Pitam se, šta je optimalna dužina rukohvata, donjeg pa i gornjeg?
Ako je drška prekratka - problem sa balansom,  a ako je predugačka - problem sa kačenjem o prsluk i uopšte nespretna manipulacija.
Gde je optimum? Kako birati štap sa aspekta dužine drške?

Dugačka drška je potrebna npr. za somolov, bez obzira na mane zbog dužine. Ono što sam zapazio, kod nekih štapova veće snage, očito namenjenih somolovu, je znatno povećana dužina gornjeg rukohvata. Verujem da je ovo praktično rešenje, jer komplet može da se drži i u balans tački a i zadnja drška ne mora da bude predugačka da bi se oslonila na bok ribolovca. Za ostalo, veća dužina baš i nije  neophodna. Za džerkovanje npr. mora kratka drška, inače smeta.
Za ostale namene postoji poznata preporuka: "donja drška u dužini lakta + - par cm".

Međutim, kako vidim ima puno štapova male snage a sa prilično dugačkim drškama. Najverovatnije tako urađenih zbog inače lošeg balansa blanka. Naprimer štap do 30gr, dugačak 270 cm, ima balans, sa odgovarajućom mašinicom, na polovini gornjeg rukohvata (znači dobar) ali zato ukupna dužina drške je 62 cm (sredina haltera na  54 cm) dakle baš dugačko. Snaga nije takva da je namenjen krupnim ribama pa njemu i nije neophodan oslonac na kuk ribolovca. Kod manipulacije kači za jaknu što nervira.

Da li ovakve štapove treba izbegavati a opredeliti se za kraće drške makar sa dodatkom balans tega u end kapi ?

Inače, pomenutom štapu bi drška mogla da se skrati komotno za 20 cm. Balans bi se nadoknadio sa kontrategom. U radu štapa se ništa ne bi promenilo. Ali ima jedna nezgodacija. Štap je dvodelan i posle kraćenja  više nisu iste dužine gornjeg i donjeg dela što je vrlo nezgodno. A i što bih kratio? Zašto ne bih odmah kupio štap sa kraćom drškom?
Možda se treba načelno opredeliti za kraće štapove, do 240 cm, gde su ti problemi mnogo blaži a i blagotvorni su za bolove u ruci i leđima?

Opet je sve relativno..,sve zavisi od duzine stapa,tezine blanka,namene istog,tezine bacanja..itd Nismo svi iste visine,pa tako ni duzine ruku,pa tako nekom ko je visok 2m odogovara odredjena duzina drske,ali zato nekom ko ima 1.60m ta ista duzina ne odgovara..
E zato su "custom" stapovi idealno resenje pa ako znas sta zelis,kazes majstoru da ti tako i napravi..
Ja licno volim da mi drska ide ispod lakta 5-10cm,sa ili bez end kape..Imam St croix Wild river na 8.6ft koji ima kracu drsku.,par cm pre kraja lakta..,kratka drska,ali je zato blank duzi..,imam i Greysa duzine 9f sa znatno duzom drskom,a radni deo je gotovo iste duzine kao kod Rivera duzine 8.6ft..River je tezak samo 172g,pa je i sa kratkom polugom balans dobar,i ne oseti se nikakav napor prilikom pecanja..
Ono sto je sigurno je da sa duzom polugom mogu dalje da zabacim.,provereno u praksi..

Kraća drška i što lakši štap. Kao 8"6' St.Croix Wild river.
Ja bih na to dodao još i štap sa laganim vršnim delom. On onda manje vuče prema napred u odnosu na štap iste dužine a sa težim vršnim delom. Dakle, blank lagan sam po sebi i obavezno Fuji New koncept sprovodnici, mali i lagani  pri vršnom delu.

A može se reći i ovo:

Kraća drška

Dobre strane:
-   ne kači za telo i odeću
-   veća radna dužina
-   lakše zabacivanje iz zgloba šake, u svim pravcima
Loše strane:
-   lošiji balans
-   kraće zabacivanje
-   teže zamaranje krupnije ribe


Duža drška

Dobre strane:
-   bolji balans
-   dalje zabacivanje
-   lakše zamaranje krupnije ribe
Loše strane:
-   kači za telo i odeću
-   manja radna dužina
-   otežano zabacivanje iz zgloba šake

 Kod mene je to već stvar navike  . Pošto sam se već srodio sa mojim Abu Garsiom i dužom drškom. Ne varaličarim mnogo godišnje a on i ja smo mnoooogo godina zajedno i nemam nameru da menjam štap. Imam duže ruke tako da mi verovatno i zato odgovara duža drška. Kao i kod svih vrsta štapova za ribolov , svako ima svog favorita:  : marku štapa , dužinu , gramažu , dužinu ručke......

Većina ima nekakve navike. Loše ili dobre. Pa tako i ja. Međutim spreman sam da ih menjam ukoliko postoje racionalni razlozi za to pa naravno to treba i da "legne" što je čisto individualna stvar, a to može da bude i potpuno iracionalno.
Ja držim štap godinama isto i to tako kako sam ga prvi put uzeo u ruke, samo kažiprst iznad vrata mašinice.
Da li je to najbolji hvat? Mislio sam, odnosno nisam mislio ništa, sve dok nisam počeo da čitam tekstove na forumima. Mada, razmišljanje o tome izgleda počne onog dana kad snaga posustaje i osetiš bol u zglobu ili leđima. Počeo sam da eksperimentišem i dileme su se nametnule same po sebi.
Sada pokušavam i ovako i onako i razmišljam o tome gde da prihvatim štap, da li mi drška baš odgovara, da li da nabavim kraći štap? ......
A malo je problem i u tome što ne možeš baš odmah da primetiš razlike već treba jedno vreme da radiš sa ovim ili onim štapom i na ovaj ili onaj način.
Zato je poželjno da se teoretski razbistri, ono što može, pa kroz praksu da se isproba. Pa šta legne.

Navika je cudo,pa i ako je losa,tesko se menja,pogotovo ako je ustaljena i traje godinama..
Duzina drske i balans..pitanje je sad?  Kada sam bio dosta mladji,pun snage i energije,nista mi nije smetalo.,stap od 3m,prilicno tezak,duga poluga i udri..,mogao sam po ceo dan da bacam,i nista mi nije smetalo..Varalicarenje je prilicno zahtevno pecanje jer se stap konstantno drzi u ruci i stalno se zabacuje...Sa godinama telo stari i sve nam postaje tesko,i onda trazimo nacin kako da sebi olaksamo...Resenje su sto kraci i laksi stapovi,a onda je duzina drske manje bitna stvar..,od 2.7m pa na dole..,ranije sam znao da "mlatim" i kada treba i kada ne treba...,sada posle velikog dugogodisnjeg iskustva,izlazim u izglednim momentima i periodima,i ako sve radis kako treba,riba se uglavnom vrlo brzo javi..

Interesantno je pogledati dužinu drške na ovom štapu u odnosu na to koliku ribu je čovek izvukao.Drška mu nije ni do lakta,ali, to nije bilo presudno,...

  Ovaj štap sa snimka ima izuzetno dugačku dršku za svoju dužinu i sve vreme je štap oslonjen između nogu ribolovca. Kod kasting štapova, pri zamaranju krupne ribe, način držanja je specifičan. Drži se iznad haltera za gornji rukohvat, i zato i mnogo dugačak rukohvat iznad haltera je imperativ da bi donji kraj mogao da legne na tačku oslonca, a da ruka drži štap u idealnoj poziciji za napor koji zahteva zamaranje. Ako se računa , a za ovaj način lova mora se računati i gornji deo drške, pa drška je "pola štapa". Koliko vidim bukvalno oko jedne trećine. Moderni kasting štapovi za lov lososa ili maskija imaju gornji rukohvat dužine, pa bezmalo dužine donjeg dela, da bi svaki ribolovac prema svojoj visini i konstituciji mogao da uhvati za idealnu poziciju. Koncepcija spining štapova je drugačija.

Okreni obrni, on izvadi soma na kratež.Koncepcija ova ili ona,ali kad je stani pani nadje se način. Veliku većinu spin štapova takodje možeš da držiš za gornji halter.

  U pravu si, ali ako pri zamaranju recimo krupnog soma držimo za gornji rukohvat, dovodimo u opasnost mašinicu. Tako najčešće i puca nosač stope. Multić tog nosača, tj. tu slabu tačku nema. Zbog toga je "zdravije" prste između nosača, a donji deo rukohvata pod lakat jer se koliko toliko smanjuje pritisak koji trpi mašinica. Inače na kraći štap je lakše izvući kapitalca.  Mene ovo izvlačenje uopšte ne čudi. Ova močuga mi liči na klasičan štap za poping tune i po dužini i po izgledu. Krak poluge koji ide na korist ribi je manji i samim tim i naš napor.  Koliko puta sam poželeo da se moj trometraš, meni neophodan za obalčarenje skrati bar za trećinu u trenutku zamaranja! Skoro svi ribolovci pri zamaranju i privlačenju krupne ribe svesno ili nesvesno hvataju duži štap daleko iznad haltera da bi skratili krak poluge koji pritiska riba da olakšaju sebi.  I tad se i desi da krcne nosač stope mašinice. Dešavalo se čak i na najvećoj Steli SW i Saltigi koji su čak namenjeni za takav način zamaranja pri lovu na tune i sl morske teškaše, a kamoli na mašinicama slabijeg kvaliteta i gabarita kada uzme neplanirana somuljaga. Uzgred, to je još jedna velika prednost multiplikatora pri teškom varaličarenju u odnosu na st. mašinicu.

Ovaj som je upecan na bucku i zivi mamac a ne na varalicu. Dva razlicita sveta pecanja i dve razlicite vrste stapa. Sto stap nije drzao na podlaktici?  Drugo uzmi spinig stap sa tako kratkom drskom i pokusaj da na isti nacin kao sa klipa zamaras ribu. Znaci donji deo stapa, end kapu postaviti na kuk i zamarati. Nema teorije zbog kratke drske a prednji ruko hvat klasican 5-6cm duzine.
Ovaj stap je duzine 6,6 ili 7f i mogu da se kladim da ukupna duzina drske je veca nego kod vecine ostalih spinig stapova

Послато са LG-D855 уз помоћ Тапатока

ibanezi,
Ne bih se baš složio sa tobom kada kažeš da opterećenje mašinice zavisi od mesta gde držiš štap i da zbog previše visokog držanja može da dođe do loma mašinice.

Ako držiš štap pod uglom npr 45 stepeni, što je najčešći slučaj, opterećenje mašinice je potpuno isto, držao sa dve ruke sa jednom, visoko ili nisko, podbočeno ili bilo kako, što samo tebi može da olakša ili oteža držanje, ali mašinici nikako ne može ni da smanji ni da uveća napor.
Držanje, međutim, može da utiče na opterećenje štapa. Da to ne razglabam dalje.

Do loma stope mašinice nikako ne može ni doći ukoliko je  frikciona kočnica ispravna i ako je ispravno podešena (ne stegnuta klještima kako pojedine somdžije rade). Kočnica mora da prokliza već pre nego što dođe do kidanja strune a ta sila je daleko od sile koja je potrebna da polomi mašinicu. Pa i ako se frikciona kočnica podesi na max Drag i pri tom namota prejaka struna, i još štap postavi u pravcu strune (kada je sila na štapu nula a na mašinici max), opet ne sme da dođe do loma mašinice pre nego što kočnica prokliza.  A kada prokliza, opterećenje se više ne povećava.

Stopa mašinice puca samo kod falša u proizvodnji. A moguće je još, da je i deklaracija max Drag  takođe "falš".Odnosno da je na mašinicu stavljena-projektovana kočnica čije telo ne može da izdrži silu max Drag. Jačina kočnice i tela, pa i svih ostalih elemenata koji učestvuju u drilu, treba da bude usklađena kako treba. Pucanje stope može samo da znači da je kočnica "jača" od tela mašinice.

 Neću da tvrdim nešto što možda nije tačno, ali mislim drugačije. Prvo, kapitalna riba se ne može zamoriti držanjem štapa ravnomerno pod uglom od 45 stepeni., nego se pumpa podizanjem štapa do maksimalnog ugla. Štap oslonjen o kuk, čamac, između nogu, ili držač štapa (big game) se savija ne samo od vrha nego istovremeno i od donjeg kraja, od tačke oslonca. Što god višlje držimo štap, parabola od početka do kraja štapa je izraženija. Početna tačka savijanja se premešta na mesto na kom držimo štap pri takvom naporu. Ugao koji stvara struna od mašinice do prvog provodnika je veći nego kada držimo štap ispod podlaktice, kada donji deo ne radi. Čini mi se da mašinica u prvom slučaju trpi mnogo veće opterećenje. Evo pogledaj snimak koji je postavio Mrjj. Videćeš da je ceo kompletan štap od kraja donjeg dela savijen u luk. Ne mora da znači da sam u pravu, ali mi logika vrišti.
  Drugo, max drag...da li se on deklariše na hladno. DA LI IMA KONSTANTNU VREDNOST? Kada se diskovi posle dugotrajnog proklizavanja usled trenja ugreju i rašire, možemo li uopšte pričati o max drag-u? Ja mislim da usled širenja diskova max drag raste i nikakvo čudo da prevaziđe snagu materijala mašinice. Ni to ne tvrdim ali logika i elementarno poznavanje fizike opet vrište.

45 stepeni nisam ni morao da navodim, a sve oko zamaranja što pričaš je tačno. Osim da tačka držanja utiče na opterećenje mašinice. A ponovio bih; i da utiče, stopa nikako ne sme da pukne pre nego što prokliza kočnica a posle i ne može jer sila više i ne raste.
Sila kočenja zaista raste sa povećanjem temperature, kako si rekao, posle izvesnog vremena proklizavanja, ali sve to mora biti uračunato. Uticaj toplote nije poželjan i da bi se on smanjio treba toplotu odvesti što efikasnije a frikcione pločice treba da su od materijala koji što manje menja sojstva . Metalna špulna, grafitne pločice .....itd.
Ovo sa drilom, max Drag i ispravnim funkcionisanjem kočnice je sasvim druga tema, a koju će mo nadam se uskoro razčivijati.

Inače, nažalost, uglavnom sam na  mobilnom netu i količina Mb mi je ograničena, pa maksimalno izbegavam gledanje video spotova dužih od par minuta jer spotovi jako troše megabajte. Spot nisam ni gledao ali znam da je teško držati  krupnu ribu sa štapom koji ima kratku dršku.  Gledao sam neke američke spotove gde ribolovac, ne bi li olakšao sebi, podboči, izrazito kratku dršku ramenom. Malo smešno to izgleda ali ipak je tako lakše.

Spojene poruke: 28 Januar 2017, 13:55:23

Kako dužina drške štapa utiče na njegove funkcionalne osobine?

Da bi se ovo lakše razmotrilo  formirao sam pretpostavku koja je prikazana na skici.


Pet  ,,različitih" štapova, koji se razlikuju samo po dužini drške, dok je aktivni deo kod svih štapova potpuno isti. Isti blank i oprema. Ovo nije nerealna pretpostavka jer je poznato da postoje štapovi gde blank ide samo do haltera a ostatak-drška je štekovan, od jeftinijeg materijala pa je tako napravljena neka ušteda u troškovima proizvodnje. Ovo po meni  uopšteno ne utiče na kvalitet samog štapa, ali je problem u tome što je ovakva izvedba skrivena od očiju kupca a višak zarade se ne deli između kupca i proizvođača, već sav kajmak-kavijar ide na hleb prodavca. Ali na stranu komercijala.

Kako bi izabrali dužinu drške? Gornju i donju.
Sa aspekta sila koje vladaju pri zamaranju ulova; što duža donja drška lakše podnosimo veliko opterećenje na vrhu štapa. Veliko opterećenje na štapu podrazumeva veliku ribu, pa se može zaključiti pravilo -što veća riba potrebna je duža drška.
Za velike ribe koriste se i štapovi veće snage pa je prirodno da se duže drške nalaze na snažnijim odnosno one kraće na manje snažnim štapovima.
Ovo isto važi i za gornju dršku. Kod krupne ribe da bi još više olakšali držanje štapa pod opterećenjem, pomeramo šaku na gornju dršku a donju dršku oslanjamo na telo. Tako skraćujemo gornju polugu štapa a produžavamo donju polugu oslonjenu na telo. Što je gornja ručka duža to više možemo da pomerimo šaku u pravcu vrha štapa.
Iz ovih istih razloga štapovi za ultra laki ribolov čak i nemaju gornju dršku a donja je sasvim kratka, a oni koji su namenjeni ultra teškom ribolovu imaju i donju i gornju dršku izuzetno dugačku.

Sa aspekta sila koje vladaju pri manipulaciji štapom bez ulova, može se reći, pre svega, da sile i nisu naročito velike ali su ipak dovoljne da pri dužoj manipulaciji zamore šaku, ruku i leđa.
Sa tog aspekta, na prvi pogled, se može reći da dužina drške i nije baš bitna a da je bitan samo balans štapa. To je već poznata činjenica pa to ne bih objašnjavao detaljno.
Ono što je interesantno je pokjušaj odgovora na pitanje; koji štap sa slike, a svi su izbalansirani kontrategom osim štapa br 5 koji je izbalansiran dužinom i težinom sopstvene drške, je ukupno najlakši -2, 3, 4 ili 5?
Neodlučnost izaziva činjenica da je kraća drška sama po sebi lakša ali je zato potreban teži kontra teg i obrnuto.
Odgovor je; najlakši štap je br 5! To može da se matematički a i eksperimentalno dokaže, ali da ne bih davio verujte na reč.
Međutim, ono što je očigledno je da ovoliko dugačka drška i nije baš zgodna za manipulaciju. Dakle traži se nekakav kompromis!

Znači, zaključak uopšteno je: što duže drške to manje opterećenje ribolovca, i od strane ulova a i od strane debalansa štapa.

Onda, ako vidite štap za lakši ribolov sa dugačkom drškom znajte da je to zbog izvorno lošeg balansa aktivnog dela štapa, jer kod njih onaj drugi razlog za dužu dršku – krupna riba, ne postoji.

Hvala slob u svakom slučaju.
Konkretno me zanimala dužina drške u cm nekih najdužih štapova što stoje u držaču znači dubinka.
Pravim neke držače pa me zanimalo gde da izbušim rupe kako bi se koristili i za najduže drške.
Slike uskoro na plastifikaciji su.
Možda budu gotovi i danas odneo sam hladno piće i klopu