Da, ja zastupam mišljenje (ponavljam ne dogmu, nego razlog za zdravu polemiku) da je put over spoj povoljniji za balans i slažem se da je to bilo važno za vreme prepotopskih 3metarskih varaličarskih močuga. Ali ovo nije isključivi varaličarski forum i polemika je i dalje sveža i aktuelna jer je trenutno ekspanzija hevi fider močuga od i preko 4m gde je vrlo poželjan pristojan balans. Naravno i uvek sveži i moderni meč prutevi sličnih, pa i nešto većih dužina koji u Srbiji nešto i ne stoje u meč držačima dok ribolovac dvogledom gleda u vagler, nego u većini slučajeva šetaju plovak po Drini ili Dunavu, Savi tražeći mrenu i drže se u ruci ceo dan, pa je dobar balans takođe imperativ. Pominjem varaličarce samo zato što sa njima imam mnogo više iskustva u poređenjima. Dakle zašto ne polemisati o nečemu ako je to i dalje važno? Nisu svi na forumu varaličari, čak mislim da su postali i manjina na forumu, a i ja pošto sam uz ekipu sa Vukova se primio na fider i takoreći češće ga upražnjavam od varaličarenja (šta'š godine kad mi je lepše sedeti u fiderfotelji i cugati 'ladno poivo leti i šljivovaču zimi u društvu nekog(ih) drugara) i dalje sam zainteresovan da trvoljim po ovom pitanju.

Slažem se da je pristojan balans štapa uvek poželjan a naročito ako je štap neprestano u ruci.
Međutim ako se spoj na štapu gleda samo sa jednog aspekta – balansa; ne znam šta da kažem. Analitički nisam baš sposoban da tačno procenim a iskustvena zapažanja nemam.
Ako bih ipak pokušao da nešto pretpostavim onda bih rekao da nisam baš siguran da je gornji segment putovera lakši nego kod spigota. Čak rekao bih suprotno. Ali jasno je da je trn taj koji dodaje težunu, pa ako je on pri vrhu, kod višedelnih štapova, onda može da napravi priličnu razliku u balansu. Kod dvodelnog štapa? Šta da kažem; manje više, mislim nije baš od prevelikog uticaja. Ali opet, ne mogu to baš i da tvrdim.

Možda bi zaključak mogao da se napravi eksperimentom? Na spoj dvodelnog putover štapa lepljivom trakom učvrstiti jedan trn pa videti razliku.
Balans će svakako biti lošiji ali koliko? Mislim neznatno.

Au bre. Treba covek da uzme slobodan dan da procita i prouci ove metarske postove. Ko ce da replicira tacku po tacku?

Neki od Japanskih vrhunskih proizvodjaca stapova prave spigot spojeve. Mora da su budale. Ne citaju ibanezija.

Neki primeri:

Graphiteleader Vivo Protype Nuovo - spigot

https://fishing-studio.com/catalog/graphiteleader/graphiteleader-vivo-nuovo-prototype/

Graphiteleader Super Vivo - spigot

https://fishing-studio.com/catalog/graphiteleader/grsphiteleader-super-vivo/

Breaden Trevalism Yogi

https://breaden.net/product/rod/grf_ty.html

Megabass Great Hunting Huntsman

https://www.wired2fish.com/fishing-rods/megabass-great-hunting-huntsman-rod-review

I mnogo, mnogo drugih.

Put over spojevi su odlicni za masovnu proizvodnju. Nastancaju se delovi, natuku jedan na drugi i teraj Misko, priblizno lici na nesto...nema manuelnog rada potrebnog za spigote. Ali nikad, bas nikad, ne mogu da imaju glatkocu krive savijanja dobro dizajniranog spigota.

Ako se dobro secam, procitah i da su stapovi sa spigotom debalansirane mocuge, a sa put overom fino balansirani stapovi, tako nesto. Boze mili, sta se sve ovde pise...

Istini za volju, sa savremenom tehnologijom sasvim su upotrebljive obe veze, ako se ne trazi dlaka u jajetu. Obe veze imaju svoje probleme. Moj izbor ce uvek biti dobar spigot ako mogu da biram.

Moje poslednje merenje u polemici sa drugarom na tu temu i zagriženim pristalicom trn spoja je bilo merenje gornjeg dela njegovog Moretana, onog najskupljeg od 1000e pre nekoliko godina, sad još skupljeg, teškog 144gr, 2,7 TB 30 - 60 sa V joint spigotom i mog CD ESN 10 -44 teškog 159gr sa putover spojem. Štapovi su slične snage, CD i nešto jači bez obzira na fabričke deklaracije. CD je 15gr teži ukupno. CD je bolje balansiran, što se tiče tačke balansa, ali upotrebno nema neki značaj jer i lagana Daiva sasvim udobno leži u ruci. Sva "logika" mog drugara je vrištala da Daiva koja je 15gr lakša pogotovo mora imati i lakši gornji deo jer je daleko manjeg prečnika dna, a uz to opremljena AGS karbonskim beztežinskim karikama, a moj običnim Fuji alkonajtom sa metalnim K ramovima. Nije bilo kraja njegovom zaprepašćenju kada je video na svojoj digitalnoj vagi da je gornji deo CD-a par grama lakši! Što znači čak da bi go bez opreme bio još lakši od golog gornjeg dela Daive. Onda je zagledao zidove i video da su gornji i donji deo Daive podjednako debelih zidova, dok je kod CD-a donji deo čak nešto debljih zidova od Daive, a gornji znatno tanjih.. Moglo bi se reći da je za štap od 1000e Daiva loše balansiran štap, ali ponavljam, lagana je ko pero i taj debalans se ne oseti, pogotovo što  mašinica tako laganom štapu lako popravlja balans i kada se na oba štapa stavi mašinica iste težine, razlika u tački balansa se smanjuje, osećaj u ruci je sličan, iako je bez mašinice CD  bolje balansiran. Tačka balansa praznog CD-a je mnogo bliža halteru nego na Daivi.
Dakle ne pišem napamet, ovo je samo poslednje merenje, imao sam ih više sa raznim štapovima i rezultati su po pravilu bili slični. I da ne bi neko pitao, kako smem da poredim Daivu Moretan i 5x jeftiniji CD ESN, da odmah kažem. Pišem isključivo o spoju i balansu, Daiva je očigledno i bez uzimanja u ruku kvalitetniji i daleko lepši štap. Štap od koga fanatiku zastaje dah kada ga vidi.
 DDJ, teže i skuplje je dizajnirati odličan put over. Moraš programirati faktički 2 štapa , a da čine celinu kad se skope. A i što se tiče manuelnog rada, roluješ jedan štap na 1oj mandreli, mašina ga secne napola i ubaciš jedan od trnova koje si naštancao. Za put over slažeš 2 štapa, na 2 mandrele posebno. Meni to nekako dođe slično što se utroška vremena tiče. O hiperprodukciji jeftine konfekciuje gde ne mora sve da bude naj, slažem se, put over je zgodniji i za programiranje i za proizvodnju.
 I eto, uvek ostaje i ono, može trn da se oliže i da se delovi spoje do kraja i rasklimaju jer više nema prostora da gornji deo siđe, može i fabrički da se ugradi trn sa previše tolerancije pa da gornji deo ulazi previše, pa da se to brzo desi, a može i da izleti trn iz donjeg dela.
 Tema je da se piše ko šta voli i zašto smatra da je bolje, a ne da neko nekog ubedi da je njegov štap sa ovim ili onim spojem sr...Mnogo je i onih koji ako su zadovoljni i ako im je "ljubimac" ispunio očekivanja i ne obraćaju pažnju kakav je spoj. I ovaj post je dug, ali sam i sve rekao što sam imao, nemam više šta dodati. Mogu samo da čitam mišljenja drugih i biće mi zanimljivo ako ih bude bilo.

Ibanezi, aj objasni mi ako te ne mrzi šta to štap od hiljadu novaca pruži a da je primjetno bolje od onoga koji košta 200 novaca. Sem manje gramaže eventualno, a što smatram posle neke tačke manom, jer težina kod rada polugom ima ključnu funkciju.
Uz to čuo sam kako recimo jedan štap od 700 novaca puca pri vrhu od povlačenja cibzara futrole. A i pri gaženju rukohvata, naslonjen na nagibu, di nema logike da pukne od toga na sredini donje polovine. Sve zbog tog forsiranja nekih performansi, lakoće. Zidova krtoće i finoće.
Poput tih Morethan štapova sa karbonskim karikama a koje puknu od udaranja kamena.

P.S. Čujem od mangaša da apsolutno ne rade ništa bolje ti najskuplji od ovih skupih, za "samo" dvesto + novaca.

Pitam da znam trebam li uz Stelu ( ili novu Saltigu ako bude malih veličina ) da uzmem i neki od tih, odmah sada, a ne naknadnom pameću da dodajem. Pošto vidim da se ne smirujem.
Pošto `oću Zogu od koje padam s nogu, jer sama sve radi.

P.S.S Sada, nakon korištenja vrhunskog spigota, u tolikoj mjeri naštelovanog da ne možeš namazati tanak sloj voska a da ne krene da ga gure, sabija, van, pristalica sam te tehnike i metode. Dok sam ranije zbog bangljavijih spigota bio za put over varijante.
Inače je to mješanje stilova , odnosno pokušaji prenošenja tehnika i principa, a ka nižim klasama uvjek problematično, kao i potkivanje žaba.

Kada je u pitanju balans štapa treba imati u vidu da nije težina sama po sebi ta koja utiče na njega već je veoma bitno kako je težina podužno raspoređena. Dodatna težina na vrhu štapa najviše utiče na balans a neposredno iznad rukohvata najmanje (na sredini štapa, na spoju -osrednje). Što znači da štapovi sa potpuno istom težinom gornjeg segmenta štapa ne moraju da imaju i isti balans.
Pravo i tačno merilo bi bilo precizno merenje –koliko vrh štapa vuče na dole. Štap se sa jedne strane, kod haltera, osloni na nešto gde slobodno može da rotira a vrh se osloni na preciznu vagu koja će tačno pokazati kojom silom vrh "vuče na dole". To je balans celog štapa. Mada bi potpuno isti eksperiment mogao da se izvede i samo sa gornjim segmentom.
Ja pretpostavljam da su kod spigota i putovera razlike neznatne, pa bi se ovo svelo, kako reče DDJ na –traženje dlake u jajetu.

Citat: glos poslato 16 Decembar 2024, 06:22:31Pitam da znam trebam li uz Stelu ( ili novu Saltigu ako bude malih veličina ) da uzmem i neki od tih, odmah sada, a ne naknadnom pameću da dodajem. Pošto vidim da se ne smirujem.
Pošto `oću Zogu od koje padam s nogu, jer sama sve radi.

P.S.S Sada, nakon korištenja vrhunskog spigota, u tolikoj mjeri naštelovanog da ne možeš namazati tanak sloj voska a da ne krene da ga gure, sabija, van, pristalica sam te tehnike i metode. Dok sam ranije zbog bangljavijih spigota bio za put over varijante.
Inače je to mješanje stilova , odnosno pokušaji prenošenja tehnika i principa, a ka nižim klasama uvjek problematično, kao i potkivanje žaba.

A jeste vec doku... citiranje ovih maratonskih postEva.
Nasao si smudzeve gde spiju, pratim te ja, i sad je Zoga ko svapski auto u random Srbende.
A kupices ti svakako uz Stelu i neki taj 'skupostakleni' stapic.
Sto se tice spigota, imam ga na fiderima i varalicarcu, jednom ga zaglavih, vukao kao mazga, ne mogah ga iscupat iz lezista...ne mrda, sile nema.
Ne ulazim u to koji je balansiraniji i koji prati bolje krivu.
I upravo taj deo kod vrhunski odradjenih(Daiwa V-Joint alpha), te odusevi...kako je mikronski precizno izradjen, i kako naleze pri sastavljanju.
Daiwa BasiAir Z45 saranski najskuplji ima takodje spigot.
A razliku u trudu u izradi primeti i prosecni Srbenda u odnosu na put overa, a ne doktorand na temu fisije i fuzije.

Sta znam, zoga mamba je super stap a ima trn, sportex hydra isto super stap a ima putover, meni to isti k..c ako je cestito napravljeno.

Citat: Grof1204 poslato 16 Decembar 2024, 10:20:01Sto se tice spigota, imam ga na fiderima i varalicarcu, jednom ga zaglavih, vukao kao mazga, ne mogah ga iscupat iz lezista...ne mrda, sile nema.

Spoj treba hladiti ako se zaglavi. Ne grejati. Probaj kad se desi zaglavljivanje da ga umotaš u krpe sa kockicama leda. Sam se rastavi.

Imao sam to iskustvo i satara je bila spremna za Wiskera 3,3m, 10-60g. 15minuta u ledu i stvar završena bez satare. Bilo je i j.....g parafina koji je punije namazan vakumirao.

Moje lično iskustvo, a imam i svedoke koji su na kauču klizali po kući dok sam vukao da rastavim...

Ja sam hteo postepeno da dođem do pitanja svih pitanja, pa me Glosoje na neki način preduhitrio. Kao što sam praktičnim merenjima sebi dokazao nešto, sada prilažem i drugi dokaz, koga ne mrzi da čita. U prepodnevlju foruma, kada još neke druge mreže nisu bile toliko popularne, desetine ili čak i stotine ljudi dnevno su pisali na forumu i forum je bio gotovo 90Ž% varaličarski. Koliko je suza proliveno zbog lomljave štapova na spoju i oko spoja. Put over je kada je upitanju pucanje na spoju i oko naravno pucao u svojoj jedinoj kritičnoj tački neposredno iznad spoja na gornjem delu. Spigot je pucao na sve 3! Na gornjem iznad spoja, na donjem neposredno ispod spoja, a kruti trn iako je bio baš mastan zbog nefleksibilnosti je znao da pukne baš na sred srede samog sebe! Ko ne veruje neka čita postove iz tih vremena. Krut nefleksibilan trn je celom dužinom od oko 15akcm ukrućivao štap na spoju i narušavao parabolu što se jasno videlo golim okom na svakom štapu ko je hteo da gleda. Onako debeo i masivan je baš mnogo uticao na balans sas debljinom zida maltene većom od prečnika šupljine. Sam je bio teži od pola gornjeg nastavka put over, pa i spigot štapa. Ko ne veruje neka pokuša da pročita teme o štapovima iz tog perioda. Pre nego što neko grakne, to je bilo nekad., a sad imamo fleksibilni, tanko zidi, kraći koji pliće ulazi V-Joint, postavljam  pitanja:
 Ako je V joint tako savršen kako ga opisuju i kako slika pokazuje i toliko napredan da tuče put over po svim paramewtrima, da li se stavlja na sve špigot štapove? Da li može da se kupi štap sa takvim vrhunskim v - joint nastavkom a da ne košta kao prosečna plata prosečnog Srbonje, bez da leba jede? Ja ne videh ni na jednom jeftinijem tako nešto, a svi ostali današnji trnovi i nisu nešto odmakli od spojeva zbog kojih su nekad plakale desetine ribolovaca. Verujem, i danas bi, ali se mnogobrojna ekipa razišla na FB, tviter, tik - tok kao i mladi naraštaji koji uopšte ne piŠu po forumima. Neki omatorili da i ne pecaju, nekih više i nema.
 I na kraju, postavljam pitanje svih pitanja, Ako smo i sigurni da je V joint najbolje rešenje, a nemamo, ko što u većini i nemamo pare za vrhunski štap sa vrhunskim V joint spojem, da li zato treba da kupimo štap sa trnom koji nije V - joint i da tvrdimo da je trn  bolji spoj?
 DDJ, pošto si postavio sliku ponašanja V - joint spoja sa sajta Daive, možeš li nam pokazati slikom kako se na tvom štapu ponaša V - joint? Ili ako nemaš takav štap, onda bar sliku ponašanja trna kakav imaš na štapu

Imam, i koristio sam i jedne, druge, i trece vrste spojeva, pri kupovini stapa ne obracam paznju na to, važno mi je da mi se sviđa i odgovara nameni, ali opet najviše volim spigot. Na ovu priču o Esn i Morethan moram nešto. Ako je gornji deo laksi, a veceg konusa to je na ustrb zida, donji deo debljeg zida, takav stap jednostavno mora biti ukrucen na spoju, nista cudno jer je Cd xxfast stap. Narusavati krivu savijanja svakako mora taj deo, kao i kod spigota, v-joint koji je ojacan gde trn ulazi u donji deo stapa, i ne moze biti omeksan nikako jer su na tom delu i blank i trn. Razlika kod stapova nizih gramaza bacanja i nije toliko uocljiva koliko kod recimo 300gramskih motki. U toj situaciji se jasno vidi da su spojevi "najmrtviji" delovi stapova, ma o kom tipu se radilo. I kod put in spojeva imamo isti efekat kao kod spigota, jer je u donjem delu isto deo blanka gornjeg nastavka. Kako bilo da bilo, ni jedan se ne moze savijati kao jednodelac, jer jednodelac ukoliko nije radjen u taperima (nisam cuo da se tako rade, smatram da nije ni potrebno kod ove vrste stapova), snagu i krivu savijanja vuce iz konusa i debljine zida, sto uslovljava i akciju

Tako nekako.

Navode da je kriva savijanja preciznija i regulisanija, sto svakako znaci da je to bolje od klasičnog spigota, ali da moze da se anulira, ne. Mozda bi jedno moglo, onog trenutka kada bi delovi gde ulazi spigot bili oslabljeni za njegovu jacinu. Da zidovi blanka na tom delu budu stanjeni. Ali bi onda bio problem u gornjem delu stapa, jer tako nesto ne bi dozvoljavalo trosenje trna, i moralo bi da naleze u mikron. Naravno to bi poskupljivalo proizvodnju, rizik od loma nesavesnim rukovanjem ogroman, samim tim i veliki broj reklamacija, i vek trajanja bi bio kratak. Promašena prica, ne bi me cudilo i da su pokušali da naprave tako nešto i odustali od toga. Tako da moramo da se pomirimo sa spojevima, naravno da treba da budu sto bolji. Kome to smeta, ima jednodelaca koji se stekaju u drsku sasvim dovoljne duzine. Sto je najbolje, ima ih i od punog karbona, znatno smanjenih diametara, pristojnih tezina koje se ne razlikuju puno od supljih stapova. Doduše uglavnom teskasi, ali sam ubedjen da ce biti i ovih nizih gramaza bacanja. Sto se tice akcije i snage, ne verujem da ce biti zamerki, samo me buni osetljivost i prenos informacija, obrni, okreni vraticemo se na lesku, 

Treba težiti idealima jer bez toga nema napretka, međutim da li je neelastičnost dela štapa na i oko spoja baš tako velika smetnja uspešnom zabačaju ili zamaranju ribe? Mislim da nije. 
Samo da ima ribe u vodi, snaćićemo se mi i sa spigotom i sa putoverom, ako su kvalitetno odrađeni, pa na kraju krajeva i sa kvalitetnom leskom.
Kakvo je vreme i šta sve u bliskoj budućnosti može da nas strefi, bolje bi bilo da se mi blagovremeno spremimo za leskov štap i kanap tehniku. Poljoprivredni instituti, smer voćarstvo,  bi odmah trebalo da počne da radi na novim hibridima leske, sa što boljim vlaknima, po mogućstvu ukrštenim pod uglom od 45 stepeni.

Izbegavam spigot jer je to onda trodelni štap (naveo je to i Ibaezi) i ima dva kritične mesta preklopa trna sa blankom za razliku od put overa. Ta dva preklopa su duplo veća verovatnoća havarije blanka u odnosu na put over. Plus priča oko odlepljivanja ili razmrdavanja trna, plus centriranje koje je se baš na trnu pokaže kao tačka bežanja blanka. Ako kupujem štap direktno, to se da proveriti ali bez direktnog nišanjenja prilikom kupovine izbegavam. O uticaju trna na težinu i balans, nemam šta da kažem. Valjda ide od slučaja do slučaja po mom mišljenju...

Naravno, ako mi se štap iz nekog razloga baš svidi, može i trn...