Kažu Englezi kako su oni izmislili pecanje na dlaku, e ja moram da ispričam jedan događaj koji se dogodio odrilike deceniju pre nego što su to izmislili englezi (oni kažu da su to izmislili osamdesetih a ovo se dogodilo sedamdesetih.
Imao sam jednog prijatelja cigana (roma) koji je po mom skromnom mišljenju jedan od najvećihh ribolovaca koje sam ja imao prilike da vidim on je inaće već odavno napustio ovaj svet verovatnonegde gore lovi ribu. kratko još o njemu, imao je dosta dece nisam uspeo dda ih prebrojim a izdržavao ih je i školovao uglavnom od ribolova i to isključivo na pecaljku napr. ovo sad može da izgleda nestvarno ali ako je pecao mrenu kod Žeželjovog mosta (Novi Sad je u pitanju) u danu je hvatao u proseku četrdesetak mrena. Penzioneri bi stajaliiza njega na bentu i kao da su u prodavnici poručivali, jedan je hteo mrenu od kile jedan od tri a ako bi se pojavio kupacc za onu od pet e taj bi imao prioritet jer normalno veća je kinta e moj pokojni Bela (tako se zvao bio je u stanju da svakom ispuni želju tačno je znao gde su koje po veličini locirane. Mogupuno da pričam o njemu a to mogu da potvrde i oni koji su gaa poznavali. E da dlake... jednog dana naiđe kod mene, otac mi je držao auto- servis i povremeno bi Bela navratio da zaradi neki dinar čineći mom ocu neke usluge, ja sam inače kod oca izučio zanat i tada sam već bio momak mislim da sam tada bio kalfa no to i nije toliko važno za ovu priču, kaže meni Bela " ej gane razbijali su šarana kod Subića (postoji i danas to naselje na dunavu i neznatno je veće od tih 70 tih godina) prošle nedelje ajde da skoknemo da napecamo šarana" Ja nisam baš nešto raspoložen da idem na takve informacije jer to obično bude " E do pre neki dan je razbijao" a kada dođeš ni š od šarana. Mislim da se to događa istovetno i dan danas. E zbog toga ja izbegavam da odlazim na osnovu kasnih informacija ili što je još gore upecaju se dve tri ribe a komentari budu u stilu " Ubiše ribu " Ali tada popustih Belinom nagovaranju i mi odosmo na pecanje, dođemo na Subić ima jedno pet šest upornih pecaroša od kojih jedan za divno čudo ima u čuvarki šarana ooko kilograma (čortan) kaže udario mu jutros oko sedam, od onda ni pipanja. E moj Bela ode do pribora i poče nešto da montira,ja znatiželjan priđem da vidim a on nanizao na tanak najlon dva zrna kukuruza i vezao uz udicu. Pitam ga ja šta sa tim misli da radi a on mi kaže pa da pecam šarana. Ja pomislim da je čovek odlepio i da sada pokušava da me isfolira zato što smo došli a šaran neće ni da pipne. No ja se udaljim od njega i zabacim na kllasičnu montažu ali verovatno nije prošlo ni pola sata a moj Bela zamara ja pritrčim i podmetnem meredov šaran od oko dvaipo kg se našao u njemu krajnji bilans do popodne je uhvatio još četiri šarana od kojih je jedan bio blizu 6kg a jedan je bio čortan (ispod kile) tog je i vratio u dunav uz komentar taj treba još da raste gane e a onda će biti druga priča. Interesantno je da iz raznih jezera i zatvorenih stajačica nije vraćao nazad čak ni manje šarane, toje uglavnom radio na reci ili na vodama koje imaju direktnu vezu sa istom, on je imao neku njegovu cigansku filozofiju. Tog dana ja nisam imao ni jednog šarana uhvatio sam na šaransku noklu samo dva krupnija meleza ali nikako nism mogao da dođem sebi od te što reče Bela " stare ciganjske tehnike" gde je to i kad naučio nism ga pitao, iako mi je sve uvek hteo da kaže i pokaže, napr. prd smrt uhvati između dva mosta soma od 65kg ja čujem i odjurim da vidim ribetinu no Bela ga većprodao restoranu u ribnjaku nevidoh ribu ali nađem Belu i pitam ga kakva je bila borba no on izbeže razgovr jer je bilo tu nekih ljudi no kada smo se udaljili on mi kaže da je ustvari zapeo neki debeli najlon na kojeg se nahvatalo gomile đubreta a na kraju tog najlona je bio izmoren som kojem su iz usta visile još dve varalice na nekim parčadima tanjeg najlona.
Eto nije moraoo da mi ispriča istinu jer kasnijih godina sam slušao prriče od navodnih očevidaca kako su gledali i pommagali šta više u toj ljutoj bitki a ja sam mudro čutao i klimao glavom ali pošto postoji ona zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju tako i ja ispričah ovo. Eto kakav sam ja da bih ispričao o pecanju na dlaku da su ustvari englezi pokupili fazon od nekog cigana ja ispričam usput još par priča, ali oprostite naratoru možda se nekom isvide moje naracije. Imam ja toga pun kufer. :tongue: smiley001
Neznam da li su prvi englezi izmislili pecanje na dlaku, ali, ocigledno bili prvi da o tome pricaju. Da je u to vreme pokojni Bela imao ideju da to prikaze u nekom casopisu, bila bi danas druga prica. :takoje:
to si 100% u pravu,prvi se raspricali u novinama i sve prepisano njima,mozda jesu a mozda ne,a ko je 1 poceo pecat na dlaku to ostaje tajna :takoje:
Kad smo kod toga ko je prvi, to je verovatno bio neki čudak, imam ja priču i o tome. Kad sam bio momak odlazio sam i onda na pecanje uglavnom na šarana u to vreme sam se družio sa jednim Batom koji je baš bio čudak ali i on je znao da iznenadi nekim njegovim idejama. Pecali smo jednom šarana u šinter-haglu na plovak, i posle par sati upornog čekanja nismo imali ni pipanje kad će Bata kao da se prenuo iz sna "znam šta je problem" izvuče jednu pecaljku prediže dubinu za oko pola metra i nanovo zabaci. Pero je normalno ležalo na vodi a ja sam u sebi mislio da je ovaj odlepio međutim Bata mi je samo kratko odkomentarisao "sad ćeš videti" nije prošlo ni petnaest minuta njegovo pero koje je mirno ležalo na vodi uspravi se poče polako da se kreće i poće da odlazi pod vodu Bata udari kontru i posle kraćeg zamaranja izvuće šarana oko dve kile. Da nedužim priču tog puta smo uhvatili po par šarana sada se baš i nesećam tačno ali to i nije važno, važno je da smo sve toga dana uhvatili na taj fazon tj predizanjem dubine. Dosta godina kasnije sam počeo da kapiram zašto se to događalo tada i na takav način pecanja koji sam dosta puta primenjvao od tada. Još jedan deo o Beli cigano apropo ove priče. Idemo Bela i ja jedan dan i sretnemo njegovog prvog komšiju isto rom traži mu komšija para na zajam, Bela mu da ali ga upita zašto neide da zaradi a ovj kaže kako eto nije uspeo da nađe ništa tih dana, našto mu Bela reče " pa što nisi otišao da napecaš ribe ,pa eto ti para" našto njegov komšija reeče kako nezna baš tako dobro da peca. "Dođi do mene sutra idemo zajedno u ribolov" od tada viđam njegovog komšiju Belinog i svi koji ga znaju tvrde da je jedan od najboljih ribolovaca iako ima skroman pribor gde on peca danas tu je sutra obavezno gužva ali ti momci koji vide da je on nahvatao ribe baš se neproslave, jer ipak nešto treba i znati. "Napij se bićeš sretan jedan dan, oženi se bićeš sretan bar godinu, nauči da pecaš bičeš sretan ceo život" Kineska poslovica u malo slobodnoj interpretaciji. :takoje: :thumbup: smiley033
Spojene poruke: 30 Maj 2009, 21:42:38
Inače Neski gledam tvoje slike i vidim da si ti već jedan rasan lovac na šarane,a do tog zaključka dolazim čitajući i tvoje komentare. mogu ti reći da sam malo i ljubomoran što nemogu malo na pecanje u Francusku, ali šta je tu je. :sad: :bye:
Uh dobra ti je priča Baćko :ok: samo ima jedan mali problem prije par decenija je bilo deset puta više ribe i to je dokazano o tome se radi, nije se gledao ni vodostaj ni mjesec ni doba dana ribe je jednostavno bilo u izobilju ali sada mi izmišljamo i pravimo nauku oko ribolova prvi sam puta bio na Dunavu kad sam imo 14 godina jedva sam donio ribu kući, imao sam jedan germinin štap od 180cm i neki komad najlona od oko 30 metara ali ulovio sam puno korito razne ribe među njima i jednu kečigu od tada ju nisam ulovio ribe je sve manje i mi se prilagođavamo situaciji u tom je poanta :embarassed:
slažem se :tongue:
bambus za dubinku, germina za blinkerisanje i nikad prazne ruke, a klinac sam bio
Panonac slažem se u potpunosti sa tobom, ali ovaj rom o kojem sam pisao i dan danas hvata lepo ribu, jedino ga drugi pecaroši ometaju u tome. A što se pecanja tiče pecam još od vremena kada sam savijao špenadle od moje pokojne majke koja je bila šnajderka, a štap mi je bio leskov prut ako sam uspeo od komšije da se ogrebem meter najlona ja sam bio glavni u kraju, inače sam koristio običnu manilu bio sam sretan ako nabacim ponekad repšnur. Prvi bambus sam od oca dobio na poklon kada sam imao osam godina,komšiju pecaroša je zamolio da mi opremi štap za pecanje, pa iako je to bukvalno bila motka od nekih 4m debela na vrhu kao dobar palac ja mislim da tada nije niko bio sretniji od mene na svetu. Što se ribe tiče sve je vrilo tada od nje to je istina ali ako si pročitao o nekim mojim pokušajima da se vratimo na staro,mislim da će to biti in. smiley003 smiley001
Isto sam radio kad sam jednu udicu dobio na poklon onda sam ju čuvao ko kap vode na dlanu a bambus sam dobio kad sam imo jedno 12 ljetaa ovu germinu sam posudio tj dao mi ju jedan prijatelj da se malo pravim važan sve je bilo isto samo puno puno ljepše i zanimljivije :takoje:
Kada smo već kod germina upravo sam sa jedne stare germine skinuo mašinicu neki stari rival 2 i namontirao namotač (plastični) na koji sam namotao 0.60 mustad ajaku šok normalno stavio sam i jednu solidnu kormoranovu udicu 2/0 nju ču da ubacim u vatru čisto iz nostalgije onako sastrane da me podseća na prošla vremena. Jedina greška je što nemogu da nađem gvozdeni namotač jedini koji mi je ostao -zaturio sam ga negde, ali nije važno čim ugrabim vremena napraviču par komada. Da sada se ti pitaš šta ovaj spominje gvozdeni namotač ustvari to je da budem precizan namotač pravljen od mesinga ali koji možeš da koristiš slično kao da je mašinica u pitanju, znači možeš da zabacuješ bez razmotavanja najlona, a takođe možeš pri zamaranju krupne ribe da popuštaš najlona koliko hočeš. Po meni jedna od boljih stvari sa ribom imaš direktan kontakt ruke vode borbu sa ribom direktno osečaj tačan sto posto,i možeš da obeležiš gumicom ili u krajnjoj liniji posle neke borbe a pre toga si prebrojao namotaje na namotaču opet vratiš gumicu na isto mesto izabacuješ uvek u brucu na isto mesto. Ako nisi imao priliku da vidiš ili koristiš takav namotač objasniču ti. :wink: :cool: :tongue:
Ma ja to imam Baćko znam o čemu se radi i to mi stoji kao uspomena iliti suvenir jer ljubitelj sam starina pa to vrlo cjenim a i ostale stvari ne samo namotač a imaš na forumu stare mašinice pa pogledaj malo samo da ti kažem i rivalke imam dvije tri,i virove dvije tri ali ih nekoristim.
Malo smo skrenuli sa teme, ali admin će razumijeti.
Podelio sam temu. :wink:
Mislim da naslov odgovara započetoj priči. :wink:
mada bi više odgovaralo: pecanje šarana retro stilom :smiley:
Pikemanu opet hvala,ja nebih ni primetio da sam uplivao u novu temu,ponese me inspiracija. Što se tebe tiče panonac i pretpostavljao sam da znaš o kakvom namotaču pričam. Za takav namotač treba samo malo uvežbavanja ali zato posle radi posao, veruj mi da me ponekad nerviraju te mašinice za pecanje em su velike i kabaste em teške a pri transportu ko rogovi u vreći. Prosto dobijem želju da se potrudim napravim sve takve namotače i vratim se starom načinu pecanja, veči je užitak.
PS Nebih se složio sa nesa69, ja mislim da je ispravniji pikemanov pristup, iako retro deluje simpatično. :rlol: :tongue:
Nslov teme je vrlo dobro odabran i usmjeren na ribolov nekada davno i sada, mnogo se promjenili za nekoliko desetina godina i svima je jasno o čemu se radi :ok:
Evo naprimer nekada sam pecao na kukuruz a da mi zrno sedi u pola udice,što bi se reklo u sedlu, još jedan prilaz koji je po meni čak i bolji ato je da udicu provučeš pored zrna uz samu kožicu lično mislim da to i dan danas pali čak mislim da je za nijansu bolje i od zrna na dlaci no ovo je ipak moje subjektivno mišljenje. Danas tj zadnjih godina retko viđam da neko tako peca ali mislim da se potkrala greška i da treba povremeno koristiti stare načine, e da neko će morati da obnavlja tu materiju a taj neko ću verovatno biti ja ( ako mi neko ne priskoči u pomoć, mislim na one vremešnije ribolovce jer neznam da mlađi poznaju materiju). Evo jedno vrlo važno pitanje- koje i kakvo zrno šaran najradije uzima, i kako najlakše to i proveriti? Ovo pitanje je uopšte i poteklo upravo iz tog starijeg prilaza ribolovu, noviji prilaz više podržava arome (što delom ima uticaja), a suštinski može čak da ga odbije na samom terenu. Evo kratkog prikaza, sedi kolega u čamcu do mene,(naslonili smo čamac uz čamac), na mestu gde godinama pecam šarana i uglavnom im poznajem navike iako je i to za diskusiju,e zabačen je jedan štap na dlaku sa dva zrna kukuruza ( bio je jedan kratak pokušaj) i drugi štap pored sa jednim kukuruzom u sedlu (sada nislim da sam trebao udicu namamčiti zrnom kroz kožicu navučeno na udicu), šaran uporno udara po štapu pokušavajući da skine kukuruz (80 posto da nije druga riba), ja komentarišem kolegi da je samo pitanje vremena kad će ga ubosti udica , našta mi on odvraća da treba da probam njegovo zrno sa mirisom školjke (inače je početnik u pecanju šarana i uglavnom sklon novoj eri pecanja), pristajem na njegov predlog ali samo zato da ga uverim da će šaran verovatno probati samo jednom i da će onda potpuno prekinuti da peca, našta mi je on otkomentarisao da ja po prilici umišljam stvari. No ja vadim pecaljku skidam ponuđeno zrno i kolegi dodajem udicu da on postavi njegovo zrno sa mirisom školjke, zabacujem na isto mesto šaran postupa upravo onako kako sam i rekao povlači jednom i ostavlja više se nejavlja. Kolega kaže da sačekamo on će to sigurno uzeti našta ja odgovaram da ćemo tu pecaljku ostaviti pa nek stoji ako treba dok nekrenemo kući no ništa se više nije događalo. Voleo bih da čujem vaše komentare na ovu priču ja imam neku izgrađenu teoriju na tu temu no voleio bih ipak vaša mišljenja možda ćemo zajedno bitii jači. Moju tezu će te ćuti kasnije. :tongue: smiley001 smiley003
saran zna i po nekoliko puta da se vrati na ponudjeni mamac,dok ga udica ne zakaci.
backo-ja verujem da tu nije bila u pitanju aroma,vec je saranu to bilo sumnjivo pa je odbijao da mamac ponese,znaci da je provalio da je zrno na udici drugacije od zrna koja su slobodna na dnu.gledao sam dosta podvodnih snimaka upravo takvog dogadjaja,gde saran pokupi sve oko mamca a mamac sa udicom je u vise navrata usisao i ispljunuo upravo zato sto mu je bilo neprirodno.na kraju kada je sve okolo pokupio dosao je na ono zrno na udici.mnogo sam puta na stapu registrovao upravo takve pokrete gde saran ispituje mamac,ali ga ja uvek ostavim neko vreme jer znam da ce se vratiti i poneti.
i sta je bilo na kraju,uhvati li tog lisca,sunce mu njegovo lukavo. :question:
Tog dana Damjane taj nije bio uhvačen jer pokušavao sam kolegi da dokažem da nepali svuda ponuda zrna sa mirisom školjke, posebno ne tamo gde su zastupljena čitava polja i grozdovi školjki, pošto šaran ima kratak fitilj u razmišljanju onog momenta kada je osetio miris školjki a već se nalazi blizu njih on će ostaviti ponuđenu celulozu iako mu je bila potrebna i otići da nastavi sa mesnom prihranom normalno u samom prirodnom ambijentu. Zbog takvih pojava treba se truditi da dobro upoznamo teren da bi greške sveli na minimum. Inače sama prezentacija zrna kukuruza je jako bitna, odlično si zapazio da šaran u gomili kukuruza nedira zrno koje je sumnjivo ( iako nekada nedira ni mnoga druga zrna u grupaciji,no o tome drugi put), ali dosta puta pošto pojede ostala zrna polakomi se i uzima i to sumnjivo zrno i tada obično bude upecan. Oko tog sumnjivog zrna mi treba nekada da mu pomognemo , e sada se verovatno pitaš kako. Povremeno treba bacati nanizana zrna na neki konac koji treba privezati za neki kamen i tako baciti tu gde i pecamo šaran uči da može otkinuti zrno i nema problema, e sada da bi još više poboljšao situaciju zrno kačiš na udicu tako što ga bodeš kroz kožicu, u nastojanju da uzme zrno udica ga vrlo brzo i bez većihh teškoća probada i on je upecan. Ako zrno stavljaš u sedlo udice onda gledaj da malo razvališ rupu da ono stoji prividno klimavo i opet je to čist pogodak, isto ti važi i za suvo zrno koje ćeš probušiti burgijom. Par saveta ako može... Prvi: biraj sitnija zrna, pre ih uzima - Drugi: izbegavaj da pored zabačene pecaljke sa zrnom imaš zabačenu i pecaljku sa noklom, uzeće zrno tek ako duže vremena pošto je skinuo noklu nedobije drugu. I treči: navikavaj šarana da može slobodno da se hrani naprimer bacaš u vodu zamešenu zemlju sa pokojim zrnom kukuruza ne da bude tvrdo nego baš kao da pereš čamac tj izbacuješ blato iz čamca u kojem ima zrna kukuruza, to uradiš dva puta u otprilike istom terminu znači u dva različita dana, a onda trečeg dana opet kao izbacuješ blato iz čamca ali ovaj put zabacio si pecaljke namamčene kukuruzom a u blatu nema zrna javi mi kako je bilo. Uz ovj treći savet slobodno prilepi i ono sa bačenim zrnima vezanih na kanapče, no to ustvari radi nevezano od ovog primera, to je samo zbog toga da ih naučiš da mogu doći do zrna uz određeni otpor. Ovaj put toliko probaj ovoo u praksi pa javi tvoja zapažanja , normalno da ovo važi i za ostaale vukove. :bye: smiley033
dobri saveti hvala probacu.meni se takodje dobro pokazao sistem sa mladim porenjacima zavezanim za neku ciglu,znaci uzmemo nekoliko klipova mladih porenjaka,a moze i kuvanih,zicicom ih zajedno prosnjiramo kroz tvrdu peteljku i vezemo za ciglu i bacimo malo pre mesta gde bacamo mamce.upravo je u tome poenta kako si ti opisao na kanapce,da se saran pomuci da skine zrno,pa posle dosta opustenije uzima mamac.desava mi se da posle par dana zakacim taj sistem i izvucem, kad ostale samo koviljke,zrna sva oglodana.
meni je pre neki dan udario jedan tek posle sat vremena ispitivanja mamca,nekoliko puta je samo pogurao hranilicu,i ode,jednom je samo lagano potegao i pustio,sat vremena posle je se vratio i poneo,nisam ga izvukao,otisao u krs,a bio je velik procenjujem desetak kila.mamac je bio 3 zrna starog kuvanog kukuruza.
da se nadovezem na tvoju gore pomenutu pricu o aromama.kod mene se desava da naprimer saran u razdaljini od par km radi na potpuno razlicite arome,npr kod mene je naj bolje na skoljku,a kod kolege par km dalje bije na beli luk,dok kod mene beli luk nepipa,a kod njega nece skoljku.tako isto pocetkom sezone kada sam pecao na plicaku tukao je na boile vocne,dok kada sam posle toga presao na dubinu,nije hteo da ih onjusi.evo sta meni savetuju neke kolege.ako aromatizujem kukuruz,npr sa aromom skoljke,hranim ga tim kukuruzom recimo nedelju dana,posle izbacim tu aromu i bacam samo kukuruz bez arome,a onda pecam na kukuruz sa aromom skoljke,tako da posto se saran vec navikao na tu aromu pre ce uzimati moj mamac nego kukuruz sa dna koji nije aromatizovan.posle samo svremena na vreme baciti po malo kukuruza sa aromom skoljke,cisto da ne izgubi naviku na tu aromu.
Citat: damjan poslato 16 Oktobar 2009, 11:27:32
meni je pre neki dan udario jedan tek posle sat vremena ispitivanja mamca,nekoliko puta je samo pogurao hranilicu,i ode,jednom je samo lagano potegao i pustio,sat vremena posle je se vratio i poneo,nisam ga izvukao,otisao u krs
Damjane, kako znas da se radi o istom saranu i da je on pogurao hranilicu :huh:
naravno da neznam dali se radi o istom saranu,izrazavao sam se u jednini posto mi je tako lakse.ali je verovatno bio u jatu,a moze biti i jedinka,jato je verovatno napravilo krug i kasnije se vratilo na hranu,gde je neki saran pokupio mamac.ali im se taj isti mamac prvi put nije svideo cim ga nisu pokupili.zasto je kasnije neki uzeo mamac,a nisu htali odmah ko zna. :question:
A ja pomislio da si postavio podvodnu kameru ! :cheesy:
Ozbiljno, pitam zbog toga sto sam imao vise puta priliku kada sam pecao blizu obali i u bistroj vodi, da vidim kako sarani prolazu nedaleko od mamka i ne reaguju uopste. Nekad se jedan od njih zaustavi (na kratko), da "baci oko" i da "pomerise" hranu - i posle toga ode. Tako se slicno desava i sa usamljenog sarana : kruzi oko prihrane i mamka i to nekoliko puta, pa otidne, pa se vrati malo kasnije, kao da se uveri da nema neka opasnost za njega. A nekad naidze grupa sarana i bez nimalo opreznosti navalu na prihranu, tada su obicno manji komadi (ispod deset kila) i odmah se prevaru na mamak.
Jedan od najlepsi dozivlaj mi je bio na Seni. Grupa sarana stoje blizu obali, pored betonskog stuba, priblizim se ja polako da me ne primetu, stojim povucen na obali iza njih. Izdrobim jednu boili i bacam ostatke nedaleko od njih. Posle kratkog vremena jedan saran se resi da isproba (pazljivo) ponudzenu hranu, ja nastavljam da bacam u vodu mali parcici (veci necu, da ih ne uplasim) i evo druga riba koja se priblizava, pa treca ! Proslo je pet minuta, sarani riju kao svinje na mesto gde je hrana, kada odjednom... vidim jednu ogromnu siluetu kako izlazi iz dubine - saran ! i to ogroman ! Sav nakostresen priblizava se, ostali sarani se odaljavaju od njega (izgleda neka nezgodna mrcina hehe). Stapovi mi nisu jos rasklopljeni, jedino meredov i dusek lezu na pod. Skoknem ja do ranca (desetak metra od tog mesta) uzmem jedan stap, postavim kuglicu na dlaku i, spustim montazu u vodu (vrlo) pazljivo (da se ne cuje udarac na povrsini vode) i to nekoliko metra uzvodno od toga kapitalnog sarana. Dubina je oko metar ipo. Ponovo izdrobim nekoliko boili i pocinjem da bacam, ali ovog puta "pravim put" od njega do zamke (montaze). Posle toga, postavim stap na drzac i cucnem iza njega cekajuci sa nadom da se riba prevari. Nije dugo proslo i posle nekoliko minuta udari saran ! Borba ce trajati punih dvadeset minuta i to itenzivno, tesko je bilo savladati ga, ali koje zadovoljstvo videti na kraju tog izuzetnog borca kako lezi na dusek. Za mene, nista lepse nego videti ribu koju ce te kasnije upecati...
A la ja oduzi... :cheesy:
Neski nisi oduljio priča je :ok: al nemamo svi tu sreću da to doživimo ja sam znao hraniti mjesta po 7-10 dana ulovim tek par komada činjenica je da kod nas više ribe nema ili je ima jako malo jedino kad naiđe jato to se desi jednom ili nijednom u mjesecu e onda se napecam smiley007
misljenja sam da saran sto je vece jato,da se halapljivije hrani,valjda konkurecija za hranu,a kada je jedinka ili par komada u pitanju,ume da probira,kao sto se verovatno meni desilo.
zanima me vase misljenje,dali se kapitalni sarani uglavnom drze po strani od sitnijih,odnosno,idu u paru ili su jedinke. :question:
meni se recimo pokazalo da kada radi sitniji saran 2-3kg,nema nista od velikog,kada rade oni od 5-7kg ima sanse da udari kapitalac,ali veliki mi uglavnom udaraju bas kada ima najmanje desavanja,znaci samo jedan udarac u tom danu,ali bude veliki.
neski-prelep dozivljaj,voleo bih doziveti tako nesto.nekada je tako bilo i kod nas,i meni je otac pricao slicne dozivljaje dok je nekad bilo vise ribe. :takoje:
Potpuno si u pravu :takoje: imam video snimak na VHS-u gdje dolazi jato šarana na hranilište manji komadi prvi uzimaju i to vrlo halapljivo dok kapitalci sve to posmatraju sa sigurne udaljenosti tek kada se dobro uvjere da nema nikakve opasnosti približavaju se i uzimaju hranu , a ovo za jedinke kapitalce si isto u pravu ili jedan ili nijedan tokom cijelog dana
Ja imam informaciju da su to istocne svabe koristile sistem na dlaku jos 1920
godina cak imaju ilustracije ..medjutim kroz sva ta vremena se na to zaboravilo
dok Englezi nisu poovo tocak izmislili ..i eto ti kuhanja boili i dlaka sistema ...
smiley033
Jedino što sam čuo da su francuzi izmislili je francuski liz drugo ništa :rlol: :rlol: :rlol:
englezi su mi se smucili,sa njihovim komercijalnim proseravanjima,oni stvarno misle da su izmislili ribolov.sve one fox-ove i kordine komercijalne cd- ove cu da pobacam(sem one sa podvodnim snimcima),znate li sta su italijani za engleze. :takoje:
na jednom kordinom cd,lik otvara 10 razlicitih kesa hrane za sarana,kao bez toga nema pecanja,i sve to mesa,da bi na kraju pecao u nekom ribnjaku,i razbio sarane,i sada mi treba da mislimo,moram da nabavim tu hranu,ala ovaj peca svaka mu cast. :huh:
sto bi nasi stari pecarosi rekli,ma kad mu ja krnem starog usmrdelog kukuruza,ima da zdere pa samo da puca. :rlol:
Bez daljnjeg ..cinjenice su da kad se mjesto nahrani i duze vrijeme prihranjuje
riba se navikne na to hraniliste pa sad dali ga prihranjivao sitnim kuhanim krompirom
ili sa jeftinim ili skupim boilama upecat ce se sigurno ako ima tu ribe ..
e sad pocinje opet politiziranje sa kojom montazom pa ovo i ono ..itd..itd..
Englezi nebi bili to sto jesu da nisu u svojoj zemlji stoljecima u miru zivjeli
pa su imali kad se i hobiju posvetiti..kad je kod nas covjek imao vremena za relaks?
a danas kad imamo i mi vremena za to pokazujemo im sta je stara kuka i to sa njihovim
metodama ..samo kad pogledam uspjehe pojedinaca koji su majstori samo takvi..
kao Shara ili Tuzlancici ili Tomo smiley001 smiley003 svaka im cast..
Naravno da treba prilagoditi pecanje, prvo prirodi, pa onda sebi.
Ima u pecanju sarana i previse komercijale, samim tim i prevara i lagarija, skrenutih tema i otimanja para.
O hemiji da ne pricam.
Ali, iz tog obilja informacija, moze se izvuci i nesto korisno. Ne misle valjda da treba trcati za svakim flajerom, ili mega ultra giga mamcem.
Mada mi jos nije razresena dilema, zasto saranski stapovi (i masinice) MORAJU da budu lagani, kada vec stoje na rod-podovima, nose se kolicima... Od deset sati pecanja, u ruci su (daj boze) sat vremena :showoff:
Moram dat komentar na ovo šaranski ribolov su izmislile lijenčine nahraniš zabaciš i čekaš satima danima :takoje:i ja sam šarandžija i po tome znam što kolega kaže od deset sati pecanja štapovi mi nisu u ruci ni sat a ovi moderni šaranaši sa tim cirkusima što vise na rod-podu ajme smiley136 jednom dođem na jedno jezero a ono pet ribolovaca svi rod-pod i neke đinđuve vise na sve strane i sve se šareni ja pozdravim i pitam :rlol: dečki dije bio kirbaj (vašar)pogledaše me :veryangry: dobro da nisam batina dobio :rlol: :rlol: :rlol: eto napraviše nauku od svega
Mislim da kad bi zabranili tu hemiju da bi bilo bolje i vise ribe.Samo kukuruz i kukuruzni proizvodi.
Od kada se ta hemija uvukla u ove nase krajeve cini mi se da ribe ima sve menje i da ni mrest nije kao nekada.Nema mi gore kada ga hranim danima kukuruzom i onda odem u snabdevanje ,vratim se na istom mestu stoje tipovi i zabacili 15 stapova i rokaju neku ljubicastu hranu sve u sesnajst.Niti su upecali nesto niti su imali neki udarac, a bogami ni ja posle tih govana sto su bacali smrdila je obala i primetio sam da su pacovi bili sve brojniji na tom delu obale.
Posle takve ekskurzije novokomponovanih pecarosa treba mesec dana da se sve vrati u nekakvu normalu.Mislim da saransko mesto treba hraniti zdravim kukuruzom potopljenim u vodi(ne nikako smrdljivim )ni mi nevolimo kada nesto smrdi.Peecam ga tako godinama i sve dok se nisu pojavila ta govna bilo je solidno .Sada 200 vrsta hrane sa razno raznim izazivacima koji ponekad izazovu i kontra efekte pa ga ti pecaj a on se nazdere necega neznamo ni cega i danima boluje ili je od perjao ko zna gde u potrazi za slicnom hranom.
Najvise su krivi ti novokomponovani pecarosi koji bi za jedan dan da upecaju 200 kila sarana sve to strpaju u gepek i da jos uvece stignu na dobre zurke.Proizvodjaci videvsi sa kakvim kretenima imaju posla nude im razno razne odpatke jos im pritom i skupo naplacuju.Prirodno je prirodno kukuruz i to kvalitetan sve bi ostalo ja zabranio da se pitam.A ove prevarante u bacio u neku drugu proizvodnju naprimer kopanje krompira u Padinskoj skeli smiley010 smiley080 smiley089
auh,kolega al ih ti nagrdi :rlol: .
nisu moderni mamci samo hemija,pogledaj sastav i hranjivost kvalitetnih boila.tu ima mnogo toga sto pogoduje ribama.moderno pecanje sarana je bas islo u tom smeru da se proizvedu neki boili koji ce saranima pruziti neophodne,vitamine,proteine,masti,belancevine,itd...znaci mnogo vise nego sto se nalazi u kukuruzu.naravno nisu ni svi boili isti,ima i onih sa trenutnim dejstvom,to su ti koje pominjete,sa mnogo vise hemije,koja ima za cilj da trenutno izmami sarana da jede,ali ako se vise hrani takvim boilima,saran brzo shvati da je to stetno za njega i odbija da ih uzima.
naravno na trzistu ima i koje kakvog smeca,koje vise sluzi da namami ribolovce nego ribu,ali kvalitetno uvek opstaje.
mislim da bas ti kako kazes,novokompovani pecarosi i pustaju ribu,a ne nose 200 kila,oni ne pecaju ribu da bi imali za slavu.nisu to novokompovani pecarosi,vec pecarosi koji su otisli korak dalje u svojim razmisljanjima,kojima se vreme nije zaustavilo pre 20 godina,ima tu mnogo iskusnih sarandzija,koji su zivotni vek proveli pecajuci sarana,znaci nisu novokompovani. :takoje:
mislim da treba drzati granicu izmedju modernog ludila i zaludjivanja kupaca,ribolovaca i realnog pecanja,realnih stvari koje stvarno daju dobre rezultate na vodi.znaci kombinovati staro i novo,uzimati najbolje od oba,izabrati medju svim tim modernim i starim djakonijama,one stvari koje su u praksi dobre,a lose odbaciti. :wink:
Damjane 100% si u pravu... smiley033 kako se hrana razlikuje tako i ribolovci ... :cheesy: bistro smiley001
Taj moderni ribolov :takoje: boile, svingeri ,javljači strune,kemije stotine vrsti, Rod-podovi, predvezi koji koštaju po desetak jevreja pa kud to vodi a pecaroš spava u šatoru i pod glavom mu dojavljivcač ugriza meni je to smiješno vama kako hoćete nepriznam taj način ribolova i nikad neću svaka čast onima koji mogu tako ja im skidam kapu ali ja :no:
Sad će mi opet neko obrisat post ko i zadnji put al ja ču opet to reč... Niti su ti moderni ljudi ribolovci niti ta oprema ima veze s užitkom niti je to govno od umjetne hrane i umjetnog šarana i jezera riba i ribolov. Ti GMO šarani što su ubačeni u koje kake baruštine nazvane jezera i ti ribiči s tom opremom kako je to ljepo opiso kolega panonski,svaka mu čast, su na dunavu ko magarci u magli.Ja bi bar jednog volio vidit jel ta svoja sranja može prodat na Dunavu pravim dunavskim torpedima,a Korda i takvi tzv stručnjaci s kompjuterima na pecanju na tim jezerima se na dunavu mogu samo poklonit i čelom nazad sa svom svojom fenci opremom...Stvarno mi se povrača kad vidim kolko maze i paze ta napumpana govna od umjetnih prasaca-šarana i tretiraju poslje stotog puta što se našo na udici,dobro da ga još i u guzicu ne ljube...
Lepo rece damjan, sam treba imati snage i strpljenja i izvlaciti ono sto valja iz ponude. Razumem lagane stimulanse, ali ko se od novokomponovanih sarandzija bavi biohemijom... :clap2:
Sto se djindjuva tice, to mi je preterivanje. Ako si dosao da pecas, onda pecaj, ako spavas u satoru, onda spavaj.
Hvala im za dobre strune, najlone, i predveze. Ostalo je :grin:. Ko hoce da peca 150m od obale, neka uzme camac, mislim da je jeftiniji od pokazivaca ugriza.
Sto se Dunava tice, ee to je malo ostrije smiley093 smiley031.
Citat: PANONSKI MORNAR poslato 31 Oktobar 2009, 16:16:35
Taj moderni ribolov :takoje: boile, svingeri ,javljači strune,kemije stotine vrsti, Rod-podovi, predvezi koji koštaju po desetak jevreja pa kud to vodi a pecaroš spava u šatoru i pod glavom mu dojavljivcač ugriza meni je to smiješno vama kako hoćete nepriznam taj način ribolova i nikad neću svaka čast onima koji mogu tako ja im skidam kapu ali ja :no:
Potpuno se slazem sa Panoncem,@Damjan kud srece da je vreme stalo pre dvadeset godina bilo bi sarana ko drva . :takoje: smiley033
rado bih se vratio i na germine,samo da ima ribe kao pre dvadeset godina.sto je manje ribe,samo se vise zaludjujemo nevaznim stvarima. :sad:
Dnas na Dunavu čovjek priča o hranilicama za smuđa ja se okrenuo dao krasan komentar u mom stilu smiley071 nisam to mogao da slušam pa kuda ovo vodi i dokle
Koliko je promila bilo u pitanju kod tog tipa ..necu reci pecarosa.. :cheesy:
Nisam to mogao da slušam ljudi su izgleda pukli dao kraja :rlol:
Obožavam da pecam šarana. Mnogo toga sam naučio o šaranu, njegovom ponašanju i tehnici lova, i to na revirima.
Boile, partikle, kukuruz, nokla... može sve! ;)
Imam priliku da ga pecam na Đerdapu (Golubac i okolina)nema lepšeg osećaja od 2-3 dana provedenih na vodi.
Divlji šaran je gospodar naših voda, mogu da se potpišem!
Cenim sve tehnike ribolova, ali šaran na dubinku-pure adrenalin ride :P
Respect za šarana! :tongue:
Rastao sam pored Dunava
pored dobrih starih Alasa
lovio sam sarane
ispracao brodove
I snivao snove daleke
lovio sam sarane
ispracao brodove
i snivao snove daleke
Dunave, dunave
kraj tebe mi srce ostade
dunave, dunave
kraj tebe mi srce ostade
Plovio sam belim ladjama
morima i mnogim rekama
al' djerdapske klisure
i dunavske obale
U srcu su mome ostale
al' djerdapske klisure
i dunavske obale
u srcu su mome ostale
Kada bi se opet rodio
dunavom bi opet plovio
pevao bi curama
sto rastu kraj dunava
I mahao belim adjama
pevao bi curama
sto rastu kraj dunava
i mahao belim ladjama
:cheesy:
Bravo kolega :tongue: :tongue: šaranašu smiley033
J....s zivot bez Dunava ..
Da ga nema umro bi odma. Reko sam obitelji kad umrem nek me spale i prospu pepel po dunavu,tamo ču nači vječni mir!!!!!! :takoje:
ja se vec raspitao, zabranjeno je!! smiley033
Što to brate Olovo?
Rasipanje pepela po Dunaju :rlol: smiley033
E prijatelju moj, kad me nebu nek me jeb., jeb. mi se onda za zakom.... :rlol: :rlol: :rlol: :rlol:
Najjaci mi je osecaj kad drzim ruku na stapu 5 minuta dok saran cacka secerac ili puru, pa ga nabodem na malo jaci potez... sto znaci da sam ga nadmudrio!!!
To je pravi osecaj i ne verujem da bi iko od savremenih sarandzija uspeo na taj nacin da upeca sarana...
Nikad još nisam udario kontru šaranu na Dunavu jedino kada sam na pero pecao , na Dunavu to nepali nestigneš na kontru da si brz neznam koliko uvjek se sam ulovi
Bez obzira sto nosim ime VUK Sava mi je u srcu a dunav u snovima.Nemogu citirati sve kolege ali da se nadovezem na temu:negde napisah da mi je prva lekcija bila dve kile kacamaka i vanila ali to bese nekad.Sad su to 3,6m gold star,mosela,kamasan,dlaka i ako treba da vam napravim paralelu *nekad i sad * nebih mogao izvuci zakljucak osim da sam ranije mnogo vise ubadanja imao ali i da danas moras mnogo vise sredstava ,pod kojima podrazumevam i zivce , da utrosis zbog smanjene populacije dragog nam sarana ,globalnog zagrevanja ili po novim istrazivanjima hladjenja da ostvaris bar slicne rezultate.Definitivno stare metode nemaju uspeh bar kod mene.E sta cemo odluciti NEKAD IL* SAD?Kao i mnogi nikad u stazu nisam opalio kontru saranu u smislu,on pipa ja kontru,ali pouzdano znam da ima kolega koji to uspesno praktikuju i svaka cast na tome jer ko je meni kriv sto nemogu bas sve sto sam u startu naucio da prevarim kao proslost.I dalje otpecavam veliki deo sezone sa kukuruzom ali ima nesto i u boilima,signalizatorima,rod podovima i moje licno misljenje je *SVAKO SVOJE* a ja ovako!
Da šaranu netreba kontra to je dokazano sa onim fićkalama što cjelo vrijeme zavijaju i fićkaju koda sam u nekoj prašumi ,oni to pouključivaju i odu prileć u šator a kad zapeca i ćurlik se javi šaran je već 20 metara silka izvukao eto dokaza da kod šarka kontre nema
Apsolutno se slazem sa iskustvom , ja pecam sa splava ,vrlo cesto kad dodje a iz godine u godinu sve redje,i desava mi se da necujem zvuk ranije zvoncica a pogotovo kad dodje baja koji samo natera stap na vrlo lagani ali u isto vreme veeeliki poklon, a sto se sa novom tehnologijom nemoze desiti.Dakle da rezimiramo,kontra nije potrebna ali ja licno imam iskustvo samo sa otvorenih voda gde su kocnice zategnute,masinice preklopljene pa i kad su signalizatori u igri,bait je dotegnut do granice ... a i biiiip nam donosi onaj trenutak za koji svi mi zivimo i to nemozemo porediti sa iskustvom kolega koji pecaju na hleb i druge specije kao i na zatvorenim vodama gde imaju mogucnost cak potrebu za otvorenim spulnama ili otpustenim baitovima.
ja na sarana idem na minimum 4 dana,a to podrazumjeva i spavanje i bez signalizacije nema pecanja. sto se tice nekad i sad razlike su u mamcima i signalizatorima. kukuruz je zamjenio puru i hljeb zbog odnosa sitne ribe i sarana,sica se opasno namnozila a nekad tih vrsta nije ni bilo u Bileckom jezeru, bilo je samo strugaca i klena,pored sarana i svaka riba je imala svoje vrijeme hranjenja, sad i sarana malo,jer mrijesta vise nema zbog velikih osciliranja vode ikra ostane na suvom. ranije smo za signalizaciju koristili konzerve koje se navuku na vrh stapa pa kad sargo povuce svuce je i padne a kod nas kamenjar pa mozete misliti kako se to cuje. sad se koriste elektronski signalizatori,50 evra za tri stapa i nije neki izdatak pored sveg ostalog, a kako sam poceo ici svuda,konzerve nebi ni radile. u Nevesinju se zadrzao sistem signalizacije sa limenkom piva,iskljucivo niksicko,ubace nekoliko kamencica i zakace na stap,koji stoji uspravno,uz pomoc komadica zice ili saviju onaj obruc za otvaranje
Zavisi iz kog ugla se posmatra tema "nekad i sad"...
Ako mislimo "nekad jako davno" svima je poznato da je ribolov udicom izmisljen pre par hiljada godina. Ako uporedimo te prapocetke sa danasnjim ribolovom, moze se zakljuciti da zapravo tu i nema puno toga novog i da se u sustini nista nije promenilo, samo su nijanse u pitanju. Onaj ko je prvi izmislio udicu, taj je bio pravi izumitelj. Od tada se samo menja materijal od koga se prave udice i njihov oblik. Cak i tada je postojala kontra na udici. Isto je i sa najlonima. Udica je uvek nekakvim kanapom bila u vezi sa ribolovcem, odnosno stapom. Iako mislim da je upotreba stapa izmisljena nesto kasnije, svrha stapa je uvek bila ista, bez obzira da li je od drveta, bambusa, plastike ili kevlara. Dakle, udica, kanap i stap je osnova ribolovackog pribora i samog ribolova. Sve ostalo je samo pratilo tehnoloski napredak u svetu, pa se pojavljuju karike na stapu, pa motalica, pa najlon umesto kanapa, pa masinica, pa sve do elektronskih signalizatora, motorizovanih camaca i sonara. Svi ti noviteti i savremeni izumi nisu nista revolucionarno doneli u ribolovu,ali su u mnogome olaksali ribolov i doprineli konfornijem boravku ribolovaca na pecanju. Upotreba dlake je pametna ideja, ali sigurno nije presudna.
I kod ribolova sarana sustina je u pronalazenju ribe, primamljivanju i prihranjivanju, umecu zamaranja i izvlacenja. Tako je bilo nekad, a bogami i sad.
Licno nemam srece da napravim vremena da odem na pecanje duze od 24 h u cugu i zavidim svakom ko to moze jer smatram da je vreme provedeno na vodi najbolja skola.Definitivno i ribolov kao i sve vremenom napreduje i o tome je rec,pa da o tome i razgovaramo.Tacno je da limenka i jos kojekakve naprave mogu da nam zavrse posao u dojavljivanju ali je tacno i da nam ova nova tehnika donosi mnogo prihvatljivije varijante.Iskreno mislim da nas te stare varijante uce snalazljivosti i to u mnogome podrzavam ali zasto bi se zadrzali na*i bi pecanje pre par hiljada godina...
Potpuno se slažem dečki sa tvrdnjama.A bogami i podržavam oma ih se vratio ne na germine nego na bambuse samo da ima ribe koliko je prije 20 godina bilo.
Josipe to više neće nitko od nas doživjeti :no:
Iskreno se nadam da cemo svi doziveti dezavi ali ovi korisnici voda izgleda nemisle isto kao i mi.
Koliko smisla ima Dunav i Savu poribljavati toliko se mozemo i boljem nadati sto se ribolova tice.. :sad:
Bojim se da su to o budučnosti na nama dragim vodama samo naše puste želje(koje nema teorije da se ostvare).
možda i nema teorije ali ja svakako necu tome doprinjeti nego cu pokusati da se to ne dogodi
Definitivno poribljavanje i cuvanje vode moze dovesti da pecamo kao nekad ali i mi bi morali da ulozimo malo sebe i odreknemo se nekih ruznih navika.Podrazumevam kontrolisan ulov tj.uzdrzavanje od prekomernog ulova kad je to moguce kao i postovanje propisa koji to i propovedaju ali i pomoc cuvarskoj sluzbi ako je takva da to ima svrhe ili ih naterati da izvrsavaju svoje obaveze.Secam se nekadasnjih pecanja i kojecega bih se odrekao da se ista vrate mada nisam siguran da bih pecao sa bambusima sa kojima priznajem nisam nikada ni pecao jer nam ova nova tehnika ipak omogucava da se ne oznojimo masuci stapovima .
mislim da je takmicarski ribolov uveo veliku pometnju medju ribolovce sarandzije,tako da se cesto ljudi izgube u tome.ribolovci su vise poceli da se bave hemijom nego pecanjem.cesto nedostatak iskustva pokusavaju nadomestiti nekom brzom hemijiom,koju stavljaju u mamce,a da cesto ne znaju ni sta stavljaju,tako da brzo dolazi do razocaranja.tu je dosta kriv i marketing,koji u sluzbi zarade cesto dovodi ribolovce u zabludu,da misle da ce im bas taj sastojak pospesiti ucinak u ribolovu.ne kazem da hemija nema ucinak,ali da bi se bavili tom hemijom ribolovac pak treba da ima nekog iskustva sa tim.
veoma je tesko,raztumaciti,dali je saran nas mamac uzeo bas zbog tog sastojka,koji smo stavili u njega,tako da se cesto nekim stvarima,pridaje veci znacaj nego sto stvarno jeste.dali je saran uzeo ovaj boili zato sto je napravljen od kvalitetnih sastojaka,zitarica,brasna,ili je uzeo zato sto sam u njega ubacio solarovu,murovu,itd aromu sljive,tresnje,visnje,ribe,ili cega vec.
na rekama,tisa ,tamis,dunav,divlji saran iz mog iskustva,apsolutno ne reaguje,ama bas ni malo na danasnju hemiju sa kojom je preplavljeno trziste.to sam sam sebi dokazao nebrojeno puta.bitne su neke druge stvari.za ribnjacke sarane po jezerima i komercijalama,hemija ima nekog smisla,u odredjenoj meri,ali ta hemija vise peca ribolovca nego ribu.ja sam rastumacio da li saran uzima zbog sastojka koji smo stavili u njega ili ne.uzimao je i sa sastojkom i sa aromom,a i bez nje,bez ikakve razlike u uspesnosti i broju ulovljenih komada ali je mnogo bilo bitnije da sam na pravom mestu u pravo vreme,ovo se odnosi sam na prave divlje sarane.
Moja iskustva govore da divlji saran na reci rado uzima savremene mamce, mislim na boile, pa i lovne pelete. A koliko je to "prirodno" ili "hemijski" doterano, ja ne znam, nisam vrsio analize.
Hoce saran te novotarije, i ko zna na sta je sve upecan i na sta ce tek biti upecan, ali za recne sarane je bitna ona filozofska, biti u pravo vreme na pravom mestu. A cak i onda je sve relativno.
U jedno sam siguran: uzeti najmoderniju opremu, najskuplje mamce i sva belosvetska iskustva u lovu sarana na komercijalama, ne znaci nikakvu garanciju uspesnog ulova sarana divljaka na reci.
I jos da dodam savet mladjim kolegama koje privlaci ribolov sarana divljaka na rekama: oslonite se na savete starijih, iskusnijih i pre svega uspesnih ribolovaca sa te lokacije, cak i onda ako vam se ucini da su njihov pristup ribolovu i oprema zastareli i "primitivni". To ce vam mnogo vise biti od koristi nego gledanje dvd-a i citanje saranske literature o uspesnom pecanju mega-sarana na komercijalama.
naravno da uzima savremene mamce,a zasto i nebi.samo sto takvo pecanje dosta kosta,a na reci je uvek rizik,ma kakvu hranu imali i zato se malo ko usudjuje praviti jednu duzu kampanju hranjenja i navikavati ribu na nesto drugacije od kukuruza,sa kojim svi ribolovci hrane. :takoje:
poenta mog gornjeg posta jeste,da u svemu tome ima i dosta bezkorisnih stvari,koje samo slude ribolovca,a one komponente koje i imaju neki ucinak treba znati dozirati i kako koristiti.
riba na komercijalnim vodama,je kao narkoman,naviknuta na extra obogacenu hranu i skoro za nista drugo i ne zna,tako da joj je relativno lako plasirati svu tu novu obogacenu hranu,koju rado prihvata.
Ponekad se pitam da li je uopste moguce NAVIKAVATI recnog sarana na nesto sto nije njegova prirodna hrana. Mozemo ga samo na momenat zaintrigirati s necim sto mu lepo mirise i prija i probuditi njegovu znatizelju na kratke staze, posle cega se on instiktivno opet vraca na svoju prirodnu hranu. Mozda bi se on i navikao na nesto drugo kad u svom okruzenju ne bi imao prirodne hrane, al to ne reci tesko moze da se desi.
Svakako treba prilagoditi taktiku pecanja cinjenici da su nasi mamci i prihrana saranu samo alternativa, i to alternativa koje ce se rado odreci, cim primeti nesto sumnjivo.
Iz tih razloga licno sam pristalica hraniti malo i kvalitetno, u pravo vreme i na pravom mestu. Jer, istovariti napr.50kg kvalitetnih boila u nekoj visednevnoj kampanji na reci, ne mora nista da znaci, a puno kosta.
po meni,velika je razlika izmedju divljih recnih sarana,i ovih drugih,jezerskih- ribnjackih,pre svega u nacinu ponasanja,ponekad vidim toliku razliku,da mi se cini da su u pitanju dve razlicite vrste riba,divlji,recni su podozriviji,plasljiviji,lukaviji,brzi,jaci,lepsi,itd..cinjenica je da ne postoji mamac,ili ti aroma na koju saran ne moze da se uhvati,bilo divlji bilo ribnjacki,saran je svastojed,kao svinja je,sve jede i sve ce da proba,naravno prirodna hrana mu je prioritet,skoljke,rakovi,puzici,larve...
dacu jedan primer sa ade safari,na kojoj se odvijaju takmicenja,naime,tokom takmicenja,jezerom se siri miris raznih aroma i mirisa,a ono sto sam primetio je da nema takmicara koji nema ribu,bilo na ovo ili ono,od visokokvalitetne i skupe boile,na razne mirise,do obicnog kukuruza,ali skoro uvek kao po pravilu prve tri nagrade uzimaju takmicari sa tri,cetiri pozicije,tj mesta koja uvek pobedjuju na svakom takmicenju,bez obzira sta doticni takmicari koriste kao mamac,naravno tu je jos bitna i sama umesnost takmicara.
na savskom jezeru su pre cetiri godine ubaceni ribnjacki sarani,koji su sada zavidnih dimenzija.uopste nisu plasljivi i podozrivi i dosta lako se mogu uhvatiti,bukvalno svako ko zabaci uhvati,nabacas korica uz obalu po povrsini,i eto ih da kupe korice,na metar dubine,izem ti sarana,u jezeru ima i pravih divljih sarana i oni se ni priblizno ne ponasaju kao ovi ribnjacki,sasvim druga prica,a sto se tice recnih sarana,batalio sam koriscenje bili kakve hemije,obican kukuruz ili valjak,eventualno potopljen u neku umakaljku,ali to je vise zbog mene,nego zbog sarana,a jos jednom cu ponoviti ono najbitnije,na pravom mestu u pravo vreme.
Slažem se sa velikom većinom vas, ali iz mog iskusta a pecam isljučivo na Dravi i Dunavu najvažnija stvar kod pecanja šarana / govorim o vretencu, odnosno klasičnom divljaku, a ne veleljuskavom ribnjačarskom šaranu dakle o CYPRINUS CAPRIO MORPHA REGINA, je protok vode, zamućenost i prisustvo bijele ribe. Ukoliko je voda spora i nema previše bijele ribe onda su i ulovi na boilu, mogući i možda bolje od nama najdražeg, ali i najjeftinijeg načina. Kod brže vode, puno bijele ribe pecanje na kukuruz, po mogućnosti skuhan s konopljom je nezamjenjiv i dugo vremena ga ništa neće nadmašit.
Nije činjenica da 5 kg boila košta ovisno o vrsti proizvođača od 30-50 E zanemariva a vreća kukuruza 50 kg 10 E.
Citat: TopMix poslato 28 Jun 2010, 12:09:37
Ponekad se pitam da li je uopste moguce NAVIKAVATI recnog sarana na nesto sto nije njegova prirodna hrana. Mozemo ga samo na momenat zaintrigirati s necim sto mu lepo mirise i prija i probuditi njegovu znatizelju na kratke staze, posle cega se on instiktivno opet vraca na svoju prirodnu hranu. Mozda bi se on i navikao na nesto drugo kad u svom okruzenju ne bi imao prirodne hrane, al to ne reci tesko moze da se desi.
Svakako treba prilagoditi taktiku pecanja cinjenici da su nasi mamci i prihrana saranu samo alternativa, i to alternativa koje ce se rado odreci, cim primeti nesto sumnjivo.
Iz tih razloga licno sam pristalica hraniti malo i kvalitetno, u pravo vreme i na pravom mestu. Jer, istovariti napr.50kg kvalitetnih boila u nekoj visednevnoj kampanji na reci, ne mora nista da znaci, a puno kosta.
slazem se sa tvojim postom. :takoje:
divlji saran nikada ne moze vestacku hranu zameniti sa prirodnom,ali u vestackoj hrani vidi lak i hranjiv obrok,koji ce rado prihvatiti do neke granice.ta granica se cesto manifestuje tako sto nam riba od jednom prestane uzimati tu hranu,a to je signal da moramo pod hitno nesto menjati u toj hrani,koju nudimo ribi.razlozi su razliciti,dal riba vremenom primeti opasnost u toj hrani i mestu,ili joj jednostavno sastav te hrane vise ne odgovara.?
odoh sa teme.dakle divlji saran ima izbora hrane u odnosu na ribnjackog i mislim da je u tome i bit problema. :takoje:
Sve je to ok i u potpunosti se slazem sa svima sto se tice hemije i ostalog.... Medjutim u nedoumici sam, kako to da ja i drug provedemo na jezeru 10 dana i uhvatimo jednog sarana( sto cu reci slobodno cist promasaj)... A onda u medjuvremenu dok smo tamo, pored nas, dodju dva ribolovca(starija) iz negotina na jednu noc, i za tu jednu noc na boili uhvate 11 sarana i vrate nazad.... Ako neko ima odgovor neka kaze.... Inace smo tad pecali i hranili iskljucivo kukuruzom.... :D
Srecko,koliko ima sanrandzija toliko ima i razniih iskustava sa doticnom ribom.Ja sam na bojlu probao nekoliko puta na reci i rezultati su nikakavi tacnje nula,dok sam sa kukuruzom prolazio bolje.Dali je to do mene ili do bojle ili do meste ne mogu ti tacno reci ali jedno je sigurno pravila nema.