Da li drzite zakocenu masinu i koncentracija 100 posto ili je spulna otvorena? Kako onda da ne uleti saran u granje?
Da li stavljate zvonca ili signalizatore/krugove?
Da li direktno na udicu ili dlaka? I ako direkt na udicu kako probadate tvrdi stari kukuruz?
Odnosi se samo na Dunav i pecanje blizu granja.
Pecam u krsu i ukljucim baitrunere uz signalizatore. Par puta ranije mi je precvikao za 3 sekunde pa sam se posle opametio. Nema potreba labaviti spulnu uz baitruner. Ako se uhvati lako je olabaviti za tren. Uglavnom pecam na dlaku. Nekad stavim i na udicu
Pecam na Dunavu kod Slankamena,i isključivo i samo sa "zakočenom" mašinicom.Prvenstveno zbog terena,ali i zbog samog užitka pecanja :smiley:
Nikad ne pecam na tvrdi stari kukuruz. Uvek ga skuvam, a onda se lako nabode i direkt na udicu.
Nekad mora da se skroz zakoci a onda zna da se prokine.... Olaksavajuca okolnost moze da bude ako je dalek zabacaj pa najlon istezanjem malo amortizuje (ako teren dozvoljava). Najopasniji su prvi trenutci... Dlaka, stari kuvani kukuruz. Ako je teren laksi, popusti se dril i uzivanje.
Dok sam pecao na Dunavu uvek sam koristio bajt runer a dril malo jače stegnut.Signalizatori i svingeri obavezni i kačenje samo na dlaku.
Ajde mozda nekome pomogne ... ja pecam na 2 stapa sarana,i kupio sam one prologicove goal postove....jako jako lepa stvar jer ima samo jedan zabadac za zemlju ...
Ali nesto sam pre za varijantu zakocene masine i koncentrisanog pecanja jer me ta galama sa signalizatorima malo zamara...
Kuvam i ja stari kukuruz,ali ne bude bas tako mekan da kroz njega ide lako udica...
Moj savet je da zakocis i popustis malo vise spulnu i gotovo tak ja radim..... smiley033
Ako vec neces da koristis dlaku, uz stari kuvani kukuruz, ne probadaj ga skroz :no: nekad ga udica ne probije, pa neukaci dobro.Pogotovo ako koristis dva ili tri zrna.
Videces kad se skuva kukuruz, ima on svoju kosuljicu. Udicu pazljivo provuci, pljostimice, kroz spic kukuruza, pa uz kosuljicu polako nagore, malo samo spic udice da viri. Kad kontriras udica ce proci kroz kosuljicu k`o kroz puter.
Ujedno, to je dobra zastita ako pecas u granju, nekaci toliko :takoje:
Sto se tice kocnice, ako pecas u granju, jaki stapovi, jake masine, jaki i tvrdi najloni i kocnica stegnuta do panja. Svejedno ti je, ako mu popustis ode u panj.
Već 15 godina šarana pecam na dlaku, bez obzira da li koristim kukuruz ili boili
Takođe, uvek otpuštam drill na kočnici (običnoj ili borbenoj), makar pecao u najljućem kršu. Ne mogu po ceo dan da "visim" nad štapovima, a dovoljna mu je sekunda da "zavuče" u krš. Kada je dril otpušten, veoma često se desi da ode na čisto, a ako je zakočen, odmah ode "u dno" i možeš samo da kidaš najlon.
To je moje iskustvo sa Dunava i Tamiša!
Kod pecanja šarana uz krš i granje, ribiči često čine veliku gešku, trudeći se da šarana na udici odvuku od prepreka. Kada kontrirate šaranov ugriz, OBAVEZNO trznite PREMA granju, obali, kršu, kako bi ga kontrom natjerali da promijeni smjer kretanja. Tako u pravilu krene prema sredini rijeke, ili na čistinu, gdje je borba s njim izglednija, jer se mora "tući" i protiv riječne struje, osim što ima borbu sa štapom, najlonom kočnicom na roli i ribičem... ;) On se ponaša kao svinjče na klanju, kad mu nabacite omču na gornju vilicu ; svom snagom vuče u SUPROTNOM smjeru !!
I kad je naizgled umoran i spreman za meredov, obavezno ga silom vucite U GRANJE, ka obali, pa će vam sam uplivati u meredov, na sred mjesta, gdje je meredov potopljen... ;)
Kada pecam s obale, kočnice su tvrđe, a iz čamca mekše, dlaka silikonska, ali je kontra UVIJEK u smjeru gdje ga ne bih želio vidjeti...u granju, pod panjem, u kršu....možda zvuči čudno, ali funkcionira ! :ok:
Mislim da ovo moze da se primeni uglavnom samo sa obale i to pod uslovom da stvarno tako odreaguje.. Iz camca kad se peca uglavnomje panj ispred (zabacuje se pod njega gde se i hrana zadrzava) i da saran ne bi usao u njega moramo ga vuci ka sebi.
A ako pecas u sred krsa, kao ja? :cheesy: Vezem se za jedno granje i pecam pod drugim :takoje: cesto ima mesta samo za dva stapa.
Nema tu popustanja,ako mu dam metar vec je u panju. Levo, desno i ispred sve panjevi i granje. Stap je malo duzi, da ipak ima malo lufta, ali dril je zategnut. Ako je saran 5+ to bezi ko blesavo, ko ce to zaustaviti, kad mu das da izvlaci najlon.
E sad, sto nemozes da zijas u kupacice, peces rostilj, malo odremas i beres pecurke po sumi ......jbga, takav je saranolov, cim se okrenes evo ga, ako ne reagujes u momentu.....nema ga :cool:
E ovo su vec odlicni saveti. Da,bas je ta situacija kod mene pecam izmedju 2 krsha doduse ja pecam sa obale... mada probacu ovo sa kontrom ka granju jer mislim da ima logike....
bravo,Ellesar...... tacno tako...sve si objasnio
Pecam sa obale. Najčešće spojim 3 dana i 2 noći na vodi ili duže. Da vidim toga koji će sve to vreme da sedi na pola metra od štapova, bulji non-stop u njih i reaguje u trenutku, a najčešće je i tada kasno.
Moji poznanici koji pecaju na Tamišu na istim mestima na kojima i ja (u panjevima) zatežu dril do kraja, pokušavaju da sve vreme sede nad štapovima i gube 5 od 6 šarana. Ja sa potpuno otpuštenim baitranerom izvučem 5 od 6. I to su sve komadi 5+. U većini slučajeva ode prema čistom.
Na Dunavu pecam na ljutom kamenu, takođe sa obale. Tu ako zategneš dril do kraja sigurno gubiš svakog šarana, samo može slučajno da se desi da ga uspešno izvučeš. Odmah se zavuče u krš na dnu i - ode! Sa otpuštenim baitranerom svaki krene od obale, onde ga pažljivo i veoma "mekano" zamaraš, često napravi po 7 - 8 ranova i na kraju osetiš da popušta, polako legne na površinu i - tvoj je. Zamaranje traje i po pola sata. Ništa ne može na silu. Znao je da mi izvuče i svih 150 m najlona, zategnem do kraja, a on pokida! :huh: Otada uvek imam namotanih 250 m. A zabacujem na daljinu od 20-30 metara.
Nemam iskustva sa pecanjem iz čamca, pretpostavljam da možeš da se bolje pozicioniraš. Takođe, verujem da je pecanje iz čamca "intenzivnije", odnosno da šaran češće "udara", a u takvim uslovima se ribolovac organizuje tako da je moguće održati koncentraciju tokom pecanja.
Bravo Tiki61 isto i ja pecam kad pecam na Dunavu a sto se tice pecanja u krsu i iskustva ostalih sto pecaju sa zategnutim spulnama i ne smeju da trepnu jer ako zasmure dve sekunde saran je u krsu samo da ih pitam gde je tu draz i koja je svrha takvog pecannja? Run sarana i borba sa njim je nesto najbolje i volim da traje citavu vecnost a ne da moram da ga izglisiram za par sekundi jer ce nabiti u neko granje i onda je kidannje neizbezno. Po meni je mozda bolje imati jednu borbu kao Tiki sto je objasnio nego deset takvih kad moras na silu da ga cupas u sto kracem roku. Uveg gledam da izbegnem takva mesta i da sednem gde mogu da se borim sa njim do sutra.
Ja cesto pecam pored nekog panja ili granja i obavezno otpustam baitrunnere na minimum koji je dovoljan da voda ne izvlaci najlon, kad uzme mamac u 98% slucaja krene ka sredini i cistini a kad zategnem beitrunnere obavezno pojuri u granje. Silikonska dlaka ide na dva stapa a obicna dlaka na jedan bar kod mene.
evo primera od jutros
teleskop položen na granu,plovak, mamac kukuruz mladi sa klipa, tik uz obalu i travu.Plovak je par puta zatitrao da smo pomislili da je od vetrića.nakon 5-6minuta krenuo plovak ka sredini kanala (zanimljivo je da nije pobegao u travu koja je bila na pola metra od njega), taman kad kolega krenuo da uzme štap i kontrira ,plovak nesta pod vodu i povuče i štap sa sobom.zaustavio se na drugoj obali u travi.Kad je nekako dohvaćen štap,izvučen šarko od 1.7 kg.
Znači upecao se i čekao jer nije imao otpor.Da smo brže reagovali ne bi odneo štap.
Na kamenu je druga stvar, imam laksi pribor i kocnice su namestene na 2/3 nosivosti najlona otprilike. Isto zabacujem po 15-20m.
Skroz druga prica :takoje:
Ja pecam sarana na dva nacina na Dunavu. Kada ga pecam sa jakim stapovima ( kada je ocekivana riba pogolema,npr. jesen) pecam sa otpustenim bajtranerima ,obavezno dlaka,fiksno olovo ,najcesce 120 gr inline,i malo popustim najlon da mi zbog talasa ne skace mamac...imam dovoljno vremena da odreagujem pre nego zavuce u panj. Ako smo na obali a ima panjeva,dobro ucvrstim stapove i iskljucim bajt,ako nema onda rod pod,i ukljucen bajt...cesto iskljucim indikatore jer skoro uvek cujem zujanje masine kad krene u ran.
Ovih dana pecam na fidere i tu je situacija drugacija: bez bajtranera,nategnuti stapovi( mekani vrhovi lepo amortizuju talase) ,klizeca metod hranilica,i zrno cukka direktno na udicu...malo drugacije udari na fider ,retko sa panicnim ranom,a i stap ima dosta hoda pre nego odleti u vodu...aktivnije pecam (prezabacujem,dopunjujem hranilicu itd) pa su mi i stalno na oku...
Juce jedan kratak "run" sa otpustenim bajtom.Brza reakcija ali vec u krsu i opet jos brze iskidao sve zivo.Ali me to nece naterati da iskljucujem bajt.Dakle sa ukljucenim bajtom i po slobodnoj proceni zategnuta spulna-kocnica.
Kočnica mora biti popuštena manje,ili više za to i sluzi mašina da koči ribu u begu i polako je zamara i zaustavlja. Koliko će kočnica biti dotegnuta zavisi od trenutne situacije tj terena ,pribora i drugog...Ali čak i u kršu kočnica bi trebalo biti malo popuštena da amortizuje prve i naj jače udarce krupne ribe. Kod pecanja u kršu veliku ulogu moze odigrati i izbor štapa sa kojim mozemo uštopovati ribu i drzati je u mestu,tj da štap na sebe preuzme veći deo opterećenja zato ja i tvrdim da duzi šaranski štapovi(naravno nešto krući) su dobar izbor za pecanje u kršu jer mogu ribu drzati u mestu.
Ni jedan krš nije isti,neka potopljena stabla su račvastija od drugih pa se riba lakše upetlja oko njih,a kroz neka samo prođe.
Treba precizno birati poziciju na kojoj će mo pecati u odnosu na krš,treba uvek da se tako namestimo da imamo dovoljno manevarskog prostora za vađenje ribe,ako je to moguće.
Ako nam je kočnica previše stegnuta a pecamo u kršu u mngim slučajevima u kojima ribu ne mozemo odmah podignuti mi u stvari sa stegnutim drilom ribu zadrzavamo u zoni krša i time povećavamo mogućnost da se ista upetlja oko grane,a kada nam je dril normalno podešen šaran veoma često samo protutnji kroz krš i ode na čistinu,a struna samo sklizne preko grana i imamo ribu slobodnu na štapu. Imao sam i situacija da malo više popustim dril u kršu i šaran jednostavno ode na vodu i čistinu umesto u granje,no kao što sam gore napisao to ne vazi uvek već zavisi kakav je tip krša i kako smo pozicionirana spram njega.
Dodao bih samo da je ipak bolje pozicionirati se van krša,a opet u njegovoj blizini i ribu primamom izmamiti van krša,na taj način će mo imati manje udaraca,ali više izvađenih riba i veća nam je mogućnost za izvlačenje velikog komada.
Kada na jednom mestu gubimo prečesto ribu,ista će to mesto napustiti na duze vreme sa celim jatom,ili moramo čekati da drugo "sveze" jato riba zauzme njenu poziciju.
Treba uzeti u obzir i povređivanje većeg broja riba ako pecamo direkt u kršu,razmislite svaki dan po par iscepanih riba,neke i sa udicama u ustima od kojih će neki i uginuti ako se umrse u granje.
Što neko reče ako nisam doziveo drill šarana,kao da ga nisam ni izvukao,jednostavno nije isti osećaj izvući ribu na silu i zamarati je polako sa dilom. I ja sam često znao pecati direkt u kršu i na silu čupati šarane,ali sam shvatio da to nije to ,ne pruza mi više zadovoljstvo,sve više zudim za dobrim drilom i finijim priborom.
Damjane, mislim da si dopunio dosadašnju diskusiju toliko da više i nema šta da se doda. smiley033
Možda još jedna sitnica - najveći opasnost za mene predstavlja leđno šaranovo peraje, odnosno prva žbica "testeruša"! Zato obavezno koristim razne cevčice, ali mi se jedino sigurno pokazao sistem sa "in-line" olovom (60-120 g) sa cevčicom dugačkom 20-25 cm (zavisno od dužine predveza). Ako me to ne izneveri, na prste jedne ruke se mogu izbrojati slučajevi kada sam izgubio šarana.
A ono što je najvažnije: uvek je bolje šarana hranom izvući iz krša nego rizikovati u kršu. Jer, često voda nanese još poneku granu čime znatno promeni konfiguraciju panjeva, a onda - OOOOODEEEEE! :rolleyes:
Tiki bas ta promena konfiguracije meni i napravi problem.Koliko pre mesec dana to se nije tu nalazilo i jbg.Danas je vec upoznata i saran napolje. :takoje:
Damjan je "načeo" jako bitnu stvar. Radi se o tome da je loše za ribiča pecanje u kršu, odnosno, pokušaj lova u šaranovoj "spavaćoj sobi".
Uvijek nastojim to izbjeći, na način da mu pripremim "trpezariju" uzvodno od "spavaće", primamljivanjem i hranjenjem mjesta na uzvodnoj ČISTINI - platou. Šaran se kreće u potrazi za hranom i lako se navikava na "valov" (pomenuh već sličnost sa svinjom ;) ), tako da je mazohizam pecanje u panjevima, gubljenje pribora i ribe.
Dokazao sam već "okorjelim" šaranašima, da se šaran može pecati i na pijesku, na samo 2 metra dubine, pod uvjetom da je mjesto "dobro pripremljeno", a obično je udaljeno od panjeva i šaranove "spavaće".
Doduše, s jupolkom hrane, nećete postići puno. Važnije je REDOVITO hranjenje i primamljivanje na ISTOM mjestu, kroz duži period, u gotovo isto doba dana - doručak i večera (ili samo jedno od toga), s povremenom šakom primame, dok lovite.
Jedan matori šaranaš, od kojeg sam jako puno naučio (pokoj mu duši), znao je kroz sezonu od proljeća do kasne jeseni, baciti i do 200 kg kuhanog kukuruza na nekoliko "svojih" mjesta na Dravi, koja je redovito obilazio i zabacivao. Rezultati su bili zapanjujući, jer je ostvarivao ulove kroz godinu, u STOTINAMA kilograma, što amura, što šarana, a mjesta su, za "iskusne šaranaše", bila skroz "neugledna i pogrešna", jer "tu nećeš ni bijele ribe napecati"... smiley033
Poante cijele priče: "Tko ne riskira ne profitira!", odnosno; "Da bi dobio, moraš i uložiti !" :ok:
Tek sad sam video ovu zanimljivu temu pa da se pridruzim. Nesumnjivo je da u tim situacijama ima bezbroj kombinacija pa je tesko postaviti nesto kao pravila. Sve su to iskustva raznih ljudi iz razlicitih situacija.
Jedna od varijanti kako ja pecam sarana, a spada u dobitnu kombinaciju, je sledeca: camac vezan za obalu, na stepenicama koje se spustaju sa 3-4 na 5-6 m, pa par metara cisto, onda prema sredini reke ide krs sirine dvadesetak m, cije krupne grane strce i po 3-4m od dna, i dubina od 9-10m. Zabacujem na samu ivicu krsa prema (na onu stranu prema obali) i cekam ga da promoli njusku i uzme mamac. Tog momenta moram da odreagujem i da ga na silu i prepad izvucem bar 2m napolje. On iznenadjen, tek tada shvata da je u problemu, pokusava da se vrati tamo odakle je dosao, al moj posao je da ga sprecim u tome. On tada gubi orijentaciju i obicno se dize gore i bezglavo jurca levo i desno. Tek tada nastupa faza zamaranja, a ja znam da sam odradio skoro 90% posla, pod uslovom da se dobro zakacio. Ona prva faza traje nekoliko sekundi, a ova druga moze da potraje i nekoliko minuta, dok umoren ne bude zreo za meredov.
U ovakvoj situaciji nema popustanja drila, pogotovo nema baitrunera, jer pozicija je takva da svako popustanje vodi sarana pravac u krs. Ubedjen sam 100% da nema sanse da saran prilikom uboda krene suprotno od panja, prema cistini blize obali i prema camcu. Sa otkocenim baitrunerom, ili slabo stegnutom kocnicom, pri prvim znakom opasnosti, definiitivno bi se vratio tamo odakle je dosao, jer panjeve ne bi mogao da promasi, sve i da hoce.
U nedavnoj kampanji od sest izlazaka, po 5-6 sati (jer vise ne mogu da izdrzim da budem skoncentrisan kao revolveras) imao sam 6 sarana 5+ od cega su cetiri izvadjena, jedan je momentalno precvikao awa shimu 050 preko skoljke ili preko ledjnog peraja i to zbog moje spore reakcije, a drugi se jednostavno otkacio iako sam reagovao pravovremeno. Za mene je ovo jako napornan i ekstreman vid pecanja, ali i najefikasniji. Naravno, kad se smorim od toga, znam i ja da se postavim u lakse pozicije pa i da zadremam, bez bojazni da cu izgubiti sarana. Al onda su oni 5+ retkost.
Samo bih dodao neka moja iskustva. Najloni na koja pecam su uglavnom 0.50 vrlo retko stavljam 0.45, ovaj deo važi samo za šarane. U postu sa prve strane Borko.hr je dao jedan vrlo tačan prikaz šaranskog pecanja. U pecanju šarana uvek treba tražiti najbolju poziciju sa koje ćemo pecati i ma kakav da je krš ispod nas šaran će opirući se ustvari odlaziti od krša i automatski gubiti priliku da se spase. Nekada pre oko tridesetak godina i ja sam probao da stegnem dril na mašinici i na silu vadim šarane, relativno brzo sam napustio taj način. Sada pecam tako da je dril namešten krajnje mekano samo da mi pri kontri nepropusti najlon iz mašine, sve ostale korekcije radim rukama, bilo da je to direktno štopanje najlona, pridržavanje špulne prstom, korigovanje štapom itd. itd. Da nebi ste pomislili da pecam na lakom terenu , naprotiv uvek sam birao najteže moguće varijante ali opet podvlačim rešenje za naše pozicioniranje na dotičnom mestu skoro uvek postoji, rekao sam ono skoro jer postoje mesta , što je jako retko gde to nemožemo odraditi kako treba. Pecanje iz čamca je ustvari naša velika prednost ako na određenom mestu znamo da ga postavimo, pa će to nekad biti pod 45 stepeni nekad pod 90 ali je jako bitno da se postavimo tako da kada šaran zapeca neprolazi kroz krš nego da odlazi od njega. Pecanje sa obale podrazumeva sličan pristup, jedino što tada imamo samo dve opcije tj pomeranje uzvodno ili nizvodno treća opcija je pokrivena tj to je obala jedino nam nije pokriveno odstupanje ka sredini reke. Praktičan savet za ovakav pristup ribolovu je detaljno upoznavanje mesta na kom pecamo jer samo tada možemo isprobati sve varijante i na kraju iskoristiti onu najbolju. Znam da je ovo jako široka tema, i znam da će svako misliti da je njegovo mesto najteže ali probajte ga detaljno upoznati bilo sonarom , prepipavajući šticom, olovom svim mogućim sredstvima u cilju što tačnijeg uvida u teren i onda se postavi pozicija sa koje imate najmanje gubitaka a relativno dosta pecanja i to je prava formula za lov šarana na teškim terenima.
Ne znam Backo sta da ti kazem, al moji tiski sarani uvek beze pravac u panj, pa nemam drugog izbora nego da ih na silu sprecim u tome. I, kao sto rekoh u prethodnom postu, posle tih prvih nekoliko sekundi, kad saran ne uspe da se vrati u krs, posao postaje mnogo laksi, saran gubi orijentaciju i pocinje da se dize gore. A onda ... zna se, sanse su mu svedene na minimum.
Nakon "par" godina lova po najgorem mogućem savskom kršu,znam samo jedno..manite se ćoravog posla.
Na mekano..ma nema šanse...Stegneš do granice pucanja,dobar parabolik,dobar najlon,a on izravna udicu..
Onda dobiješ Drenan Raptor (hvala Lonac)......
...podere usta....
Nadješ brate trpezariju u blizini krša,jer mora kad tad na gablec izvan loma,i to je to.
Od samog početka mog šaranskog ribolova pravio sam tu veliku sa prtezanjem špulna i zbog toga sam gubio jako mnogo riba sa udice jer riba u par jacih begova sama raspara svoja usta i kraj.Pošto sam tu školu platio sad su spulne popuštene i više nema gubitaka :takoje: Kada riba krene direktno u panj tu štopam rukom špulnu pa ko pobedi. :lol:
Milane ns odličan stav . MIF neopovrgavam stanovište o pecanju van krša, no puno puta se šaran uzjoguni pa neće da zapeca na takvom mestu ili ako je to baš na stazi bude terminsko pecanje i to uglavnom jedno u terminu retko da bude više, dok ja u kršu imam obično više pecanja. Normalno je da je mogučnost gubitka veća, ali kao što rekoh pravilnim nameštanjem na mestu učinak se jako popravlja. Top Mixe nadam se da ćemo u nastupajućoj godini moći realizovati zajedničko pecanje, ipak se na licu mesta bolje sagledava problem.
Zamjerilo mi se.Godinama sam se tako patio,a patio sam i HRPU ribe.
Pukne predvez,struna,podere usta..nekako mi žao.A da grize ko lud, to znam...
Backo, kad god nam se poklope termini, racunaj na mene :takoje:
Moram opet da dodam par reci... Trebalo mi je dosta godina da pohvatam sve konce pecanja u krsu. Gubitke sam sveo na najmanju mogucu meru i jedino sebe krivim ako mi saran udje u granje, jer nisam reagovao pravovremeno (zadremao, okrenuo se, ustao da mokrim...). Sve ostalo je klasika. Znaci, odgovarajuci stapovi, najlon 050, udica koja se ne ispravlja i koja ne puca i odgovorajuci sistem i prezentacija... Spulna stegnuta do kraja, al mi se retko desi da mi riba spadne. A i kad se desi da spadne, to nije zato sto je tvrd stap i stegnuta spulna, nego iskljucivo zato sto je dobio udicu jako plitko ili sa spoljne strane usta. Tu ja ne mogu nista. Al kad mu udica legne kako treba, nema sanse da pocepa usta, odnosno ono zadebljano tkivo. Vrlo cesto ni ja bez kljesta ne uspem da mu skinem udicu! Pucanje najlona ili strune od predveza retko mi se desi, mozda jednom u 10 ili 15 zamaranja i to onih pravih debelih divljaka. Od ove sezone stavljam i buzire od oko metar i tu se kiksevi svode na najmanju mogucu meru.
Kad se tako slozi pribor, onda i saran od desetak kila moze da se siluje iz panja! Jedini uslov je da se reaguje pravovremeno i na pravi nacin. Znam neke majstore koji sarancinu strpaju u meredov bez ikakvog zamaranja. Saran u cudu, poludi tek kad dodje sebi u meredovu, al kasno...
Ajde.... smiley033
Vjerovatni ti znaš puno stvari koje ja ne znam,ili ne lovimo iste ribe?
Al nek ti bude..
a poenta silovanja ribe na 0,50 je...? meso? slika? vezbanje?
Zvuci malo neverovatno, ali to je tako, bar sa onim saranima do deset kg. Prosle godine sam iscupao iz panja i jednog sa 10m dubine od 12 kg, lengerisan na sred reke i po mrklom mraku. To vece sam i izgubio jednog, jos veceg jer nisam mogao da ga isupam i taj se nije opucio, nije ni pokidao najlon, niti je ispravio udicu. Jednostavno se nije dao iz panja.
A MIF, namam razloga da lupetam i izmisljam ovde po forumu, al sarane do 5-6kg bukvalno glisiram na povrsinu! Neka se to zove i silovanje, al jbg, i to je jedan od nacina pecanja sarana. U tim okolnostima i ne moze drugacije.
Laki, za mene je to izazov. Extremni ribolov ili ga zovi kako hoces. Ja sebe ne mogu da zamislim da sedim (ili jos gore, da lezim u satoru) sa zabacenim baitrunerima i signalizatorima, da razvlacim sisteme na 100 i vise metara daljine i da zamaram na cistini debele sarane od 15-20kg... Odavno sam prosao fazu pecanja recnih sarana na tepsijama i vise ne nalazim nikakvo zadovoljstvo u tome da uhvatim 5-6 sarana od 1-3kg na najlone o3o i stapove 60gr. Bas bih voleo da vidim ko to peca kapitalne divljake u krsu na najlnon od 030 ?
Tope..bez namjere da se prepiremo...
Na terenim na kojima sam ja lovio (i još neki sa foruma),ima lokacija da nema šanse da ga zadržiš na štapu duže od 5 sekundi.I đaba ti bužir od metra ili od 3 metra,0.60 najlon,špaga...
Ne pričam o izoliranom panju,pričam o potopljenoj šumi.
Na laganijim terenima sam znao imati realizaciju 10 grizova,2 ulovljena u 2 sata ribolova,pa ti vidi...
Citat: milan ns poslato 18 Decembar 2013, 23:55:57
Od samog početka mog šaranskog ribolova pravio sam tu veliku sa prtezanjem špulna i zbog toga sam gubio jako mnogo riba sa udice jer riba u par jacih begova sama raspara svoja usta i kraj.Pošto sam tu školu platio sad su spulne popuštene i više nema gubitaka :takoje: Kada riba krene direktno u panj tu štopam rukom špulnu pa ko pobedi. :lol:
Potpisujem svaku reč
Htedoh da napisem,ali vidim da je kolega Damjan vec sve rekao.. :cheesy: :ok:
Mif, ma ja ovo ne dozivljavam kao prepirku, samo malo diskutujemo o zajednickoj stvari koju volimo, a to je pecanje sarana. :thumbup:
Isto nam je sto pecamo na sportski nacin, stapom i udicom, a razlikujemo se u nijansama, u zavisnosti od terena, tehnike pecanja i samog dozivljavanja pecanja.
Ne znam kako je to na drugim mestima, al kod mene ti veliki divljaci su toliko isprepadani i oprezni da je prava umetnost uloviti ih. A bogami, treba primeniti i silu, ako vec zelimo da ih privedemo u meredov!
Nemam blage veze o doživljaju sa kočenjem šarana.
A da li koristite borbene kočnice smiley157 sa dve ruke ukoči se svaka...kažem , šarana nisam tako lovio..
Borbena a? :huh: :help:
Ja takođe držim špulnu relativno otkočenom(ni previše ni preslabo) i kad kontriram, to činim sa rukom preko drške štapa i damila, a kasnije samo polako podešavam dril. Ne može za 3 sekunde da pobegne u panj osim ako nije odmah do njega, a ja za 3 sekunde mogu da dotegnem špulnu ako osetim da izvlači previše.
smiley033
"Kada riba krene direktno u panj tu štopam rukom špulnu pa ko pobedi."
Dugo sam pecao na DTD i..zbog gotovo čistog terena i višednevnog danonoćnog ribolova špulne su bile do kraja otkočene. Treba li da kažem da ooobožavam zvuk drila :smiley:? Istovremeno sam koristio i karike (prstenove-preteče ''majmunčića''). Daavno (mnogo pre no što su se pojavile karike) pročitao sam u nekom našem časopisu ''izum'' jednog ribolovca u lovu smuđa. Koristio je staniol iz paklice cigareta..umotan oko strune između prvog i drugog sprovodnika na štapu..da bi najlon napravio ''trbuh'' te učinio da riba oseti manji otpor dok uzima mamac pa..sam to usvojio i ja u ribolovu šarana.
Od sledeće sezone ću pecati na Dunavu. Nadam se da će ovi razgovori pomoći da brzo pronađem i dobru tehniku lova na tekućoj vodi.
Nekad su takve okolnosti da moramo da reagujemo brzo, prikocimo dril (da ne ode nizvodno u panj) a takodje i primotamo par metara najlona da ne ode u krs koji nam je negde sa strane...