Posle napinjanja, pa naglog puštanja vrha, on osciluje sve dok se potpuno ne smiri. Vreme potrebno za smirivanje može da bude kraće ili duže a ova osobina odnosno vreme se naziva "vreme oporavka" (recovery time) štapa ili brzina oporavka.
Oni štapovi koji imaju pomenuto vreme kratko, ribolovačkim žargonom se nazivaju "oštrim" odnosno oni koji imaju to vreme dugačko nazivaju se "glindžavim".
Nekome će način opisa koji sledi biti komplikovan za razumevanje, čak i bespotreban, ali uzevši sve u obzir bolje je da ovakav tekst postoji nego da ne postoji. Pa svako neka uzme od njega ono što hoće. Ništa, sve ili ponešto.
Rezonantna frekvencija
Svaki blank ili štap, kao i većina mehaničkih struktura, ima rezonantnu frekvenciju, tj. frekvenciju na kojoj vibrira ako je pobuđen. Ova rezonantna frekvencija štapa će imati znatan uticaj na to kako će se štap ponašati u ribolovu.
Rezonantna frekvencija je, ako ne prva, onda druga najvažnija osobina jednog štapa. Na nju utiču sve osobine blanka, uključujući konstrukciju, primenjene materijale sa njihovim modulima elastičnosti, težina blanka, kao i dodata težina nadogradnje blanka kao i njen raspored duž štapa.
Slika pokazuje rezonantne vibracije, odnosno kako se vrh štapa ponaša ako je savijen i pušten. Ovaj talasni oblik se zove prigušeni sinusni talas.
(https://i.postimg.cc/QCBkv5mb/5-3.jpg)
Kao što je prikazano na slikama, štap čiji je materijal blanka sa većim modulom elastičnosti kao i ukupno lakši štap će imati višu rezonantnu frekvenciju u odnosu na štap sa manjim modulom elastičnosti materijala od kojeg je napravljen blank ili ako je štap bilo čime otežan.
Frekvencija oscilovanja je određena sledećom formulom:
(https://i.postimg.cc/br8pBHqX/100.png)
gde je:
(f) – rezonantna frekvencija, (t1) - perioda oscilacija, (m) – masa štapa, (k) – koeficijen krutosti materijala od kojeg je štap napravljen (k= E*S/L, krutost zavisi od modula elastičnosti materijala E i dimenzija: S-površina preseka štapa i L-dužina štapa),
Iz formule za frekvenciju se jasno vidi da ona zavisi od koeficijenta krutosti materijala i mase štapa.
U pogledu konstrukcije, zato; kraći štap će imati višu rezonantnu frekvenciju nego duži, štap brže akcije će imati višu rezonantnu frekvenciju nego štap sporije akcije a snažniji štap će takođe imati višu rezonantnu frekvenciju nego manje snažan.
U praksi, veličina rezonantne frekvencije (f) štapa, će biti reda od 2 do 10 ciklusa u sekundi (2 do 10 Hz – Herca) ili, perioda oscilacija (t1) (broj jedan podeljen sa frekvencijom) biće reda ½ do 1/10 sekunde.
Prigušenje
Kada se vrh štapa izvije i pusti, vreme (t2) potrebno da se vrh umiri i vrati na početnu statičnu poziciju, odnosno vreme potrebno da se amplituda oscilacija smanji na nulu je Period Prigušenja (Damping Period ili Recovery Time). Ovaj period je veoma blisko povezan sa rezonansom štapa i određen je od strane istih faktora, pa su tu takođe primarni modul elastičnosti materijala i težina. Ako se težina poveća ili se modul elastičnosti smanji, vremenski period potreban da se oscilacije štapa umire biće veći. Ova činjenica je veoma značajna kod nadogradnje blanka. Treba što manje dodavati težinu, naročito u vršnom delu štapa.
Umesto Damping Perioda može se definisati i ,,Stopa Prigušenja" (Damping Rate), što je slično ali se drugačije određuje. Ova stopa je vreme za koje amplituda oscilacija opadne, ne do nule već, do oko 70% od maksiimalne-početne amplitude. Ovakvo merenje traje kraće i preciznije je, jer potpuni prestanak oscilacija i nije baš moguće utvrditi sasvim precizno ( štap dugo treperi malim amplitudama i dugo vremena mu treba da bi se apsolutno smirio pa je uočavanje potpunog smirivanja problematično). Međutim, merenje Stope Prigušenja je tehnički komplikovanije.
Treba napomenuti i to da štap prilikom upotrebe ima ustvari mnogo kraći period prigušenja. Smanjiće ga otpor vazduha kao što će isto uraditi i struna koja prolazi kroz sprovodnike. Takođe korisnička ruka na štapu, svojom amortizacijom, kao i nekoliko drugih faktora će smanjiti period, tako da će biti realizovan vrlo mali deo perioda prigušenja a koji figurira kod rasterećenog štapa. Zbog toga stvarni oblik prigušenog smirivanja vrha štapa može da ima različite oblike:
(https://i.postimg.cc/Kz312NXR/99.png)
Meni je najveći blam bio što sam u prvom postu napisao "bljondžgav", umesto "glindžav" i odmah bio ukoren i ispravljen.
Doduše i to ima dobrih strana, rezultiralo je vlasništvom nad jednom divnom mašinicom :cheesy:
Šta sam zapazio.
Kad zabacim varalicu, a uvek to radim dvoručno, i pogledam kako osciluje vrh štapa, mnogo duže će da osciluje ako sam drugu ruku sklonio sa drške, nego ako je druga ruka ostala na drški sve dok varalica ne padne na površinu vode. Nisam ranije to zapazio nego sam mahinalno uvek sklanjao drugu ruku sa štapa čim varalica poleti.
Ne znam da li ste vi primetili slično. Da druga ruka na drški značajno prigušuje oscilacije vrha?
Pa normalno. Vibracije se naizmenično prenose sa jednog na drugi kraj štapa. Kada ih na jednom u ovom slučaju donjem kraju prigušiš, to se mora manifestovati i na drugom kraju. Čista fizika. Neka te ne zbunjuje što ruka koja drži za halter ne prigušuje vibraciju u značajnoj meri. Ispod haltera je skoro prazan prostor, to jest halter je zalepljen za tanke prstenove, pa blank skoro neometano šalje vibracije sa jednog kraja na drugi. Ali to uopšte nije bitna karakteristika štapa, jer štap treba da prenese informaciju do ruke koja ga drži i koja se pojačava upravo time što je donji kraj prilikom pecanja uvek slobodan. Za sam izbačaj to je manje važna karakteristika.
Pa i ne zbunjuje me toliko prigušenje oscilacija već to što to godinama nisam primećivao. Tek nedavno. Ne mogu da kažem koliko ali jeste sigurno bolje za daljinu izbačaja kad vrh ne osciluje dok struna leti.
I sto je stap duzi to je vise uocljiva potreba da se vrh stabilizuje t.j. da se oscilacija cim pre umiri . . . zimsko plovkarenje na Drini je mesto gde se to najbolje manifestuje.
Ne treba govoriti o vremenu oporavka vrha vec o vremenu oporavka stapa, jer ne osciluje samo vrh, vec stap kao celina. Posle zabacaja stap osciluje, sto pre prestane, utoliko bolje, zabacaj ce biti duzi. Amplitude vibriranja stapa i vreme umirenja ce biti manje kod grafita viseg modula i krucih stapova koji imaju vrsnu akciju.
Verujem, sto ne znaci da je tacno, da je termin "fast recovery" prvi poceo da koristi genijalni americki dizajner i proizvodjac spey stapova R.B. Maiser, cije stapove koristim i imao cast da ga licno upoznam. Uzgred, Maiser je prvi uveo pojam "swich spey" i swich stapove uveo u upotrebu (ovo je tacno).
Termin fast recovery je narocito vazan za spey stapove (dvorucne mahace) jer se normalno prave i u duzinama 15, 16, 17' koje koriste pobornici tradicionalnog, po mnogima pa i meni najlepseg stila spey ribolova.
Kod varaličaraca izgleda da ta vibracija, odnosno konstrukcijski razlozi koji dovode do iste, čine štap boljim.
Glos,
Kako to misliš?
https://g.co/gemini/share/fe05039bd156
Samo da naglasim. Ja ove upite - odgovore, postavim tek nakon što nešto ustvrdim. Pa ako dvojim, pitati Gemini se ne bojim.
Pa...moram primetiti, u odnosu na 2014u kada sam poslednji put postovao na ovoj temi, neki moji pogledi i razmišljanja su se malo promenili.
Ibenezi,
Pogledah ovih dana neke druge tvoje postove u vezi vođenje gumica i setih se koliko su bil dobri, kvalitetni i suptilni neki opisi. Takvi da ih kolege bez nekih osnovnih znanja i iskustavu u praksi teško mogu razumeti ali da iole upućeni mogu mnogo naučiti iz njih!!!
U skladu sa onim što sam gore napisao, a i u skladu sa promenama tvog razmišljanja jedva čekam da vidim šta ćeš napisati na ovoj temi! Hajde, samo napred, volim da pročitam sve što upotpunjuje ili potvrđuje znanje. Pa čak i ako ima neslaganja u mišljenjima ima koristi i od toga ako se to na dobar način konstatuje i obrazloži.
Nekad smo pošto je bila i moda i uvreženo shvatanje pisati o provodljivosti vibracija, pa smo pisali o štapovima - blankovima - karbonima koji bolje provode vibraciju. Za razliku od napona koji se provodi i gde imamo provodnike i izolatore, kada je u pitanju vibracija mi imamo tela (u ovom slučaju blankove) koji su vibratori i amortizere koji skupljaju vibraciju na sebe, upijaju ih tako vibrirajući umesto njih ili čak pretvaraju u mehaničke udare malog, kratkotrajnog inteziteta (u našem slučaju halteri, drške, karike...). Dakle blank ne provodi vibraciju od vrha prema butu, nego momentalno vibrira ceo, samo što se prema vrhu najviše manifestuje zbog toga što je od dole prema vrhu sve tanji i lakši i zato najjače i najduže vibrira pri samom vrhu. Ako sam u pravu, to baca sasvim drugo svetlo na način mog nekadašnjeg razmišljanja. Ako se tema bude razvijala i dobijem momente gde mogu da ubacim svoja neka viđenja, pisaću. Da sad sve žvaćem u jednom postu, bilo bi dugačko, meni zamorno, a drugima nezanimljivo ili nerazumljivo.
Imam nedoumicu oko priče u vezi vibracija. Po meni mogu da se podele u dve vrste. Prva bi bila one vibracije koje se prenose kroz zid blanka i izazivaju vibraciju ukrućenih vlakana koja se prenosi od mesta nastanka ka krajevima ili kraju blanka. Druga vrsta ne znam da li je vibracija ali je poremećaj stacionarnog stanja gde se dešava vidno oscilovanje vrha štapa koje se prenosi ka dršci. obe vrste utiču na doživljaj kontakta varalice sa preprekom. Amortizacija ovih vibracija se dešava na različite načine. Prva vrsta se amortizuje apsorpcojim energije vibracije od strane materijala blanka duž blanka. Druga se amortizuje preko tačke čvrstog kontakta štapa i oslonca (ruke). Ono što je interesantno, ni jedne ni druge, kao ni bilo šta drugo u prirodi se ne prenose momentalno. takav proces ne postoji, pa ni za svetlost gde postoji ograničenje u njenoj brzini.
Možda ovde mnogo grešim oko podele vibracija pa ne bih dalje dok mi se ne slegnu misli ali mislim da vibracije ne treba posmatrati kao jednostranu pojavu. Ibanezi, uzmi za primer žicu muzičkog instrumenta. Ako je zategnuta u bar dve tačke vibriraće visokom frekvencom nakon kontakta sa trzalicom. Blank ima vlakna koja su ukrućena kontinualno u više tačaka i ova vrsta vibracije je moguća na njemu. Sad uzmi primer žice koja je obešena u jednoj tački. Izvedi je iz ravnotežnog položaja i ona će se njihati. To bi odgovaralo gornjoj podeli. Mi registrujemo i jedno i drugo.
Nije mi cilj da osporim bilo šta već da razmotrimo šta se stvarno dešava i kako to utiče na naš doživljaj i izbor opreme. Samo celokupnim razumevanjem možemo izvući neki zaključak koji bi nam bio interesantan za objašnjenje zašto neki štapovi imaju bolji osećaj konatakta, bilo da je poželjan ili nepoželjan ili da je dovoljan, taman kako treba ili čak prenaglašen i smeta...
Upravo žice muzičkih instrumenata su mi i bile "inspiracija" za razmišljanje o blankovima. Dakle, kao što napisah, imamo vibrirajuća tela i materijale i amortizere. Što je materijal krući i lakši, bolji je vibrator. Guma u prirodnom stanju je amortizer. Ali gumica za tegle razvučena do maksimuma vibrira. Ne dugo i ne jako. Dakle ona je u nekim slučajevima vibrirajuća, a u prirodnom stanju amortizer. Samim tim ona je loš vibrator. Žica od gitare kako kažeš, naštimavana, našpanovana u 2 tačke ima dugačku, jasnu vibraciju, potrebne frekvencije. Ali i okačena u jednu tačku i zanjihana, ona se njiše, ali istovremeno i vibrira! Neokačena ni u jednu tačku, samo bačena kroz vazduh, ona ipak vibrira. Otpor vazduha je dovoljan da izazove vibraciju. Kada stavljam novu žicu savijenu u kolut i kada je samo rastavim na mestima koji je drže u kolutu, ona se sama ispravlja i jasno zavibrira. Dakle ona je vibrator prvog najvišeg levela, koji vibrira u svim uslovima, čak i pod najmanjim silama pokretanja. Karbon je još lakši, a krući od čelika i još je bolji vibrator sigurno.
Ono što je važno u formiranju mojih nekih mišljenja je upravo zaustavljanje vibracije našpanovane žice. Samo mali pritisak prstom je dovoljan da potpuno umiri vibraciju. Dakle naše telo predstavlja, najveći, strašan amortizer u ovom slučaju, pa samim tim i kada držimo i štap za pecanje. Tu se drastično promenilo i moje mišljenje o materijalima haltera i gornjeg dela drške za koju obično držim štap pri džigovanju. Da li je važnije za osećaj u šaci da držim za goli blank, stavljam prst iznad drške na goli blank, da li je bolje da to što držim bude recimo karbonska drška koja vibrira zajedno sa štapom - super prenosi vibraciju blanka na sebe, ali istovremeno najbrže prenosi i uticaj mene- moje šake spojene sa celim mojim telom, dakle najužasnijim amortizerom, ili je bolja drška od recimo eve koja sama po sebi guši vibraciju, ali i eliminiše uticaj mene kao amortizera na blank. Jer, eto to sam upravo probao iz radoznalosti jednom prilikom kada sam ionako menjao žice, pa mi nije bilo teško da napravim ogled. Stavio sam na žicu od gitare, tanku metalnu cevčicu dužine par cm, dakle vibrirajući materijal, ili kako kažemo prenosnik vibracije. Zategao i trznuo. Žica je naravno ipak tako opterećena skratila trajanje i promenila boju zvuka, čula se čak i malo škripa izazvana trenjem metal o metal, ali je ipak relativno dugo svirala. Pritiskom prsta na tu cevčicu, isto sam momentalno zaustavio zvuk. Dakle, ni zvuka ni vibracija, što me navodi da pomislim - jednostavno ne daje mi ta cevčica vremena da išta osetim. A onda sam žicu provukao kroz nekoliko cm ventilske gumice, dakle čistog amortizera navišeg nivoa. Trznuo, zvuk prljav, kratkotrajan, nekoliko puta kraći od prvog slučaja. Ali!!!! pritiskom prsta na ljigavu gumicu nisam momentalno zaustavio žicu. Žica je još par puta onako, blago "njoknula" u ljigavoj gumici! Dakle postavio sam sam sebi pitanje- da li je bolje nešto što odlično prenosi vibraciju blanka na sebe, ili nešto što sprečava maksimalni uticaj moje šake povezane sa celim telom na vibraciju? Jer na svaki prirodni zakon, jedan remetilački faktor, okreće zakon u suprotnom pravcu. U ovom slučaju taj ogromni remetilački faktor koji na ovakvim temama nikada nismo pominjali u tom kontekstu smo mi sami!
Dosta za sada, i sa ovim sam previše udavio, a nisam u of-u, jer vazda je vezano za taj famozni oporavak vrha, o čemu ću daviti ako budem imao povod. Još jednom napominjem, moji eksperimenti i razmišljanja su čisto plod sopstvene radoznalosti i sopstvenog zaključivanja, ne moraju biti ispravni, pogotovo ne apsolutno činjenični.
(https://i.postimg.cc/BbXDwVjR/FACFA222-7-E6-D-4391-A325-66-F8-ED1-FC4-A4-thumb-jpeg-4712cb28d6c8b74b24b3598b5a96dafe.jpg) (https://postimages.org/)
Grog,
Gde ovo nađe? :cheesy:
Ibanezi,
Čitajući tvoj poslednji post zaključih da je najbolje da skinem koji kilogram i pecam u gumenim rukavicama.
Šalim se malo, znam da razumeš moj smisao za humor... :cheesy:
A sad ozbiljno... Ne ulazeći u fizičko tumačenje opisa koje si dao, a znajući da su zaključci tačni mogu da dodam još jedno moje iskustvo koje u više aspekata pomaže. Štap poslednjih godina držim veoma opušteno i labavo. Osećaj je daleko bolji što se tiče opšte osetljivosti, a ima i jedan sporedan efekat: držim ga toliko labavo da ljuti EFF štapovi mogu da se koriste i za vobler. Naime šta se dešava... Prilikom kontakta ribe i voblera mnogi vobleraši vole štapove sa mekšim, eleastičnijim vrhovima kako bi riba navodno mogla da usisa vobler i manje oseti čvrst kontakt radi boljeg kačenja i redukcije spadanja. Kada držim labavo štapove, vrlo opušteno i bez grča, prilikom udarca na vobler sam štap se čak malo zakrene bez obzira koliko je ranije bio ukrućen zbog savladavanja toka i otpora voblera. Bude to sasvim korektno da se bilo kakava spadanja redukuju ili čak eliminišu. Na jigu takođe ne smeta i kao da daje extra vreme za kontru jer se kontakt ribe i jiga ranije oseti. Pri tom i riba lakše usuisava gumu. Ovakvo labavo držanje ne bi bilo u toj meri moguće da današnji štapovi nisu toliko lagani koliko jesu. Arion t.b.28g na 229cm teži 85g. Sa Luviasom LT c3000 od 180g, ceo sistem može da se koristi bez ikakvog opterećenja. Prenos informacija savršen, kontra blagovremena i bez greške, a štap za jig i vobler rešen. Naravno, ograničavam se na uslove na vodi. Kada je potrebno idu jači štapovi ali takođe ekstremno laki u odnosu na konkurenciju. Napredak zagarantovan.
Sad sam prob`o ovo Grofovo. Zoga ( 65 gramac ) prenosi ali Mate Rage Catch ( 35 gramac ) prenosi još bolje.
Inače u povodu akcije, teme, za mene nema dileme da su štukerski i smuđerski štapovi zamjenili mjesta.
Tup i krut vrh imaju spinerski a prvom petinom druge sekcije smuđerski ( đigerski ) rade vrhom, ono što su nekada štukerski, sa svrhom ( boljeg zabaca ).
Biti će da se dotle stiglo razvojem, pletivom i smolom, da bi forsiranje džilitavog vrha u lovu štuke, spineri, kašike, vobleri, izazivalo isuviše reakcije i senzacije u držanju, a nepotrebne. A po cjenu valjda slabije kontre, mada nije kontra ni kod smuđerskih loša. Sami bolje zakače ovi sada nego oni tada, krući.
Dok sa smuđerskim, nemaš tu "akciju B" nego više akciju A koja je pihtijasta. Ali ništa manje reaktivno, senzibilno, umilno, responsivno.
A nekad je mirovala stalno, smuđerskih štapova u sobi drmanjem, akcija.
Sada to radi npr Shimano Yasei 90 gramac. Spinerski štap.
P.S. Ovim prvenstveno želim da usmjerim Mlade Plave Orlove da ne očekuju od-kod štapova ( naći ) ono što je važilo do nedavno. Kod kupovine, provjere, odluke.
I kakav je zaključak Glos? Za koje štapove se proba sa sopranom, a za koje baritonom? Jel ima veze da li je glas mutirao ili nije? Muški, ženski, dečiji?
Kad je dobar za smuđa za jig?
:smiley:
Citat: Grof1204 poslato 30 Septembar 2024, 23:05:09(https://i.postimg.cc/BbXDwVjR/FACFA222-7-E6-D-4391-A325-66-F8-ED1-FC4-A4-thumb-jpeg-4712cb28d6c8b74b24b3598b5a96dafe.jpg) (https://postimages.org/)
Postoji tema o osetljivosti štapova ali ajde.
Ako je ista osoba kao senzor i ista osoba kao izvor vibracija i ako se test svih štapova obavi u što kraćem vremenskom razmaku, onda ova metoda svakako može da uporedi osetljivost više štapova, u značajnoj meri a u relativnom smislu.
Kao izvor vibracija, u nedostatku simpatične devojke, bi mogla da posluži i bilo kakva ,,zujalica" okačena na vrh štapa ili još bolje na provučenu strunu. Bar bi izvor vibracija bio konstanta. Tu postoji još i pitanje oblika vibracija koje će biti najsličnije realnim uslovima, što naravno postoji i kod izbora devojke sa njenim glasnim žicama. Možda bi ona trebalo da bude malo i ružna, slična štuki! :cheesy:
Ali, ja se, ipak, zalažem za objektivnu apsolutnu brojku koja pokazuje osetljivost nekog štapa, bez obzira na njihovu konstrukciju, snagu, akciju, dužinu, težinu, osetljivosti ribolovca.... ili ti za njegovu apsolutnu veličinu provodljivosti za vibracije koje dolaze sa strune.
U tom smislu poreban je standardni izvor vibracija kao i standardni senzor vibracija. Dakle izvor vibracija koji će se kačiti na standardnu strunu a na halter postaviti merač vibracija, možda čak i standardna mašinica kao i standardni držač štapa. Mada, za početak, neke pojedinosti koje prozvode razlike-greške u manjoj meri bi mogle biti i zanemarene.
Jedna od sličnih metoda je opisana u temi ,, Uticaj konstrukcije blanka na brzinu i osetljivost" post br. 168.
Treba početi uzimati u obzir i dužinu štapa kao faktor u izvedbi željene akcije - reakcije.
Pošto isti štap u različitim dužinama drugačije odzvanja. A na različita , odnosno ista, pobuđivanja.
Bilo bi ljepo da proizvođači sami navedu kod kojeg i sa čim, opsega, najbolje fercera.
https://www.youtube.com/watch?v=1vtsxcyHCQY
P.S. Kad smo već kod tih frekvencija, prisjetio sam se kako i koliko je u momentima namotavanja strune, u jednom momentu Zoga počela da bruji. Da sam pomislio da se nešto negdje gadno guli. A nije.
Pa naravno Milane, zato sam uvek i tražio maksimalno balansiran, što lakši štap, a kada sam ga pravio, to je bilo u najškrtijoj mogućoj varijanti da bi što manje bio opterećen i samim tim slobodniji za vibriranje. Kod mene je taj način pecanja tako reći "prof deformacija", tj nije mi trebalo razmišljam o tome i da se navikavam. Kako sviram, tako i džigujem. Kako držim kontrašku trzalicu (bolje poređenje sa štapom od gitarske jer je dugačka i drži se u šaci, a ne među prstima i deluje kao prirodni nastavak palca), tako i štap. Dakle za pravilan ton, potrebnu brzinu i ujednačen razmak između udaraca da ne bi došlo do usporavanja ili ubrzavanja, ni trzalica u šaci, ni zglob ne smeju biti ukrućeni. Takvim udarcem i trzalica vibrira i time ulepšava akord. Krut udarac kontraškom trzalicom po žicama deluje kao udarac čekićem u nakovanj. Tako radim i sa štapom. Labavo i iz zgloba. Čvrst stisak dodatno guši vibraciju, a onaj čest slučaj držanja donje drške ispod podlaktice i džigovanje iz lakta bukvalno ankeriše štap.
Grofe, ovo ću probati prvi put kad nešto skrivim ženi i bude vikala na mene. Verujem da ću u šaci imati osećaj strujnih udara. :cheesy:
Samo da ti strujni udari ne stignu dalje od šake... :cheesy: :cheesy: :cheesy:
A i ako stignu...iz pravog grla i smrt je slatka. :tongue:
:cheesy:
Naravno!
Ibanezi,
Nego jesi razmišljao šta bi bilo da je neka instrumentalna žica provučena kroz osu štapa od vrha ka dršci? Naravno sa prekidom na spoju tako što će biti fiksirana za neku barijeru u u donjem delu gornjeg dela. Donji deo bi imao svoju žicu, a možda i ne mora uopšte da je ima. Da li bi to i kako i sa kakvim efektom zavibriralo na najfinije poremećaje...
Meni lično, gledanje u vrh štapa više nije tema. Ono što dolazi kroz blankove kao udar ili grebanje se na pojedinim štapovima vanserijski oseća. Gledanje u vrh praktikujem samo u najtežim situacijama lakih tereta na vrlo muljevitom dnu. To odskakivanje vrha koje se dešava prilikom dodira sa dnom je postalo izlišno pratiti. Sve je u prstima. Da se razumemo, jigujem decenijama i nastanak razlike koja mi je ovo omogućila je bio skoro. U poslednjih par godina. Ranije, koliko god sam imao dobru opremu i osećaj u ruci nije to uvek funkcionisalo bez da se vrh ne konsultuje. Sa pojedinim štapovima se stvar drastično promenila. Jig noću, pa i po umerenom vetru na bilo kom dnu je postao izvesna stvar.
Istovremenom razmišljam i o naslovu ove teme. Ovo o čemu u poslednjim postovima pišemo nema baš najčvršću vezu sa temom ali ima i od toga neke koristi. Brzina oporavka štapa mi je vezana za jednu od one dve oscilacije koje sam ranije naveo. Izvođenje iz ravnotežnog stanja vrha zamahom je drugačijeg karaktera od vibracija izazvanih kontaktom tipa udara jiga o dno ili udara koji napravi riba prilikom kontakta sa varalicom. Koliko je energija tih poremećaja bliža prirodnoj rezonanci štapa u toliko se poremećaj lakše registruje. Ali o tome ne bih mnogo jer bi previše ušao u nauku. Obrati pažnju na onu isntrumentalnu žicu koju sam pomenuo na početku... :bye:
Ne radi se o gledanju vrha štapa..
I može li mi neko objasniti kako ja u mraku znam tačno di je šed, kada takne strukturu, a ne vidim ni strunu ni štap ni ruku.
Bolje nego kad danju gledam strunu - vodu.
Razvio sam neke šišmiške sposobnosti.
Malo sam pretraživao inostrane sajtove egleskog govora a na temu merenje osetljivosti ribolovačkog štapa. Jedino što sam iz tekstova mogao da zaključim je to da je međusobno upoređivanje osetljivosti moguće ali da je predstavljanje apsolutne ostljivosti brojevima nemoguće. Jer ,, Kao što se može reći da je lepota u oku posmatrača tako je i osetljivost štapa u ruci držača."
Ja se ipak ne bi složio sa tim stavom.
Jer, ako postoji metoda merenja osetljivosti radio prijemnika zašto ne bi postojala slična metoda i za štapove. A to što si ti gluv pa iz zvučnika radio prijemnika ne čuješ signal na granici deklarisane osetljivosti je tvoja stvar, isto kao i ako ne osćaš signal sa ribolovačkog štapa, gluv su ti a ne štap. I tebi onda treba, što da ne, kao za nagluve, pojačalo vibracija.
Usput sam naleteo i na jedan kratak tekst u vezi pokazivanja osetljivosti ribolovačkog štapa po već pomenutoj metodi ,,vrh štapa na grlo govornika". Pa ga citiram:
,,....Radnja u kojoj sam nekada radio bila je u vlasništvu jednog tipa koji je stavljao štap u ruku mušterije, a zatim stavljao vrh na svoju Adamovu jabučicu. Govorio bi i pitao kupca može li to da osjeti. Odgovor je uvijek bio izričit: "Da!" Onda bi vlasnik rekao: "To vam pokazuje koliko je ovaj štap zaista osjetljiv!" I na taj način je prodao gomilu skupih štapova.
Jednoga dana sam gledao ovu istu demonstraciju među nekim od uobičajenih "sittera" (momci koji su došli samo da se druže, na da kupuju) i nisam mogao više da izdržim, pa sam uzeo metlu koju smo imali u uglu. Odvrnuo sam dugu drvenu dršku i stavio je jednom tipu u ruku a drugi kraj na moju Adamovu jabučicu. Pitao sam tipa da li oseća da govorim. Tip je odgovorio: "Pa da, mogu da osetim."
Vlasnik radnje je tada zatražio da isproba isto i nakon toga više nikada svojim mušterijama nije ponovio svoj demo osjetljivosti." :cheesy:
Ranije sam praktikovao jedan praktican test. Dam devojci štap u ruku da drži horizontalno, kažem joj da zatvori oči, a pre toga napravim papirnu kuglicu ili ispresavijam vrlo malo papira na kvadratić veličine oko 5mmx5mm. Onda pustim da taj papirić padne na vrh štapa. Ne pogodim svaki put u vrh ali više pogodim nego što omašim. Ispuštam sa visine od oko 10-30cm, zavisno koliko dobro pogađam. E, ako ona kaže (a nema veze sa vezom i štapovima) da oseti i koliko oseti kontakt papirića bio sam siguran i da ću ja osetiti sve što treba. Kada sam hteo da uporedim više štapova taj test je bio vrlo potvrdan u smislu da onako kako se i u praksi takvi štapovi kotiraju, tako je i ona reagovala. Za referentni sam uvek uzimao prethodni najosetljiviji do tada,
Više to ne radim, počela da primećuje nove štapove, komentariše brzinu, težinu, cenu i brojno stanje.
:cheesy: :cheesy: :cheesy:
Taj test sa kuglicama papira nije sporan ali je samo jedan od načina upoređivanja ostetljivosti. Uostalom test upoređivanja može da se obavi i na vodi, na istom terenu, sa premeštanjem iste mašinice sa strunom i manjom olovnom glavom. Ili jednostavnije, njihanjem olovne glave koja će udariti u zid, pa će se svakako osetiti koji štap ima jači odziv.
Vrh štapa može i da se osloni i na mobilni telefon kojem radi pozivna vibracija pa da se oseti koliko štap ,,zvoni" na halteru...itd.
Ali kako se ispituje-meri osetljivost radio prijemnika? Postoji generator radio signala kojem može da se menja i frekvencija i jačina. Priključi se na prijemnik, podesi se na njegovu frekvenciju a jačina signala se smanjuje sve dok ne dođe na granicu da prijemnik može da ga konstatuje.
Analogno tome, generator impulsa širokog frekventnog spektra, a možda i na rezonantnoj frekvenciji ispitivanog štapa, kojem može da se menja ili podešava intenzitet se prikači na strunu ili vrh štapa a na halter se postavi (objektivni) merač jačine prenesenog impulsa. Tako dobijemo brojku osetljivosti svakog štapa. I onda izvoli pa biraj već prema sopstvenoj osetljivosti i drugim potrebama.
Dakle kao što proizvođač izmeri dužinu, težinu, snagu i akciju pa te podatke odštampa na štapu mogao bi da doda i oznaku jačine osetljivosti i to samo na onim štapovima za čiju namenu je to od interesa.
Onda ću ja moći da procenim koju minimalna osetljivost treba da ima štap za moje lične potrebe. Kao što uostalom procenjujem i potrebnu dužinu, snagu ili akciju.
03 Oktobar 2024, 10:25:56
Moram da dodam još i ovo.
Iako proizvođač deklariše osobine štapa pa ih čak i odštampa na njemu, u mnogim slučajevima one baš i ne odgovaraju realnosti. Pa čak i deklarisana dužina, koja lako može da se proveri, je ne retko sporna. Tako bi sigurno bilo i sa deklaracijama osetljivosti. I šta nam onda preostaje?
Zato i nije loše da postoje i subjektivne procene osobina nekog štapa što ipak može znatno da smanji lutanja oko nabavke nama odgovarajućeg.
Dugotrajno i naporno. Ja kao naši stari kosači. Deda po majci mi je bio kosač na glasu u vreme pre mehanizacije pa su se svi veliki poslovi završavali stalnom saradnjom nekoliko komšijskih kuća. Kada se komšija na komšiju nije smeo naljutiti. Kad je kosač od zanata kao moj deda kupovao novu kosu, birao je onu koja najduže zvoni kad je blago udari. Zvoni zato što vibrira. Što god duže zvoni znači da je od kvalitetnijeg, čistijeg, tvrđeg čelika i bolje iskovana. Naravno u vreme pre industrijske, na angro bofl proizvodnje kada je kosa uz blago dooštravanje gladalicom izdržavala celu sezonu bez otkivanja. I nije rđala dok je stajala između sezona. Industrijske su se posle svake livade otkivale, a rđale ako se ne uglancaju posle svake košnje. Kada uzmem štap za gornji rukohvat, stavim blizu uveta i samo blago kucnem prstom, mora da zazvoni ako je pravi. I što god jače i duže zvoni...isto kao i sa kosom, znači da je od čistijeg, samim tim i lakšeg i krućeg karbona. Danas mnogi štapovi zvone jer su minimalistički opremljeni, tj max rasterećeni, ali nijanse se ipak lako primećuju. Ako nismo gluvi, naravno. Možda je termin - brzina oporavka vrha postao skroz pogrešan. Kod mekših, težih nekvalitetnijih štapova vrh pri trešenju radi u većoj amplitudi, pri zaustavljanju se još par puta zanjiše i umiri se. Kod modernih kvalitetnih štapova vrh jedva da cimanjem možermo da savijemo jer je toliko lagan i krut da prosto seče vazduh. Ali se nikada u stvari ne umiri. Pri pukom držanju bez ikakvog izazivanja on podrhtava, jedva primetno ili čak neprimetno raducka i vibrira u dovoljnom intezitetu da ako na to obratimo pažnju, osetićemo. Dakle dovoljno je i to što ruka kojom držimo nikada nije apsolutno mirna. Ne oporavlja se nego ipak radi bez prestanka. Naravno, ne svaki, nego oni koji su i kvalitetni i opremljeni tako da oprema što manje sputava blank. A meni takvi odgovaraju. Živim pored takve reke da najčešće imam potrebu za lakim do srednjim glavama, a da pri tom štap ima snage za kontru i izvlačenje krupne ribe. Oni koji žive pored nekih težih terena na Dunavu, možda i nemaju potrebu da toliko obraćaju pažnju na to. Ako retko idu ispod 15 - 20 grama, a vukljaju i do 40 -50, možda više treba da obrate pažnju na neke druge karakteristike nego na osetljivost jer ovaj raspon 1:3 danas odrađuje skoro svaki solidan karbonski štap koji ima snage da vuklja ove gornje granice. Raspon 1:4 je već dobar džig štap, 1:5 odličan, vrh vrhova, 1:6 bi bio savršenstvo na koje još nisam naleteo. Kada bih imao štap koji lako detektuje 6, a bez muke vuče 36g sve bi mi na Savi bilo pokriveno. Da, i bucov na vobler i štuka na kašiku ako bih rešio. Zato se dovijam, džigujem teškoćama po rusko- nemačkom što je noću ipak teško - nemoguće, jer je tu uglavnom presudan vizuelni kontakt. Vrh pri takvom načinu sa teškom glavom je uvek nategnut, nikada se potpuno ne oslobađa da može da zavibrira nažalost :cheesy: Verujem da će se pojaviti i to pre nego što ja odem u večna ribolovišta, ali kada više ne budem u stanju da vitlam varalicu jer to i nije mnogo daleko :sad:
Kome je zanimljivo da čita evociranja uspomena i stare tradicije jednog omatorelog hrasta kome vetar polako krši grane neka čita. Kome nije, čim vidi da je mnogo napisano neka i ne počinje. To mi je draže, nego da neko pomisli ili čak napiše - daj ne davi više. smiley033
Što si bre, Ibanezi, na kraj srca. Ok su ti tekstovi pa i zaključci oko tema o kojima diskutujemo. Još ćeš ti da vitlaš štapovima, možda i više nego što si do sad. Baš uživam kad pročitam neki opis neke tehnike ili specifične situacije. Negde se poistovetim, negde naučim, a negde pomislim da može i drugačije. E, tu si majstor. Daj napiši neku o tome kako se specifično vodi jig od uzvodnog toka ka nizvodnom toku pa nazad, koji su uglovi, kako kontrolisati, šta sa težinama koje u uzvodnom toku mogu biti super lagane, a na nizvodnom ni đule od kantara nije dovoljno, koja je uloga štapa, a koja strune, sa kojim mamcima... i tako te stvari. Znam ja da si ti pisao to i da sam ja uživao da čitam. Mnogi nisu i ne znaju kako to da nađu da nauče ili da se podsete. Možda čak imaš i novih zaključaka ili izmena ili zapažanja u toj tehnici pa i stari znalci mogu da se nauče novom. To se čita bez komentara. Može samo da se postavi po neko pitanje da se nešto pojasni ili precizira. Ti to savršeno radiš. Nova deca ne mogu ni da nauče ništa novo čitajući samo o skupoj opremi, a jedino to rade.
Sećam se tekstova našeg Kajmana. Neka su mu tamo one rajske reke i lepota dobro ribolovište... U njegovim tekstovima sam dosta uživao i mnogo učio. Činim to i sad, ali mi je stil bio negde mističan, nedorečen, isprekidana komunikacija. Ipak, znanja je bilo i previše i hvala mu na tome.
Ovo sa štapovima je beskonačna priča. Svako je privede kraju na svoj način. Ja sam našao zadovoljenje u par štapova i to mi traje već dosta dugo. Sigurno će biti promena nekad ali za sada stvarno ne osećam nikakvu potrebu za tim. Podržavaju moje tehnike, rade posao bez problema. Traženje ribe nije uvek uspešno ali oprema radi posao.
Hajde Ibanezi, raspiši se, tvoje vreme tek dolazi!
Džigeraši su violinisti svjeta pecanja.
Daaaa to je ta definicija :thumbup:
Extra brzi stap i blago opusten zglob, tek toliko da ga za par stotinki smudjarak malo vrati k sebi prilikom kvrca/usisa/grebanja, a onda kontra od koje mu ispada mali mozak smiley080
Nekada to sanjam i lupam kontre u snu dok me zena ne probudi i pita koji mi je q...c
Citat: glos poslato 04 Oktobar 2024, 08:03:26Džigeraši su violinisti svjeta pecanja.
:cheesy: Pored džigerAŠA imamo mi još raznih ***aša. Mogli bi da sastavimo jednu oveću muzičku grupu. Jedino nisam siguran koji su muzički instrumenti u rukama tih ostalih. Dal su tamburaši, kontrabasisti, harmonikaši, ........ ili trubači. :cheesy:
Mušičari - harfa
Štukaroši na varalicu - el. gitara
Som na dubinku - kontrabas
Fideraši - cimbalo
Bas - džez balet
Šarandžije na komercijalama - trombon
Grabuljaši - bubanj
Bolonjez - klavir
Vobleraši - daire
Citat: glos poslato 04 Oktobar 2024, 08:03:26Džigeraši su violinisti svjeta pecanja.
Dobro poređenje! Mnogo mi se sviđa i lepo si mi doneo smešak na lice! Bravo Glos! :tongue:
Aj sad, a kakvi :cheesy: su oni što jiguju i vobleraju?
mušičari - dirigenti smiley033
svi ostali kakvo je vrijeme došlo na našim vodama su teška fizikalija ...sve na mišiće ...
Sve u svemu, koliko je za dalji izbačaj dobro da prigušenje oscilacije vrha štapa bude što veće – toliko je za osećaj onoga šta se dešava na struni dobro da ono bude što manje.
Prigušenje, od strane ribolovca, je najveće kada se štap drži sa obe ruke, jedna na halteru a druga na dnu drške. Manje je kada se drži čvrsto jednom rukom, a najmanje kada se drži jednom rukom labavo.
Nisam siguran ali verovotno intenzitet prigušenja od strane ribolovca zavisi i od njegove kilaže. Poželjno 100kg i više. :cheesy:
Možda obrnuto? :wink:
Ako zamenimo reč osvilacije rečju vibracije treba razmisliti. :cheesy:
Mislim da pri držanju štapa na halteru ili gornjem rukohvatu kilaža ribolovca nema nikakav uticaj jer blank nema direktan dodir sa nama. Zato izbegavam ove moderne gole haltere i kraćušne gornje rukohvate koji više služe kao završni ukras haltera, nego kao rukohvat sa svojih par cm dužine. Jes' da koji gram olakšavaju i koju nijansu rasterećuju blank, ali da upravo zbog naleganja naše šake na go blank više nanose štete nego koristi.
Neudobno naleganje šake ili neudoban hvat, ne znam kako bih to nazvao, prvenstveno utiču na smanjen fokus na ono što štap prenosi. Imam relativno malu šaku i meni kraći halteri ne smetaju čak i ako nešto od prstiju ima isforsiran pristup blanku ali loš hvat me zamara i onemogućuje u labavom, senzitivnom držanju kada mogu skroz da se opustim i sjedinim sa štapom. Ovaj aspekt štapova se često zanemaruje prilikom kupovine ali je itekako važan. Nekad kupimo štap zbog nekih njegovih karakteristika ali pravi hvat je vrlo bitna karakteristika za ono što se traži recimo od štapa za jig. Šteta je kada nekad moramo da odustanemo od štapa zbog takvog detalja, a prerada drške nije svima opcija i pitanje je kakvi bi rezultati postigli.
Ljudi se snalaze na razne načine:
https://youtu.be/qbwhNLRCOWs?t=160
Ovaj baja nije mnogo promašio temu ali u domenu ovog štapa. Drži štap sa dva prsta ispod mašinice i to možda može na ovim kraćanim varijantama. Šteta što je dremelkom "obradio" i površinski sloj blanka.
Ali moram priznati, nije mu loša ideja. Da imam neki baš kvalitetana ali stari štap sa drškom od plute, da zante da bih ovo probao. Ne može tu da nastane šteta, a možda se dobije u stabilnosti opuštenog hvata pa i prenosu informacija sa blanka. Samo bih to uradio mnogo smislenije i estetski prihvatljivije bez štete po blank i dršku sa mogućnošći kakavog takvog vraćanja u prvobitno stanje.