Dali vas uhvati panika kada na stap dobijete kapitalan ulov :cheesy: Dali je ta ista panika bila nekada razlog da izgubite ulov ,znaci napravili ste gresku koju niste smeli i koju u normalne okolnosti ni bi uradili ni u ludilu :lol: Panika ,uzbudzenje nazovete ga kako hocete . . . . tu je u nas , samo ceka okidac :smiley: Recimo ja , ja se decki tresem dok spremam stap ,stavljam masinicu i polakooo vezem Uni knot za virblu kasike. I kada pocnem varalicariti ja sam kao struna pred pucanje :lol: Najvise zbog saznanja da su brkate ribe tu ispod mene i da svaki sekund moze poceti cirkus .Ali od momenta kada registrujem udarac i finom kontrom brko je na stap , nestane panika ,postanem neko drugi , hladnokrvni ubica , mozak mi radi punom parom ,nema uzbudzenja nema nista ,nikakve osecaje cak ni radosti , cista fizikalija , uhodane radnje . Zasto je tako , nemam pojma ali riba mojom krivicom nisam izgubio nikada .znaci zbog neke pogresne radnje tokom zamaranja . Dok kada jedan moj kolega ubode veceg brjka pocinje cirkus ..prvo se toliko uzbudi da mota masinicom kao da jase bicikla .pogubi se totalno ....
smiley007
Kad tek krene sezona na šarana u junu,ja pun neizvesnosti,dugo ga nisam pecao i jedva čekam da udari. E tu se nekad zaebem,od silne zelje za ulovom uvek poranim sa kontrom,tj uzimanjem štapa,kad vidm da je krenuo štap ja zgrabim za štap što dovodi do lošeg kačenja udice i spadanja ribe...Dođe mi posle da sam sebi lupim šamar i kazem some gde si se zaleteo,pa pusti ga da ponese... :lol:
I naravno da kada dugo nemam krupnu ribu na štapu da me hvata malo panika,a kada se uverziram odnosno što češće imam priliku da vadim ribu to sam uverziraniji i nema panike.
Nekad kada mi lupi krupan komad umem da pričam sa ribom,e to treba snimiti,xexexe , pričam joj tako- nemoj tamo ima granja,gde si se tu sad zavukla, joj nemoj mi se samo otkačiti molim te,a nekad se i Bogu obaraćam tipa- joj Boze samo da mi se ova ne otkači pa posle ne moram drugu da upecam,itd... :rolleyes: :lol:
A gledao sam kako kelga kada mu udari krupna riba bez prestanka mota mašinu i ako špulna sve vreme prolizava i riba ide kud hoće,on mota 100 na sat,a štap podignut u nebo...
Ja sam izvadio jako puno krupnih riba za svojih dvadesetosam godina,uglavnom nemam problema sa navalom panike,jedino sto mi se desi je kada izvadim velikog smudja i spakujem ga u camac leva noga krene da mi se trese ko ne normalna, onda moram da zapalim da bi se smirio,zasto je tako ne znam a li mi se stalno desava cim ufatim komad preko 7kg.
Desavalo mi se da izgubim dobru ribu ponekad zato sto budem previse opusten i radim sve mehanicki nekad je bolje i imati malu dozu straha.
Na svaku prvu ribu u sezoni tresem se ko prut na vetru i obavezna cigareta posle izvlačenja a pre ponovnog zabacivanja.Damjane nisi jedini koji priča i moli se bogovima ribolova i sam sam takav da mi je posle smešno šta sam pričao u tom momentu.
Uh sto mene uhvati...... sedim ranom zorom u potopljenoj sumi, dva stapa zabacena....prihranjeno, bas koliko treba.....odjednom mehuri izlaze na 2 metra, pa na 1, pa odmah tu ispod, majku mu koliko i` je....vrhovi titraju kako sarani prolaze i cesu o najlone, rijuci i prevcuci dno, a ja zategnut ko opruga, spolja hladan i miran, a unutra 7,7 rihtera drma :lol:
Ako savije stap.....cista erupcija......ali cesce se desi da samo prodju, k`o da osete napetost moju :huh:
Kasnije skidanje sa adrenalina i kukuruz ispada po trepnama dok pokusavam da nabodem heklicu da ga nanizem na dlaku, a ustvari bodem sopstvene prste, ma i ne osetim.
Vrag ce ga znati.....valjda zato i volim da ustajem pre petlova, lomatam se i przim po suncu.....dok me zena gleda ko burek u svemiru i pita me sta mi sve to treba :smiley:
Obicno sam i u najgorim situacijam prilicno smiren i pribran,osim kad je pored mene neki panicar!Valjda mi prenese svoju nervozu!
Kada idemo peske preko planine na soma , uvek sam prvi po kozjoj stazi i bar nekoliko puta se ispruzim koliko sam dug :lol: U glavi mi lete misle samo oko ribolova tada..ovde cu ,onde cu prvo kasika ..svasta dok se ne okliznem i oba lakta mi obavezno krvavi kada stignemo :huh:
Cuj ovo , mozda moj najveci biser :smiley: Idemo camcem tamo sa sinom , posle dva sata voznje ulazim u tesan deo jezera , kanjon . polako se priblizavamo kraju jezera gde je uliv reke .Misli lutaju ,sve planovi ,tamo cu logor ,tamo dubinke ,,ma haos u glavi .Odjednom ode ona kajla na elisi od pente ,udarim neku granu .. ..menjam je i krecem dalje . . .. . 10 minuta sam vozio u obratan pravac ,nazad odakle sam dolazio , pre nego je mozak registrovao sta radim :lol: Ne znam ,kod mene je ta panika dok ne uzmem stap .odatle dalje znam sta radim :cheesy:
Ja sam inače nervčik. Dok se spremam, pakujem dolazim... dešava se da nešto zaboravim, da se okliznem, da nešto neprecizno montiram. smiley319
Ali, kako dolazi trenutak da zabacim - ja sam miran. A kada čujem zvuk signalizatora i drila, hladan sam kao špricer! smiley171 Zato mi se jako retko dešava da nešto zabrljam.
Kada bi mogao da budem tako koncentrisan u drugim situacijama!? smiley326
Kako ne , panika i ja smo skupa i zajedno -uvek :rlol: , kada treba ribu PREKO 3 kila dići sa 5-7 m visine bez pomagala i pomagača sa čamcima , a kada netreba , bude ih po 10 .
Dugo , čini mi se celu večnost je potrajalo jedno novembarsko veče , držao sam smuđa života , okrenutog na leđa od umora , čekajući da neko naiđe (makar oni zaljubljeni preljubnici :cheesy: :smiley: što se smucaju noću)..Naravno riba je otišla jer sam je dizao na strunu , štap sam bacio jedno 25 metara na obalu , pao sam na kolena i drao se jedno 15 doobrih minuta.
ni tada niko nije naišao :lol: :lol:
Kad pecam šarana...Kao revolveraš...Stalno iščekujem da se nešto desi...Tokom borbe nema panike ako sve ide po planu...E kad nešto krene po zlu kako ne treba sav se unervozim... Naročito kad legne ispod nekog panja ,ne mogu da ga pomerim,znam da je na udici.Posle izvesnog vremena krene da voza i opet legne negde... To me izluđuje...
Kad otpadne ispred meredova 10 minuta ne mogu sebi da dođem samo ćutim i sedim kao...
Varaličarenje...Mrkli mrak...Sav napet...Svaki zabačaj očekujem da se nešto desi... I onda oni blesavi slepi miševi krenu da lupaju po struni...
ja nemam taj problem, mene pocne da hvata panika kada izvucem ribu na obalu i vidim kolika je smiley163. A dok je vadim ladan kao spricer i strpljiv koliko god treba. Neverovatno ali istinito :cheesy:
Baš bih ti stavio onaj ručni merač pritiska , da utvrdim to , ali da ne pecaš na komercijali , nego međ panjevi u Dunaf.
cak sam jednom prilikom nosio pulsmetar zato sto je i mene zanimalo i za vreme vadjenja puls izmedju 100 i 110 a kada sam izvadio 140 i malo preko toga :cheesy:. Ali ja sam takav i u zivotu :rolleyes:, tek kasnije me hvata panika :eek: a inace najcesce pecam na Drini i drinskim barama koje su pune granja, panjeva i trave... Komercijale samo kada nemam previse vremena. Nekad mi se desi kada izvadim ribu i ne mogu da zakacim novi mamac po 10min. Tresem se bukvalno kao prut smiley253
Ma to su ti atrofirali misici.... :lol:
Prvo se spremam do 23h spakujem redjam pa onda prepakujem jbg ne stoji po feng sui ,e onda legnem namestim sat da mi zvoni u 4 i 30.Nema sanse da zaspim jer vec zamisljam slikanje saranom.Jedva uspem da zaspim i trgnem se u 2 i 30 :eek: da vidim koliko je sati onda se okrecem jos sat vremena i dignem se jer vise nema leba od spavanja.Zena mi gundja :veryangry: da nisam normalan :rolleyes:kaze mi da tako nisam bio nervozan dan pre vencanja,a sad ne mogu da spavam jer zamisli idem na pecanje.Ali kako da joj objasnim taj osecaj ko razume svatice o cemu pricam.