Ideš na blok. Ja u klin ti u ploču.

Vosak je lepljiv i logično mi je da otežava rastavljanje spoja (ako blokira samo ga razgreješ). A nekako ne mogu baš da razumem nanošenje grafita ili teflona na spoj. I jedan idrugi materijal su klizavi. Kako oni onda sprečavaju da se spoj prilikom zabačaja razšteka? Jedino što mi pada na pamet je vakum. Valjda se sve brazde i  rupice ispune teflonom ili grafitom pa spoj onda savršeno ,,dihtuje", što za posledicu može da ima otpor vakuma kod pokušaja rastavljanja?

Slob,
Ti spojevi sa teflonskim slojem (ne premaz već inkorporiran teflon u površinski sloj) su meni savršeni. Imaju dobro preklapanje i gornji deo taman toliko duboko legne da preko površine sloja ostvaruje dovoljno trenje da nema spadanje, a kad ga zakreneš vrlo glatko silaze. Imam slike tih spojeva ali ne mogu da ih postavim iz nekog razloga sa softverom. Nikad nije ni jedan vršni deo spao ili se zaglavio. Jedan od tih štapova sam držao na KP u prodaji pa se tamo moglo videti. ako ga i kad ga postavim ponovo, dobićeš link pa baci pogled.

Glos,
Radi šta hoćeš ali nemoj više da mi šalješ privatne poruke kao ona od juče.

Ne znam za ove nove štapove, ali starim, bar onim kvalitetnijim je trebalo bar preko decenije da se gornji deo spusti do donjeg preko trna. I to u vreme kada se sve lovilo jednim štapom kada je varalica u pitanju, pa su i rasklapanja i sklapanja bila višestruko ćešća. Ima ovde u okolini nekih Daiva, Silstar diafleksa, Sporteksa iz turbo serije, prvih koramida...uglavnom iz prošlog veka. Ofucani, svašta im nešto fali, lakiranje, zamena poneke karike, plute otanjene do blanka, halter koji drže mašinicu u sadejstvu sa izolir trakom, ali spojevi se nisu skroz potrošili, mogli bi još ohoho. Izgleda da su ovi novi štapići bar po vašem pisanju malo razmaženi. Ljuti, oštri, prgavi i traže mnogo pažnje i maženja. U svakom slučaju, kada dođe do potrošenog trna, sva su rešenja privremena osim jednog. Zamena trna u servisu je 15-20e što je džabaka ako se radi o dobrom štapu kojim smo zadovoljni.

Ibanezi,

Ma naravno. Isto je i sa današnjim štapovima. Ništa se tu nije promenilo. Traju spojevi besprekorno, a pojedinačni slučajevi ko zna kakave priče nose iza sebe još od fabrike pa do onih u eksploataciji. I ne mora uvek trn da se menja kad dođe do manjeg oštećenja ili vidnog habanja (što nisam još doživeo). Zamoči se trn u jednokomponenti poliuretanski lak na vodenoj bazi ili u epokside manje viskoznosti. Posle poliuretana i 1-2 sloja čak ne mora ni da se obrađuje. Posle epoksida, zavisi koliko je debeo sloj ostao, najčešće treba da se obradi. Za strpljive je to kućna aktivnost bez velikog rizika da nešto zeznu. Podešavanje naleganja spojeva kojekakvim namazima je privremena i nepraktična aktivnost koja nosi više rizika, a osnovna dva su: peripetija u toku zabačaja i zalepljenje čestica sitnog peska ili drugih habajućih čestica koje na kraju još više unakaze spoj sa risevima. Mazanje koje čime radi zaštite od habanja je ok ko ima živaca da čisti spojeve i nanosi namaze ali ja lično u tome nisam našao neku korist.

Ovo ne važi samo za trnove već i za bilo koji drugi spoj koji nema trn. Često ljudi pomisle da je putover tip spoja u pogledu habanja nešto povoljniji od trna. Dođe mu na isto. Koliko se gornji deo spoja haba toliko se haba i donji ili trn ako je trn u pitanju. Jedina je razlika u tome što se habanje na trn spojevima malo više da primetiti zbog jasnih granica, a putover se dublje namiče ali se to manje vidi. Tu je najopasnije što se tanji zid vršnog dela i kod jednog i kod drugog spoja, ako se uopšte znatnije tanji. 

Nisu carbon i epoksid šmirgla da se elemeti troše od njih tako lako.

Prisetih se jednog događaja od pre trideset godina a u vezi trn spoja na štapu.
Kolegi kupila tetka iz Nemačke štap sa trnom. Skup i videlo se kvalitetan, koštao je oko 400DM. To je bilo vreme kada ja nisam ništa znao o štapovima. A i bilo mi je sve jedno sa kojim štapom pecam jer je ribe bilo u izobilju.
Elem, kolega mi se požalio kako je morao da dorađuje tako skup štap. Nije mogao da se načudi kako je aljkavo odrađen. Gornji nastavak nikako nije hteo da se spusti do donjeg. Falilo je još čitavih 1cm. Morao je debelo da šmirgla kako bi sve leglo kako treba, do kraja.
Nije bilo ni interneta ni foruma kao danas gde je mogao da se informiše. Samo nekoliko kolega oko sebe koji nisu imali pojma kao ni on.
Danas smo i te kako informisani pa tražimo dlaku u jajetu. Ali mislim da to i nije loše jer tako težimo napredku.

I takav štap kao taj iz priče jednom završi kod nekog... Onda priči nema kraja. 

Da  završim moju priču do kraja. 
Naime, ona nije baš sve ukupno ni tako tužna ni tragikomična. Jeste da je taj moj kolega imao tetku u Nemačkoj, bio je njoj u poseti, ali nije mu ona kupila štap. Bio je u radnji, štap mu se dopao a onda je angažovao šanera  davši mu 20 DEM da mu dotični štap iznese iz radnje, do ćoška iza. Ovo je ustvari puna istina a koji sam zaobišao u prvom postu jer mi je tako bilo jednostavnije.

Što će reći priča je više ružna nego tužna.