Grog,
Gde ovo nađe? 

Ibanezi,
Čitajući tvoj poslednji post zaključih da je najbolje da skinem koji kilogram i pecam u gumenim rukavicama.
Šalim se malo, znam da razumeš moj smisao za humor... 

A sad ozbiljno... Ne ulazeći u fizičko tumačenje opisa koje si dao, a znajući da su zaključci tačni mogu da dodam još jedno moje iskustvo koje u više aspekata pomaže. Štap poslednjih godina držim veoma opušteno i labavo. Osećaj je daleko bolji što se tiče opšte osetljivosti, a ima i jedan sporedan efekat: držim ga toliko labavo da ljuti EFF štapovi mogu da se koriste i za vobler. Naime šta se dešava... Prilikom kontakta ribe i voblera mnogi vobleraši vole štapove sa mekšim, eleastičnijim vrhovima kako bi riba navodno mogla da usisa vobler i manje oseti čvrst kontakt radi boljeg kačenja i redukcije spadanja. Kada držim labavo štapove, vrlo opušteno i bez grča, prilikom udarca na vobler sam štap se čak malo zakrene bez obzira koliko je ranije bio ukrućen zbog savladavanja toka i otpora voblera. Bude to sasvim korektno da se bilo kakava spadanja redukuju ili čak eliminišu. Na jigu takođe ne smeta i kao da daje extra vreme za kontru jer se kontakt ribe i jiga ranije oseti. Pri tom i riba lakše usuisava gumu. Ovakvo labavo držanje ne bi bilo u toj meri moguće da današnji štapovi nisu toliko lagani koliko jesu. Arion t.b.28g na 229cm teži 85g. Sa Luviasom LT c3000 od 180g, ceo sistem može da se koristi bez ikakvog opterećenja. Prenos informacija savršen, kontra blagovremena i bez greške, a štap za jig i vobler rešen. Naravno, ograničavam se na uslove na vodi. Kada je potrebno idu jači štapovi ali takođe ekstremno laki u odnosu na konkurenciju. Napredak zagarantovan.

Sad sam prob`o ovo Grofovo. Zoga ( 65 gramac ) prenosi ali Mate Rage Catch ( 35 gramac ) prenosi još bolje.
Inače u povodu akcije, teme, za mene nema dileme da su štukerski i smuđerski štapovi zamjenili mjesta.
Tup i krut vrh imaju spinerski a prvom petinom druge sekcije smuđerski ( đigerski ) rade vrhom, ono što su nekada štukerski, sa svrhom ( boljeg zabaca ).
Biti će da se dotle stiglo razvojem, pletivom i smolom, da bi forsiranje džilitavog vrha u lovu štuke, spineri, kašike, vobleri, izazivalo isuviše reakcije i senzacije u držanju, a nepotrebne. A po cjenu valjda slabije kontre, mada nije kontra ni kod smuđerskih loša. Sami bolje zakače ovi sada nego oni tada, krući.
Dok sa smuđerskim, nemaš tu "akciju B" nego više akciju A koja je pihtijasta. Ali ništa manje reaktivno, senzibilno, umilno, responsivno.
A nekad je mirovala stalno, smuđerskih štapova u sobi drmanjem, akcija.
Sada to radi npr Shimano Yasei 90 gramac. Spinerski štap.
P.S. Ovim prvenstveno želim da usmjerim Mlade Plave Orlove da ne očekuju od-kod štapova ( naći ) ono što je važilo do nedavno. Kod kupovine, provjere, odluke.

I kakav je zaključak Glos? Za koje štapove se proba sa sopranom, a za koje baritonom? Jel ima veze da li je glas mutirao ili nije? Muški, ženski, dečiji?

Kad je dobar za smuđa za jig?

 

Citat: Grof1204 poslato 30 Septembar 2024, 23:05:09

Postoji tema o osetljivosti štapova ali ajde.
Ako je ista osoba kao senzor i ista osoba kao izvor vibracija i ako se test svih štapova obavi u što kraćem vremenskom razmaku, onda ova metoda svakako može da uporedi osetljivost više štapova, u značajnoj meri a u relativnom smislu.
Kao izvor vibracija, u nedostatku simpatične devojke, bi mogla da posluži i bilo kakva ,,zujalica" okačena na vrh štapa ili još bolje na provučenu strunu. Bar bi izvor vibracija bio konstanta. Tu postoji još i pitanje oblika vibracija koje će biti najsličnije realnim uslovima, što naravno postoji i kod izbora devojke sa njenim glasnim žicama. Možda bi ona trebalo da bude malo i ružna, slična štuki!
Ali, ja se, ipak,  zalažem za objektivnu apsolutnu brojku koja pokazuje osetljivost nekog štapa, bez obzira na njihovu konstrukciju, snagu, akciju, dužinu, težinu, osetljivosti ribolovca.... ili ti za njegovu apsolutnu veličinu provodljivosti za vibracije koje dolaze sa strune.
U tom smislu poreban je standardni izvor vibracija kao i standardni senzor vibracija. Dakle izvor vibracija koji će se kačiti na standardnu strunu a na halter postaviti merač vibracija, možda čak i standardna mašinica kao i standardni držač štapa. Mada, za početak, neke pojedinosti koje prozvode razlike-greške u manjoj meri bi mogle biti i zanemarene.
Jedna od sličnih metoda je opisana u temi ,, Uticaj konstrukcije blanka na brzinu i osetljivost" post br. 168.

Treba početi uzimati u obzir i dužinu štapa kao faktor u izvedbi željene akcije - reakcije.
Pošto isti štap u različitim dužinama drugačije odzvanja. A na različita , odnosno ista, pobuđivanja.
Bilo bi ljepo da proizvođači sami navedu kod kojeg i sa čim, opsega, najbolje fercera.



P.S. Kad smo već kod tih frekvencija, prisjetio sam se kako i koliko je u momentima namotavanja strune, u jednom momentu Zoga počela da bruji. Da sam pomislio da se nešto negdje gadno guli. A nije.

Pa naravno Milane, zato sam uvek i tražio maksimalno balansiran, što lakši štap, a kada sam ga pravio, to je bilo u najškrtijoj mogućoj varijanti da bi što manje bio opterećen i samim tim slobodniji za vibriranje. Kod mene je taj način pecanja tako reći "prof deformacija", tj nije mi trebalo razmišljam o tome i da se navikavam. Kako sviram, tako i džigujem. Kako držim kontrašku trzalicu (bolje poređenje sa štapom od gitarske jer je dugačka i drži se u šaci, a ne među prstima i deluje kao prirodni nastavak palca), tako i štap. Dakle za pravilan ton, potrebnu brzinu i ujednačen razmak između udaraca da ne bi došlo do usporavanja ili ubrzavanja, ni trzalica u šaci, ni zglob ne smeju biti ukrućeni. Takvim udarcem i trzalica vibrira i time ulepšava akord. Krut udarac kontraškom trzalicom po žicama deluje kao udarac čekićem u nakovanj. Tako radim i sa štapom. Labavo i iz zgloba. Čvrst stisak dodatno guši vibraciju, a onaj čest slučaj držanja donje drške ispod podlaktice i džigovanje iz lakta bukvalno ankeriše štap.
Grofe, ovo ću probati prvi put kad nešto skrivim ženi i bude vikala na mene. Verujem da ću u šaci imati osećaj strujnih udara.

Samo da ti strujni udari ne stignu dalje od šake...     

A i ako stignu...iz pravog grla i smrt je slatka.

 

Naravno!

Ibanezi,

Nego jesi razmišljao šta bi bilo da je neka instrumentalna žica provučena kroz osu štapa od vrha ka dršci? Naravno sa prekidom na spoju tako što će biti fiksirana za neku barijeru u u donjem delu gornjeg dela. Donji deo bi imao svoju žicu, a možda i ne mora uopšte da je ima. Da li bi to i kako i sa kakvim efektom zavibriralo na najfinije poremećaje...

Meni lično, gledanje u vrh štapa više nije tema. Ono što dolazi kroz blankove kao udar ili grebanje se na pojedinim štapovima vanserijski oseća. Gledanje u vrh praktikujem samo u najtežim situacijama lakih tereta na vrlo muljevitom dnu. To odskakivanje vrha koje se dešava prilikom dodira sa dnom je postalo izlišno pratiti. Sve je u prstima. Da se razumemo, jigujem decenijama i nastanak razlike koja mi je ovo omogućila je bio skoro. U poslednjih par godina. Ranije, koliko god sam imao dobru opremu i osećaj u ruci nije to uvek funkcionisalo bez da se vrh ne konsultuje. Sa pojedinim štapovima se stvar drastično promenila. Jig noću, pa i po umerenom vetru na bilo kom dnu je postao izvesna stvar.

Istovremenom razmišljam i o naslovu ove teme. Ovo o čemu u poslednjim postovima pišemo nema baš najčvršću vezu sa temom ali ima i od toga neke koristi. Brzina oporavka štapa mi je vezana za jednu od one dve oscilacije koje sam ranije naveo. Izvođenje iz ravnotežnog stanja vrha zamahom je drugačijeg karaktera od vibracija izazvanih kontaktom tipa udara jiga o dno ili udara koji napravi riba prilikom kontakta sa varalicom. Koliko je energija tih poremećaja bliža prirodnoj rezonanci štapa u toliko se poremećaj lakše registruje. Ali o tome ne bih mnogo jer bi previše ušao u nauku. Obrati pažnju na onu isntrumentalnu žicu koju sam pomenuo na početku...   

Ne radi se o gledanju vrha štapa..
I može li mi neko objasniti kako ja u mraku znam tačno di je šed, kada takne strukturu, a ne vidim ni strunu ni štap ni ruku.
Bolje nego kad danju gledam strunu - vodu.
Razvio sam neke šišmiške sposobnosti.

Malo sam pretraživao inostrane sajtove egleskog govora a na temu merenje osetljivosti ribolovačkog štapa. Jedino što sam iz tekstova mogao da zaključim je to da je međusobno upoređivanje osetljivosti moguće ali da je predstavljanje apsolutne ostljivosti brojevima nemoguće. Jer ,, Kao što se može reći da je lepota u oku posmatrača tako je i osetljivost štapa u ruci držača."
Ja se ipak ne bi složio sa tim stavom.
Jer, ako postoji metoda merenja osetljivosti radio prijemnika zašto ne bi postojala slična metoda i za štapove. A to što si ti gluv pa iz zvučnika radio prijemnika ne čuješ signal na granici deklarisane osetljivosti je tvoja stvar, isto kao i ako ne osćaš signal sa ribolovačkog štapa, gluv su ti a ne štap. I tebi onda treba, što da  ne, kao za nagluve, pojačalo vibracija.

Usput sam naleteo i na jedan kratak tekst u vezi pokazivanja osetljivosti ribolovačkog štapa po već pomenutoj metodi ,,vrh štapa na grlo govornika". Pa ga citiram:
,,....Radnja u kojoj sam nekada radio bila je u vlasništvu jednog tipa koji je stavljao štap u ruku mušterije, a zatim stavljao vrh na svoju Adamovu jabučicu. Govorio bi i pitao kupca može li to da osjeti. Odgovor je uvijek bio izričit: "Da!" Onda bi vlasnik rekao: "To vam pokazuje koliko je ovaj štap zaista osjetljiv!" I na taj način je prodao gomilu skupih štapova.

Jednoga dana sam gledao ovu istu demonstraciju među nekim od uobičajenih "sittera" (momci koji su došli samo da se druže, na da kupuju) i nisam mogao više da izdržim, pa sam uzeo metlu koju smo imali u uglu. Odvrnuo sam dugu drvenu dršku i stavio je jednom tipu u ruku a drugi kraj na moju Adamovu jabučicu. Pitao sam tipa da li oseća da govorim. Tip je odgovorio: "Pa da, mogu da osetim."
Vlasnik radnje je tada zatražio da isproba isto i nakon toga više nikada svojim mušterijama nije ponovio svoj demo osjetljivosti."   

Ranije sam praktikovao jedan praktican test. Dam devojci štap u ruku da drži horizontalno, kažem joj da zatvori oči, a pre toga napravim papirnu kuglicu ili ispresavijam vrlo malo papira na kvadratić veličine oko 5mmx5mm. Onda pustim da taj papirić padne na vrh štapa. Ne pogodim svaki put u vrh ali više pogodim nego što omašim. Ispuštam sa visine od oko 10-30cm, zavisno koliko dobro pogađam. E, ako ona kaže (a nema veze sa vezom i štapovima) da oseti i koliko oseti kontakt papirića bio sam siguran i da ću ja osetiti sve što treba. Kada sam hteo da uporedim više štapova taj test je bio vrlo potvrdan u smislu da onako kako se i u praksi takvi štapovi kotiraju, tako je i ona reagovala. Za referentni sam uvek uzimao prethodni najosetljiviji do tada,

Više to ne radim, počela da primećuje nove štapove, komentariše brzinu, težinu, cenu i brojno stanje.
    

Taj test sa kuglicama papira nije sporan ali je samo jedan od načina upoređivanja ostetljivosti. Uostalom test upoređivanja može da se obavi i na vodi, na istom terenu, sa premeštanjem iste mašinice sa strunom i manjom olovnom glavom. Ili jednostavnije, njihanjem olovne glave koja će udariti u zid, pa će se svakako osetiti koji štap ima jači odziv.
Vrh štapa može i da se osloni i na mobilni telefon kojem radi pozivna vibracija pa da se oseti koliko štap ,,zvoni" na halteru...itd.

Ali kako se ispituje-meri osetljivost radio prijemnika? Postoji generator radio signala kojem može da se menja i frekvencija i jačina. Priključi se na prijemnik, podesi se na njegovu frekvenciju a jačina signala se smanjuje sve dok ne dođe na granicu da prijemnik može da ga konstatuje.
Analogno tome, generator impulsa širokog frekventnog spektra, a možda i na rezonantnoj frekvenciji ispitivanog štapa, kojem može da se menja ili podešava intenzitet se prikači na strunu ili vrh štapa a na halter se postavi (objektivni) merač jačine prenesenog impulsa. Tako dobijemo brojku osetljivosti svakog štapa. I onda izvoli pa biraj već prema sopstvenoj osetljivosti i drugim potrebama.
Dakle kao što proizvođač izmeri dužinu, težinu, snagu i akciju pa te podatke odštampa na štapu mogao bi da doda i oznaku jačine osetljivosti i to samo na onim štapovima za čiju namenu je to od interesa.
Onda ću ja moći da procenim koju minimalna osetljivost treba da ima štap za moje lične potrebe. Kao što uostalom procenjujem i potrebnu dužinu, snagu ili akciju.


03 Oktobar 2024, 10:25:56
Moram da dodam još i ovo.
Iako proizvođač deklariše osobine štapa pa ih čak i odštampa na njemu, u mnogim slučajevima one baš i ne odgovaraju realnosti. Pa čak i deklarisana dužina, koja lako može da se proveri, je ne retko sporna. Tako bi sigurno bilo i sa deklaracijama osetljivosti. I šta nam onda preostaje?
Zato i nije loše da postoje i subjektivne procene osobina nekog štapa što ipak može znatno da smanji lutanja oko nabavke nama odgovarajućeg.

 Dugotrajno i naporno. Ja kao naši stari kosači. Deda po majci mi je bio kosač na glasu u vreme pre mehanizacije pa su se svi veliki poslovi završavali stalnom saradnjom nekoliko komšijskih kuća. Kada se komšija na komšiju nije smeo naljutiti. Kad je kosač od zanata kao moj deda kupovao novu kosu, birao je onu koja najduže zvoni kad je blago udari. Zvoni zato što vibrira. Što god duže zvoni znači da je od kvalitetnijeg, čistijeg, tvrđeg čelika i bolje iskovana. Naravno u vreme pre industrijske, na angro bofl proizvodnje kada je kosa uz blago dooštravanje gladalicom izdržavala celu sezonu bez otkivanja. I nije rđala dok je stajala između sezona. Industrijske su se posle svake livade otkivale, a rđale ako se ne uglancaju posle svake košnje. Kada uzmem štap za gornji rukohvat, stavim blizu uveta i samo blago kucnem prstom, mora da zazvoni ako je pravi. I što god jače i duže zvoni...isto kao i sa kosom, znači da je od čistijeg, samim tim i lakšeg i krućeg karbona. Danas mnogi štapovi zvone jer su minimalistički opremljeni, tj max rasterećeni, ali nijanse se ipak lako primećuju. Ako nismo gluvi, naravno. Možda je termin - brzina oporavka vrha postao skroz pogrešan. Kod mekših, težih nekvalitetnijih štapova vrh pri trešenju radi u većoj amplitudi, pri zaustavljanju se još par puta zanjiše i umiri se. Kod modernih kvalitetnih štapova vrh jedva da cimanjem možermo da savijemo jer je toliko lagan i krut da prosto seče vazduh. Ali se nikada u stvari ne umiri. Pri pukom držanju bez ikakvog izazivanja on podrhtava, jedva primetno ili čak neprimetno raducka i vibrira u dovoljnom intezitetu da ako na to obratimo pažnju, osetićemo. Dakle dovoljno je i to što ruka kojom držimo nikada nije apsolutno mirna. Ne oporavlja se nego ipak radi bez prestanka. Naravno, ne svaki, nego oni koji su i kvalitetni i opremljeni tako da oprema što manje sputava blank. A meni takvi odgovaraju. Živim pored takve reke da najčešće imam potrebu za lakim do srednjim glavama, a da pri tom štap ima snage za kontru i izvlačenje krupne ribe. Oni koji žive pored nekih težih terena na Dunavu, možda i nemaju potrebu da toliko obraćaju pažnju na to. Ako retko idu ispod 15 - 20 grama, a vukljaju i do 40 -50, možda više treba da obrate pažnju na neke druge karakteristike nego na osetljivost jer ovaj raspon 1:3 danas odrađuje skoro svaki solidan karbonski štap koji ima snage da vuklja ove gornje granice. Raspon 1:4 je već dobar džig štap, 1:5 odličan, vrh vrhova, 1:6 bi bio savršenstvo na koje još nisam naleteo. Kada bih imao štap koji lako detektuje 6, a bez muke vuče 36g sve bi mi na Savi bilo pokriveno. Da, i bucov na vobler i štuka na kašiku ako bih rešio. Zato se dovijam, džigujem teškoćama po rusko- nemačkom što je noću ipak teško - nemoguće, jer je tu uglavnom presudan vizuelni kontakt. Vrh pri takvom načinu sa teškom glavom je uvek nategnut, nikada se potpuno ne oslobađa da može da zavibrira nažalost   Verujem da će se pojaviti i to pre nego što ja odem u večna ribolovišta, ali kada više ne budem u stanju da vitlam varalicu jer to i nije mnogo daleko
 Kome je zanimljivo da čita evociranja uspomena i stare tradicije jednog omatorelog hrasta kome vetar polako krši grane neka čita. Kome nije, čim vidi da je mnogo napisano neka i ne počinje. To mi je draže, nego da neko pomisli ili čak napiše - daj ne davi više.