Prodavci štapova su uglavnom needukovani. Ni prodavci u ostalim oblastima nisu ništa bolji. Zašto je tako, ima mnogo razloga i ne bi da ulazim u to.
A ima ih i baš dobrih, koji mogu da ti daju i pouzdan savet, međutim ovi su ređi. Zato biraj prodavnicu i prodavca.

Pošto je tema i o Akciji štapa, rekao bih nekoliko reči o tome, na svoj način, kako ja to shvatam.
Odnosno rekao bih nešto o tome kako se štap savija?
Štap za ribolov je vitak i elastičan i za razliku od drugih štapova konusnog je oblika. Ovaj oblik za posledicu ima specifičan način savijanja.
Štap za ribolov možemo predstaviti kao specifičnu oprugu, igličastu oprugu. Kakva je razlika između ove opruge i opruge u vidu federa?
Pa, feder-opruga, primenjena kod recimo ,,potezne vage" (dinamometra) za svaki kilogram okačene težine se istegne za istu dužinsku meru, npr. 1 cm. Ako se pomerila (istegnula) za 2 cm to je  zbog toga što je okačeno 2kg... itd. Prirast istezanja je za prirast okačene težine uvek ujednačen.
Bitna razlika pri savijanju štapa za ribolov je to da se ovaj, za isti prirast okačene težine, savija neujednačeno. U početku, za određeno savijanje potrebna je mala sila a što se štap više savija za isti prirast savijanja potrebne su sve veće i veće sile.
Pored toga, ovaj i ovakav prirast potrebne sile, u jednom opsegu savijanja, počinje dramatično, naglo, da raste. Ova oblast je karakteristična kod savijanja štapova sa različitim konusom i njen položaj u odnosu na vrh štapa se razlikuje. Te razlike nazivaju; Akcija štapa. Što je ova pomenuta oblast bliže vrhu štapa Akcija je brža a što je bliža drški štapa akcija je sporija.
Ovu karakterističnu oblast opisuju na različite načine: oblast ili tačka od koje štap ,,počinje" da se savija ili tačka gde se pri savijanju vrha štap ,,zaključava" ili tačka od koje krutost počinje dramatično da raste..... itd.
Ali sve se to svodi na jedno te isto, tj. na kom rastojanju od vrha, pri savijanju štapa, krutost naglo počinje da raste.
Zašto se Akcija uopšte zove Akcija i još pride odmerava brzinom? Mislim da niko nema pouzdan odgovor na to. Najlogičnije objašnjenje mi je sledeće: Prilikom ribolova, u suštini, prisutne su samo dve akcije; akcija ribe i akcija ribolovca (sve što se pri tom dešava sa štapom je u suštini ne Akcija već Reakcija štapa).
Jedna od najvažnijih akcija ribolovca je kontra pa uglavnom i brzina same kontre. Ova će biti brža štapom kod kojeg krutost naglo raste već pri vrhu, pa je ovakav štap dobar ,,za brzu kontru". Pa umesto da se kaže štap za brzu Akciju odnosno štap za brzu kontru kaže se; štap brze Akcije (fast) ili još kraće ,,brzi štap".. Pa se onda ljudi čude i pitaju šta je to kod štapa akcija i šta je tu brzo ili sporo.

Napomenuo bih još i ovo; u suštini isti efekat kao sa konusom može da se postigne i na drugi način. Ojačavanjem donjih oblasti na štapu putem kombinacije sa materijalima veće krutosti ili  ukrštanjem pravaca vlakana itd. Tako da na osnovu odnosa vrha i baze štapa tj. konusa nije uvek moguće oceniti akciju štapa.

Uf, Slob, razmisli malo. Postoji samo akcija stapa, a riba i ribolovac su reakcije. Riba uzima mamac, NE SLUTECI NISTA. I tak posle  AKCIJE stapa koju momentalno osete i riba i ribolovac, svako reaguje na svoj nacin. Riba da se otkaci, ribolovac da je zakaci. Dakle upravo obrnuto od onoga sto si ti napisao. Postoji samo jedna akcija i to stapa, a dve reakcije- ribe i ribolovca. I za te reakcije ne postoji nijedna oznaka, dok je za akciju logicna- brza ili sporija.

akcija = delanje, preduzimanje, radnja
reakcija = protiv delanje, može i ista radnja sa suprotnim dejstvom

Jedino sa čime bih se složio je to što si poslednje napisao: ,,....logično za akciju je da  je brza ili spora".
Odnosno može da bude brza ili spora, ali akciju ne preduzima štap već riba svojim begom ili ribolovac zabacivanjem, kontrom i potezanjem ribe.
Kakva je reakcija štapa? Štap pruža otpor i to progresivno, što veće potezanje ribe to veći otpor.

Međutim, na izvestan način može se govoriti i o (sekundarnoj) akciji samog štapa. Prilikom savijanja, štap reaguje tako da se istovremeno i ,,puni" elastičnom energijom i čim aktivnost ribe oslabi ili prestane, tada i jedino u toj situaciji, bi moglo da se govori o aktivnosti samog  štapa. Energija punjenja teži sada da ispravi štap (bez uticaja ribolovca) i istom onom silom kojom je savijen on poteže ribu. Riba može i naglo da popusti i da jurne prema ribolovcu, olabavi strunu i tu sad može eventualno da se govori i o brzini kojom se vrh štapa vraća u početni položaj i da li uspeva da održi strunu zategnutom (a znamo zbog čega je to važno). Odnosno tu se sad postavlja pitanje da li je brža riba ili vrh štapa. I to je ono što se vidi kao nepravilno oscilovanje vrha, koji je čas manje a čas više savijen a pod uticajem ribe.
Slično je i kod zabacivanja kada ribolovac puni štap elastičnom energijom a koja se vraća u 100% iznosu jer pri tom nema gotovo nikakvih gubitaka energije (štap nije plastično deformisan što bi potrošilo deo energije).
Ali sve je to sekundarno delovanje štapa koje ne bi ni postojalo da nema prethodne akcije savijanja, od strane ribe ili ribolovca.
Složićeš se sa tim da je štap mrtva stvar i da naravno sam ne može da preduzme nikakvu akciju - delanje, ni brzu ni sporu. Može samo da reaguje na spoljne uticaje – akcije onako kako sam već opisao.
Bar ja sve to tako vidim. Možda nisam u pravu.
Pokušaj ti, ili neko drugi, da odgovorite na to pitanje; šta je akcija štapa i zašto se baš tako zove i šta je i koja je to brzina i čega, a kojom se akcija štapa kvantifikuje.

Mada se pribojavam da smo debelo zašli u filozofiju i teoriju mehanike.
Ali ako hartija trpi sve i internet trpi isto to takođe i još bezbolnije!

Citat: slob poslato 22 Avgust 2014, 21:15:00

Složićeš se sa tim da je štap mrtva stvar

A dali mozemo da se sa tim i pomirimo 
Svi mi ponekad ( manje vise) razgovaramo sa recimo svojim autom, pa zasto ne i sa stapom.
I zato je on itekako aktivan i zivahan. 

mi-ne,
U  pravu si, propustio sam da se unapred izvinim onim kolegama, a ima takvih, koji misle da štap ima dušu, pa naknadno to i činim.
Ja sam naprotiv surovi realista koji pokušava da dođe do nekakve naučne istine.
Mislim da i jedan i drugi pristup ima svoje vrednosti i zbog toga ja nemam ništa proiv različitosti. Naprotiv uvek rado pročitam drugačija mišljenja, jer nije retkost da mi ona daju novu ideju, što može samo da bude od koristi.

 

Ratna zastava, slavska ikona i omiljeni varalicarski stap se osvestavaju u crkvi. Tada to postaju relikvije i samim tim ne mogu da se porede sa ostalim mrtvim stvarima i obicnim predmetima, ma koliko bio surovi realista. Ovih dana zavrsavam ako Bog da kupovinu velikog camca sa kabinom (slede slike ako se sve zavrsi po planu). I za njega cu zvati oca Dragisu da ga okadi i blagoslovi, i to tako prestaje da bude obicna mrtva stvar. Auto kod mene nema taj status- menjam kada dodje vreme. I voleo bih da tako mogu i sa zenom . A stap, camac i slavska ikona- e to je nesto drugo.

 @slob
Svidja mi se tvoj nacin razmisljanja. I ti si u pravu (moramo gledat da ne budemo cesto u pravu. Takvi nisu bas omiljeni  ).
Ako bi naucno-tehnicki ono sto zovemo akcijom bilo ispravnije reakcija, onda nema razloga da to tako i ne bude.To nebi nikako promenilo nas licni odnos prema omiljenoj motki.
A kad si vec surovi realista koji vapi za naucnom istinom, sta kazes za ovaj primer:
Stap stoji uspravno i uvija se na jakom vetru.
Vetar nije nista drugo nego mrtvi zrak koji se pokrece zbog okretanja zemlje i jos kojesta. Dva mrtvaca se guraju.
Koji mrtvac pravi akciju, a koji samo reaguje.

Niti sam ja prvi a ni jedini koji je postavio pitanje neadekvatnosti naziva ,,akcija" a koji se koristi za opis načina  na koji se štap savija i neadekvatnosti kvantifikacije iste sa brzinom – koja se često meša sa stvarnom brzinom vrha štapa.
Međutim to je zavladalo i tu nema promene. Jedino što nam preostaje je da razumemo o čemu se radi i da i tako ,,pogrešno" usvojimo i koristimo.
Pa se tako, dakle,  naziv Akcija odnosi na to kako se vršni deo štapa savija a brzina akcije određuje rastojanje od vrha štapa gde krutost naglo raste. I onda se kaže: ,,Akcija" štapa je ,,brz", što u prvodu znači; štap se tako savija da se oblast gde krutost naglo počinje da raste nalazi na distanci jednakoj ¼ sopstvene dužine štapa. Ako je ,,Akcija" ,,spor", onda se pomenuta oblast nalazi oko ½ dužine štapa. Itd.
Valjda je iz ovog opisa jasno da se distanca - dužina naziva Akcijom i da se odmerava brzinom??!! Što je malo čudno. Pokušavale su kolege davno da isprave ovu nelogičnost ali bez uspeha. I zato, šta je -  tu je.
Na nama je da shvatimo na šta se odnosi taj naziv kao i da dođemo do saznanja kakva akcija je bolja ili lošija za određene primene.
I još jednom; savijanje štapa je predodređeno njegovom akcijom i snagom i kada je statika u pitanju to je apsolutno sve. Ništa treće ne postoji  pa se  time mogu objasniti svakakvi načini savijanja.

Pored ovih, statičkih osobina postoje i dinamičke o kojima ovde nije reč.

mi-ne,
vetar potiskuje štap i time ga puni elastičnom energijom a pri popuštanju vetra ova energija teži da ispravi štap, i to je cela mudrost.

Slob, druze - akcija stapa je termin koji nema veze sa onim sto ti nasiroko i zaista surovo realisticki pokusavas objasniti. Da li je stap U AKCIJI ili U REAKCIJI nema veze sa sa terminom AKCIJA STAPA, koji je za mene ipak logican. Akcija stapa je termin koji opisuje ponasanje stapa (sto i ti sam kazes) kada je on (stap) U AKCIJI ili U REAKCIJI- sasvim svejedno , bas me briga. I sasvim je normalno da ako je duzina dela koji se savija manja, da ce se saviti znatno brze nego parabolik koji pocinje da se savija iz drske. Jer prelazi mnogo kraci put da bi se vrh udaljio od ose stapa na isto odstojanje koje pravi  vrh recino parabolicnog kolege.  Ne vidim nelogicnost.

Na kraju krajeva, slažem se sa tvojim stavom da treba da nas bude baš briga kako se zove to što je nazvano Akcijom. Bitno je da se zna šta stoji iza tog termina.
Ne bih se, međutim, složio sa tvojim opisom šta je brzina akcije.

Citat: ibanezi poslato 24 Avgust 2014, 21:42:35
..........I sasvim je normalno da ako je duzina dela koji se savija manja, da ce se saviti znatno brze nego parabolik koji pocinje da se savija iz drske. Jer prelazi mnogo kraci put da bi se vrh udaljio od ose stapa na isto odstojanje koje pravi  vrh recino parabolicnog kolege.  Ne vidim nelogicnost.

Evo jedne skice koja prikazuje dva savijena štapa. Štap (A) je Fast a štap (D) je Slow



Oba su savijeni na istu veličinu savijanja (1/3 sopstvene dužine), oba vrha su na istom odstojanju od ose štapa. Ti kažeš da će se fast štap brže saviti nego slow?! Pa brzina savijanja valjda zavisi od brzine kojom savijaš a ne od oblika savijenog štapa! Čak, da bi se fast štap savio na isto odstojanje od ose, kao i slow  treba da pređe veći put! Pogledaj skicu. Da ne bi bilo zabune oba štapa su potpuno iste dužine a različite akcije. Tako da ja u tvom iskazu koji sam citirao vidim nelogičnosti.

Ima onih koji zastupaju tezu da je brzina kod akcije = ne brzini savijanja već  brzini vraćanja savijenog vrha u položaj ose štapa. Nisu u pravu. Jer, pogledaj skicu, po toj tezi štap (A) bi trebalo brže da se vrati u početni položaj od štapa (D).
Moj odgovor je "može da bude al' ne mora da znači". Jer brzina vraćanja vrha ne zavisi samo od oblika savijenosti (akcije) već i od snage štapa, materijala od kojeg je izrađen odnosno težine vršnog dela pa se može desiti da će se pre vratiti slow štap.
Oni koji misle da se fast štap uvek vraća brže zamišljaju kako je on savijen samo malo vrhom a slow savijen debelo, pa naravno u tom slučaju će fast i biti brži. Ali brzina se ne može meriti tako.

Pogresio sam kada sam napisao na isto odstojanje od ose. Da bi se brzi stap ovolko savio treba mu ribetina, u odnosu na parabolik koji je tek poceo savijanje, za koje je dovoljan mnogo manji teret. Po tvojoj skici bi se dalo zakluciti da stap A zamara dobrog smudja 3-4 KG a na stapu B je babuska od po kile.Pravilnije je reci (mozda) da na mestu savijanja naprave isti ugao nego ova moja greska- ista udaljenost od ose stapa. U tom slucaju meri predjeni put i zakljuci koji je stap brzi. A sto se tice one druge brzine- brzine smirivanja vrha- Pa ako su stapovi istog kvaliteta pre ce se smiriti vrh stapa sporije akcije. On se savija na krutom debelom delu, koji se momentalno ispravlja, a vrh koji se jedva i pomerao (ako se uopste i pomerao)u toku savijanja, jednostavno uz mozda titraj dva ostaje umiren, dok stap brze akcije jednostavno i radi samo neznijim vrhom koji po naglom smirivanju nastavlja da radi i malo duze. Pojam brzog stapa kod nas CD blue rapid je po akciji MEDIUM. Pocetna tacka savijanja je oko spoja.Za super brzu po akciji Daiwu AWS-pogledaj joj samo konus sve ce ti biti jasno-najizrazeniji koji sam video u zivotu svi kazu da nije narocito dobra (naravno daleko od toga da je neupotrebljiva) za jigovanje jer je ''cuj spora'' ima previse glindzav vrh- imao sam je, u pravu su totalno sto se tice opisa, samo brkaju terminologiju.

Nije obavezno da mu je potrebna ribetina. Štapovi na slici ne moraju da budu iste snage, Akcija  - način savijanja štapa ne zavisi od snage štapa. Na isti način mogu da se savijaju  i štap manje i veće snage. Od snage štapa samo zavisi kolika će sila biti potrebna da bi se savio. A ako su štapovi iste akcije saviće se na potpuno isti način.
Akcija štapa zavisi jedino i isključivo od konusa (ili konstrukcije koja imitira konus) i ni od čega drugog. Konus određuje formulu po kojoj će se štap savijati.
Brzina vraćanja savijenog pa puštenog vrha je opet stvar za sebe. Ovu brzinu ne treba mešati sa fast ili slow akcijom.Zapravo postoje tri brzine vrha štapa; brzina kojom će savijen pa pušten vrh stići do nultog položaja, brzina kojom će vrh potom oscilovati i treće, brzina smirivanja vrha (potpuni prestanak oscilacija). Ali ovo spada već u dinamičke osobine štapa a uglavnom zavisi od mase koja osciluje pa je tako zavisna od težine dela štapa koji osciluje a ova je opet zavisna od upotrebljenog materijala, težine sprovodnika ...itd.

Drugo, nije interesantan ugao na mestu savijanja jer se to ustvari ne zna gde je. Interesantan je ugao vrha savijenog  štapa u odnosu na uzdužnu osu koja prolazi kroz dršku i vrh nesavijenog štapa. Na skici u prethodnom postu je to ugao ,,alfa". Očigledno je da fast štap (A) ima veći ugao nego slow (B). I to je jedno od merila akcije štapa. Da bi upoređivali uglove vrha, štapovi moraju da budu savijeni na istu meru; 1/3 sopstvene dužine. Na sledećoj slici je jasno pokazana zavisnost ugla vrha (AA – Action Angle) od akcije štapa.



Vidite li onu debelu liniju koja ustvari pokazuje ugao vrha štapa na slici, to je ustvari slamka – kazaljka koja je prikačena na sam vrh štapa i pokazuje njegov ugao (koji je ustvari tangenta na krivinu vršnog dela. Bez nje teško bi se odredio ugao samog vrha, jer vrh je samo jedna tačka a ugao između tačke i prave ustvari nije moguć).

Mozda sam preskocio neki post gde se moje naredno pitanje objasnjava. U vecini slucajeva pominjete akciju od-do gde mi je skroz (skoro) sve jasno. Medjutim, na saranskom stapu od 3 libre nigde ne pise koja je donja granica? Mislim na preciznost, daljinu i sve drugo sto ste naveli. Znaci li to da sve ove stapove treba odmah maximalno-optimalno opteretiti?


Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

U jednom prethodnom postu sam opisao test makedonskog reprezentativca u saranolovu. Stap koji je testirao je najvecu preciznost uz optimalnu daljinu je pokazao na oko 10% ispod deklaracije. Da li je kod svih stapova tako, ili je taj stap malo precenjen od strane proizvodjaca- ne znam. Nisam sarandzija, ali mi je logicno da se saranski stap opterecuje optimalno. Gadjaj u metu, a da li je meta blize ili dalje, zar je vazno, zasto bi smanjivao tezinu tereta. Nisam strucan, ali sam od dobrih sarandzija cuo, da olovo samo treba da kontrira dok se ti izlezavas-inace dok dotrcis do stapa da das kontru, ode riba. U tu svrhu se uvek postavljaju maksimalno teska olova koje stap mioze da podnese. I onda mi je i logicno da je donja granica opterecenja nepotreban elemenat u deklaraciji na stapu za moderni karping.

djimisha77,
Nigde nisam spominjao ,,akciju od - do" već težinu bacanja od - do.
Mnogi ova dva pojma mešaju pa je i cela tema počela od toga.
Međutim, možda si napravio lapsus pri kucanju teksta.

Štap 3lb optimalno baca 3oza. Tako kažu. I još neko kaže i da se mogu bacati tereti plus/minus 10%.
Po meni donja granica nije uopšte bitna jer nije ni opasna za lom štapa tako da se mogu bacati svi tereti ispod 3oza. Jedina posledica će biti proporcionalno kraći dobačaj. Za terete iznad 3oza dobačaj raste ali i rizik od loma takođe raste. Tako da je najsigurnije držati se 3oza.
Koliki je rizik od loma i na 3oza nije poznato jer proizvođači ne daju taj podatak.
U mehanici postoje pojmovi Čvrstoća, Granica elastičnosti, Dozvoljeno opterećenje  i Stepen sigurnosti.
Kad se projektuje lift onda je stepen sigurnosti iz razumljivih razloga 1:10. Kada je štap za ribolov u pitanju onda je ovaj stepen sigurno mnogo manji. Koliki, proizvođači ne deklarišu pa je uputno pridržavati se 3oza.