. I tako dolazimo u situaciju da o bojama u vodi razmišljamo na sasvim drugačiji način, kao o svetlijim ili tanijim tonovima. Granica i jeste zato specifična pošto je prava veština odabrati boju varalice koja će u njenom okviru izgledati kao tamnija ili svetlija silueta. Mnogo puta sam se uverio da razlika u »sivoći«, svetlije ili tamnije, znači napad ili potpuno ignorisanje. Zato su boje i dekori voblera i silikonaca kao što je, na primer, SFC /Silver-Fluorescent-Chartrese/ odličan dekor kada je granica iznad dna, odnosno, negde u srednjem sloju, pošto je ovaj dekor najpribližniji boji živih kauglera u okolini, a ipak drugačiji. Silikonci kao što je WildEye Rippin' Swim Shad, sa poprečnim prugama, su bolje rešenje kada je voda plića a granica na dnu. Silueta je dodatno naglašena tamnijim prugama /crne, crvene, plave, pink, zelene...Molim? Pa dobro, vratićete flomastere detetu kad pođe u školu, a repić pravi prilično jake vibracije i uz dodatnuo kotrljanje sa strane na stranu, čini ovog silikonca veoma atraktivnim za pretraživanje na širem, a čistom prostoru. Action Plastic 10cm - takođe. Međutim, ostale interesne zone zahtevaju preciznost, pošto se radi o mikrolokaciji, pa varaličarenje dalje ili bliže ne daje rezultate. Niti će smuđ videti, niti osetiti vibracije daleko i u dubini, niti mu pada na pamet da juri na velikim distancama a pogotovo da raubuje kao bucov, čak i kada vidi. Velike dubine su velike zagonetke, ali zašto tamo loviti sa promenjljivom srećom one koji se odmaraju, kada su na granici svetlosti i tame aktivni - gladni, željni akcije i biološki spremniji za »saradnju«.


PS. Nadam se da Kajman neće tražiti honorar zbog ovog COPY-PASTE. 

nema od citanja nishta , hocu da mi to prike pokaze na fejs ond plejs..al evo 7 godina prodje kako forumashimo ali nikako da otpecamo zajedno bar 2 sata..smudja ni na dunavu ispod pancevca

Neka me ubedi da je tako pa makar nishta neupecali , samo da ja vidim te postove uzivo..Novine i ostalu ribolovacku literaturu ne kupujem ima 5-6 god ...vishe naucim na licu mesta od samog sebe ili od jednog ili 2 coveka sa kojima mogu da pecam..

Ma moze i ovde nesto da se nabuba samo ako baratas vestinom citanja izmedju redova 

Citat: OLOVO poslato 30 Oktobar 2009, 11:27:29
nema od citanja nishta , hocu da mi to prike pokaze na fejs ond plejs..al evo 7 godina prodje kako forumashimo ali nikako da otpecamo zajedno bar 2 sata..smudja ni na dunavu ispod pancevca

Neka me ubedi da je tako pa makar nishta neupecali , samo da ja vidim te postove uzivo..Novine i ostalu ribolovacku literaturu ne kupujem ima 5-6 god ...vishe naucim na licu mesta od samog sebe ili od jednog ili 2 coveka sa kojima mogu da pecam..

Bilo kako bilo, Kajmanovi tekstovi odlično su štivo, i definitivno usmjerevaju na pozitivno razmišljanje. Na kraju krajeva, svatko zaključke donosi sam.
Boja igra manju ulogu, ali se ipak pokazalo da je u nekim uvjetima jedna lovnija od druge.
Osobno, plava, ljubičasta i prirodne, sedefaste moj su izbor za bistriju vodu. Žute za mutnije uvjete.

Citat: Djole poslato 09 Oktobar 2009, 11:55:31
Tako je.    Veoma je bitno da li je voda bistra ili mutna. Što je voda mutnija (manje providna) to svetlost manje prodire u dubinu ali se još nešto menja, tada do izražaja dolaze žuta i zelena a ne ljubičasta i plava. 

Bistra voda

Mutna voda

djole gdje ti pronađe ove sličice

da bi neka teorija bila tacna,mora biti potvrdjena,cinjenicama i delima,a gosim kajman ima sve.  
ja imam jednog drugara koji je vrstan smudjaros,samo njega peca,a ima iza sebe brdo kapitalnih smudjeva i on kaze o bojama."ja kad dodjem na vodu na mesto provereno za smudja,ispred sebe stavim sve varalice,svih dekora,i na svakih par zabacaja menjam dekor,dok ne nabodem onaj koji u tom trenutku riba najradije uzima".on to naziva boja ovog dana.znaci on nikad nezna napamet sta se ribi svidja vec proba sve,pa nasta udari.sve van toga je pametovanje,nemoze niko znati napamet koji je dekor danas dobitan,desava se da su recimo danas uslovi slicni kao pre par dana kada je smudj radio na taj i taj dekor,ali danas nece da ga uzima,vec bije na neki drugi,znaci samo rad na terenu daje rezultate,nista napamet,vec menjati,eksperimentisati.isto vazi i za rad varalica,razlicite vibracije,treba naci onu pravu,naravno cesce izlazenje na vodu dosta skracuje taj postupak.

Vrlo zanimljiva tema, i objasnjenje!

To Djole  , meni pocetniko na smudja ovo puno pomaze !
a gosp. Kajman - 

Genijalno 

gledam sve ove boje,isarane silikonce i pitam se ima li uticaja to sto jedan silikonac,ili druga varalica,na sebi ima vise nijansi boja,kao i drugih boja.
sta mislite,koliko to ima uticaja na ulov,dali su bolje jednobojne varalice,ili su te sare tu samo da namame ribolovca.
evo npr slika jednog kolege,svi sedovi su prosarani izmesanim nijansama,koliko to navodi ribu na napad.

Ovo je dobra kombinacija za one neodlucne koji bi bacali vise boja odjednnom pa na koju udari 

ja mislim da je boja jedan od bitnih segmenata da bi ribolov bio uspješan pored vibracije i pravilne prezentacije određene varalice. Malo ću pisat o svojem pogledu na boje određene varalice....znači kad dođem na poziciju za ribolov sama bistrina ili providnost vode mi daje smjernicu sa kojim kolorom napadam ...kako bi prike rekao ..mikro lokaciju  ...nastojim uvjek počet sa bojom koja na dubini gdje prezentiram varalicu stvara efekat SJENE ...zašto ????ako sam točno pogodio di se smuđ nalazi idem sa pretpostavkom da je oprezan ...znači pružam mu mogučnost da osjeti vibraciju ali i da nejasno raspoznaje izvor .....pa moram ga varat i na kraju prevarit da napadne...
Posle SJENE napadam poziciju sa MAGLOM  .....znaći biram shed sa nešto jasnijim bojama .....tako da smuđ može jasno i precizno lociat izvor vibracije to mi je uglavnom neki prirodni dekor sheda ....ako ništa od ovog ne pali ...pokušavam sa šok dekorom znači kričave boje koje bi smuđa trebale iziritirat ili pobudit radoznalost ...savjetovao bi ovakav raspored boja napada lovne pozicije ili mikrolokacije .....sva tri dekora ..sjena...magla...i šok,,,,su mi bili lovni