Vukovi sa DUNAVA

Kočnicu podesim tako da štuka mora imati bar tri kile da bi mogla malo izvlačiti špagu. Štuke su nepredvidive, nekad je izvlačim ko mlohavu deveriku, a nekad iskače po pola metra iznad vode. Ne radim nikakvu posebnu kontru, zapravo to ruka odradi automatski kad udari štuka i skoči adrenalin. Udarac štuke na varalicu zna stvarno biti ne zaboravno iskustvo.

Kod mene je dril,tj kocnica pritegnuta uvek maksimalno..stuku treba drzati cvrsto,pogotovo u startu,posle kontre,ne bi li se udice ubole u njene tvrde celjusti kako treba,jer ako dril proradi posle kontre ili u toku borbe kada ne treba, moze se desiti da se ne ubode kako treba,a to za posledicu moze imati spadanje,tj otkacinjanje ribe..Ukoliko je stuka velika,uvek ima dovoljno vremena da se popusti dril kada krene u beg,jer velike a to one 4+kg, krenu u beg tek kada ih privucemo blize obali ili camcu,i tada ako ne popustimo dril moze doci do kidanja konca ili najlona..
U startu su zustrije tj borbenije one manje..do 3kg.,dok je kod onih vecih obrnuto..
Kontra u mnogome zavisi od stapa koji koristimo,kao i od koncentracije.,ne sme da nas iznenadi napad,tj udarac koji nekada zna da bude samo zaustavljanje varalice..
Zamaranje stuke je ono najlepse,..mislim da je najlepse sa stapovima poluparabolicima,koji drze stuku cvrsto,a lepo se savijaju tokom borbe i amortizuju udarce,iskakanja iz vode..,a adrenalin samo radi   

Kočnicu imam vrlo pritegnutu da se udica dobro zabode, tek kad ju dovučem do obale i meredova, onda ju popustim i to dosta, jer se često puta dogodi da podivlja prilikom prihvatanja pa postoji opasnost da pokida nešto... Vrlo su nepredvidive, nekad se predaju gotovo bez borbe, a nekad je pravi rat. :)

Ja neznam šta sam umislio par puta prilikom vađenja i počeo da filozofiram i popuštam kočnicu, hoću ja tu nešto kao da zamaram .... Naravno da je otišla... i neka je, nije mi žao