Vukovi sa DUNAVA

Dunav pored toga sto je najlepsa reka, a posebno nama Vukovima, uz sve svoje lepote nosi i neverovatnu snagu i opasnost pa iskusniji i ne izlaze na vodu ako primete potencijalno nevreme, talase, maglu i slicno. Medjutim ne retko nas iznenadi olujni oblak i ili nekakva druga opasnost. Siguran sam se svako od nas barem nekoliko puta ukakio na vodi, pa da cujemo? :-)

Kad nas je jesanas u toku vertikalnog digovanja udarila barža i počela da okreće čamac, nije bilo vremena da se pali motor, pa sam odveslao za sve pare, koliko sam se uprpio.  smiley197
Jednom nas je uhvatila oluja na nekih 200-250m od obale, nismo imali pentu nego smo odveslali, pa kad je počeo da nas nosi Dunavi štapove i sve, jedva smo se domogli obale i tad je odjednom prestala oluja i naravno vratili smo se nazad, povezali sisteme i opet zabicili.  :cheesy:

To se ne važi , strah je jedno a xxxl pelene pune sadržaja su drugo .
Pošto već imamo maltene identičnu temu , jeste se bre vi usrali u ćegašiće ili uplašili ,zaigrao herz malo jače?

Mmmmmmmm...Ne! :cool:

Nisam sa Dunava i prosto mi je neverovatno kad cujem "usro se od straha", posto ja nikad nisam! Ne zato sto sam baja, nego vjerovatno nije bilo takve situacije...

Inace jedne septembarske kisovite noci izadjem na sarana s namjerom da ga cekam dugo u noc, sam nigdje nikog iza mene mrkli mrak i suma, nedodjija a ispred jedno 1,5 km svjetla grada... Medjutim nisam primjetio da je voda posla nadolaziti, i tako sav fokusiran na vrhove stapova zamalo da umrem kad je u camac(limeni) udarila klada koju je voda nosila, jeeb.oooteee koliko sam se tad prepao... Neopisivo!

iskusnijim Vukovima oluja na Dunavu ne predstavlja problem,al meni kako manje iskusnom ufff...2003 jul mesec,Dunavac Sremski Karlovci ,znate ono kad iz vedra neba udari .Za 3 minuta kisa i oluja camac kao od papira ,nema vesla nego nas dvojica polako sa sticama do obale ..e tad mal' gace nisam napunio ...al sam video i dbe duge jednu preko druge pa je taj dogadjaj pored straha ostavio i nesto za secanje :)

Mozda ovo sto cu napisati nije opasana situacija da se bas uneredis ili kada zivot doveden u opasnosnost  :ok:,ali da sam se odsekao :eek:,jesam,da sam se okupao jesam.Evo kao je to bilo.Prosle godine u Zemunu,kao i svako letnjeg jutra prosetam do Lida(da uzivam i malo poracaskam sa kolegama koji kampuju na Lidu),stao sam negde na nekih 50-tak metara od pocetka pontona cisto da uzivam u samom Dunavu,kad odjednom iz cista mira uz sami ponton se nesto veliko "bacilo" da me je ne samo duzelo nego i tako okupalo,maltene kao da sam bucnuo u sam Dunav. Kazem vam,nije opasno,ali kada se najmanje nadas dobijes i öduzimanje'i kupanje.

Nisam lično doživeo još ništa opasno na Dunavu, ali drugar mi je pričao da mu se desilo da je jednom prilikom prelazio Dunav čamcem po gustoj magli (negde kod Futoga) i kaže vozim lagano i osluškujem da me ne "pokupi" neka barža, vozim... vozim... i nikako da stignem. Konačno eto i obale, kad ono - vidim da sam stigao na istu stranu odakle sam i krenuo!  :eek: Naime, trebalo je da izađe na kamen u kome je cela suprotna obala, a kad ono opet pesak! Krenuo je ponovo, opet isto - vozi, vozi (magla gusta, prst pred okom jedva vidiš) i na kraju uplašen ponovo izašao na pesak! Sada se već ozbiljno uplašio (jer je polako počelo da ponestaje goriva), a možete misliti šta bi bilo da se tako nešto desi na sred Dunava, u magli.  :shocked: Konačno, iz trećeg puta je uspeo nekako da stigne na drugu obalu, sav se jadan preznojio od muke i straha.  :shocked:

Da li se još nekom desilo nešto slično? Pretpostavljam da nije držao pravac jer nije imao orijentir na drugoj strani i u stvari je polako skretao i u polukrugu se vratio na obalu sa koje je i krenuo. Stvarno neverovatno....  :shocked:

Kompas je jednostavna, jeftina i korisna stvarcica, koja otklanja te brige. Ja sam kod cajniza uzeo led fenjer koji na vrhu ima kompas, alal mu plajvaz ko ga zamisli :cheesy:

Eh, ko će računati da će ti kompas zatrebati na Dunavu... Ali, eto izgleda da ga je ipak korisno imati... :)

Noć i magla da je možeš nožem seći. Svetlo od kolege u istom čamcu na 3,5 metra se videlo samo kao tačka. Ne možeš odrediti ni tok Dunava, nismo poneli kanap za sidro. Kraj decembra, voda oko 1 stepen. Oko 15-20 minuta se voziš uz povremeno gašenje motora da bi čuo bilo kakav zvuk a tišina kao u grobu  :help: . Kroz glavu ti prolaze misli, da li će te pokupiti brod, ili ćeš opaliti u nešto, šta ako pukne štifna na motoru, ... Strašno, hvata te panika, ma nikad više. Srećom, neki lik je je čuo da neke budale kruže po Dunavu pa je lupao po nekoj limčini. Kad smo čuli zvuk lupanja, voziš malo prema otprilike prema zvuku pa ugasiš motor da bi čuo da li se lupanje bolje čuje. I tako iz par puta izvukli smo se, inačene znam kako bi. Znači, ako čujete da neko luta po magli po Dunavu, samo lupajte po nečemu jer ćete mu puno pomoći.

Ima mnogo sitnih stvarcica koje nefale dok ne zatrebaju :lol:
Rezervne stiftne, hanzaplast, ekseri, spaga, zica...... wc papir :lol:

Al` ko se jednom na mleko opece, taj i u jogurt duva :thumbup:

Citat: Saša poslato 06 Septembar 2013, 12:18:12
Eh, ko će računati da će ti kompas zatrebati na Dunavu... Ali, eto izgleda da ga je ipak korisno imati... :)

Mislim da navigacija tipa android+Igo može mnogo da pomogne...

Nabujali Dunav,mart bese neki je*em li ga ,ja i drugar resismo malo otici okupati varke ,rekoh doslo konacno normalno vreme posle odvratne zime.Resimo da predjemo dunavac u nekom camcu koji je bio vezan za obalu al je bilo dovoljno sajle da ga odvucemo do tog ostrvceta, koristeci neku motku kao veslo.Zaigrali se mi ko mala deca tu bacaj,bacaj ribi ni traga .Poce nesto duvati i prihladi brat bratu za 10 stepeni opade temperatura u roku od 15 minuta,krenuli se mi vracati do camca al ja usput kao jos da pretrazim malo teren i oduzi se put pravo.Mi dodjosmo do mesta gde je camac stajao kad imamo i sta videti :on se otkacio i pluta Dunavom ,zao meni i gazde ,al mi jos vise zao nas  :lol: krenu kisa padati ,duva vetrina lomi drvece a mi stojimo i neverujemo sta se desava.Sedesmo pored drveta i smejemo se od muke ahaaah pukom srecom vetar nanese camac do nas  i spasosmo guzice  :rolleyes:

Nije Dunav ali je Drina. Pre desetak godina sa jos dva druga bio na pecanju, bese to pocetak novembra. Voda nabujala. Mi pecamo na bari u koju se Drina uliva. Nista nece ceo dan i dolazimo na genijalnu ideju, kako bi bilo super da naduvamo gumeni camac (koji se nalazi u gepeku i za koji nemamo vesla). Naduvasmo zacas obe komore na camcu, pokidasmo neko drvece i nabismo prane plasticne flase na vrhove da nam to budu vesla(gde li nam je samo mozak bio). Cilj, preci do ostrva na sred bare. Krenuli mi polako ostrvo sve blize kad odjednom vidim veslo(granu) koja zamahuje prema camcu(nisam ni znao da drug ima fobiju od buba). Naravno budala probisio camac mi polako tonemo... na svu srecu camac ima dve komore. Jednu je probusio, drugu ne. Morali smo sva trojica zajahati tu jednu komoru i u vodi do grudi rukama veslati nazad. Voda ledena, kad se tada ne podavismo.

Послато са LG-P880 користећи Тапаток 2

Zanimljiva tema, kako na Dunavu nikad nisam ni pecao nisam ni imao neku nezgodu, ali na jednom kanalu jesam i to vrlo nezgodnu. Bilo je prolece, negde sredina marta, pecali smo brat i ja na Jarcini kod brane. Kako riba nije radila u gornjem delu, hteo sam odmah iza brane da probam gde se voda po prilicno nadosla strahovito prelivala. Stvarno se ne secam zasto mi je to palo na pamet niti znam gde sam krenuo, al umesto sa brane da bacim, ja sam hteo da se sa strane spustim. Kako sam zakoracio, okliznuo sam se i upao mozda metar posle mesta na kojem se voda preliva, na dubinu negde oko 150-180 cm ( Tada taman toliko da mi bude iznad glave). Na svu srecu u poslednjem momentu, su mi prsti upali u neki prorez izmedju betonskih blokova i uspeo sam da se izvucem. Posto je ceo taj zid u nekim pukotinama tako sam se i iizvukao do obale. Inace u cizmi mi je migoljilo nesto tako da sam pod svim onim strahom mislio da je zmija u cizmi, jer to mesto je krcato onim barskim zmijama, a ja nisam bas neki ljubitelj zmija. Na svu srecu bio je mali karascic, kog sam dobro se secam otresao o beton koliko me prepao. Sad kad pogledam, hladna i veoma brza voda, dovoljno duboka, obucen u zimsku jaknu, cizme i nikog da moze da me cuje ili vidi, velika je verovatnoca da bih se udavio da nije bilo tog proreza inace i los plivac. :shocked: :no:

Luka Beograd,  pre 25 god....
Pozna jesen, ledara , nula u pokusaju. Tad su bile ekstremno retke specijalne dozvole koje je licno direktor luke potpisivao (sad i ne sme uopste da se peca) a ostali su se skrivali na zemlji (samo dve pozicije u Luci,  gde nema betonskog bedema) i pecali krisom dok ih cuvar ne otera.
Vesela ekipa, pijuckanje i pecanje , a mangupi zavezu drugaru za osnovni drugi najlon sa spulne , i sa 15m krenu da izazivaju  veliki "udarac".
Igrac se zaleti, prokliza uz vodu  i uleti do grla ... vrati se po stap, proklizavajuci i vidno uzbudjen i skroz natopljen  i nekako lupi kontru (u prazno naravno) , zakaci sitem negde na dnu i krene  da vice "tu je grdosija" ! Auuuu... kakvo prskanje  je palo, razmena garerobe i vatra na kvarno da povratimo druga :)
Losa sala, lose vreme, i sprecena upala pluca sa domacom iz pljoske
I dan danas , smejemo se na decacku glupost, i GRDOSIJU!
Sta ti je adrenalin u ribolovu, ....moj drug sigirno zna

Citat: Saša poslato 06 Septembar 2013, 11:16:25
Nisam lično doživeo još ništa opasno na Dunavu, ali drugar mi je pričao da mu se desilo da je jednom prilikom prelazio Dunav čamcem po gustoj magli (negde kod Futoga) i kaže vozim lagano i osluškujem da me ne "pokupi" neka barža, vozim... vozim... i nikako da stignem. Konačno eto i obale, kad ono - vidim da sam stigao na istu stranu odakle sam i krenuo...:shocked:

To se meni desilo pre 5 god. u Grockoj. Krenem ujutru na Ivankovački dunavac a ko za baksuz, iako je bila slaba magla ja ne pređem odmah na drugu stranu (a mogao sam, videlo se za toliko) već nastavim uz obalu uzvodno i već posle 1km uđem u tako gustu maglu da je vidljivost bila bukvalno 2 metra.
Nastavim uz obalu, pratim je sve vreme ali dođe i trenutak da pređem Dunav, odprilike da sam bio nasuprot dunavca, imao sam poznat orijentir na mojoj strani. Krenem i vozi, vozi, vozi...i izađem tačno tamo odakle sam i krenuo!
Tu sam se oladio, svašta je moglo da se desi u onoj magli ali luda glava ne priznaje to, krenem opet ali sada posle svakih par minuta a ja upravim čamac malo ulevo jer sam zaključio da me mozak vara u vožnji na slepo i vuče na desno.
I stvarno, izađem tačno na ulaz u Dunavac, sunce me ogrejalo kada sam ga video!.
Od tada kada vidim takvu maglu strogo se držim obale i ne prelazim ako ne vidim drugu stranu, džaba ti sve, bolje stati negde pa sačekati da se izbistri.

Nisam se bukvalno usrao,al jedva sam zadrzao...
Mozda sam se i upisao cak,ne secam se..
Toliko sam se uplasio da sam bio spreman da ubijem
Na dunavu kod Karlovackih Vinograda pre jedno 2 godine. Drugar i ja imali kljuc od neke vikendice,tj pokusaja vikendice.Pre je neka kucica drvena. 4 grede i na njima ta drvena kucica. Jedna vrata,jedan prozor,4 zida,a unutra nista,bas bas nista,prazno. Znali smo da je tako pa smo poneli sator,kao spavacemo unutra u satoru.
Okolo sama suma,nigde zive duse u krugu od 200 metara.
Dosli smo predvece,leto bilo. Kukuruz,boile,sve zivo ostavili ispod kucice na nekoj klupici,a mi razapeli sator gore u kucici i legli da spavamo,kao izjutra da pocnemo sa pecanjem.
Odjednom,cujemo mi nesto suska ispod kucice,prevrce po stvarima.Ja reko,zivotinja neka,nema veze. Osluskujemo mi tako,kao ljudske korake da cujemo. E majku mu,aj sad sidji dole ako smes.Skupimo mi tu m**a,sidjemo,nigde nista...
Aj gore.. Od vrata smo imali kljuc,al prozor nije mogao da se zatvori skroz,samo da se pritvori.
Ja uzmem neku letvu i time podbocim prozor,velim,dole nek diraju sta hoce,al gore ako krenu vrata zakljucana,cucemo,na prozoru letva,opet cemo cuti ako neko gurne prozor. Samo tako sam mogao da zaspim,ako se skroz "osiguram"
Meni ni to nije bilo dovoljno,ja uzeo lovacki noz i stavio ispod jastuka,zlu netrebalo...
Taman mi zahrkali kad odjednom "dum,drs,buuum"
Ajoooooj,ja skocio u satoru tako da sam ga odmah iscepao koliko sam ga glavom povukao nagore.Drugar samo sto ne vristi.
Sto je najveca fora,skontali smo da je to pala letva sa prozora,znaci neko je gurnuo prozor,a mi u satoru,ne mozemo ni da vidimo sta se desava.
juuuuu,koja je to panika nastala,nas dvojica u satoru visine 1m STOJIMO !!!!
Pokusavamo da nadjemo cipzar da ga otvorimo
Otvorimo ga,al ne smemo da izvirimo napolje,jbg,nismo znali sta je,mozda je nesto unutra,mi ne vidimo prozor iz satora.
Izadjem ja tu nekako sa nozem,a u sebi mislim "samo da nije niko ubicu ga (od straha)"
Pogledam,prozor otvoren,uzmem telefon,upalim blic,nema nikog unutra.
Odjednom,ispod kuce "dum,tras,bum"
Majku mu ! Hocu kuci !!!!!!
Maaamaaaaaaaa !!!! :help: :help: :help: :help: :help:
Uz brzi dogovor dodjemo do zakljucka da sidjemo dole i vidimo sta je.
Mi dole. Kad ono,pakovanja sa primamom razbacana,stari kuvani kukuruz nestao :huh:
Ok,to je zivotinja.
prosetamo se malo oko kuce i nadjemo kanticu od kukuruza jedno 10m dalje...
Divlja svinja verovatno.
Al cekaj. Ko je prozor otvorio   :shocked: :huh:
To nikada nismo saznali. Jedino objasnjenje je vetar,a nije ga bilo nesto,ili da je letva sama skliznula.
Tu noc nismo spavali  :tongue:

Hm.. Napomenuo si da su navodno bili ljudski koraci. Da je bila divlja krmaca ili vepar,culi bi groktanje ali i kakateristicne korake u odnosu na podlogu. Mozda ste bili preplaseni pa nisti ni obracali paznju. U svakom slucaju,nimalo naivno.

Podloga je obicna trava  :smiley: Recimo,bio sam u vojci i znam da se jez cuje kao covek kada koraca,jos ispusti i ono "huh" kada se odmara,njega sam se redovno plasio na strazi  :lol:
A ovde,znas kad covek prolazi kroz travu kako se cuje. Nikada nisam video divlju svinju uzivo u prirodi pa nisam ni pomislio na groktanje. Mozda i nije bila divlja svinja,to je nas zakljucak,mozda je drugo nesto. U tom trenutku svasta prolazi kroz glavu,sta znas  :cheesy:

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi60.tinypic.com%2F335fwhy.jpg&hash=356ddc6b26e9106c92c1526085f20d5ace0a4766)
:)

 :clap2: :clap2: Pronadjen "krivac"  :lol: :lol: :lol:

Bez dobrog fenjera ne zalazim u šumu noću.

U strahu su velike oči :cheesy:
Zato i netreba nositi noževe i pištolje u kamp. Napravi se belaj, očas.
Nema kod nas životinja opasnih. Doduše ima svakakvih ludaka, na raznim opijatima.

Doduše osećaj kad noću u šumi sretnete kapitalnog rogonju, a u jednoj ruci ašov a u drugoj tariguz, je neprocenjiv.

Zanimljiva tema! Desilo se meni i sinu prosle godine na Tamisu u Tomasevcu, vracali se malo kasnije u vecernjim satima sa pecanja biciklama, bio je juli mesec kukuruz mlad, malo visi od struka taman krenuli prema Botosu i na samoj krivini neka stara vrba samo koliko smo smo smotali iza vrbe izlece neko cudo i trci prema nama  :eek: udari pravo u prednji tocak mog bicikla i obori me dole poce da rokce i rezi, uz slabo ulicno svetlo vidimo da je to jazavac. Kakva je urlanje i bezanija pala po kukuruz da smo posle jedva izasli!Nije krenuo za nama valjda se i on uplasio od vike! A kad smo dosli kuci i poceli da prepricavamo kako je ko reagovao bilo ja smiley029

Jeste to je jazavac 100%, ja sam gledao u vojsci kako pridje na 15 metara od mene i gleda me i kulira, ostavim mu na putu hleb on uzme i igra se, a onaj smrdljivi vojni ker nece ni da zalaje, ma neyanima ga nista. Neznam jel su svi jazavci tako druzeljubivi i hrabri.
(a mozda to i nije bio jazavac) :eek: :rolleyes: :rolleyes: :rolleyes:

Citat: ellesar poslato 20 Jun 2015, 18:57:16
Zato i netreba nositi noževe i pištolje u kamp. Napravi se belaj, očas.

Ako neko nije psihicki stabilan (kad i kako uraditi nesto i da li uraditi) onda ne treba nikad da ima nikakvo oruzije pri sebi.
Valja uvek imati nesto pri ruci,posebno kad se ide u neke vukoje*ine.

Subota, sve spremno i spakovano u brodić za nedelju dana boravka na vodi. Mesto hranjeno, vodostaj idealan. Namestim se u obalu, udarim kočiće za vezivanje. Raspakovao sve stvari, namestio štapove, skuvao prihranu za ujutru. Sve spremno. Veče lepo, jutro još lepše. Predveče se naoblačilo, ali nisam mogao da vidim oblake koji su dolazili, zbog visokih topola, samo sam čuo potmulu grmljavinu. Kad je to došlo, znao sam da će biti nevreme. Brzo sam spustio tendu, ali sam je skopčao samo na par mesta. Ljudi, kad je to počelo. Ja u životu nisam video takve munje, niti čuo takve gromove. Krošnje su skoro dirale tlo. Ja u kabini, samo osetim da je nesto palo na krov. Odlomila se grana i pala. Izleteo sam na terasu, a vetar je ugurao tendu. Ja je držim, počinje pljusak. Napolju kao u diskoteci. Sve puca. Slušam kako drva padaju, a ja u obali, koja se svake godine uruši po nekoliko metara, podlokana, topole ogromne. U jednom trenutku sam hteo da uskočim u vodu, jer sam bio siguran da će nesto pasti na mene. Nisam smeo da izadjem, da se odvežem, jer sam pecao na mestu sa puno oborenih stabala, nikako ne bih mogao po tom vetru da se izvučem. Sedim i gledam u krošnje. Moji me zovu, zabrinuti. Stari me pita jel ima topola okolo, iako zna gde pecam i da osim topola i vrba nema ništa drugo. Ja mu od muke kažem:Nema ćale, sve mlade višnje i trešnje. I trajalo je to sigurno 45min.Kako se sve smirivalo, tako mi je i srce dolazilo u normalu. Iako sam na Dunavu skoro 25god, nikad nisam iskusio ovako nesto, jer sam uvek pre nevremena išao kući. Sad sam upoznao i onu mračnu stranu plovidbe i boravka na vodi.

Citat: Dragan74 poslato 20 Jun 2015, 20:12:03
vidimo da je to jazavac.  smiley029

jazavac nije za šalu. najčesće napada u predelu prepona(mudića) jer mu je to najbliže. a s obzirom na zubalo koje poseduje može ozbiljne rane da nanese
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs15.postimg.cc%2Fcra5nhgm3%2Findex.jpg&hash=ffa297ce27941341d399f2e8e96f8264f3e875c9) (http://postimage.org/)

Jao 'sto slatka mala maca na slici smiley184, a kako napada zene? :cheesy:

Citat: specialized poslato 20 Jun 2015, 22:49:12
Ako neko nije psihicki stabilan (kad i kako uraditi nesto i da li uraditi) onda ne treba nikad da ima nikakvo oruzije pri sebi.
Valja uvek imati nesto pri ruci,posebno kad se ide u neke vukoje*ine.

https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQ0QKBwYHEaVF60I2ZIkw2YFoN3RZereXBQAuv9GNGOA-oqGnmNcw
A sta fali poneti malo oruzja u kamp.

To je bila replika na ono sto je ellesar napisao da ne treba oruzije nositi u kamp jer se napravi belaj dok trepnes,ne razmisljajuci,iz straha.
Napisao sam da je moje misljenje da treba nositi bilo sta sa sobom.
Slabo ko ima dozvolu za nosenje pa prepostavlja se da se zakon postuje i ukoliko neko ima pistolj,ne bi trebalo da ga nosi u kamp.

Iako mnogo vremena provodim na Dunavu a na Tisi sam iz čamca pecao možda 3-4 puta, najgore iskustvo je sa Tise. Ukotvio sam se na nekih 15-20 metara od obale tik nizvodno od ušća Begeja (preko puta Titela). Zabacio lepo dubinke nizvodno a uzvodno bacam mušice sa vaser kuglom na sitnog bucova. Bucovčići ubijaju i ni ne gledam dubinke ili ništa drugo već uživam u lakom varaličarenju. Nakon nekog vremena čujem brodsku sirenu, i ne reagujem. Kakve to ima veze sa mnom, nisam na plovnom putu (tako ja mislim). Ponovo truba - jače, ali iskuliram. Kada se treći put oglasila, okrenem se a samohotka na 15 metara od mene i uplovljava u Begej. Pokušam da se odsidrim, ali naravno, sidro zapelo za nešto i ne možeš ga pomeriti. U tom momentu barža nailazi na mene bočno, naslanja se i počinje da me gura u stranu. Mislio sam da sam hladan u kriznim situacijama, ali ovaj put sam se samo zaledio. Kapetan mi je skidao svu familiju sa palube barže(opravdano) a ja sam imao više sreće nego pameti - barža je prošla a ni meni a za divno čudo ni Mini Šarku ništa. Da, bitno je reći da je "čamac" bio orahova ljuska - Mini Šark.

specialized# Ma salim se :cheesy: :cheesy: :cheesy:

Nigde na pecanje ne idem bez suzavca!  :ok:
Mala, najmanja bocica od 50ml, staje u mali dzep od varalicarskog prsluka, a baca do 4m mlaz sirine metar. Fercera i na ljude i zivotinje.  smiley033

Citat: Milan.M poslato 25 Jun 2015, 12:54:04
specialized# Ma salim se :cheesy: :cheesy: :cheesy:

Ma nema problema   :rolleyes:  smiley033

Evo i ja nešto da napišem o uneređenju na Moravi.
                                                                                           Mešavina:
         Ovo je bilo pecanje u julu 2014. godine kad su bile one nepodnošljive vrućine.
ta godina bila je veoma loša za veliku Moravu jer je u Zapadnoj Moravi cvetala alga pa je dolazila u veliku.
Niko te godine nije mogao da se pohvali ulovom na moravi, a jedino se moglo pecati (uspešno) na stajaćicama.
Zato je moj deda mira pozvao našeg druga Žutog da idemo na pecanje na popularne Stare bare. Spremili smo se kao da idemo na kampovanje ponevši i ono što nam treba i ono što nam ne treba. Cilj nam je bio da na plovak pecamo karaše i belu ribu. Kada je došlo vreme da krenemo, Mira nije imao gorivo za kola. Mislio se da li da ode do pumpe ili da sipa mešavinu za frezu koju je imao. ''Ću da unakazim kola s mešavinu'', pričao je, ali ju je ipak sipao. Otišli smo do Žutove kuće i sačekali da spakuje opremu u naš gepek pa krenuli na baru. Kada smo prešli branu ukazale su se brojne bare na kojima sam prvi put bio. Provlačili smo se kroz zarastao put našim ' terencem ', kako  ja zovem Mirin ''Reno 4'' koji je mnogo toga preživeo na pecanju. Konačno smo stigli do određene bare koja je imala dobro sređeno mesto i počeli da vadimo pribor iz kola. Smestili smo se, namamčili udice i zabacili. Pecali smo na direktaše, Žuti je imao od 5m, Mira od 4m,  a ja od 3m :cheesy:.
Žuti i ja smo hranili hlebom, a Mira kuvanim kukuruzom. Mamci su bili beli crvi. Žuti je pecao plitko oko pola metra ispod vode, Mira na samom dnu, a ja kad sam video da a dnu ne može da se paca od cverglana prešao na plitko. Žuti je pecao bodorke, beovice i crvenperke, Mira karaše i cverglane, a ja karaše i bodorke. put iza nas bio je popločan cverglanima koje je Mira neumorno vadio i bacao iza leđa na put. ''Će istrebiš baru, a?'', komentarisao je Žuti, stari šaljivdžija. Upecali smo 3-4 karaša oko pola kila i desetak oko 200 grama, a Žuti je mlatio crvenperke i beovice i za kratko vreme mu je kofa bila puna do pola. mira je zapalio cigaru i odjednom mu je nešto odvuklo plovak u stranu, a kada je kontrirao savio mu se štap do vode i na šalost pukao predvez. Mira je vezao predvez i opet zabacio. posle desetak minuta opet je imao nešto veliko na štapu. Žuti i ja smo gledali borbu, a kada je došlo vreme da se riba prihvati nismo imali čime. Eee zaboravi' meredov! Žuti je ipak nekako prihvatio ribu rukom i kritikovao Miru što ne nosi meredov. Bio je to šaran divljak po našoj proceni 2,5 kila. vreme se pogoršavalo, duvao je vetar, a Mira je gledajući u nebo rekao:''Hoćemo li polako ?''Žuti mu je u svom stilu odgovorio:''Šta ti misliš, uvatio si šaranče pa će d' ideš, pa mora i mi d' uvatimo!'' Počeo je jak vetar i grmljavina pa smo se ipak spremili. Ušli smo u ' terenac ' , a on nje hteo da upali! :help: Mira se lupio u čelo i viknuo:''..bem ti mešavinu!'' Žuti i Mira su izašli napolje da vide šta bi. Počela je kiša i učestala grmljavina,a noć je pala. Jedino je Žuti imao telefon i posle nekoliko pokušaja je uspeo da pozove mog ujaka da dođe po nas. Jedva sam se setio njegovog broja telefona :smiley: kada smo mu javili pošao je svojim kolima sa drugom i usput kupio sajlu da nas odvuče. Mira je otišao do glavnog puta i tamo ih sačekao. Kada su došli zakačili su ' Reno ' za ' Golfa '. Krenuli smo, a kiša je padala ko iz kabla. Kada smo došli kući negde oko 8 sati, nas trojica pecaroša smo pričali o ovom ribolovu uz piće. Izmerili smo ulov,a Žuti je otišao kući. Sutradan je opet Žuti došao da popravimo ' terenca ' :cheesy:
Pazite šta sipate u kola.

Moje iskustvo je takodje sa Morave samo zapadne,oluja kisa nepogoda je bilo puno,ali sve se to zaboravi,ovako nesto ne.Krenuo sam da pecam soma davne 94.g,onda sam imao 12g,i moji su me pustali do 23h ako imam drustvo.U to vreme pecao sam sa starim moravskim legendama, koji su godiste mog oca,dvojica nazalost vise nisu medju nama,samo Gile Taraban koji je bitan za ovu pricu.Majstor Gile i ja sedimo u camcu,noc, mesesecina,voda nadolazi.Opuseno pricamo,gledamo gde som juri uz obalu i cekamo na udarac, odjednom uocavam da nesto pluta prema nama, na njemu dzak koji priguseno svetli."Cika Gile sta je ono",Gile dreknu "dinamit beziii".Istog momenta on skace u vodu i ja za njim,bili smo na dvadesetak metara od obale,a na obali za sekund.Malo nam je i to bilo nego jos istrcali gore na bedem ocekujemo ekcploziju,stali i gledamo. "Dobro si video mali razneo bi na u komade" cedi Gile kroz zube,meni srce iskace iz grudi od andrenalina,ali jos se nista ne dogadja.Dzak mimoisao camac i sad je nizvodno od camca nekih deset metara,slabije svetli ali ide jako sporo.Nize tog mesta matica gura u obalu,tu je vir a ispod toga brzak gde nije ni pola metra dubine.Ide dzak polako i pred brzakom stade"sporogoreci stapin" objasnjava Gile ali jos uvek nista. Proslo vreme, jedno 15min,svaki sekund je vecnost ja i Gile skupimo hrabrost da pridjemo i vidimo sta je.Celo drvo i to ohoo debelo na nju zakacen vezan platneni dzak,nismo smeli da vidimo sta je unutra,a i nema veze.Gile otpiva po camac,seli smo na obalu pakujemo dubinke i smejemo se kako je bilo "dinamit beziii",otisli smo kuci mokri ali lepo raspolozeni :lol: :lol:  :lol:Kad sam ispricao mojima kuci smejali su se i oni,uz prekor da pazim.Sutra dan smo ja i Gile vec na pecanju prepricavali kolegama koji su crkavale od smeha jer ko bi bacio dinamit 150 metara ispod mosta u Jasici,ali u strahu su :eek: :eek: :eek:

Citat: Saša poslato 06 Septembar 2013, 11:16:25
Nisam lično doživeo još ništa opasno na Dunavu, ali drugar mi je pričao da mu se desilo da je jednom prilikom prelazio Dunav čamcem po gustoj magli (negde kod Futoga) i kaže vozim lagano i osluškujem da me ne "pokupi" neka barža, vozim... vozim... i nikako da stignem. Konačno eto i obale, kad ono - vidim da sam stigao na istu stranu odakle sam i krenuo!  :eek: Naime, trebalo je da izađe na kamen u kome je cela suprotna obala, a kad ono opet pesak! Krenuo je ponovo, opet isto - vozi, vozi (magla gusta, prst pred okom jedva vidiš) i na kraju uplašen ponovo izašao na pesak! Sada se već ozbiljno uplašio (jer je polako počelo da ponestaje goriva), a možete misliti šta bi bilo da se tako nešto desi na sred Dunava, u magli.  :shocked: Konačno, iz trećeg puta je uspeo nekako da stigne na drugu obalu, sav se jadan preznojio od muke i straha.  :shocked:

Da li se još nekom desilo nešto slično? Pretpostavljam da nije držao pravac jer nije imao orijentir na drugoj strani i u stvari je polako skretao i u polukrugu se vratio na obalu sa koje je i krenuo. Stvarno neverovatno....  :shocked:

2007Junsko jutro  5 30.magla, ja mlad glup i zeljan pecanja, a imam čamac. Sve u svemu opasna kombinacija.
Ulazim na marinu Sveti Nikola kod hotela Jugoslavija, jedva vidim čamac (primus 17) magletina katastrofa. Uđem napravim sebi nes kafu, zapalim i pomislim ako budem čekao da se digne magla i dok dođem do Vojne Bašte (kod Kineskog mosta)  ode jutarnji cug.  :veryangry:. Ma idem polako do Ratnog Ostrva pored Lida na drugu stranu pa kada pređem uz obalu polako do Bašte  :rolleyes:. Odvežem čamac krenem polako naravno vidim vrh čamca ali ne dalje od toga. I posle 2 minuta shvatim šta sam uradio. Jbt. ni danas mi nije jasno kako sam promašio Lido. Uglavnom nista kompas,navigacija nemam sidro sve u svemu ekstra se smorim sto ispao takav idiot :ok:. Što se straha tiče nisam bas po prirodi plasljiv ali mi nije bilo svejedno. Posle dobrih 30 min. vidim obalu i obradujem se ko pokojnom dedi. Naravno da obala nije bila ona ka kojoj sam krenuo, već strana ka plovnom putu Velikog ratnog ostrva. Vežem čamac napravim jos jednu kafu pre pecanja(nije mi padalo na pamet da mrdnem bilo gde) , zapalim i pomislim eto kako u trenutku nerazmisljanja čovek veoma lako moze da ostane bez tintare.Moj iskren savet po magli sedi na obali i ne mrdaj. Što se mene tice nema te situacije, tog kompas ni navigacije koja bi me naterala na Dunav po magli.  :cheesy: