Za izradu ovih biorazgradivih varalica autor videa je koristio želatin i glicerin, da bi sprečio njihovo prebrzo rastvaranje u vodi tretirao ih je taninom. Navodi da se ovakav materijal lako razlaže u prirodi i ne šteti životnoj sredini.


Očekujem da se kolega Urtelja nadoveže u ovoj temi.

Ovako gledam na to. Nikad nece biti toliko trajno kao plastisolci, ali verujem da postoji recept sa kojim za sat vremena moremo uraditi 20-30 komada koji su iskoristivi 1-2 nedelje i posle su za baciti. Za vecinu smudjarosa verujem da bi radilo. Sad, da nas se nadje 10-20 zeljnih eksperimentisanja, kontam da bi za nekoliko meseci skontali recept. Razlog je prost, zelimo da smanjimo trovanje reka nasom aktivnoscu. 

Deluje kao nešto gde u procesu može da se uvali malo ribljeg ulja kao "dip" da zamiriše. Voleo bih da imam vremena sa ovim da se igram sad ali nemam vremena ni stare kalupe silikonom da punim a kamoli nove za "bio-plastisol" da pravim i pogađam akciju varalice u odnosu na krajnje ponašanje materijala.

Ja trenutno nemam ni vremena ni prostora, ali se nadam da ce se sa zimom to promeniti. Svakako necu imati vremena da ucim, tako da ako imas volje da podelis znanje, ili bilo ko drugi, mogli bi krenuti sa timskim radom uskoro. Sta velis?

Šta god da te zanima pitaj. Školu sam učio sa Kešanskim kod Dragana Donau Radojevića pa ako imam nešto da prenesem da se već ne zna rado ću to ovde napisati.

Dzasi je majka za sve.
Bolje poznaje hemiju od profesora
Njegovi sedovi napunjenji ribljim uljem u vodi ostavljaju trag, kao da si mazut prosuo
Nas majstor nb1.
Za poslovnost nb 99.
Mada se popravio, moram da ga pohvalim.

Poslato sa ANE-LX1 pomoću Tapatoka