Sad sam bas zagledao spoj trna i blanka pod lupom i srećom ne vidim nikakvo napuknuce. Po svemu iznesenom deluje mi da je konus trna van tolerancije. Sve u svemu kad sam ga vracao prekrio sam ga koznim patch-em i gumenim cekicem sam ga sitno kuckao dok konus nije prosao, cim je prosao onda je bukvalno sitnijim lakim udarcima lako silazo dole do fabricke dubine, pre toga je naravno bio premazan u tom delu trna bison univerzalnim epoksijem. Na onaj gornji deo gde dolazi drugi deo stapa sam stavio najtanji moguci sloj parafina, pa javljam da li je uspelo.

Ima i tema koja je direktno povezana sa ovim problemima "Zaglavila mi se dva sektora na fider štapu"

https://vukovisadunava.com/odrzavanje-servisiranje-pribora/zaglavila-mi-se-dva-sektora-na-feeder-stapu/

U svakom slučaju, nije strašno, nije problem. Lepak će ne samo zalepiti, nego i nadoknaditi tu malo veću toleranciju konusa trna. Što kaže Slob, bitno je samo voditi računa da se trn zalepi potpuno pravo da ne bi došlo do iskrivljenja sklopljenog štapa. Najbolje je pre nego što se trn potpuno izvuče do granice na kojoj treba da ostane i dok je lepak još svež, nestvrdnut namakne gornji deo i tako uz zagledanja - provere komplet štapa namesti trn kako treba.

Predmnijevam da je bitna i vrsta ljepka, da ne bi krenulo krckati kada se isuši i rasklima. A mislim da zbog toga fabrički ne ljepe, nego uglave.
Znači trajno elastični ljepak.
 @ Rogue 

 Nekad, pre vazda godina sam mislim napisao i naširoko opisao zašto spigot smatram lošim rešenjem. P da ponovim ukratko u par teza. Dakle, po mom skromnom mišljenju:
1. Trn spoj nepopvoljno utiče na balans jer masa trna i gornjeg dela takvog štapa prevazilaze masu gornjeg dela put over štapa. Dobro programiran put over štap skoro uvek ima bolji balans od najbolje ukomponovanih spigot štapova. Pišem o vremenu kada je 3metraš bio imperativ. U moderno vreme varaličarskih krateža, to je izgubilo značaj.
2. Trn ukrućuje štap na mestu gde je ugrađen i time narušava pravilnu akciju i parabolu. Samim tim to je kritično mesto štapa. Ne mora da se vidi očigledno, ali je činjenica.
3. Imamo trodelni štap. I to je neosporno, samo što  taj 3delac nema onu osnovnu, u stvari jedinu prednost - kratko pakovanje za lakši transport.
4. Spajanjem i rasklapanjem trn se troši. Vremenom dolazi do do potpunog spajanja gornjeg i donjeg dela, a onda do rasklimavanja. Video sam par takvih štapova. Jesu takvi ubedljivo najlepši, ali su i neupotrebljivi. Ne gine intervencija ubacivanja novog trna u servisu što nije strašno ni preskupo ako živimo u mestu gde postoji takav servis. Ako ne, to znači dodatne troškove, komplikacije oko slanja, rizici u samom transportu...ili učestalo šmirglanje, pa lakiranje, pa opet šmirglanje trna.
5. Ovo o čemu upravo pišemo. Za mene novi momenat prvi put čujem da se takve stvari dešavaju. Dakle, ako trn nije besprekorno urađen, dolazi do izletanja iz donjeg dela. Dakle hiperprodukcija i tu uzima svoj danak. Mislim da bi ceo kolektiv u Alnviku izvršio kolektivno samoubistvo da se tako nešđto desilo nekom starom Hardiju
 Dakle, moja preporuka je, naravno onima koji prihvatraju moje mišljenje koje ne namećem kao  dogmu  - izbegavajmo spigot spoj pri nabavci štapa. Lično,  pri razmatranju nabavke novog štapa, dugo već vremena ni ne uzimam u obzir spigot štapove iako su recimo neki modeli hvaljeni od strane korisnika. Čak i kad bih na vodi probao neki takav štap koji bi se pokazao kao zaista dobar, to je bila polazna osnova koja je značila da mogu za slične pare naći po mojoj predstavi još bolji bez trn spoja.

Ibanezi,
Vidi, mislim da nije baš tako velika razlika između štapa sa spigot spojem i put overa. Jer i kod put overa je takođe poremećena kriva savijanja na mestu spoja, zato što  je na tom delu ipak dvostruki blank. I ne samo to; u donjem delu štapa (ne znam koliko duboko) je takođe čep, sličan trnu, a koji učvrćuje spoj. Dakle što se tiče težine put over je na mestu spoja lakši u odnosu na spigot samo za deo trna koji ulazi u gornji deo štapa. Ali je donji deo štapa zato teži za deo gornjeg dela blanka koji nailazi na donji.
Osim toga kod putovera, za razliku od spigota, postoji diskontinuitet konusa blanka, što takođe remeti pravilnu parabolu savijanja.
Prilično je komplikovano izvoditi analizu i tačne zaključke ali mislim da nema ni potrebe za tim, jer se moderni štapovi prave sa namernim diskontinuitetima u krivi savijanja. Multi taperi, razna ojačanja pojedinih delova blanka itd, sa ciljem da se dobije nekakva zamišljena kriva savijanja. A balans obzirom na sve veću lakoću blankova polako gubi na značaju.
Zato je ipak jedina prava stvar jednodelac! Ovakav meni lično i najviše odgovara jer od moje šupe do reke imam samo par stotina metara.

Ne pise mi se nocas esej. Dobre su obe vrste veze kod modernih stapova ako su dobro uradjene/dizajnirane i sasvim upotrebljive, ako ne trazimo dlaku u jajetu. Ako nisu, ne znam koji spoj je gori. Oba spoja imaju svoje sopstvene probleme.

Ali, uvek bi pre izabrao dobro dizajniran spigot spoj, ukratko. Put over spoj nosi sa sobom  vise problema koje treba resiti.

Takodje po mom skromnom misljenju i izboru.

 DDj, poštujem izbor. Slob, tačno je da i put over ima spoj i samim tim duplI zid, ali na jednom mestu. Trn ima na 2. A u donjem delu nema nikakvih čepova ni na kakvoj dubini. Pa jbg, kupovao sam gole blankove i pravio štapove i potpuno su šuplji, mo'š gledati kroz njih. Eventualno, na vrhovima donjih delova su čepići od eve koji ih zatvaraju. Lako se izvlače i ponovo stavljaju.

Ali na mestu spoja ima i dve cevi potpuno razlicitog precnika, debljine zida i osobina koje treba spojiti tako da daju kontinuiranu krivu savijanja ispod i iznad spoja. Nije lak zadatak, posebno izbeci mrtve zone savijanja, narocito ispod spoja.

Sami delovi spoja obe cevi moraju i da se deformisu na isti nacin u spoju, da ne bi dolazilo do koncentracije napona u kontaktim tackama ili zonama umesto po celoj povrsini i da ne bi dolazilo do "zvakanja" u delovima spoja.

Ta koncetracija napona i te kako moze da dovede do loma spoja i rascvetavanja gornjeg dela u tezem ribolovu. Meni se desavalo nekada davno, da ne idem u detalje, kada, kako i zasto.

Daiwa V joint put over iznad i klasican put over ispod. Obratite paznju na detalje.





15 Decembar 2024, 08:15:19
Gornji deo stapa put over spoja postaje i veceg precnika bez razloga, a ne moze se proizvoljno olaksati (bar jedan deo iznad spoja)zbog kontinuirane krive savijanja i samog spoja, pa je pitanje konacnog balansa mase. Nije ni malo lako napraviti ni dovoljno dobar a kamoli vrhunski put over spoj.

Oblik savijanja koji je pretstavljen kod V–jointa je svakako poželjan. Malo idealno izgleda i ne verujem da je u praksi baš takav. Možda su samo oba crteža kakrikirana kako bi se lakše uočila razlika. Međutim ne mogu da zamislim kako je takvo savijanje na spoju uopšte izvodljivo?
Da bi se dobila potrebna savitljivost i gornji i donji deo blanka bi morali precizno u zoni spoja da budu oslabljeni, kako bi ukupna savitljivost bila jednaka tome kao da spoj-nastavak i ne postoji.

Ibanezi,
Verovatno je tako kako si rekao ali ja gledao moje put over štapove i svi donji delovi su pri vrhu zapušeni čvrstom plastikom, a ne može se videti koliko je ona duboka. Pretpostavio sam da se dubina-dužina ovih  čepova proteže celom dužinom nailaženja gornjeg segmenta. Go blank inače nikad nisam ni imao u rukama.

DDJ,
Ono što je prikazano na slici iz tvog prethodnog posta mi liči na spigot spoj. A mala sličica V-jointa možda pokazuje samo jednu polovinu  spoja, , gornju ili donju, a ne put over?

Na mnogo mesta sam nalazio da se V joint odnosi na poseban dizajn spoja, bilo spigota ili put overa. Sada je Daiwa izasla i sa unapredjenom verzijom, V Joint Alfa.

A tu sliku sam postavio da bi se uocio problem put over spoja. Nebitno da li preko spigota ili donjeg dela stapa. Razlika je u tome, da kod spigota postoji takodje put over spoj u ogranicenoj zoni, ali je gornji deo stapa potpuni nastavak donjeg dela, potpuno u skladu sa donjim delom, i sa konusom i debljinom materijala. To omogucava glatku krivu savijanja.

Kod klasicnog put over spoja bez spigota, gornji deo stapa je potpuno drugaciji, sto sa sobom donosi svoje probleme, da bi se sve uskladilo.

Ih. Jeste prednost da je kod spigot spoja konus donjeg i gornjeg dela u kontinuitetu, ali tu je i trn koji ukruti deo na spoju i pokvari krivu savijanja.
A i putover ima sličan problem.
Uopšte mi nije jasno kako je Daiwa rešila ili bolje reći delimično (čim ima unapređenja) rešila taj problem.

Najbolje je koristiti jednodelce. Ali ne vidim da su popularni ili da se popularišu. Jeste da postoji problem transporta ali to je lako rešivo lakim gepekom na krovu, ukoliko neko ne želi da stalno drži štapove u kolima.

Meni uglavnom u secanju ostajase kvalitetno napravljeni stapovi sa spigotom...lep osecaj...pri sastavljanju...

Citat: DDj poslato 15 Decembar 2024, 07:47:13Gornji deo stapa put over spoja postaje i veceg precnika bez razloga, a ne moze se proizvoljno olaksati (bar jedan deo iznad spoja)zbog kontinuirane krive savijanja i samog spoja, pa je pitanje konacnog balansa mase. Nije ni malo lako napraviti ni dovoljno dobar a kamoli vrhunski put over spoj.

Upravo zato su gornji delovi put overe štapova po pravilu ili u većini lakši od gornjih delova trn štapova. Da bi se dobila pravilna kriva - ravnomerno savijanje i potrebna snaga vrha uz zadatu akciju, gornji delovi put over štapova u većini slučajeva imaju tanji zid i izraženiju tenziju konusa što pozitivno utiče na balans. Amerikanci koji sve podređuju udobnosti decenijama iz tog razloga decenijama skoro isključivo prave put over štapove. Čak je i među vrhunskim mušičarcima počeo preovlađivati taj trend, iako se dugo opirao zbog tradicionalizma koji je dugo bio jedan od dominantnih faktora. Da, slažem se, mnogo je teže i skuplje programirati put over sa besprekornim spojem. Pa zašto bi to neko radio ako je spigot i lakši i jeftiniji i bolji kao rešenje? Spigot je najjeftiniji i najprimitivcniji spoj koji se upotrebljavao pre metalnih hilzni. Englezi kao tradicionalisti su ga marketinški proslavili kao nenadj..v. Mene je ova tema počela zanimati upravo zbog tradicionalnog Hardija pre nekoliko decenija, inače sam i sam robovao uvreženom mišljenju da je spigot nešto naj, i to upravo zbog tada najluksuznijih engleskih firmi, Hardi, Brus&Voker i sl. Zamisli, svi Hardijevi štapovi, varaličarski, mušičarski..su imali spigot nastavak. I meč štapovi iz luksuznih serija Graphite i Favourite u džinama 13' i 14'. Samo oni od 15' iliti od 4,57m su imali verovali ili ne put over spojeve! Kako to, kako to?! I shvatim da bi sa spigot spojevima to bile teške, debalansirane i glindžave močuge. Bili bi sa malom progresijom konusa, samim tim bi masniji zidovi morali obezbeđivati snagu, a upravo to obezbeđuje veću masu i glindžavost, a manja težinska razlika između vrha i buta teški debalans. Ako dođeš u priliku da vidiš Peksov Hardijev meč od 15'(znam da ga još uvek ima) sa put over spojevima osetićeš u ruci da ga je lakše držati od kraćih sa spigot spojevima. E tada, kada sam tih davnih dana u katalogu, čak ne i uživo video različitost spojeva između najdužeg i kraćih modela kod jednog Hardija za koji sam bio ubeđen da nikada neće napraviti štap bez trna, u meni tada vrlo radoznalom se javila sumnja i poočeo sam da se jako zanimam upravo na temu spojeva i balansa koji obezbeđuju, uporedio baš brdo štapova i došao do zaključaka o kojima danas pišem. Pa poredio recimo Hardije, Daive iz visker serija, Antarese, Lesate, sa kev Sporteksima, CDejcima, Abu Suverenima...dakle vrh tadašnje ponude gde bi trebalo sve da bude besprekorno. Jednostavno, trn u svakom slučaju je pri istoj dužini i sličnoj snazi gubio trku. Ili, ako je kao Lesat ili Antares i imao solidan balans, taj balans je postizan užasno debelim drškama za kovačke i ratarske ruke(nije potcenjivanje struke u pežorativu nego činjenica koju razvija profesija). Neudobno za prosečne šape otežan i sputan uankerisan blank. Danas je u programu varaličaraca čak i Hardi izbacio spigot spoj. Daiva i Šimano se još drže politike jednostavnosti i kao konfekcijske firme gledaju da bude što jeftinija proizvodnja uz što veći profit. Oni u današnje vreme zaista najcenjeniji u varaličarskom segmentu, Olimpik sa blankovima i recimo Grafit lider sa gotovim štapovima praktično u najboljim klasama imaju isključivo put over štapove. Opet, kako to, kako to? Moj zaključak je da za 600 - 700 do 12000 - 1200 $ po štapu sve mora da bude beskompromisno pa samim tim i spoj. Važi i za najskuplji program ovih novijih kvalitetnih firmi, Herti rajz, Favorit sa Blek svonom, Krejzi fiš sa Arionom...kao i za legende tipa CD, CTS....o Amerima da ne ponavljam....Takoreći, ostali su još samo Daiva i Šimano sa kojekakvim V-džojkama. I razumem, starija garda koja je rasla i razvijala se uz Šimano i Daivu i ne prati puno novosti, smatra da su i dalje najbolji i nedostižni. Mlađi varaličari koji se opredeljuju za skuplji program skoro da više i ne uzimaju u razmatranje Daivu i Šimano pri nabavci štapa. Ah, da, ipak ulazi u trku u zadnje vreme i Šimano sa serijom Lunamis. Zaista sjajni štapovi i bogami baš poskupi. Jbg...shvatio Šimano šta treba mladom varalačaru koji hoće najnaj, a ne obzire se na tradiciju pradedova pa opravio vrhunski štap bez trna.
 Naravno da je dobro programiran trn bolji od loše programiranog put overa, ali kada je besprekorno, mislim da najbolji trn nema šta da traži u poređenju sa put over spojem. I of korse, pišem o štapovima za normalan ribolov.  U klasi UL i L štapića od 2+-m neke stvari tipa težine i balansa jer se u svakom slučaju ni oni malo teži i debalansiraniji praktično ne osećaju u ruci su apsolutno nebitne pa se još može umirati u lepoti i tradicionalizmu i tu još dominiraju trn spojevi.

Pročitao sam tvoj polametarski post dva puta, što je ukupno jedan metar teksta.  Jedini zaključak koji sam mogao da izvedem je tvrdnja da putover ima bolji balans nego spigot. Možda je to i tačno ali je kod modernih laganih štapova to definitivno nebitno, za razliku od sada već prepotopskih močuga koje nisu više u upotrebi i  uglavnom vise o klinu.
Mislim da je važnije razmotriti razlike u pravilnom savijanju kao i u praktičnosti.
Daiwa tvrdi da je rešila ili gotovo rešila problem sa diskontinuitetom savijanja na spoju i kod spigota i kod putovera. Što se tiče praktičnosti kod putovera naprimer ne može da ti se desi to da se trn isčupa ili upadne u donji segment štapa, što se, videli smo u praksi dešava. Itd.