Kako bi terminološki pojmovi u vezi kakrakteristika štapova postali jasniji što većem broju ribolovaca mislim da će sledeći tekst biti od pomoći.
Nije isključeno da u tekstu postoje greške ili propusti pa molim kolege da se ne ustručavaju u kritici i sugestijama kako bi zajednički došli do dobrog teksta koji konačno i u potpunosti objašnjava pojedine pojmove a koji su za nas ribolovce, kada su štapovi u pitanju, od osnovne važnosti.
Šta je Snaga ?
Snaga je isto što i veličina savitljivosti štapa. Manje savitljiv štap – veća snaga, više savitljiv štap – manja snaga. To podrazumeva da će se štap manje snage, za istu veličinu tereta, saviti više nego štap veće snage. Snaga je u obrnutoj proporciji u odnosu na savitljivost. Ili, u direktnoj proporciji u odnosu na krutost. Što veća krutost to veća snaga.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.com%2Fa%2Fimg9%2F1476%2Fu39v.png&hash=85511506b72096a11d2f7f2927a2d7399f292017)
Kako se predstavlja Snaga?
Postoje izvesne poteškoće sa jednoznačnim predstavljanjem snage. Ovo proizilazi iz činjenice da se savitljivost, pa samim tim i snaga, menja duž štapa, od vrha prema drški ili obrnuto. Pri vrhu je savitljivost uvek veća a pri drški je uvek manja i praktično je u svakoj tački duž štapa različita. Pored toga ova savitljivost se podužno menja na različite načine, različitim obrascima progresije.
Koju onda savitljivost uzeti da bi predstavili Snagu štapa?
Postoje razna rešenja. Snaga može da se izražava efektivno, uopšteno, posredno, parcijalno, a sve to opisno ili numerički.
Opisno i jednoznačno, kao štap za: laki, srednji ili teški ribolov, odnosno štap: manje, srednje ili velike Snage.
Posredno i dvoznačno, na više načina, sa min. i max. veličinom preporučene: Težine Bacanja, Težine Mamca ili Težine Strune a koje su praktično u posrednoj vezi sa Snagom štapa.
Efektivno i jednoznačno, ukupna snaga, putem veličine Test Krive (Test Curve –T.C.) odnosno sile, izražene u kg, koja će saviti vrh štapa na 90 stepeni.
Parcijalno, višeznačno, pomoću BIG (Bending Index Graph – Grafik Indeksa Savijanja). Parcijalnim merenjem Suštinskih snaga IP (engl. Intrinsic Power, nemč. Rückstellkraft, žarg ?.), duž štapa, kako bi se dobila što bolja slika rasporeda snage u vršnom, srednjem i donjem delu štapa. Ovaj način daje troznačno deklarisanje Snage štapa i prikazano je kao: vršna, efektivna i rezervna snaga, odnosno TP (engl. Tip Power, nemč. Stärke der Spitze, žarg. ?), EP (engl. Effective Power, nemč. Effektive Stärke, žarg. ?), i RP (engl. Power Reservoir, nemč. Kraftreserve, žarg. ?).
Šta je IP? Veličina IP je suštinska, povratna snaga, istinska, ili prava snaga štapa i ona je ustvari sila reakcije štapa kao odgovor na savijanje a koja je jednaka sili akcije tj. sili tereta koja deluje na vrh štapa da bi ga savila do neke mere. IP je praktično veličina otpornosti štapa na savijanje.
Parcijalno merenje snage duž štapa, može se reći, je dijametralno suprotno merenju ukupne snage a koja je predstavljena sa TC.
Kako se označava snaga?
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.com%2Fa%2Fimg34%2F4489%2F2uls.png&hash=69d6522d17feb2cf4fd2a0a8e7101fb17e937842)
Najčešča oznaka na štapu je CW (Casting Weight) ili WG (Wurf Gevight) odnosno Težina Bacanja ili LW (Lure Weight ) ili KG (Keder Gevight) odnosno Težina Mamca ili TC (Test Curve).
Naprimer: CW ili LW 1-2 oz, ili WG 10 - 30 gr, ili 60gr, ili 100gr - tolerance 56 do 110gr, ili TC 3 lb
Šta je Težina Strune, Težina Bacanja i Težina Mamca ?
Težina Strune (engl. Line Weight - LW, nemč. Schnurgewicht - SG, žarg. ?)
je preporučena jačina strune za primenu na datom štapu. Data je dvoznačno kao Max i Min u librama odnosno kg.
Minimalna težina strune pretpostavlja da će sa njom biti moguće potpuno "učitavanje" štapa pre nego što struna pukne (smatra se da je potpuno učitavanje štapa pri ugibu, otklonu, od 1/3 sopstvene dužine). A maksimalna jačina strune je definisana tako da zaštiti štap od preopterećenja time što će doći do pucanja strune ukoliko se prekorači dozvoljeno opterećenje štapa (Vidi: Mehanička svojstva materijala).
Dozvoljeno opterećenje štapa, po engleskim standardima iznosi 5 x TC (Test Curve) a po strožem standardu IGFA (International Game Fish Association) ono je 2,5 x TC. Koliko je to daleko od granice elastičnosti i od zatezne čvrstoće odnosno loma štapa, proizvođači ne deklarišu.
Inače, kod prekoračenja granice elastičnosti, krti materijali (npr. karbon) gotovo odmah pucaju a Žilavi (npr. fiberglas) prelaze u oblast plastičnih deformacija i ukoliko ne dođu do tačke kidanja - loma, posle prestanka delovanja sile, za posledicu imaju trajne deformacije. Mogu biti i dalje, manje ili više upotrebljivi ali sada sa promenjenim karakteristikama. Dakle, zaključak bi mogao biti samo to da: ni sa kakvim štapom, nikako, ne prelazite granicu elastičnosti jer to svakako ostavlja negativne posledice, lom ili trajnu deformaciju.
Zato, da bi bili bezbrižni, poštujte ove preporuke ili ako iz drugih razloga upotrebljavate jaču strunu budite oprezni.
Max. Težina strune zasigurno pretstavlja Čvrstoću štapa a na posredan način i njegovu Snagu.
Težina Bacanja – TB (engl. Casting Weight - CW, nemč. Wurfgevicht - WG, žarg. ?)
je preporučeni opseg težina tereta za čije izbacivanje treba koristiti dotični štap. Data je u gramima ili u Oz (Oz=28gr) sa dve veličine: donja i gornja, odnosno Min i Max.
Veličina TB max, na posredan način, takođe predstavlja i snagu štapa jer da bi izbacivali veći teret potreban je i štap veće snage.
Kod zabacivanja tereta određenim štapom, figurišu sledeći faktori: daljina izbačaja, preciznost izbačaja i rizik od loma štapa.
Kako se ovi faktori menjaju pri promeni težine tereta koji se zabacuje sa određenim štapom?
Teret manji od TBmin neće dovoljno saviti, "učitati" štap a teret teži od TBmax će previše saviti štap. Posledica je da će, preciznost izbacivanja tereta, tj. prezentacije tereta, izvan ovog deklarisanog opsega biti "lošija", u okviru opsega bolja a u jednoj tački ili u nekom širem ili užem opsegu – najbolja. Obično je ova tačka na sredini deklarisanog opsega.
Nije poznat standard o tome šta je to "lošija" prezentacija i koliko lošija ona treba da bude od one najbolje da bi bila deklarisana kao granična, odnosno koliko odstupanje od najboljeg se "toleriše". Međutim, uobičajeno je to da su min i max TB u takvom odnosu da je TBmin =1/2 TBmax a da je srednja vrednost TB ona optimalna tj. ona gde je preciznost prezentacije najbolja.
Mimo ovoga, razni proizvođači deklarišu TB na različite načine. Neki daju samo jednu vrednost za TB, onu najbolju, drugi takođe jednu, onu maksimalnu, a treći daju nesrazmerno široki opseg , npr. 5gr do 100gr ili daju asimetrični opseg; min 40gr, nom 100gr, a max 110gr. U svakom slučaju uvek postoji jedna težina tereta ili neki uži opseg tereta gde će zabačaj biti najprecizniji.
Osim neprecizne prezentacije, preopterećenje štapa, primenom tereta većim od TBmax, može dovesti i do njegovog loma. Međutim, TBmax, takođe, predpostavlja još i to da je ovo teret kojim se ni najjačim zabacivanjem ne može prekoračiti dozvoljeno opterećenje štapa, pa kao takvo, na određeni način, predstavlja i snagu štapa. Ali, i najjačim izbacivanjem tereta TB max neće u potpunosti biti iscrpljena snaga štapa.
S druge strane, približavanjem tereta koji se prezentira granici TBmin, osim smanjivanja preciznosti smanjuje se i domet tereta pa ako češće koristimo te lakše mamce bolje je za njih primeniti štap gde ovaj teret ulazi u zonu TB srednje-nominalno ili čak bliže TB max, ako nam je najvažniji domet.
Međutim primenom štapa manje snage, da bi dobili veći domet, ulazimo u zonu povećanog rizika od loma kao i otežavamo kontru kao i zamaranje i vađenje krupnije ribe pa oko ovoga svakako treba naći ili kompromis ili se opredeliti za ono šta nam je najvažnije.
Grafik ilustruje kako se menjaju faktori važni za izbacivanje terete, kod određenog štapa a pri promeni težine tereta koji se izbacuje. Povećanjem tereta raste domet ali i rizik od loma. Preziznost raste do određene granice, dostiže maksimum pa potom opada.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.com%2Fa%2Fimg22%2F9357%2Fqpop.png&hash=c36193c7d9343a48c9b663b42ce6f3b983cb8b9e)
Napomena: Grafik je proizvoljno nacrtan i predstavlja samo pretpostavljene tendencije faktora koji su u igri.
Da li se TBmax može izmeriti za dati štapa, ako ono nekim slučajem nije poznato, ili da li se može proveriti već postojeća deklarisana veličina? Čime su ograničene TB min i TB max?
Ono što se uvek može izmeriti je TC. Ako je dozvoljeno opterećenja štapa 2,5 ili 5 x TC, zavisi šta usvojimo, preostaje samo da se utvrdi koja će to težina tereta, zabačena maksimalnom snagom ribolovca, dotičnim štapom, proizvesti silu jednaku veličini dozvoljenog opterećenja pa će ona ujedno biti i TBmax. Ali ovo samo sa stanovišta preopterećenja u smislu zaštite od loma. Neprihvatljiva nepreciznost zabačaja nastupa već sa manjim teretima od ovog, pa se čak može reći da ona ustvari određuje cifru TBmax .
Informacije o tome koliko se uvećava sila tereta najjačim zamahom i kolika je nepreciznost prihvatljiva su diskutabilne ali na osnovu nekoliko praktičnih merenja na štapovima sa poznatim deklaracijama Težine Bacanja, TBmax ~ = TC / 32. Međutim, uglavnom se u većini publikacija, za grafitne štapove, spominje faktor 16, umesto 32. Odakle razlika?
TBmin, ukoliko nije drugačije deklarisano, je približno = TBmax /2
Iskusniji ribolovac može raspon TB opsega da utvrdi i eksperimentalno, na osnovu sopstvenog osećaja.Naročito kada su u pitanju težine varalica za koje je štap prihvatljiv. Kako je ovaj opseg uvek uži od opsega TB, nema opasnosti od prekoračenja TB max.
Težina mamca (engl. Lure Weight – LW, nemč. KöderGevicht - KG, žarg. ?)
je preporučeni opseg težina mamca koji se zabacuju i vode datim štapom. Opseg težina preporučenog mamca je uvek manji od opsega Težine Bacanja, pa Max težina mamca ne može nikako ugroziti sigurnost od prenaprezanja štapa prilikom zabacivanja i izazvati nepreciznost zabačaja lakim mamcima. Ove težine se više odnose na kontrolu i osećaj mamca – varalice u vodotoku s tim što ovakva definicija ima smisla samo ako je poznat tip varalice za koje su ove veličine i date kao i otpor vodotoka gde se odrđena varalica primenjuje.
I ova veličina, LW, kao takva, takođe, na indirektan način, predstavlja snagu štapa.
Kako se meri Snaga:
Test Kriva (Test Curve) - TC
Štap se postavi horizontalno i uklješti u rukohvatu. Na kraju strune, provučene kroz sprovodnike, okači se teret koji se postepeno povećava sve dok vrh ne dostigne ugao 90 stepeni u odnosu na horizontalu. Veličina tog tereta, izražena u kg (ili u librama, lb=454gr), predstavlja TC Snagu štapa, a ova daje jasnu predstavu o njegovoj ukupnoj savitljivosti, odnosno krutosti, jačini (ne čvrstoći, to je drugo), snazi.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.com%2Fa%2Fimg401%2F2051%2F6s3u.jpg&hash=64ecae5a4c3ddf8af4c634ec101df8ef1091df88)
Napomena: Ugao između vrha (tačke) i horizontale (prave) sam po sebi ne može da postoji. Ovde se ustvari radi ne o uglu između tačke i prave već o uglu između dve prave; horizontale i tangente krivine vrha štapa koja prolazi kroz tačku-vrh.
Pri praktičnom merenju, vrh štapa u ovom slučaju predstavlja ne tačku već prvi santimetar do dva, vršnoga dela štapa. To je, u praksi, deo vrha koji je inače ukrućen čaurom vršnog sprovodnika.
Da bi se pravac vrha, radi merenja ugla, preciznije i lakše uočio može se postaviti ,,kazaljka". Od pogodne žice ili najbolje i najlakše od tanje špagete (1,5 mm, naravno nekuvane, a koja je zgodna zbog toga što je kruta, lagana i potpuno prava). Ona se jednim krajem učvrsti, lepljivom trakom, na prvi santimetar vršnog dela štapa a drugim krajem je slobodna.
Kad se štap savija, slobodan kraj ovakve kazaljke se postepeno odvaja od krivine štapa i precizno pokazuje baš pravac samog vrha. Ova preciznost je neophodna jer; što je vrh štapa bliži uglu 90 stepeni potrebne su nesrazmerno velike promene sile odnosno tereta, za mala povećanja ugla pa ako bi ova uočavanja bila neprecizna moglo bi da dođe do znatnih grešaka u merenju (za razliku od početnog savijanja kada male promene tereta uzrokuju velike promene savijanja).
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.com%2Fa%2Fimg541%2F8866%2Fi4n4.png&hash=64b07bd3390e4a817e7f26885cea28dc7e8bd861)
Ovo je, ujedno, i mana ove metode. Za preciznost merenje bi bili mnogo bolje kada bi kod uočavanja rezultata za male promene tereta imali velike promene ugla. Međutim, i pored toga, ova metoda, ako joj se pokloni dovoljna pažnja, daje dobre rezultate i daje dobru predstavu o ukupnoj snazi štapa kako bi ova mogla da se uporedi sa snagom drugih štapova.
Treba obratiti pažnju i na to da uklještenje drške štapa bude čvrsto i stabilno jer ako to nije slučaj ovo, takođe, može da unese znatne greške u merenje. Dakle, kod učvršćenja drške pri ovom merenju, ne bi trebalo da bude preterane improvizacije.
Merenje snage parcijalnom metodom
Metodu parcijalnog merenja snage štapa, i ne samo snage već i ostalih karakteristika mušičarskih štapova, CCS (Common Cents System), www.common-cents.info/ (http://www.common-cents.info/), predstavio je, prvi put, autor ove metode Dr. Hanneman, još 2003 g. Kasnijim dopunama obuhvaćeni su i sve ostale vrste štapova sa URSS (Universelles Ruten Rating System), www.urrs.info/ (http://www.urrs.info/) . Kod nas je ova metoda nedovoljno poznata, ne vidim da je iko spominje i nema nikakvih iskustava sa njom. U daljem tekstu navešću skraćeno, o čemu se radi i šta ona predstavlja kada je u pitanju merenje snage, u onoj meri koliko sam ja uspeo da shvatim.
BIG (Bending Index Graph – Grafik indeksa savijanja).
Zasniva se na parcijalnom merenju IP duž štapa (IP - Intrinsic Power podrazumeva merenje sile koja vrh horizontalno postavljenog štapa savije za 1/3 dužine onog dela štapa čija se snaga ispituje). Štap se, dakle, savija parcijalno. Kod prvog merenja, ostavi se slobodan samo deo vrha štapa u dužini 30,5 cm (1 fit) a ostatak štapa se imobiliše. Taj deo štapa se onda praktično meri kao da je u pitanju baš toliko dugačak štap.
Izmeri se, dakle, okačen teret kojim će se vrh saviti za 1/3 dužine particije koja se meri (to je kod prvog merenja 10 cm) kao i ugao vrha (AA). Zatim se ponovi isto merenje, ali sada za particiju 61 cm (2 ft - dve stope) slobodnog vršnog dela štapa. I tako, postepeno, za po jednu stopu veću dužinu ( N x 1fit), sve dok se na kraju ne izmeri štap koji je slobodan celom svojom efektivnom dužinom. Ovo poslednje merenje predstavlja Efektivnu Snagu štapa (EP-Effective Power) a ugao vrha AA, pri tom, predstavlja Akciju štapa (ovaj ugao može da se prevede u dobro poznatu nomenklaturu brz, srednji, spor a na osnovu tablice priložene kod teksta za merenje Akcije).
Posle merenja, EP, štap se i dalje savija sve do veličine otklona ½ sopstvene efektivne dužine (efektivna dužina štapa je ona koja je merena od kraja haltera do vrha štapa). Ovaj put bez snimanja ugla vrha. Teret, u kg, potreban za ovo je Rezervna Snaga štapa - (RP - Reservoir Power).
Napomena: radi lakšeg merenja, kada se mere vršne particije, treba odspojiti donji deo štapa, na kojem se nalazi drška i halter. Ovaj deo se ponovo priključi onda kada je to potrebno, da bi se nastavilo merenje i donjih particija . U suprotnom, deo sa drškom bi trebalo da se na neki način pridrži kako ne bi opterećivao vršni deo sopstvenom težinom i velikom polugom.
Na kraju se Iz dobijenih mernih podataka napravi grafik (BIG) kao na sledećoj slici (U grafik ne ulazi merenje RP ).
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.com%2Fa%2Fimg545%2F3944%2F59m9.png&hash=5523a2c81307c99e0ddc56f58974daa8bbf5cbfb)
Napomena: desno dole je prva izmerena tačka (sa 30,5 cm slobodnim delom vrha) a desno gore je poslednja, kada je štap slobodan celom efektivnom dužinom. Isprekidane linije označavaju granice Fast, Medium i Slow Akcije.
Prilikom ovih merenja, jedan od podataka će uvek pokazivati najmanji potreban teret, za savijanje za 1/3, a u odnosu na sve ostale podatke. Na priloženom grafiku to je treća tačka merenja). Taj, najmanji, teret predstavlja snagu vršnog dela štapa (TP – Tip Power).
Ovim savijanjima i merenjem su, dakle, dobijeni troznačni podaci o Snazi (veličini savitljivosti) štapa kao i o rasporedu te snage duž samog štapa. Snaga P (Power) je tako predstavljena sa EP, TP i RP.
,,Korak" parcijalnog merenja, za veću preciznost, može da bude i manji od jednog fita, ili bilo koji drugi, ali i korak od 1 fita daje dovoljno precizne podatke pa je tako sistem i standardizovan.
Tumačenjem BIG podataka dobija se detaljna predstava o snazi i rasporedu snage dotičnog štapa. A iz specijalnih tablica mogu se dodbiti i podaci o maksimalnoj, nominalnoj i minimalnoj TB. Mada, rezultati iz tablica se, prilično precizno, mogu dobiti i prostim deljenjem dobijenih IP sa brojem 12.
Dakle, deljenjem TP, EP i RP (u gramima) sa brojem 12, dobija se, takođe u gr., TBmin, TBnom i TBmax.
Međutim ovi rezultati ne izgledaju baš prihvatljivo. Nije mi poznato zašto?
Osim opisanog sistema merenja poznato je još nekoliko sličnih ali ovi se odnose prvenstveno na mušičarske štapove:
Ludwig Reim metoda theowsky.solitip.com/ (http://theowsky.solitip.com/),
FLYRAN (Fly Rod Analysing) www.flyran.de/40630/home.html, (http://www.flyran.de/40630/home.html,) .............itd.
https://youtu.be/EGdE9eBfSV0
Sve teorije padaju u vodu,mada da je tresnuo jos jednog Lava skrsio bi ga.
30 gramac
https://www.youtube.com/watch?v=duLNv-W9Weo
https://www.youtube.com/watch?v=sJhhQyg9qiY
https://www.youtube.com/watch?v=6is4pkeZh8k
Jel to štapić od 50ak evra :cheesy:
Tako nekako...kupio pre par godina travel varijantu za potrebe letovanja, četvorodelac, 2,70m, 20-60gr...postao jedan od omiljenih....
XZoga ilustracija podizačke snage za jedan od njihovih blankova (Taka G – 60/PE3)
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.xzoga.com%2Fimages%2Ftaka_g_ptf.jpg&hash=ceb8750aef8f3e33ec8b1b5813608edd2423a956) (https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.xzoga.com%2Fimages%2Ftest_strength2.jpg&hash=079782353a1c34e5913c4ea28ac78bccb08ccbeb)
Power Transmission Fighting (PTF) Action Taka-G 60 : PE 3 : 10 kg Load Test
Max PWR 10 kg - maksimalno opterećenje-snaga
Max Drag 7 kg - maksimalno podešavanje drila
Best Drag 3-5 kg - preporučeno podešavanje drila
Sad, ovo su maksimumi opterećenja, ali zamaranje ribe treba da bude pri znatno manjem opterećenju. Tako da je dinamika kontre ribi (veličina savijanja štapa) mnogo veća nego pri kraju-maksimumu savijanja gde je za velike promene sile mala promena savijanja.
Dril se podešava znatno manje nego što je Max Power, pa štap i neće doći nikad u situaciju maksimalnog savijanja.
Spojene poruke: 04 Jun 2018, 10:39:17
Dodao bih još i sledeći podatak, koji može da posluži za bolje sagledavanje prethodnog, kao i uopšte za izbor strune za neki konkretan blank.
Struna PE3 ima presek od 0,28, a test linijska kilaža ovih struna je između 15 i 20kg, zavisno od vrste i proizvođača.
Pošto ne može bez čvora, kilaža strune će opasti na nešto više od 10kg, što je približno maxPower blanka. Dakle struna PE3 će pući pre nego pukne blank i tako će ga zaštititi, od onih koji ne poštuju preporuke o max Drag već Dril pritežu motorcangama.
Ako je stap iole kvalitetan, bez obzira ako ne stoji delaracija na njemu, ne mozete pogresiti ni mnozenjem tezine bacanja sa 40, kad je u pitanju podesavanje drila i nosivosti pletenice. Recimo 60gramac trpi drill podesen na 2,4kg u maximumu i kanap stvarne nosivosti na cvoru. Ako se pravilno koristi stap, i nije fabricki feler ne bi smelo nista da se desi. Ne mogu se sloziti s konstatacijom, da je stap u istoj gramazi bacanja, a opet dubljeg savijanja slabiji stap, vec naprotiv jaci zbog krace poluge. Sto se tice gramaze bacanja, po pravilu je propocionalna snazi stapa, dok ne postane kontraproduktivna zavisno od fizicke snage ribolovca, ne smeju se zanemariti sopstvene fizicke predispozicije. Sve ovo kad se sklopi, dobija se idealan lanac :lol:
Dobro si rekao; normalni, kvalitetni, štapovi bez felera su svakako izdržljiviji nego što mi mislimo. Strah od pucanaja i kupovine novog štapa čini nas preopreznim.
Već sam negde napisao, čak i više puta, da sam i ja imao strah od savijanja štapa do njegovog maksimuma. Malo po malo sam se oslobodio i mogu da kažem da nisam uspeo da polomim ni jedan štap. Naravno, nisam išao preko deklarisane težine bacanja ali sam zabacivao iz sve snage. Veoma je važno i to kako se opterećuje štap. Ako se sva sila skoncentriše na vršni deo štap će sigurno pući. Zato pri opterećivanju treba koristiti ceo njegov elastični kapacitet; i vrh i srednji a i donji deo.
Ako štap koji si spomenuo ima max TB 40g, onda po nekim računicama ima TC = TBx16.
To po meni i nije tačno jer sam došao do cifre ne 16 već 32, mereći konkretne deklarisane štapove. Stvar je opreznosti koliku će TB proizvođač staviti na štap ali izgleda da se granica pomerila u odnosu na stare štapove za koje je važila cifra 16. Valjda su stari štapovi imali deblje zidove i rađeni su od jačeg karbona.
Tek, ako usvojimo da je TC = 32 x TBmax onda je za 40 gramac to 1280g.
Postoji i druga računica da štap može ladno da izdrži, po opreznijim standardima, opterećenje od 2,5 TC a po labavijim i 5xTC, što definiše i max upotrebljenu strunu kao i max Dril.
Pa bi za 40gramac max Dril i max struna bila, po opreznijim standardima 3,2 kg.
Problem je u tome da ako proizvođač deklariše štap na 40g, mi ne znamo sa kolikim stepenom sigurnosti je on računao. Tako, neko će isti štap označiti sa većom a neko sa manjom gramažom.
Zato je najbolje primeniti ono što je deklarisano i onda u tom opsegu max opteretiti štap. Bez ikakvih obzira na fizičku spremu ribolovca. Ako pukne onda bi ga trebalo puknuti o glavu proizvođača. Tj. odlučno uložiti reklamaciju.
Kolega Slob, do broja 40 se dolazi po preporucenoj po igfinoj nosivisti linije 2,5 x TC, koja je po vecini proizvodjaca 16 x tb, sad sto u zadnje vreme sve vise proizvodjaca pisu radni raspon, a on bi recimo mogao biti 32gi deo od Tc, je druga tema. Napinjao sam svoje stapove, i podizao terete njima, te shvatio da je 40tb za njih vec iskusenje. Fizicka kondicija ribolovca, ima itekako veze, ja recimo 400gr stap koji je recimo tc 6400gr, ne mogu drzati tako napet vise od par minuta, sta ce meni onda takav stap, sem da baci tih 400gr. Po svojim fizickim predispozicijama, nisam slabasan, mogu izvuci maksimum tek iz 200gr stapa, koji je eto 8kg, naravno ima jacih od mene te njima leze i od 300-400gr. Poenta je lanac, sklopiti sve kako bi se iz svega izvukao maximum, a ne tegliti suvisnu tezinu, i patiti od megalomanije. Postoji granica koja se ne moze preci :thumbup:
Citat: sasabosko poslato 21 Jun 2018, 12:41:10
......... Poenta je lanac, sklopiti sve kako bi se iz svega izvukao maximum, a ne tegliti suvisnu tezinu, i patiti od megalomanije. Postoji granica koja se ne moze preci :thumbup:
Potpuno se slažem sa ovim stavom.
Nije dobro prilagoditi pribor za slučaj -šta ako dođe som od 110kg?
Ako usvojiš ovakav stav ima da se nategliš brajkane, a sve dolaze "somići" do 15kg. Radije ću pustiti tog od 110kg nego godinu i više dana tegliti prejak pribor.
Uostalom, rekao si -ljudske granice postoje. Treba da si Švarceneger da bi izdržao dril 8kg, a koliko dugo i on to može?
A što se tiče odnosa TC i TB: merio sam četiri deklarisana štapa. Odnos njihovih izmerenih TC i deklarisanih TBmax bili su: 25, 30, 36, 36. (sklon sam da usvojim srednju vrednost 32)
To je otprilike duplo opreznije nego što je faktor 16, koji se spominje na forumima i člancima. Ali ja merio. I nije tako nego onakao kako je izmereno!
TB deklarišu; pojma nemam kako, ali jedno je sigurno -mnogo šareno. Nigde nisam pronašao kako to proizvođači stvarno rade.
Ali ja smatram da je jedino Test Kriva pravi pokazatelj snage štapa. Ima i ona neke nedostatke zbog svoje relativne nepreciznosti, ali ipak daje jasnu razliku između snage dva štapa. Šta će biti deklarisano na štapu kao maxTB je izgleda stvar slobodne volje i procene proizvođača.
Ako je tako kao sto ti kazes, da je tc 32 tezine bacanja, to onda pomera granicu na x2. Sto je po meni malo previse za opteretiti stap, kad sam stelovao Hydru na 2 kg drilla, video sam da je to ozbiljna tezina za nju. Tako postelovan Drill proradice na ribi od 5kg, jako kratko, dovoljno da ne pokida ili se ne odkaci. Gledao sam onog ludog rusa ,koji spinn 1oz, 30-gramce uglavnom lomi pri sili oko 8kg. Tako da ja shvatam da je to nesto sto nasi ljubimci mogu podneti, medjutim se tu gubi na sigurnosti pri zamaranju. Meni je najprihvatljivije ovako, tb x 40, ko lovi soma 100gr stapom, pravi drill 4kg nije malo ni za njega, ni za soma :lol:
Potpuno si u pravu kada kažeš da pribor i podešavanja treba uskladiti i to tako da se iz njih izvuče maksimum, a sa težinom pribora na minimumu.
Zato treba poštovati neke principe. Koji su? Mi još uvek nismo sigurni ili bar ja nisam ali uporno pokušavam.
Pa, računica bi bila ovakva:
Za štap 40g, x32=1280g x 2,5 = 3250g / 0,45 = 8 lb max struna. Deluje sasvim prihvatljivo!
Vidi, jedno je sila na vrhu štapa, tj na struni, a drugo na kočnici mašinice.
Ako je dril na mašinici podešen na 1 kg, sila na vrhu štapa, struni, koja će da ga pokrene mora da bude znatno veća. Zašto? Jedan deo sile popije elastika štapa a ostatak tek dopire do drila mašinice. Koliko je to zavisi od dužine štapa i ugla štapa prema pravcu strune.
Nisam nikad merio, ali postoji preporuka da se kočnica podešava tako da ova prokliza pri opterećenju na struni od ¼ preporučene max jačine strune. A pri tom je štap postavljen pod uglom 45 stepeni.
Dakle, za pomenuti 40gramac, po ovoj preporuci kočnica bi trebalo da prokliza na 812g sile na struni. Pri tom je sila na mašinici znatno manja. Kolika, nikad nisam merio ali je sigurno znatno manja.
To može lako da se zapazi ako se dril podesi rukom pa se štap optereti-nategne. Jasna je velika razlika između sile koja je pokrenula dril rukom i sile potrebne za isto ali preko vrha štapa.
Zato je besmislica montirati na 40gramac mašinicu koja ima dril 5 i više kilograma. Tu treba naći realnu meru. Jer jača kočnica povlači i jaču mašinicu, a ovo i njenu veću težinu, a to dalje daje veći pritisak na leđa a time i manje zadovoljstvo u ribolovu.
Jedno pitanje: kad kažeš da je dril 4kg, da li misliš na silu na mašinici ili na struni?
Ako mi na štapu piše 15 - 25 lb, inače 10 -44gr, u kakvu ja opasnost dovodim štap kada podesim dril na 3-4kg. U ovom trenutku imam strunu 18lb čija je nosivost prevedeno negde oko 8kg. I ja podešavam dril negde na polovinu nosivosti strune, da bih se osigurao od pucanja na čvoru gde je nosivost manja. Inače bih još malo zategao :lol: Ne obazirem se na štap ni malo. I štap ne može pući ne samo zato što je dovoljno jak da podnese takav dril, nego i zato što ni slabiji štap pri zamaranju nikad ne postiže dovoljan ugao savijanja da bi pukao. Uvek pre dođe do ugla kada počnu da deluju sile istezanja i počne da radi dril. Riba od par kilograma bar pri udarcu i kontri dovede do proklizavanja takvog drila, jer silu ne čini puka masa ribe. već se množi i sa ubrzanjem :takoje: Dril ispod bar 3 kg dovodi bukvalno do preslabe kontre kod tvrdoustih grabljivica i do mrcvarenja krupne ribe..Jedno je puko podizanje tereta pod nogama gde je štap zaista u opsnosti jer je teret neposredno ispod njega,i štap se pod pravim uglom savija, te dizanjem smanjuje i taj prav ugao, a drugo udarac na distanci, koji ma koliko bio jak, ne može dovesti do pucanja štapa, tj do savijanja do pucanja. Što god je distanca veća, savijanje je manje, ranije počinju sile istezanja koje bacaju u pogon mašinicu, tj kočnicu i dril. Tek ako krupnu, zamorenu ribu treba da dovedemo pod ruku, treba popustiti dril, jer jedino tad dizanjem vrha iza glave dovodimo štap u realnu opasnost da napravi taj ugao pod kojim će pući, ako riba iznenada pod samim nogama krene u poslednji očajničku beg. Sa teretom pod nogama, potrebna je veća snaga da dril proradi. Podesi slobodno dril na 3-4 kg, drži štap u normalnom radnom počožaju kao kad vodiš varalicu, a neko drugi neka se izmakne 4-5 m, uhvati strunu i glumi ribu. I udarac i beg! Videćeš koliko lako u stvari proradi taj dril od 3 -4 kg bez ikakve opasnosti po štap. Eto, tako ja radim, i nikada mi nije pukao štap pod ribom.
Ako je štap označen sa do 25lb struna i primeniš takvu ili slabiju strunu, onda, sigurno ne možeš preopteretiti štap jer bi struna trebalo da pukne pre nego štap.
Međutim, ima tu dve stvari koje me zbunjuju. Prvo 25 lib struna na čvoru, koji je svakako neizbežan, nije 25lb već manje. Na šta se onda računa? I drugo, pod kojim uglom štapa u odnosu na strunu se garantuje pucanje strune a ne štapa. Znamo da se podizanjem štapa iza glave opterećuje vršni deo a rasterećuje mašinica odnosno dril koji neće da prokliza pre nego pukne štap.
Razumno bi bilo da ovih 25lb važi za štap pod 45 stepeni u odnosu na strunu. A kod manjih uglova treba biti sve oprezniji i kako si i rekao treba otpuštati dril.
Da li je potrebana kočnica 5kg? Sa aspekta tvrde kontre možda treba, ali sa aspekta zaštite od pucanja strune potrebno je mnogo manje, tj može i slabija-lakša mašinica.
Kada kažeš dril 5kg, na šta misliš; da kočnica prokliza sa 5kg na struni ili kada se povuče rukom sa 5kg kod mašinice?
Ako kočnicu stegneš na 5kg silu na samoj kočnici onda bogami to neće lako da prokliza, a ja imam utisak čak teško ili nikako.
Napisao sam 3 -4 kg, a ne 5, zavisno od strune. Prema PP15lb koji mi je na spulni na sustain-u zatežem dril na nešto preko 3kg što mu je polovina linearne nosivosti. I to na mašinici, povučem strunu rukom iz mašinice. I ništa to nije, na distanci pri zamaranju i pumpanju, kada dižemo štap do možda max 60 stepeni u odnosu na horizontalu, to je skoro isto kao kad povučemo rukom iz mašinice. Ne možeš porediti merenja na suvom i teret u vodi. Ne možeš imati predstavu mrtve težine na zemlji gde su prisutni i drugi faktori. Ti ribu ne dižeš, nego je zamaraš, dižuči i spuštajući štap do određenih uglova dok se ne umori i ne ispliva. Simuliraj tako i mrtav teret na zemlji. Zakači teret (zakači za panj, drvo na obali...našteluj na 3-4kg odmakni se na distancu i pumpaj kao da je u pitanju riba, znači nemoj dizati onako kako u praksi na pecanju nikad ne radiš, već baš pravilno, kako se zamara riba. Riba pokušava da pobegne, panj ne, moraćeš ti pri pumpanju da se odmičeš dok dril ne proradi. Videćeš da 3 -4 kg drila podešenog povlačenjem strune direktno rukom sa mašinice nije nikakav spektakl i da će dril relativno lako proraditi. Riba koju smo tako digli na površinu i privukli je već izmorena i nespremna za veliko iznenađenje tako da je potrebno samo malo opreznosti da sačuvamo nežni vrh. 5kg ne znam...ne pecam tako debelim strunama da bi bilo potrebno, ali mislim da ni to nije neka prevelika sila pri ciljnom pecanju velikog soma. Uostalom, video si one video snimke gde Zogama i nanofleksima dižu terete od 15 - 20 kg sa visine predstavljajući "snagu štapa" Taj teret dižu više silama istezanja, nego snagom štapa tj - savijanjem, jer štap nijednog trenutka ne postiže dovoljan ugao da bi pukao. Reklamni trik, ali to je i približnije praktičnom pecanju i izvlačenju ogromne ribe, nego dizanje tereta gde su i čovek i teret na zemlji. Ali nisam to zato napisao, nego - pri tom testu na koliko mora biti podešen dril da bi se sa visine ,15 kg tereta rastavilo od zemlje? Mislim da mora bar na tih 15, na 14 bi radio dril zar ne? Zato mislim da ni 5 -6 nije nikakav spektakl. Saša piše da je 5kg previše i za ribu i ribolovca, da je ribolovcu pretežak dril od 5kg i da ne može da se ostvari. Uz dužno poštovanje kolegi, moram da napišem da moli Boga da njegove postove ne pročitaju lovci na tune, marline, ajkule jer bi se slatko smejali. Jedan prosečan marlin bi za minut izvukao oko 500 m strune koliko se otprilike mota na mašinu podešenu na 5 kg drila, pokidao ne osetivši i da je bio zakačen. :bye:
Sta ce ti tuna,marlin,zakacis bika 20kg da vidis kako se savija stap i radi dril iako je zategnut krvnicki i drzis ruku preko spulne.Nikad nisam razumeo to stelovanje drila na obali o kojima pisete,2kg flasa,3kg teg,niti pokusavam,sve te teorije u praksi su pogresne.
I za mene je 5kg pa i 3kg prevelika jačina kočnice.
Pecam sa štapom 30gramcem. Kako podešavam kočnicu?, Zakačim varalicu za neki panj, nategnem štap da se dobro savije, pod uglom 90stepeni, kao da je test kriva u pitanju i podesim kočnicu da bude na ivici proklizavanja. I nemam nikakve probleme. Kada vadim ribu ne izdižem štap već ga povlačim postrance i gledam da ugao ne bude premali. Održavam tih oko 90stepeni u odnosu na strunu. Istina je međutim da mi kočnica blago prkliza pri kontri, ali to mi ne smeta ni malo.
Kada tako podešenu kočnicu povučem rukom iznad mašinice imam utisak da sila koja je pokrene nije veća od 300gr.
Nisam nikad to merio, nemam neki dobar dnamometar. Stalno odlažem nabavku jer hoću da ima memoriju max težine. Ima takvih ali do 50kg, što meni ne odgovara. Hteo bih do 10kg.
Na debljinu strune ne obraćam naročitu pažnju, uvek je jača nego je potrebno jer kočnica mnogo ranije prokliza.
Ibanezi, podigni istim stapom flasu 2l, onda ces shvatiti koliko je to, da taj drill ne kliza u kontri, bar ne tim stapom :takoje: Sto se mene tice, moje iskustvo kaze, neka drill tece, neka je konstantan, stace sve, samo pitanje kad :lol: :lol: :lol:
Saša pri dizanju mrtvog tereta ispod štapa, savijeni štap zbog velikog trenja na karikama povećava snagu dila, tačnije, smanjuje silu koja daje otpor i nje ne dolazi dovoljno da pokrene drl.. Ali tako se riba ne peca! Uzmi tu istu flašu od 2l i podesi dril na 2 kg kako kažeš. Odmakni se od nje 20 - 25 ak m "u zonu udarca" :lol: i privlači je pumpanjem i namotavanjem. Jer tako se lovi riba! Pa javi utiske.
Sinoc sam popio par piva, pa ostah duzan objasnjenje. Da pitam drugari, kako vi znate na koju ste silu zategli masinicu, kaceci za nesto? Ja jos ne videh niti jednu na kojoj je oznacen drill u kg, jedino moguce tacno (priblizno) podesavanje je uz pomoc mrtvog tereta, postelovati ceo sistem na meru koju zelimo. Prosle godine kolega Germina rece meni da mu se desio problem s fin norom pri drillu 7-8kg, rekoh mu da je to vrlo ozbiljan drill, ali meni ne bese sasvim jasno. Kolega je kasnije testirao masinicu i shvatio da joj je max drag nesto preko 4kg. Riba u vodi nema masu kao na suvom, njena gustina tela je priblizna gustini vode, njenu snagu cine samo njeni misici, pa ko bi iz dubine digao soma 100kg na stap, nesto drugo kad na povrsinu njenog tela utice snaga vodenog toka. Jedno je sigurno, da je u zavisnosti od nacina i dubine savijanja stapa- duzine poluge od tacke oslonca, zavisi snaga podesavanja drila. Primer 3x duzi krak poluge, na kraju stapa 3kg mrtvog tereta, na masini 1kg. E onda se prosto pitam, zasto izmisljaju masinice s kocnicom 30kg, kad je odrziv drag kod vecine ribolovaca do 10kg, ne treba padati na to :takoje: Znaci svaki nas varalicarac do 120 pravih grama, opskrbice masina tipa zauber, arc, sa 5kg draga na papiru :takoje: Kad kontrirate, da li vam se stap savije vise od 90 stepeni, ako je u 90, shvatite da ste masinu postelovali 2,5x vise od toga, 40 tezina bacanja, 2,5 x test kriva :thumbup:
Dril nameštam tako da kad rukom izvlačim odmah iznad špulne,ocenim koliko mi je potrebno.Kad pecam uz obalu sa manjim otežanjem,popušteniji mi je dril,a kad pecam na daljinu i dubinu, pojačam dril.Ko još meri kilograme,...Realno, u praksi ,mislim da mi je dril oko 1-1,5kg otprilike,jer mi tek na kilašu pomalo proradi :smiley: Ova okuma kojom sad pecam ima dril 12kg, što je suludo u rečnom pecanju.Štap koji koristim ne bi izdržao više od 5-6kg drila,mislim.
Citat: mrjr poslato 22 Jun 2018, 11:49:40
Dril nameštam tako da kad rukom izvlačim odmah iznad špulne,ocenim koliko mi je potrebno.Kad pecam uz obalu sa manjim otežanjem,popušteniji mi je dril,a kad pecam na daljinu i dubinu, pojačam dril.Ko još meri kilograme,...
+1
Kada će kočnica na mašinici da prokliza mnogo zavisi, osim toga koliko je pritegnuta, i od ugla strune u odnosu na štap.
Ako je struna u pravcu štapa onda se sva sila prenosi na mašinicu direktno i ukoliko je ona naštelovana na 1kg onda će je pokrenuti sila od 1kg i na struni. Štap nije ni malo opterećen dok je mašinica maksimalno.
Ako sada izdižemo štap, sve manja sila je na mašinici a sve veća na štapu i što više izdižemo štap tačka maksimalne sile na štapu se pomera prema vrhu.
Već sam opisao kako ja štelujem kočnicu. Praktično da prokliza pri opterećenju štapa od 1TC. To je za moj štap, izmereno, 1080g. Kada posle toga rukom probam da izvučem strunu kod špulne, sila je daleko manja od 1kg. Ja sam više puta štelovao kočnicu potezanjem preko štapa i zapamtio sam kolika je tada sila na kočnici, pa sad štelujem rukom napamet i otprilike. Može i malo jače ali ipak tu je negde.
Ima tu još nešto o čemu treba voditi računa. Ako je mamac zabačen daleko i špulna je poprilično izpražnjena, sila koja će pokrenuti kočnicu je tada veća nego što je podešeno sa punom špulnom.
Jeremy Wade se pre podešavanja drila na mašinici nakači na dinamometar pa zapliva svom snagom da simulira golemog soma....oko 20LB je sila kojom se otima :cheesy: (6.40 minut)
https://www.youtube.com/watch?v=ieX0eDXz2sw
Da ne bi gušili temu speedmaster, citirao sam ovde par postova pa ako ste raspoloženi možemo da nastavimo diskusiju
citat srdjanpn:
Citat...............A zivo me interesuje kako vi to procenjujete dal je realno obelezena tezina bacanja,na osnovu cega.
citat DDJ:
Citat
Citat: slob juče u 11:41:50
CitatKada je štap postavljen horizontalno a sila deluje vertikalno, bez obzira na akciju štapa, vrh neće zauzeti 90 stepeni sve dok se i donji deo dobrano ne savije...
To vazi samo za parabolike. Naravno da ce i donji delovi da se saviju i kod ostalih, ali kod vec pomenutih tipova stapova ostaje ogromna neiskoriscena rezerva snage pa to daje onda pogresnu sliku o ukupnoj snazi stapa.
Tvoje tvrdnje pobijaju osnove mehanike, gde je deformacija srazmerna opterecenju a obrnuto srazmerna otporu poprecnog preseka.
Drugim recima, test ce pokazati istu snagu slabijeg parabolika i mnogo snaznijeg stapa tipa navedenog ranije, jer ce se vrh pre saviti, a donji delovi ce ostati relativno neoptereceni. Prica funkcionise samo za parabolike, ali opet i za njih koliko je koji parabolican pitanje je. Kao i TACNO merenje ugla, koje je problematicno bas u zoni blizu 90 stepeni gde relativno velika promena opterecenja izaziva malu promenu ugla, vec je diskutovano.
Spojene poruke: juče u 12:07:26
Na pamet mi odmah pada tipican drifting stap za lov lososa. On je tipicno 40-50 gramac a vadi besnog lososa od 20-30 kg sa lakocom iz brze vode. Zato jer ima ekstremno, brutalno jak donji deo stapa. Prva trecina je nezna, da ne ulazim zasto.
Na test krive 90 stepeni bice jadan, jer ce se vrh odmah saviti.
Svakako, neosporno je, da postoje dva štapa koji objektivno imaju istu snagu. Ako Test kriva nije merilo snage štapova postavlja se osovno pitanje; kako prethodno spomenutu istovetnost objektivno i utvrditi, izmeriti?
Rod builderi koriste grafikon na osnovu koga mogu precizno da ustanove snagu i akciju štapa....
1. Identify the Power and Action of Rod Blanks
2. Easily Determine Guide Spacing
3. Compare Rod Blanks With Expert Precision
https://www.youtube.com/watch?v=l964JBPijMQ
slob, nisam bas siguran sta stvarno zelis da meris kada govoris o snazi stapa i krivi savijanja. Tezinu bacanja ili sta vec?
Vidim da te interesuje tehnicka strana problematike. Stap je cista konzola a problematika savijanja konzole uci se na prvoj i drugoj godini tehnickih fakulteta i to je dosta jednostavna problematika. Uzmi neku dobru knjigu iz otpornosti materijala i isticaj ta poglavlja i bice ti mnogo sve jasnije. Ako vec nisi.
Uz upotrebu kompjutera moguce je relativno lako napisati program koji uspostavlja analiticku vezu izmedju konzole promenljivog poprecnog preseka i spoljnog opterecenja koje deluje na vrh stapa. Iz takvog programa ubacivanjem podataka za svaki stap i variranjem podataka moze se posmatrati promena krive promenom tejpera itd...
Greda-konzola to je osnova mehanike 3. razred srednje skole.
Verovatno je na ovakvu analizu mislio DDJ...
https://www.youtube.com/watch?v=VR9h_jrduB8
DDJ,
Pa i jedno i drugo, s tim što smatram da su te dve veličine direktno proporcionalne.
Ponovo citiram komentar srdjanpn, od čega je i počela diskusija.
citat srdjanpn:
Citat...............A zivo me interesuje kako vi to procenjujete dal je realno obelezena tezina bacanja,na osnovu cega.
TB štapa može da bude i rezultat proizvoljnosti onoga koji označava štap. Uglavnom iz razloga veće ili manje bezbednosti na lom. Ali snaga štapa iz koje proizilazi TB bi trebalo da bude objektivna veličina, koja treba da može da se nekako pretstavi pa i izmeri. Kako?
Dakle, kako objektivno izmeriti snagu odnosno maxTB nekog štapa?
Ako te ne mrzi pročitaj moj post #1, u ovoj temi.
A ovo je citat jednog dela uvoda u temu, za kojeg mislim da je od bitnog značaja za priču o snazi ribolovnog štapa:
Citat: slob poslato 07 Decembar 2014, 09:50:20
Kako se predstavlja Snaga?
Postoje izvesne poteškoće sa jednoznačnim predstavljanjem snage. Ovo proizilazi iz činjenice da se savitljivost, pa samim tim i snaga, menja duž štapa, od vrha prema drški ili obrnuto. Pri vrhu je savitljivost uvek veća a pri drški je uvek manja i praktično je u svakoj tački duž štapa različita. Pored toga ova savitljivost se podužno menja na različite načine, različitim obrascima progresije.
Koju onda savitljivost uzeti da bi predstavili Snagu štapa?
Postoje razna rešenja. Snaga može da se izražava efektivno, uopšteno, posredno, parcijalno, a sve to opisno ili numerički.
.............
Što se tiče analize savijanja konusne konzole, preveo sam jedan članak sa interneta a tekst se nalazi na ovoj adresi na Vukovima:
https://vukovisadunava.com/stapovi/analiza-savijanja-blanka/msg328947/#msg328947
Naslov originala je:
Analysis of the Characteristics of Fishing Rods
Based on the Large-Deformation Theory
Atsumi OHTSUKI, Prof., Ph.D.
Department of Mechanical Engineering, Meijo University,
1-501 Shiogamaguchi, Tempaku-ku,
Nagoya, Aichi 468-8502, Japan
Slike su nažalost isparile. Nadam se da se original članka može naći na netu. A u prevodu su, iz razumljivih razloga, izostavljene matematičke formule analize, a koje su u skladu sa teorijom velikih deformacija.
Germina,
Ja na žalost iz videoklipa koji si priložio ne mogu ništa da razumem jer ne znam jezik. Ali otići ću na njihov sajt. Možda postoji tekstualni opis teme videoklipa pa onda mogu da ga prevedem uz pomoć gugla.
Spojene poruke: 27 Jun 2018, 13:28:35Germina,
Ukapirao sam o čemu se radi u pomenutom video klipu. To je reklama za set alata za odmeravanje snage, akcije i rasporeda karika na blanku. Jedan je deo raznih alata za rodbildere koje nudi ista firma. Sastoji se iz dva dela; držač blanka-štapa i plastificirana tabla za odmeravanje i beleženje. Set košta oko 100$ i mogu reći da mi se sviđa. Naročito držač. Međutim pokušavao sam da nađem kako određuju-mere snagu i akciju uz pomoć pomenutog alata. Nisam uspeo to da pronađem.
I još jedan komentar, kao prilog tekstu iz posta:
Ono što najčešće možemo da pročitamo o blankovima ili štapovima, a tiče se Snage, je to da imamo štapove male i štapove velike Snage, i naravno sve one između.
Štapovi male snage izbacuuje male terete a štapovi velike snage velike terete. Ovi jači se bore sa jačim a ovi slabiji sa slabijim ribama i vodama. I to je neosporno.
Međutim ako želimo da uporedimo dva štapa koji su bliski po snazi, nema drugog načina nego da ih prvo i pre svega, označimo tačnom merom snage. I sad tu nastaje problem –šta je to mera snage štapa i kako je izmeriti?
Iz mere snage proizilazi i mera max Težine Bacanja štapa kao i max Preporučene Težina-jačine Strune. Pa se postavljaju pitanja kako izmeriti-odrediti i obe ove veličine.
Kod nas je uobičajeno da se veličina Snage štapa ocenjuje veličinom Težine Bacanja. Ova je označena na svakom štapu. Međutim, činjenica je da ove oznake nisu standardizovane pa se često štapovi označeni isto ponašaju čak veoma različito.
Kada se u sve to upetljaju još i subjektivne mere, namere pa nekad i zlonamere, onda nastane poprilični haos u definiciji Snage nekog štapa.
Dakle treba dati odgovore na pitanja; šta je mera Snage, maksimalne Težine Bacanja i maksimalna Težina strune. Odnosno kako se one objektivno mere ili određuju.
Sličnom problematikom se bavio Dr. William Hanneman samo kada su fly štapci u pitanju i došao je do objektivnije standardizacije kada su osobine blankova u pitanju generalno....Common Cents System i Universal Rod Rating System verovatno pojašnjavaju puno toga.
http://common-cents.info/CCS_basic_Layout_1.pdf (http://common-cents.info/CCS_basic_Layout_1.pdf)
TB štapa može da bude i rezultat proizvoljnosti onoga koji označava štap.
Sve mi se cini da smo proizvoljni mi a ne proizvodjaci,tamo neki strucnjak je projektovao i srolao neki blank,a drugi strucnjak je siguran sam ne proizvoljno na njega stavio 20-50gr.E sad kako je on to izmozgovao ne znam,i da li je namenio taj blank bas za dzig dunavskog smudja,ili pecanju klena i pastrmke negde u Bangladesu.Uglavnom za svaki stap novijeg datuma mi kazemo da nije realno obelezen,ili to mi preterujemo u necemu ili ti stapovi uopste nisu za nase vode,nase navike,,,,
Snaga štapa se mogla procenjivati deklaracijom TB pre par decenija, pre pojave modernih tehnika i štapova nemenjenih za te tehnike. Dakle kada su se u Evropi pravili isključivo spinn i pokoji sallmon steelhead univerzalci koji su bacali kašike, leptire i voblere bez unapred određene dominacije jednih, drugih ili trećih i tada je pisana bukvalno težina bacanja tereta jer su štapovi bili namenjeni svim tada standardnim varalicama koje ipak u vodi daju različit otpor. U USA su se već pravili spec štapovi za tehnike koje su Evropi još bile nepoznate. Pojavom modernih tehnika, te spec štapova namenjenih za te tehnike i varalice koje se u toj tehnici koriste, Tb je skoro izgubila svaki značaj. Na pr jedan Crankbait štap tb 3/4oz max = 21gr ima namenu da baca - vuče - podnosi krenkbejt voblere - dubokoroneće zvečke koje daju najveći otpor od svih varalica do čitavih 21gr. Za ljude nenaviknute na taj način obeležavanja i kojima ne predstavlja mnogo namenski natpis Crankbait, taj štap je kada ga uzmu u ruke čudovišno nerealno obeležen štap jer je često jači od mnogih njima poznatih spinn 60, pa i 80gramaca. Dakle samo kod spinn univerzalaca još uvek može TB da predstavlja neki parametar snage manje ili više realno obeležen. Kod svih namenskih varaličaraca, TB bacanja se odnosi isključivo na namenjene mamce i tu je sračunata upravo radna mogućnost sa tim mamcima, tako da tu puka napisana TB ne govori mnogo o snazi ako se ne obraća pažnja na tačno određenu vrstu varalice, tj njen otpor koji u vodi pruža. Puka TB još govori o snazi recimo kod Fider štapova gde je bacanje tereta istog - sličnog profila dominantan faktor koji utiče na potrebnu snagu štapa. Naravno uz iole realno obeležavanje.
Sa ovim se moram sloziti, stap da vodi 20gr crank bait mora biti makar 60 pa i 80gr. E, sad to je nerealno obelezen stap, jer je specificno jaci od ostalih tih oznaka. Problem je sto svaka vrsta varalica pravi razlicit otpor, tako da se moze diskutovati o obelezavanju speci stapova, sto se tice spin univerzalaca, ta rasprava se moze provlaciti do smaka sveta :tongue: :lol:
Mislim da je poenta ustvari ovo:
Imam dva štapa iste dužine i akcije. Na oba piše TB max = 50gr. Kada ih probam na vodi sa istim opterećenjem jedan je očigledno malo ili malo više jači od drugoga. Pitanje je: koji je od ova dva realno, tačno ili makar najpribližnije obeležen? Onaj jači ili ovaj slabiji? Ili čak nijedan!
Da bih odgovorio na ovo pitanje prvo moram da znam šta je to 50gramac. Da li znam?
Evo ja cu ti reci, ne znas, kao sto ne znam ni ja. Imas neki svoj dojam, ali na osnovu cega si ga stvorio, na osnovu iskustva, iskustva cime? Da li je jedan, od tih stapova kojima si pecao bio realno obelezen, mozda... Mozda i nije, ali ti to ne znas, jer ne postoji ono cvrsto tako bi trebalo biti, mozda je po mojim merilima 60gr, po necijim 100gr, po necijim 40gr... Svi koji su stvorili misljenje, stvorili su po necemu, a da li je to nesto merodavno... Istina je negde tamo, Dosije X :lol: :lol: :lol:
Pa ja baš u zadnje vreme i nisam nailazio na nešto naročito nerealno obeležene štapove. Slob, baš ne pratiš i ne gledaš kataloške podatke, a očigledno si svo svoje mišljenje bazirao na starim spinning štapovima. Ako ne piše na štapu, u kataloškim podacima kod svake ozbiljne firme piše namena blanka iz iste nazivno - kvalitativne serije. Evo otprilike ću ti poređati neki redosled po snazi isto obeleženih varaličarskihštapova, recimo 40 gramaca iste firme koji su apsolutno realno obeleženi:
1. Crankbait 40 gramac je štap čudovišne snage koji može da vodi dubokoroneće kruške do 40 gr. Samo bacačka težina sigurno preko 100gr. Jig glave vodi i duplo teže od napisane Tb.
2. Shore jigging 40 gramac. Namena mu i nije da baci bilo šta, nego sa broda da pusti na dubine od 30 -40m pilker do 40 gr i da ga jakim trzajima diže i spušta kroz gustu morsku vodu. I on može da baci daleko, daleko više od napisane deklaracije. Jig glave može da vodi iznad napisane tb.
3. Jig & tvich 40 gramac treba da vodi glavu +silikon do 40grama i plitkoroneće tvich voblere minow do shad oblika koji pri ravnomernom povlačenju ne daju neki otpor, ali se u ovom slučaju vode isto jakim trzajima pa su i ti štapovi oštri, brzi i jaki i čisto bacački mogu da ostvare znatno više od napisanih namenskih 40 grama.
4. Sallmon steelhead štapovi. Nežniji vrh daje mogućnost dalekog izbacivanja manjih varalica na koje se love pomenute ribe, ali jako snažni u srednjem i donjem delu da iz jake vodene struje izvuku i ribe od par destina kg. Pošto je svaštar, univerzalac za sve tipove varalica kojima se love losos i čeličnoglava pastrmka to je štap na kome je bukvalno napisana tb, a ne vođenja. Nežni, mekan vrh nije u stanju da dobro vodi varalice maksimalne napisane težine, ali ukupno gledano, štap je generalno veoma jak jer mu je ostatak štapa prosto nesrazmerno jak u odnosu na vrh. Jig glave + silikon vode negde do oko 2/3 max tb.
5. Spinning štapovi, univerzalci za sve i svašta, samim tim, napisana je čista težina bacanja koja veze nikakve nema sa onim što mogu da povedu. Kada je džig u pitanju, obično je to oko polovine max TB + - koji gram.
Ima još vrsta i podvrsta, ali mrzi me da pišem, ovo je sasvim dovoljno da se shvate neke stvari. Kada znamo kojoj grupi pripada naš štap, znamo i da li je realno obeležen. I mogu reći da retko ili čak možda nikada nisam naišao na štap koji je izuzetno nerealno obeležen. Odstupanja nisu velika, a zablude donosi upravo to što štapove različitih namena, a iste deklaracije TB trpamo u isti koš i uglavnom još merimo preko jig glave "realnost" deklaracije. Bože moj, pa i jedno i drugo je varaličarski štap :lol: Pa je tako Shore jigging XZoga Lion force 50gramka i jača nego što piše jer može da ponese i preko 50gr jig glavu, a Shimano "ne zna"šta piše po štapovima jer njegov Speedmaster 50gramac koji je čist spinning svaštar i to mu i piše u katalogu, jedva dobaci 20 gr glavu. Za mene koji znam koji je koji i čemu je namenjen i zašto mu je napisana baš ta TB, oba štapa su realno deklarisana i ne znam ni koji je Shore jigging 50 gramac nešto naročito slabiji od XZoge Lion force 50 gramke, ni koji je Spinning svaštar nešto naročito jači od Spida 50gramca. Tako da ako naručujete štap dobro iščitajte kompletnu specifikaciju štapa i ne verujem da ćete se puno zeznuti oko snage. Ozbiljne firme znaju šta rade i prilično su realne. Ako niste pažljivi možete recimo od Pac. Bay da za lakše varaličarenje naručite Crank bait od 21 gr i dobijete močugu kojom možete da džerkujete štuku, (ja sam od tog blanka pravio namenski jerk casting štap i bacao džerkove do 40 gr i mogao i teže, ali nisam imao gde) ili za teško džigovanje naručite Spinning od 1 - 3 oz i da se mučite sa 20 - 25gr. Pa još napišete kako ste teško zeznuli, jer Pac Bay ne zna šta piše po katalogu za svoje sopstvene blankove. :lol:
Sto se tice usko specijalizovanih stapova tu si u pravu u potpunosti, medjutim najveca problematika je kod klasicnih spininga. Aj recimo uporedi Speda 50-100 i Black arow 40-80, oba klasicni spinizi, koji s kojim ima veze, a isti cenovna klasa...
Znam da postoji tendencija obeležavanja štapova prema nameni. Sa jedne strane olakšava izbor ali sa druge strane unosi i zabunu.
Sve te "specijalne" osobine namenskih štapova, sa svojim vrstama i podvrstama, mogu da se svedu na samo dve opšte – nespecijalne osobine; Akcija i Snaga. Treće nema, osim dinamičkih karakteristika o kojima ovde nije reč.
Nekad se znalo; Akcija A,B,C,D i snaga izražena kroz WG (TB). Pa biraj šta ti ogovara i šta odgovara zahtevima u tvom ribolovu.
Jedino što stara nomenklatura izgleda nije baš uzimala u obzir su štapovi kod kojih je normalan ribolovački štapić, sa određenom akcijom i snagom, nakalemljen na dužu ili kraću dršku od metle. :cheesy:
Američke oznake na štapovima, pored namene, mogu da sadrži Power, Castig Waight, Lure Weight i LIne Weighta.
I pored ovako detaljnog onačavanja mislim da je za Lure Weight ipak prilično neizvesno ponašanje štapa jer ono, osim otpora varalice, dosta zavisi od jačine vode (strujanje, dubina, daljina). Pored toga još i ne znamo kako se meri-ustanovljava Power i CW. I onda i pored svega, zbogom zdravoj pameti :huh:
Idemo dosta daleko, opet kazem nije ovde problem pomoci coveku koji je iskusan i zna sta hoce, problem su oni koji ulaze u ovaj svet, te citaju sta na blanku pise i veruju trgovcima, kako pomoci njima na pravi nacin...
Sale, Sportex BA nije klasičan spin štap. Sam Sportex ga je navodio kao štap za teže uslove, znači na neki način preteča specimen varaličarca. U prilog mojoj tvrdnji ide činjenica da je pri toj deklaraciji bio jači i od ostalih Sporteksovih štapova. Znatno jači od Kev pajka 40 -80, Turbo pajka 40 -80, Hm 60 gramca (data optimalna vrednost što bi rasponski isto bilo 40 -80). Koliko jači, taman toliko i teži od njih. A stari Sportex je i nastupao onako Nemački - ne sme ništa da se desi mom štapu pa je pisao na svoje štapove 20ak % manju TB od one koja je bila uobičajena u to vreme kod drugih proizvođača. Međutim ti štapovi realno jesu bili jači od ostalh, ali koliko jači, opet toliko i teži od ostalih. Neke je takav pristup oduševljavao, a mene odbijao od Sporteksa iako sam uvek cenio njihov kvalitet. Mislim da je današnji Sportex u trendu sa ostalim proizvođačima jer imao sam priliku da bar na suvo istresem nove modele koje pominješ. Novi BA 60 gramac (optimalna, srednja vrednost) i Spid CX 42 - 84 gr kome je optimalna - srednja vrednost slična, takođe oko 60 gr. Bar na suvo, ne deluje mi BA nešto naročito jači, možda nijansu, što opet opravdavam i nešto većom težinom Sporteksa. I sad dolazimo do još jednog veoma važnog parametra koji određuje snagu štapa. Težina! U istoj cenovnoj grupi gde je kvalitet materijala blanka sličan, nivo i kvalitet opreme takođe, na istoj dužini, bez obzira na deklaracju TB, jednostavno mora biti najjači najteži štap. Štap 20 - 30 gr teži sa sličnom opremom u savremeno doba je "čudovište" naspram lakšeg štapa. Tako da gledajući slike štapova i njihove težine ispod, možemo mnogo toga zaključiti. Čak i ako jedan štap ima ćelavu evu, a drugi punu plutu. Od ovoga sa plutom odbijamo 20 gr jer to je tu i tamo neka približna razlika kada su štapovi od oko 3m pitanju, 15gr za 2,7 i 10 gr za 2,4 - 2,6 i možemo bar približno stvoriti razliku u snazi ta 2 štapa na osnovu težine. + - koji gram nisu od velikog značaja koje tolerišemo pri dodavanju ili skidanju težine u zavisnosti od materijala, dužine i dizajna drške. Primer. Moj CD esn na 2,6 10-44 ima nepunih 160 gr. Isin Pac bay iste dužine sa potpuno istom opremom ima 188 gr. Ne treba mi ni da uzmem u ruku, ni pročitam koja TB piše da zaključim koji je jači. Pošto su oba štapa baš realno deklarisani, razlika u napisanoj TB je baš onakva kakva je u stvarnosti. Moj je 10 -44 gr Jig&tvich, njegov Salmonsteelhead 21 -84. I kako sam u prethodnom postu napisao, moj treba da vodi uspešno glavu + silikon u granici max TB (sigurno može 35gr glavu i prosečan silikon za smuđa), a njegov SS negde blizu 2/3 max napisane TB, što približno i može (jedno 45 pa i svih 50gr glavu i silikon za smuđa). Tako da treba pročitati i namenu i TB, ali obavezno i težinu štapa za koliko toliko jasnu predstavu o snazi.100gramac na 2,7 od 150 gr težine. Niko to još nije napisao :lol:
OK, neka bude tako, ovi novi Pearl ,Carboflex, kad pisah oznake pomesah mislio sam na ovaj BA Germany pre G2, svi do jednog su na 60gr jaci ili slicne snage, kao antares, lesath, diaflesh... na 50-100 klasican spining. E sad,ako umesamo abu, pa Dam, mitchell itd, marke ceste na nasem podrucju a svi oznaka spining, niko tu ne moze znati ko je od njih u pravu, ko ispravno oznacava. Ono u cemu se slazemo je da su speci stapovi ispravno oznaceni, srednja klasa, no sta je s onima iz nize srednje pa do ekonomik kakvi su kod najcesci... Jedino se covek moze osloniti na svoj dojam, koji ne mora biti ispravan, a za koji se placa skola... Opet ne zelim nikom da kupi 10 a pogodi 1 ili ni 1, a kad pogledam sebe, bas mi se to i desavalo kroz godine, od gomile stapova mozda su 5 spin kod mene, 20 sigurno poklonjena, sad ti vidi procenat dobrih kupovina :lol: :lol: :lol: :
Dakle, ostaje otvoreno pitanje: kako objektivno i pouzdano utvrditi da li je štap baš 100gramac (TBmax=100gr)? Ili bilo koji drugi "gramac".
Ibanezi tvrdi, ako sam dobro shvatio, da štapovi inače različitih akcija i snaga mogu da budu obeleženi potpuno istom gramažom, a zavisno od namene.
Naprimer 100gramac spining i casting štap mogu da imaju različitu i akciju i snagu. Pa tako, da bi dobili gramažu štapa, i ako možemo da izmerimo neke statičke karakteristike štapova, moramo da upotrebimo i neke korektivne faktore, zavisne od namene.
Inače ja za te faktore nikad nisam čuo, pa ako je to zaista tako onda je tu potpuna zbrka. Svako može da obeleži štap kako mu se sviđa.
Ja sam međutim sklon da verujem da se statičke karakteristike bilo kojeg štapa mogu objektivno opisati sa dve osobine; snaga i akcija i da treća ne postoji. Jedino što ne znam kojom metodom pouzdano objektivno i egzaktno da utvrdim-izmerim obe veličine.
Zapravo, ako bi štap postepeno savijali i pri tom stalno beležili veličinu ugiba i pripadajuću gramažu opterećenja, dobili bi neosporno tabelu ili grafik iz kojeg bi sigurno mogli da se izvuku sve statičke karakteristike dotičnog štapa uključujući i snagu i akciju. Jedino što ja ne znam iz toga da izvučem konkretne zaključke.
Verovatno bi ljudi od struke to mogli. Koje struke? Verovatno nekakve specijalne mašinske ili nešto slično.
Da ponovim uvodno pitanje: da li postoji kolega ili ekspert koji može objektivno da utvrdi tačnu gramažu nekog štapa? Ili će reći: Ako ćeš ga za džig na Dunavu onda je 100gramac ali na Velikoj moravi je isti taj 120gramac. Ako ćeš za soma dubinku onda je jedno a za šarana je drugo ........itd.
Citat: slob poslato 30 Jun 2018, 11:45:48
Da ponovim uvodno pitanje: da li postoji kolega ili ekspert koji može objektivno da utvrdi tačnu gramažu nekog štapa? Ili će reći: Ako ćeš ga za džig na Dunavu onda je 100gramac ali na Velikoj moravi je isti taj 120gramac. Ako ćeš za soma dubinku onda je jedno a za šarana je drugo ........itd.
Mozda bi i mogao pod uslovom da svi dziguju na isti nacin ili pecaju soma na dubinku na isti nacin. Dakle posto znamo da niko na ovoj planeti ne peca na identican nacin, onda je nemoguce. :cheesy: