Nesto se mislim, a kada je ono sto u vodenom toku zelimo da ulovimo> smudj .....
U kom periodu godine je produktivnije nizvodno povlacenje, laksim dzig glavama tj. Niz vodenu struju, a u kom periodu godine je produktivnije povlacenje tezim dzig glavama- uzvodno?
Nizvodno sa lakšim glavama mi se pokazalo uspešnije u kasnu jesen/zimu. Zašto? Nemam pojma. Dal' ga zimi u hladnoj vodi mrzi da ga juri uzvodno ili je nešto treće voleo bih da saznam.
Periodi kad ima izobilje kedera i duga stagnacija i/ili opadanje, prvo ili bilo koje zamućenje koje ga aktivira, čamac ili obala, do sada se uvek javljali oni 3+ na taj uzvodni zabačaj. Tehnika je, kako bi ste se vi kolega Kajman izrazili, kombinovana "rusifikacija" sa nekim tipičnim džigovanjem uz malo više nežnijeg tviča nakon namotaja. Leto i rana jesen. Iskreno, ne dajem mnogo šansi stilu prezentacije, nezasluženo, obično pribegavam kad nemam nikakav udarac i to u svom žargonu zovem "lucky shot".
Neki moj trip je da sa ovim lelujanjem i tvičovanjem je smuđ u nekom periodu veće opreznosti ili je jednostavno lakše dobiti plen pa ovakve ponude koje mu idu pravo u usta doživljava kao, krimsonovskim jezikom, "easy money". A moguće je i da struna/predvez ostavljaju manji "trag" u vodi na bočnoj liniji pa teže prozre neregularnosti.
Za mene je prezentacija sa zabačajem uzvodno i puštanjem nizvodno dominantna zimi, ali naravno primenjujem i leti na mestima sa izuzetno jakim protokom - ne predubokim brzacima sa preprekama (kaskade, kamene gromade, ... gde iza svake prepreke može biti smuđeva (štukina) zaseda gde čeka šta će mu brzak doneti u usta. Dakle ne smatram "lucky shot-om" nego sa realnom nadom očekujem udarac skrivene grabljivice.
Ovo je naj interesantnije pitanje koje sam cuo u poslednjih 10 godina, mozda i duze. Izuzetno retko sam pecao djigom nizvodno a o ulovima da i ne govorim. Razmislicu o ovoj prezentaciji.
U svako doba godine je nizvodno povlačenje produktivnije, jer je prirodnije. Logično je da zalogaj ide nizvodno, a ne uzvodno. Pitanje je samo koliko je izvodljivo.
Poslato sa FIG-LX1 pomoću Tapatoka
Kako kome. Ja uveče kad stanem i ispod nekog svetla da gledam jata kedera ne videh nijednom da plivaju nizvodno.
Vertikala se radi nizvodno, a i vobler je efikasniji na nizvodno povlačenje, često. Uzvodno povlačenje je podjednako efikasno uglavnom u pomuti i velikoj vodi, kad je smudj izizetno napaljen i aktivan.
Poslato sa FIG-LX1 pomoću Tapatoka
Večerašnjeg smuđa sam po ko zna koji put ulovio u kanalu u koritu Save na nepunih 30ak m od obale, na dubini od 7-8 m i srednjem protoku dalekim zabačajem uzvodno u kanal i povlačenjem nizvodno kroz kanal na istoj distanci od obale. Pri ovakvom lovu na ovakvom terenu problem džigeraša, čak i onih iskusnijih, sa lepim rezultatima, ali koji su kao Bobiska uglavnom lovili bacanjem uzvodno a povlačenjem nizvodno je što moraju imati neuspešnih večeri uz znatan broj izgubljenih tvistera. Nije brz put za preći do rutiniranog vođenja pri kom strunom mora biti idealno upravljano preko štapa i mašinice da bi stalno bila na idealnoj zategnutosti koja sa jedne strane omogućava punu detekciju, a sa druge pravilan put kroz kanal bez približavanja obali. Previše zategnuta u momentu kreće ka obali, previše opuštena, gubiš detekciju i kačiš varalicu. Nikog ne potcenjujem i meni je trebalo vremena i izgubljenih mamaca i propalih izbačaja gde sam pre vremena morao završiti vođenje, iako sam te tehnike počinjao u vreme kada sam već imao kilometražu klasičnih povlačenja, ulovljene ribe i mislio da znam sve. Naravno i sad izgubim poneku varku ili dozvolim da mi varalica pre vremena krene ka obali. :bye:
I, naravno, sad znas da ne znas sve :ok:
Citat: Copetić poslato 19 Decembar 2019, 20:09:37
Kako kome. Ja uveče kad stanem i ispod nekog svetla da gledam jata kedera ne videh nijednom da plivaju nizvodno.
Kada bi kederi samo plivali uzvodno, ovi moji bi jednom stigli do izvora Save B ili Save D i počeli bi da se penju uz Alpe pešice :lol: Ali posle nekog pređenog puta oni se vraćaju, i to tako što jednostavno puste da ih voda nosi. Takve koji ne vibriraju, ne belasaju je nama najteže uočiti. Smuđu verovatno nije toliko teško. Usput, jesi li nekada video da puževi, glisturine, pijavice i tako ti proteini koje smuđ takođe jako voli plivaju uzvodno?
Niko nije rekao da plivaju SAMO uzvodno. Plivaju u oba pravca, ali nama su vidljivi samo pri obali i u plicoj vodi, a tu uvek idu uzvodno. Za glisturine i pijavice ne znam, ali recni puz ima radijus kretanja, za ceo svoj zivotni vek, prosecno oko 24,7 metara, ne racunajuci primere i izuzetke gde ga neko dohvati i zafrljaci u 3 lepe. Tu se izleze, zivi, razmnozava i biva pojeden ili ugine. Njega voda uglavnom ne nosi, jer je prilepljen za kamen. Upravo zato smudj u 99% slucajeva napada svoj plen jureci ga uzvodno ili ka obali. Retko kada nizvodno ili od obale ka matici.
Ranjeni i bolesni kederi plivaju nepravilno nizvodno pa ih predatori samo dočekaju na zub bez po muke osluškujući vibraciju koja im se približava i postaje sve intenzivnija. Za soma varke uvek zabacujem uzvodno i završavam povlačenje pod 90 stepeni u odnosu na tok. Uzvodno samo kad lerujem u jakoj struji...
Kada riba pliva uzvodno da li se kreće ili možda stoji? I da li riba koja pliva uzvodno može da se kreće nizvodno?
Fizika, šesti razred osnovne...
Citat: ibanezi poslato 20 Decembar 2019, 01:36:28
Usput, jesi li nekada video da puževi, glisturine, pijavice i tako ti proteini koje smuđ takođe jako voli plivaju uzvodno?
Ne znam da li sam ih ovde ikad video, iskreno.
Ajd' opet da se vratim na ono što napisah. Nisam dao tehnici mnogo šanse osim kad iz neke dosade radim vertikalu iz čamca ili kad jednostavno "neće". To sa nošenjem ne osporavam. Prepreka mi je i to što uglavnom idem na terene gde baš ima krša i tu je mnogo llše spasiti varalicu kad je vodjena uzvodno nego ovako nizvodno.
Za tepsije i terene sa ravnomernim tokom i kanalom na pun izbačaj sa obale imam jedan drugi "ruski" sistem montaže koji bi verovatno mogao i nizvodno da se prezentuje:
(https://i.ibb.co/zn6bh2c/D8-CE10-AA-C6-C2-48-DD-8-D4-D-4-E4-AFA01-E244.jpg)
Na predvez sa olovom stavljati uvek tanji monofil jer kad se kida lakše je samo zameniti olovo koje je negde zapelo. Uvek malo teže olovo od onog koje bi koristili normalnom džig prezentacijom, recimo ako idu glave od 11-14gr ovde se stavlja 18-25gr olovo.
Zna li neko sta znaci "Отводной" na ruskom?
:cheesy:
Ja verujem da je "Draga Saveta" to već progoooglala, međutim ... ućero si joj stra u kosti bitango bačko-palanačka ... pa eto ti, sad pričaj sam sa sobom :cheesy:
Ozbiljno pitam, translate se zbuni na ruskom pa i kicmu nazove seam... izgubio sam poverenje unj.
:cheesy:
... a sam sa sobom pricam bez prestanka i uglavnom sam grub i neprijatan. :cheesy:
A mene stvarno zanima da li mi uopšte lovimo džigom tog smuđa koji lovi te kedere koje možemo videti da plivaju pod površinom uzvodno, a možda i nizvodno ili nekog drugog :question:
/:smajlikojimislidagorenavedenopitanjedajeodgovoripokazujepalacgore:/
Citat: jiggybaw poslato 20 Decembar 2019, 09:38:46
Zna li neko sta znaci "Отводной" na ruskom?
:cheesy:
slično kao i na srpskom...npr odvodni kanal a što se ribolovnih montaža tiče fotka sve govori naravno.
(https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSvogyicfa9UlTJGeXUf18XO8ApYUaIGDW3NWCWk1NTTOFOAV8G&s)
Isto mesto, isti protok, isti silikonac: uzvodno sa težom glavom se kreće skokovitije, sa jačom vibracijom. Nizvodno sa lakšom glavom mnogo ravnomernije i sa mirnijim radom. E, sad, da sam smuđ, bilo bi mi jako sumnjivo da u januaru, u ledenoj vodi vidim plen koji se kreće uzvodno i veselo skakuće gore-dole... To je neka moja logika...
Citat: ibanezi poslato 19 Decembar 2019, 22:57:41
Večerašnjeg smuđa sam po ko zna koji put ulovio u kanalu u koritu Save na nepunih 30ak m od obale, na dubini od 7-8 m i srednjem protoku dalekim zabačajem uzvodno u kanal i povlačenjem nizvodno kroz kanal na istoj distanci od obale. Pri ovakvom lovu na ovakvom terenu problem džigeraša, čak i onih iskusnijih, sa lepim rezultatima, ali koji su kao Bobiska uglavnom lovili bacanjem uzvodno a povlačenjem nizvodno je što moraju imati neuspešnih večeri uz znatan broj izgubljenih tvistera. Nije brz put za preći do rutiniranog vođenja pri kom strunom mora biti idealno upravljano preko štapa i mašinice da bi stalno bila na idealnoj zategnutosti koja sa jedne strane omogućava punu detekciju, a sa druge pravilan put kroz kanal bez približavanja obali. Previše zategnuta u momentu kreće ka obali, previše opuštena, gubiš detekciju i kačiš varalicu. Nikog ne potcenjujem i meni je trebalo vremena i izgubljenih mamaca i propalih izbačaja gde sam pre vremena morao završiti vođenje, iako sam te tehnike počinjao u vreme kada sam već imao kilometražu klasičnih povlačenja, ulovljene ribe i mislio da znam sve. Naravno i sad izgubim poneku varku ili dozvolim da mi varalica pre vremena krene ka obali. :bye:
Mislim da se nismo razumeli. To sto si opisao (bar po meni) klasican je pristup djigovanju; stanes na obalu, bacas na (gledano na casovnik) 11 satu, preklopis masinu cekas da propadne, sve je zategnuto i polako ga lerujes dok ne stigne do naj dalje tacke kada moras da pocnes da privlacis varalicu ka sebi.
Vise me interesuje povlacenje djiga nizvodno od pocetka do kraja. Na to sam mislio kada sam napisao da do sada nisam imao uspeha. Vobler, leptir, kasika... da ne nabrajam vec je nesto sasvim drugo.
Spojene poruke: 22 Decembar 2019, 10:11:50Na to sam mislio, Aqua pretpostavljam da taj pristup prolazi kada pecas iz camca. Sa obale sam pokusavao mnogo puta ali nista.
Da, džigujem isključivo iz čamca, zaboravio da napomenem... Hvala na opasci...
Bobiska ne znam da li ja razumem to 11 sati. Meni taj moj izbačaj više liči na recimo 9, možda i manje uzvodno, a privlačim kada varalica dođe na 1 po časovniku, ako ja stojim na 6 po časovniku. Da imam multić kako mi reče jedan kolega mogao bih i da privlačim kad dođe na 3 recimo. Probao sam kada mi je kolega to rekao, međutim sa mašinicom sa otvorenim preklopnikom i kontrolom strune prstima je to mnogo teško izvesti za razliku od multića sa otvorenim preklopnikom gde palcem koji ionako stoji iznad kalema to radiš. Samo ne znam da li bi multićem uspeo da izvedem tako dugačak izbačaj sa relativno laganom glavom kakav mora da se izvede. Da bi varalica pala u kanal na daljini od 25 - 28m od obale pod uglom od 40-45 stepeni od mesta izbačaja, hitac je verovatno bar blizu 50m ako ne i više. Ne znam jer voda vara odokativnu procenu. Prezentacija, put u zoni udarca koji varalica prelazi konstantno paralelno sa obalom je odokativnih 30ak m, kada prođe pored mene baš negde oko 1 po časovniku zbog teške mogućnosti da ga pustam dalje namotavam, ne pravim lepezu jer ne očekujem udarac po izlasku varalice iz kanala prema obali. Naravno može da se desi, ali ne dangubim, jer se dubina ispred kanala naglo smanji i udarac u toj plićoj zoni bi više bio slučajan nego pravilo. Možda pre neka štuka gladalica. E sad, ne znam da li je to lerovanje. Ja sam mislio da je ovo što pišem povlačenje nizvodno, lerovanjem samatram nešto drugo, pojma nemam, možda grešim u nazivu. Lerovanjem sam smatrao izbačaj u tok pravo ispred sebe ako sam na obali ili tih 11 sarti kako kažeš i bez namotavanja džigovanje gde tok zateže strunu i pravi lepezu dok ne baci blizu obale ili iz čamca izbačaj nizvodno gde džigujem ne namotavajući gde posle mog povlačenja tok zateže, nosi džig u propadanju i faktički džigujem u mestu, a mogu čak i da otvorim preklopnik i da pustam da mi tok odnosi džig od mene dok kontrolišem strunu među prstima jer je u ovoj situaciji to lako, tok sam drži paralelu sa obalom tj u linearnoj pravi sa čamcem.
U pravu si nisam se naj preciznije izrazio. Hajde da se nadjemo na pola puta pa da kazemo na primer da je to pustanje djiga paralelno sa obalom ili vec tako nesto, pomozi brate i ti :lol:.
Nemam ništa "antiprotivno" :lol: :thumbup: Jedino što nije puko puštanje, jer ja sve vreme džigujem. Pri svakom kontaktu sa dnom ja dižem džig, ali pazim da ne približim, da ne skrenem sa paralele.. Zato je tako teško. smiley033
Bice lakse ako vezes duzi i deblji predvez.
Jeste pitanje je kompleksno, a zato odgovor svi zajedno i trazimo.
Pod raznim uglovima varalica DRUGACIJE SECE VODU i drugacije prilazi mikrolokaciji - jasno je da se, povlacenjem pod odredjenim uglom, u recnom toku i vibracija menja!
Eh da-camac. Camdzije na plovecim objektima... suvise su pokretni i okretni, pa ako im se cejfne mogu da barataju sa svih 365 stepeni. I to ne samo horizontalnih nego i vertikalnih, ha ha ha... Dakle, ako lovite iz camca u velikoj ste prednosti. Tacka!
Nizvodno povlacenje za one koji love sa obale, bilo da je u pitanju stajaca voda ili recni tok. Hmmm, a na spicu nekog 'rta? O.K. ipak, za recni tok i "standardnu lokaciju" karakteristicno je svega par uglova.
U ostalim mesecima, svakako, ali cak i u veoma hladnoj vodi – zimi, ako na istoj lokaciji nema ulova kod standardnog zabacivanja i polvacenja, preporucljivo je da se odredjeni silikonci povlace nizvodno. Nizvodno povlacenje zahteva laksu dzig glavu i svakako ce da ublazi vibraciju, to se resava nekim meksim silikoncem...ali to su specificne situacijie koje uz dodatne nijanse u tehnici zaista uzrokuju sasvim solidan procenat napada kod nizvodnog povlacenja.
E to su situacije koje nas zbune. Zasto sada smudj napada ovako, a nije hteo onako. Da situacija bude jos problematicnija nama na lokaciji izgleda kao da se nista nije desilo tj. promenilo, a definitivno se promenilo, samo sto... to sto se promenilo, jednostavno previdjamo.
Medjutim, nezavisno od godisnjeg doba mnogi varalicari grese kada na istoj lokaciji stalno zabacuju i povlace silikonsku varalicu pod istim uglom I dziguju istom taktikom I tehnikom. Jasno, nije u pitanju nikakva navika, nego su bas na toj lokaciji i pod tim uglom, pre izvesnog vremena, lovljeni smudjevi.
Dobro, bilo je fino, ali evo danima se vec nista ne desava, a i taktika i tehnika je ista, ista silikonska varalica i isti ugao povlacenja. Naravno, kao sto je napomenuto, cesto je sama lokacija naizgled ista, pa nista ne ukazuje da je potrebna promena.
Promena da, ali kakva? U odnosu na mikrolokaciju ili na nesto drugo? Nesto se ipak na lokaciji i mikrolokaciji promenilo iako mi vidimo da je vodostaj, recimo u stagnaciji. Da li se promenila brzina protoka ili se pomerila granica svetlosti i tame, smer I brzina vetra- dubinsko talasanje, pridneni brzi odliv, atmosfereski pritisak, temperature vode, PH vrednost....manje je bitno, ako se ostane pri istoj taktici i tehnici.
Nizvodno u vecim lukovima, a pre svega... odignes silikonca vrhom stapa, par namotaja, pauza, par namotaja, pauza i takooooo......
Spojene poruke: 22 Decembar 2019, 19:38:45
Auh bre, kako isteklo vreme :sad: nestade cela stranica nastavka ovog teksta auuuuh.
Sad, sta je tu je pisacu ponovo nego super je sto ste se javili u vezi ove teme sa komentarima :thumbup: radujem se da nastavimo dalje.
Citat: ibanezi poslato 22 Decembar 2019, 15:51:24
Nemam ništa "antiprotivno" :lol: :thumbup: Jedino što nije puko puštanje, jer ja sve vreme džigujem. Pri svakom kontaktu sa dnom ja dižem džig, ali pazim da ne približim, da ne skrenem sa paralele.. Zato je tako teško. smiley033
Sve je zategnuto i u stalnom smo kontaktu sa varalicom, to se podrazumeva jel da nismo djig se odmah kaci i :bye: ode mast u propast. Ako je voda malo brza ovo zna da iziskuje dobru koncentraciju tako da ispada da se covek takmici sa samim sobom pa mu tu smudj skoro i ne treba a dva tri sata prodju za tren oka.
Hvala ljudima koji svoja iskustva povodom ovakve prezentacije dele nesebicno. Da znam da ljudi hvataju ovako, znam, da sam ja hvatao nisam, jos.
Hvala profesoru što je odvojio vreme, a siguran sam da će taj novi post biti još bolji od onog koji je nestao. :clap2:
E,sad, nazad na temu. Lepo reče gosn Kajman: previše nepoznatih u toj jednačini: protok, vodostaj, pH, aeracija, atmosferski pritisak, tempertura vode,količina svetlosti...A prva nepoznata da li je još uvek tu.
E,sad, uzmimo da je mangup tu ali se promenio samo protok, da krenemo od njega. Protok može da se poveća i kod rasta i kod pada vodostaja, a može i u zvaničnoj stagnaciji (neposredno pred pad ili rast). I smuđ će sigurno da reaguje na promenu. Da li to kako će smuđ da reaguje zavisi od toga čime je izazvano to povećanje protoka? To je pitanje na koje još uvek nemam odgovor, a zanima me.
Naravno, ne mislim da ekstremne promene pri naglim padovima i porastima vodostaja, tada sigurno menja lokaciju.
Citat: jiggybaw poslato 22 Decembar 2019, 17:29:09
Bice lakse ako vezes duzi i deblji predvez.
Kapiram te, ali ne mogu više od pola metra. Po mraku lupam spojku o vršnu kariku, a to me nervira. :veryangry: A ne mogu ni deblji od 030. Kidao bih cele predveze i skenjao mesto i putanju. Ne gubim mnogo, ali danas jedan, sutra 2, prekosutra ... za nekoliko dana bye. Kvalitetan, pa mi se ipak desi i da mi pukne iznad spoja sa PP15lb što znači da je to max maximuma.
Nizvodno povlacenje
Sto se uzvodnog povlacenja tice tu je jasno svi ga koristimo u 90 posto slucajeva, ali ponekad ne samo da je moguce nizvodno povlacenje vec ponekad i jedino tako mora.
Recimo, nizvodno povlacenje je opravdano ivicom priobalnog platoa. Svakako kada je nagla promena iz plicaka u dubinu, tako da silikonac dok nosen vodenim tokom tone niz strminu-kosinu dna tj. Prema recnom koritu, u suprotnom ako ga prezentujes uzvodno sa obale silikonac udara u odsek tj.ivicu platoa ulazi u mulj i cesto moras da kidas posto se zaglavi.
Isto vazi i kod stepenastog terena ako povlacis uzvodno udari u prvu stepenicu pa drugu pa trecu, ako uspes da da dovuces do trece.. ..
Granica svetlosti i tame je cesto na kosini prema recnom koritu. Smudjevi su na samoj granicu u mraku i posmatraju vidljivu < uzvodnu kosinu tj. sta im tok nanosi. Silikonac nizvodno u vidljivom delu tone prema njima. Uzvodno izlazi iz mraka pod odredjenim uglom u svetliji deo i odlazi u plicak gde smudja nema.........
Nizvodno je potrebno Isto kao i kod prepreke u vidu zida koji tone ka sredini toka. Eh da konfiguracija terena i prepreka. Uzvodno-nizvodno.....he he...Ovo je bas kompleksno pitanje.
Interesantna je i brzina protoka. Ona dokazano diktira agresiju smudjeva. Sto je protok brzi to je i smudj agresivniji. Sto puta sam se uverio da pojacanje protoka direktno utice da i smudj bude aktivniji.
U principu nizvodno podrazumeva laganu glavu i sad, ne bas duplo ali uglavnom veceg silikonca.
Dan, noc
Da ovo je bas interesantno. Ako znamo da smudjevi u jatu, hajkaci-lovci – napadaci, kada krenu u lov.... ono u sumrak plivaju blize povrsini napadaju sitne ribice, recimo haublere. Izgrizu ih, ubijaju, ali ih ne gutaju negu pustaju da potonu na dno. Kada se hajka i lov zavrsi onda se spustaju na dno plivaju nizvodno i jedu one koji su popadali na dno. Ovu situaciju narocito koriste oni krupni oportunisti koji koriste ove hajkace da love umesto njih, a cesto hajkaci izgrizu i krupnije ribe koje ne mogu da progutaju, a njih bas mogu da protutaju ovi krupni oportunisti.
Promenu atmosferskog pritiska riba oseti kao pocetak opadanja ili porasta vodostaja. Ako se nije sklonio sa tog dela toka onda je i dalje tu, ali se drugacije ponasa.
Rekosmo nije smudj uvek na dnu. E napisah negde jedan tekst o dijatonalnom povlacenju, bilo iz camca ili sa obale. Kod dijagonalnog nizvodnog povlacenja silikonac se duze zadrzava u odredjenom sloju vode tj. Na odredjenoj visini u vodenom toku.
Nizvodno povlacenje- kada se silikonac, ali i ne samo silikonac vec treba reci varalicu, vobler kasika leptir i dr. povlacimo u smeru struje je zaista produktivnije od uzvodnog... u rasponu od 1-10 ----7:3= je u korist nizvodno. Bas zbog tog duzeg zadrzavanja u istom sloju tj. Istoj visini, moguce je prezentovati i u najjacoj vodenoj struji. Uzvodno povlacenje u jakoj struji izdize dzig i odnosi visoko iznad smudjeva, dobro, mozda smudj i hoce, ali nije uobicajeno da smudj u jakoj struji snazno zasprinta uzvodno i prema povrsini za varalicom. Brzina vodenog toka.........da pa dobro nizvodno uopste nije greska ako povlacite mozda malo brze od brzine toka. Smudj nema problema da ga stigne, ako je sed tj. Silikonac duplo veci od uzvodnog.
U brzem toku rekosmo da je smudj akvitniji, a aktivan smudj nema mnogo problema da sustigne i zagrize sheda koji ide malo brze.
Brzina povlacenja..........he
Ima puno jos da se pise o ovome, ali moramo nesto da u startu razjasnimo. Vertikalo, dijagonalno, nizvodno iz camca i varalicarenje sa obale. Zato se zapazanja i iskustva razlikuju pa nije zgoreg kada se da komentar da se napomene */ja lovim iz camca odnosno ja lovim sa obale/.
U toku, a sa obale, zbog prepreka i konfiguracije dna, varalicar je dosta ogranicen tj mnogo je teze varalicariti sa obale negooooooo! Da.
Spojene poruke: 26 Decembar 2019, 12:04:41
probao juce nizvodno i eto funkcionise :cool:
(https://i.postimg.cc/dt3p0CB2/PC250016.jpg) (https://postimg.cc/CzymPz95)
Spojene poruke: 02 Oktobar 2020, 12:37:24
Ha, pod ovim nalovom svasta moze da se podrazumeva i pese....Tako, na primer, pre neki dan dodjosmo na jedan teren da lazemo smudjeveeee.......E, i sta bi? Par zabacaja pa menjaj silikonca /znam, nije dobro ako se to radi svaki cas, ali dobroooo/ i tako menjaj- bacaj - vuci i vuci i vuci i nista! Gleda drug vodu */u smislu citanje vode, kao sad ce on da procita teren/ gleda, gleda i kaze: Pa Ja ovde ne vidim ništa? A ništa se i ne vidi nikakve promene na povrsini, a ni kedera nigde nema. E sad koj ce ga znati ima li ili nema? Međutim, onako usput mi kaže aaaaaa kad eto ničega nema da li vredi namirisati vodu pa da smudjevi dođu na ovaj teren? Čime si ti onomad mirisao vodu na Karašu i napravio pomor medju stukama? Hmmmm.......paaaa da, Karaš nekada reka sada kanal...Karaš; beli tvister-crveni repic , lagana glava 8gr. prethodno kockica sundjera natopljenog; usirena krv, riblje ulje, ulje iz kutija sardina, kantarion ulje, valerijan kapi, i još po koja flašica arome za dipovanje, vanila jagoda tuti fruti plava skoljka.../namirisao nekih desetak metara trščaka preko puta/. Zabac pored same trske pustim da sve »lagano legne« na dno. Sledi lagano /nikako prebrzo/ konstantno povlačenje od jednog meta i udarac. Moji drugari lovili iz gumenjaka /za mene nije bilo mesta/ na spinere i foksove nahvatali su ali morali su da veruju i »svojim ocima« kasnije. Da ne bude zabune nisam ja to namerno smutio, zeni dojadile flasice pa sve preručila u jednu.
I sad, nešto razmišljam, recimo kad se ništa ne dešava, vredi li u tu vodu tj. na taj teren ubaciti neki miris tj. "namirisati teren"?