Danas je tezina veoma bitan element prilikom odabira i kupovine varalicarskog stapa, a sve je vise onih kojima je to jedan od glavnih preduslova prilikom eventualne kupovine...
Nekada su stapovi bili tezi, debljih zidova, a danas je ta tezina manja a pecanje udobnije i lakse...
Sta je to tezak a sta lagan stap, i da li je moguc kompromis izmedju tezine stapa, debljine blanka i snage i pouzdanosti?

U temi  ,,Karakteristike blankova,  koja u svom uvodu ima jedan članak autora Emory Harry-ja, spominje se težina blanka i njen odnos prema snazi štapa ali i prema karakteru samog ribolovca.

Odnos težine i snage blanka, autor spomenutog članka je nazvao ,,Efikasnost blanka".  Za istu težinu, veća snaga = veća efikasnost.
U završnoj reči, gde daje savet graditeljima štapova, jer prvenstveno njima je namenjen tekst,  a što ne mora da znači da je ovaj i za znatiželjne ribolovce neinteresantan, daje preporuke da štapovi izrađeni od visokomodularnog materijala nisu za nervozne ribolovce već su za staložene karaktere. To ukazuje da je i autor svestan toga da su takvi štapovi osetljivi na grubo manipulisanje i da nije baš moguće da budu zaštićeni od takvog rukovanja.
Ovde stoji napomena, da se lakoća snažnog štapa može postići jedino upotrebom materijala sa visokim modulom krutosti (elastičnosti) a ovi su po svojoj prirodi krti. I ono što je najgore do pucanja dolazi iunenada, bez ikakvih manifestacija žilavosti.
I šta sad tu dolazi u obzir, naravno, samo nekakav kompromis. I postizanje što veće obručne čvrstoće raznim ukrštanjem pravaca u kojima se protežu vlakna materijala.

Što se tiče Efikasnosti dodao bih i svoj stav, a u odnosu na to kako je ona definisana. U formuli ne figurira nigde i dužina štapa što direktno utiče na težinu. Po meni, mogu da postoje dva štapa različite težine, različite dužine a iste snage  i pri tom iste efikasnosti. Znači, u formulu bi trebalo ubaciti nekako i dužinu štapa. Pa bi se dobila nekakva efikasnost po dužnom metru.

Meni su tezina i balans[kad su u pitanju duzi stapovi-3m]prvi uslov da nastavim razgledanje.Ako tim nisam zadovoljan ne interesuju me sve ostale eventualno odlicne performanse.Neka me ''izvinu'',svi koji misle drugacije,ali ja sam ubedjen da novi blankovi nisu laksi od starih.Zbog veceg modula[vise sabijenih vlakana]su kruci-brzi,sto za mene oldschool nije neka prednost[ne volim ni ja glindzave,ali ni prebrze-tacnije volim brzu akciju vrhom,ali me nimalo ne impresionira trenutno umirenje vrha].Po meni 1000000 karb.vlakana,sabijenih u tanji zid i 1000000karb.vlakana koji''landaraju'' u vecem prostoru tj debljem zidu imaju istu tezinu,ako su vlakna podjednako kvalitetna[cista bez primesa]Moderan stap je laksi za tezinu opreme koja je zaista nesto laksa nego nekad[prvenstveno provodnici],ali to se da promeniti ako su stari potroseni,a blank kvalitetom zasluzuje.Jedni su kruci ,drugi ''zilaviji-bas zbog tog veceg medjuprostora vlakna slobodnije rade,pa ko sta voli nek izvoli-a mogli bi malo i da poredimo tezine raznih savremenih modela sa starijima iz iste cen.klase,duzine i snage.

Znam ja de ćeš ti da izvadiš iz naftalina stare štapove sa sličnim težinama, dužinama i snagama,  kao što su ovi moderni.  Ne poznajem dovoljno asortiman karbonskih štapova od vremena kada su oni počeli da se seriski izrađuju . ALI. Koliki broj je bio takvih modela i po kojoj ceni? Sada za "sitne" pare ima bezbroj modela štapova a kakve su ribolovci nekada samo mogli da sanjaju (naravno izuzev onih koji su bili imućni).
Danas svaki ribolovac u najzabitijem delu planete može da ima karbonski štap i mislim da je to glavna i bitna razlika.

Meni je danas na prvom mestu tezina stapa,pa ako je ona odgovarajuca onda mogu dalje da "studiram" stap..,naravno, gledam da bude sto laksi,po mogucstvu ispod 200g..
Laksi stapovi su udobniji,osetljiviji,boljeg balansa.,boljih karakteristika generalno.,jednostavno laksi su za koriscenje..,ne zelim vise da me kao ranije zbog tezine stapa i debalansa boli zglob,ledja,vrat.,pa da mi pecanje na kraju ispadne tezak fizicki posao..
Moja merila za stapove koji se koriste za neko srednje-tesko varalicarenje po pitanju tezine su sledeca:
Do 200g-veoma lagano (prihvatljivo)
Od 200-250g lagano (prihvatljivo)
Od 250-300g tesko
Od 300-.... veoma tesko.

  O  kojim stapovima pricamo.duzina,tezina bacanja,namena.240-270 bacanja 10-30 za smudja,klena ,bucova,normalno je da bude ispod 200g,ali motka od 3m 100-150gr za soma tesko da ima ispod 300-350gr.

Orka potpuno se slazem s tobom.
Slob necu da vadim iz naftalina,sutra idem u pro fish koji drzi moj prijatelj po rib.dozvolu.Ponecu na merenje moj suveren na dig.vagu.Stap je 3m  15-40.Rezultat postavljam na temu.Stap je izasao 2001e-pre 13god.Cena mu je bila 0ko 500dm,god dana kasnije pretvoreno u 250-280e-kako naletis.Utoj cenovnoj klasi su CD-ovi,Cts-ovi-ponos modernih varalicara.Neka i oni izmere svoje fabricke i hand-radove na 3m i oko 40gr.Nemoj samo neko da kaze da je CD-oko 40gr jaci od Suverena-poznajem dobro te stapove -smejacu se do sutra :cheesy:Mogu da padnu i prijateljske opklade-koje pivce.Usput moj ima 8+1 korejski sic i metalnu ende kapu.

Tezine koje sam napisao se odnose na sve duzine stapova i tezine bacanja koje se koriste za srednje- tesko varalicarenje.,sto podrazumeva ribolov svih nasih poznatih grabljivica,ukljucujuci i manje i srednje somove..Naravno za ciljano pecanje krupnih somova trebaju jaci i svakako tezi stapovi.,a to su oni 250g-300g tezine +..

Ibanezi,
nemoj da se vadiš. Ono što je 2001g koštalo 500dm sada košta 500E (bez obzira na ondašnji zamenski kurs 1 prema 2)


Orka,
Lakoća, osim uticaja na neke performanse, znači i udobnost pri ribolovu. Pa se prirodno teži lakoći i onda kada pomenute performanse i nisu potrebne.

Kod štapova-blankova moraju uvek da se prave kompromisi težina-snaga-čvrstoća-cena. Kakav će štap biti zavisi od toga šta će, od ova četiri  faktora, da odonese prevagu. Pa kao što se kod ishrane čoveka govori o izbalansiranim obrocima tako se slično može reći i za štapove. Međutim ako jedan faktor mora da se istakne ostali se povlače,  samo jedan ili više njih i pitanje je u kojoj meri.

Pored ta cetiri faktora dodaj jos dva: osetljivost vrha i balans stapa.
Da budem malo konkretniji u vezi tezine stapova, za muvanje i varalicarenje zatvorio sam krug sa bushwackerima i xzogama, za pecanje iz camca i duzinama 8f, za smudja i neke "normalne" somove. Tezine bacanja 10-40gr, 15-50, 20-60, 100 i 140. Tezine stapova su od 160-240gr, dakle, uklapam se u Orkinu kategoriju "laganica". I sa cenom, stapovi se uklapaju  u istu, laksu kategoriju, uzimajuci u  obzir da navedeni stapovi spadaju u sasvim pristojnu kategoriju po kvalitetu materijala i izrade.

Da,sva cetiri faktora su usko povezani, i zajedno cine kompromis,ali mislim da je danas u moru kvalitetnih stapova na trzistu,moguce pronaci stap koji ce "zadovoljavati" sva cetiri elementa.,gledajuci licne kriterijume i afinitete.,koji naravno nisu isti kod svih nas.
Svakako da nije isto rukovanje sa nekim danasnjim stapom od 190g izradjenim od visoko modularnog karbona i nekim starim sportexom od recimo 270g.,sa ovim prvim moramo biti znatno oprezniji i nezniji..

Ne verujem da je razlika u karbonu nesto drasticno u korist danasnjih stapova,samo u debljini zidova.Cene golih blankova nisu nesto velike u odnosu na gotove stapove tako da veliki deo cene odlazi na opremu,vodjice,halter,pluta,eva,naravno i na ime koje mu napisu.

Samo da ne pobrkamo babe i žabe. Nakada su se onako pravili štapovi, a sada ovako. Svako vreme nosi svoje i treba sagledati koji su današnji kriterijumi za štapove.
Mislim da mi, koji smo počeli sa leskovim štapovima i polako prelazili na bambus pa staklo do karbona i nanotuba i nismo nešto, čast izuzecima, mera za ono što je danas u trendu. Neko bi rekao da baš to iskustvo daje prednost u oceni štapa. Moguće, ali pre će biti da je to iskustvo opisivo kao računanje grafitnom olovkom, brisanje rotring gumicom i šuberom u odnosu na sofisticirane metode današnjice.
Posebna je priča old skulovaca trajnost štapa. Danas je to nekako, kao i sa svime drugi plan, jer se potrošačko društvo može dalje razvijati samo nezadovoljstvom trenutnog i isčekivanjem novog, makar tek marketinški takvog proizvoda.
Takođe je i tehnologija izrade uznapredovala. Mislim da je negde Ibanezi pomenuo kako ne voli kevlar na štapu i kako je kevlar jeftin, a karbon skup materijal. Danas je tako, ali kada se pojavio kevlar, aramid pojavio na širem tržištu bio je ohoho skup i bogme teško dostupan. Uz to, imamo li tehnološku gradaciju izrade štapova? Očito je da danas karbonom tehnički i tehnološki barataju i oni koji su se do juče vozali na biciklovima, a danas brinu da li im je lunarno vozilo još u funkciji na Mesecu.
Možda bi mogli da se osvrnemo i na neke druge dimenzije korišćenja lakih ili teških štapova u ribolovu. Jedna od njih je da li to idemo u ribolov zarad rekreacije kojom malo aktiviramo mišiće i krvotok, ili nam je milije da se na vodi osećamo kao u dnevnoj sobi sa svim njenim udobnostima. Meni je ribolov i način razgibavanja i rado se iz njega vraćam umoran, no što bih visio po kojekakvim teretanama ili trčao po gradu bežeći od, sakloni bože, eventualnog infarkta ili ,bože me oprosti, moždanog udara.
Nekada su mi bili smešni pecaroši koji su se koristili ostarelim, vremešnim alatom. Sada i sam spadam u takve. Zašto? Nekako mi je slađe da se sa ribom nosim na takvoj, mada još uvek neravnopravnoj liniji.

Ja bas mislim da se stapovi isto prave danas kao i tada.Pogledaj neki stari Sportex koji ima zidove debele 3mm i novi recimo nesrecni BlackStream najvise polomljeni Sportex u istoriji kome su zidovi debljine papira,to je cela razlika u tezini i u ceni.Materijal(carbon) ne verujem da je bolji ili losiji od starog.

I sam kažeš da se prave drugačije. Nekada se pravio debeo zid blanka, a danas tanak. Pa zar treba veće razčike?
Mada mi je čudno da se od onog vremena, kada se smatralo da je karbonska tehnologija u zenitu, ništa nije promenilo. Pojavom nanotehnike, nanotuba, pa najnovije grafena, valjda su nešto i promenili. Krenuli su sa nano keramikom, pa nekim bio fiberima ... Principijelno, grafitnim nanotubama se može ojačati svaki materijal. Jedino je malo zahtevno "posipanje" tog materijala nanotubama.
U svetu se stalno radi na kojekakvim materijalima. Čak je i jedan naš mozgić razvijao biovlakna u jednom zapadnoevropskom automobilskom gigatnu...
Očito je da su tehnološke promene dovele i do toga da je cena blankova danas bagatelna u odnosu koliko je to nekad bilo. Proporcije cena danas i nekad mora se malo drugačije postaviti, a ne samo numerički.
Ono što je pouzdano sigurno, jeste da brend igra bitnu ulogu u svakom današnjem proizvodu i sve manje ima veze sa kvalitetom proizvoda u oba pravca.