Kao što svi znamo riba migrira iz raznih razloga,mrest,hrana,potraga za pogodnijim terenima za zivot....
Negde se zadrzava duze,a negde kraće.
Povod za ovu temu sam dobio jer se na reci Savi ove godine(koliko sam primetio),suočavamo sa češćim migracijama šarana nego ranije. Šta je povod za toliku migraciju ribe ne mogu da zaključim. Dali hrana,ili nesnosna ribokrađa,ili nešto treće ?

Evo jedan konkretan primer:  Jako loša ribolovna sezona na reci Savi(govorim konkretno za teren gde ja pecam,a to pokriva veliku kilometrazu) i slobodno mogu da govorim i u ime mnogih kolega koji pecaju u okolini,jer koliko vidim kod svih je isto !
Veliki manjak ribe,nema je,u redu dugogodišnja ribokrađa,ali i velike migracije,riba se mnogo kreće i retko gde dugo zadrzava,imaš je na mestu par dana i kraj ode dalje i nema te hrane sa kojom ćeš je zadrzati.
Dakle znam šta pišem,na stotine ribolovaca niko ništa,ne javlja se,ne izbacuje se,a iskreno nema je ni na sonaru. Panjevi koji su nekad bili puni šarana su prazni.
E sad Neko viče nema je,neko neće da grize ? Ajde neće  riba da jede ?! hehe
No šta se desi. ? Drugar igrom slučaja nađe se čamcem na jednom kilometru Save (lokaciju neću da pominjem),podaleko od terena gde inače pecamo(mesto mirno,priroda,nema ribolovcaca,raj na zemlji,dobro ima i tamo mamlaza,ali mnogo manje) I za kratko vreme vidi na desetine kupanja šarana,a to se na našem terenu nije moglo videti. Posle podne se vrati na to mesto i sa obale zabaci onako na divlje bez ikakvog hranjenja i odmah u roku od samo par minuta ima udarac šarana a ubrzo još par. I tako svaki izlazak,bez ikakvog hranjenja,samo sa hranilicama upeca bar jednog šarana i više. Naravno da sam mu se pridruzio par puta i naravno da je bilo rezultata. Druga reka,druga drzava,drugi svet,kao da nije ista reka,šarani se izabacuju i preko dana i uveče,ma stalno a skoro nijedan izlazak bez udarca,kao na komercijali.
No ne pristupačan teren za doći kolima,krateri po dolmi,itd... A čamcem predaleko,a na kraju se počeli i strujaroši pojavljivati,a domorodci- seljaci "tu ste došli pecati" ! I naravno pecanju tu kraj .
No ja se raspisao i van teme,nego rekoh čisto da navedem primer,znači nije da ne jede,nego treba je naći a to nekad znači da treba i puno dalje da idete nego što ste navikli.
Dobro uvek ima mikro lokacija na kojima se moze prevariti po neki šaran,ali ovde pišem o masovnoj migraciji kada riba iz nekih razloga napušta odlične terene.  Naravno i da pritisak ljudi na vodu ima veliki uticaj,mozda i veći nego što mislimo.

mi sami smo krivi bar 50%,s tim da ne znam dal da nazovem migracija ili teranje ribe sa sportsko-nesportskim ribolovom,izlov i traumiranje ribe u mrestu + ribokradja.eto ja sam 200-300 km severno od vas i situacija je ista po tom pitanju.dodao bih kao razlog migracije i pomeranje klime,pa neke ustaljene navike kod ribe sada vidimo i prepoznajemo mesec kasnije.voda se kasnije i hladi i greje a sa temp. vode idu sve aktivnosti ribe,pa otud zakasneli mrest a jede u mesecima kad je hladno sedeti u camcu i na obali.
ove godine sam poceo sa 11km u pravcu pa 15,18 ostaje mi jos do 25 km i vise nema vode a najbolja je od svih u okruzenju.
tacno jos ostaju vuko.ebine gde niko ne ide jer nema pristupa jer sve ostalo je napadnuto ako ne od sportskih onda od ne sportskih ribolovaca.
ako se ove godine ponovi to da je u oktobru i pocetkom novembra najbolje radio,onda po mom misljenju promena klime izbija na prvo mesto razloga zasto kasni prirodni ciklus na koji smo navikli.

Moja ekipa može da se potpiše sa identičnim iskustvom ove sezone na Tamišu. Što se uhvatilo u prolazu uhvatilo se. Sedelo se i po 10 dana i hranilo ozbiljno, ali se hvatalo stihijski, ili se nije hvatalo. Ćale je zadnji put presedeo 10 dana i imao samo 4 komada, sve za jednu noć. Ostalih dana ni udarca! Hranio je sve vreme.

Ja mislim da je problem što je već druga godina za redom sušna - hidrološki loša. Kad imamo plavno proleće, riba se prvo dobro izmresti. Kasnije se pojavi mlađ (svih vrsta) koja raste, a tu je i prošlogodišnja mlađ, itd. pa imamo ribe svih veličina zastupljene u vodi u nekom normalnom odnosu. Ove godine nisam video sitne šarane (da ne pričam kako nema ni bele ribe) a ako bih brojao velike mislim da je ova godina rekordna. Tamiški prosek je na ovoj lokaciji 2-3 kg. Ove godine je udvostručen, a onih preko 10 je bilo više, dok ranijih godina padnu najviše 2.

Mislim da velike vode promešaju ribu - da utiču i te kako na velike migracije. Velika voda nam donese ribu iz najzabačenijih delova vode na kojoj pecamo. Zamišljam kako poplavom riba zarobljena u nekoj močvari nađe put nazad u reku. To mi je neko objašnjenje za one šarane i babuške gotovo crne boje smo posle velikih voda npr. 2010. hvatali zajedno sa onim "normalnim". Dve godine za redom reke ostaju u koritu - gotovo da nema mresta.

Kad je reka puna ribe (šarana svih veličina), pa i šire mesto na kome ga pecamo, šaran-nomad koji krene u seobu svuda naiđe na zauzeto mesto. Svuda je gužva, konkurencija. Prirodnu hranu tamane i sitne ribe. Pod takvim okolnostima hrana koja se nađe mora brzo da se mazne, inače ostade gladan. Tada ga lepo pecamo. Kad udicama "proredimo" jato šarana na hranjenom mestu, dolaze novi da zauzmu njihovo mesto i uspešno pecanje se nastavlja.
Kada nema puno ribe, retki šarani koji putuju u potrazi za hranom nailaze na više slobodnog mesta i više (prirodne) hrane. Nema konkurencije, izobilje na sve strane, pa ga zezni na udicu. Hoćeš, dok se jato uskoro ne pomeri dalje (sa brojem riba umanjenim za ono što si ti upecao) a ti čekaj sledeće, pa opet mazni jednog-dva...
Kad uz to zamislimo i broj ribolovaca na napadnutim mestima puta broj upecanih riba puta faktor izlova mrežama, scena koju vidim je sumorna:

Šaran pliva kroz zagađenu reku polu-pustu životom kao kroz minsko polje - na svakih nekoliko metara čeka ga namamčena udica. Na svakih nekoliko stotina metara treba da prođe zid od mreža, a povremeno ga i prodrma struja!
Ne bih voleo da sam šaran u našoj reci.

Zaključak ti je odličan !

A slazem se sa svim gore napisanim u oba posta.
Tačno je da su zadnje dve godine,uljučujući i ovu klimatski poremećene i dosta se meterološki,a sa tim i hidrološki razlikuju od ranijih godina. Suša,nema padavina,a samim tim nema ni prolećnih voda da se riba izmresti,itd... Siguran sam da je riba izludela,što zbog klimatskih promena,što zbog velikog pritiska na vodu,tako da menja ćud i uobičajeno ponašanje.
Kao što je gore napisano,svako malo pa je čeka "minsko polje".
Ja takođe mogu da potvrdim manjak malih šarana u reci Savi,kako onih baš malih,tako i uzrasta do dva kilograma,a kojih je ranije bilo dosta. Do duše ima manjak i onih većih.

Kod mene na reci Savi se pojavljuje još jedan problem,koji je opet direktno vezan za hidrološke uslove i male vode,a to je VEGETACIJA . Kada je vodostaj dugo vremena nizak,a voda topla vegetacija buja nenormalno. Nema prolećnih i jesenjih voda da spere korito. Voda je izuzetno bistra veći deo godine što pogoduje vegetaciji. To direktno utiče i na količinu hrane u samoj reci,što se negativno odrazava na naše ulove.

Mislim da ovo vrijeme najvise utjece na sarana
Pocela  je jesen (ako bi se mogla tako nazvati) a vani mozes biti u kratkim rukavima i jos ti je vruce.
Takodje jos ima dosta prirodne hrane u vodi pa zato zaobilazi nase mamce.
Eto to je moje misljenje.
Bisto !

Jopinac

Ovog leta i Tisa je u proseku prilicno niska, bistra i usporena. Nisam siguran da srana u takvim uslovima ima nekih posebnih razloga za daleke migracije. Govorim za one vece primerke, jer manji se ionako stalno vrzmaju na sve strane. Druga je prica s proleca i u periodima kad su velike vode, pripreme za mrest i sl.
Zanimljivo je da krupnog sarana obicno dobijam na tacno odredjenim tackama, najcesce na jedan te isti stap, zabacen na istoj poziciji, dok drugi stapovi, poogotovo oni sto su izvan krsa, uglavnom miruju. Cak i nocu, u ovakvim uslovima, saran skoro i da se ne krece iz zaklona, bar ja imam takav utisak. Nekad sam ga danju dobijao samo na pojedine stapove, a nocu je znao da se javlja i na leve i desne, pa se imao neki uvid u te dnevno-nocne migracije.
Migracije su obicno izazvane nekim vecim prirodnim razlozima i poremecajima vodostaja, a sasvim druga je stvar kad se saran isprepada sa bukom, lupom, strujom i sl. Onda se samo ispomera na sigurnije lokacije.