Izgoreću!
Napisao sam 3 strane teksta i nestade! Aaaaaaaaaaaa
Sad ću da probam ponovo!
Dakle, sa puta Bg -> ZR skreneš desno kod Japanskog Cveta. Nailaziš na nasip koji preseca put i pravi blagu hups. Sa tog nasipa možeš uzvodno ka Barandi/Čenti ili nizvodno ka Sefkerinu. Te terene nisam obilazio jer je na nasipu rampa uvek spuštena a pošto nisam neki đak-pešak molim nekoga ko je to obišao da nas izvesti.
Posle nasipa, nekih 100 m, sa leve strane je "parking" - proširenje gde možeš a) da ostaviš auto, b) nastaviš pravo (ka Badžinom jezeru), c) skreneš desno, paralelno s putem, ka mostu.
Ako ideš opciju b) onda najpre stižeš do Badžinog jezera koje je prolećna meka za štukarenje i belu a preko leta, po niskom vodostaju je bulja. Jedino se isplati juriti kedere, kada ih u Tamišu nema. Malo dalje je brana, obala slična tomaševačkoj. Idealno za bucovdžije i džigovanje smuđarka.
Ako izabereš opciju c) u stvari si od opcije a bolji nekih 200-300 metara, jer se dalje kolima ne može. Nekada se moglo ali je sada put uništen. Dolaziš ispod mosta gde je lepo za bucka, smuđa i šetanje plovka. Dalje nizvodno voda postaje dublja, u vodi je dosta potopljenih grana i panjeva, brža je i ne mora se daleko zabacivati. Posle nekih 200-300 m obala postaje džunglastija i sve teže prohodna. Na nekih jedan km od mosta je lakat krivina preko puta poznate (i najbolje) lovacije zvane Vir. NEšto dalje je lokacija zvana Skela, gde je nekad prevozila skela stoku na ispašu i još nešto niže je kanal kojim je nekad Opovački Dunavac bio povezan sa Tamišom. Do tih mesta nisam stigao jer je toliko gusto šipražje da je nestala istraživačka čarolija i postalo opasno i naporno.
Dakle: "beogradska obala je dublja, brža, hladovinskija i komaračnija od "opovačke".
"Opovačka" strana je podeljena na nekoliko različitih "sektora". Posle nekih 200 metara po prelasku mosta, s leve strane je benzinska puma i glavni put nastavlja na levo, ka Barandi. Na desno je skretanje između kuća i spust na deo koji se zove Plaža. Uzvodno ima nekoliko mesta ali su najšire i najlepše zauzeli meštani digavši neki a-la kamp i trpaju u kese sve što im dođe na udicu. (prisustvovao sceni kada ih jedan kolega opominje na meru netom uhvaćenog somčeta veličine osrednjeg cverglana na šta dobija odgovor da nema tu mere!!!
) Ako se nastavi dalje (desno, obalom) dolazi se pod most i do kanalića koji je u stvari ulaz u marinu, gde se, kako sam čuo, može iznajmiti čamac ali ne znam ni kako ni kod koga ni za koju kintu. Inače simpatičan i izgledan varaličarski teren.
Levo od plaže (nizvodnije) počinju nešto izglednija mesta sa hladovinom. Može se i pešaka stiči do njih ali i na drugi način - pored pumpe se nastavi pravo i posle nekih 50-ak metara ima jedno a posle 100-ak metara i drugo skretanje međ kuće, pa do nasipa. Tu se ostavi auto pa pešaka na nasip i kroz šipražje do vode. Nekoliko lepih mesta tu ima za belu, babaju i štuju. Lokalci na guščija pere i pšenicu na moje oči za sat vremena (njih dvojica) napuniše Jupolku krupaticama i "najlonkama"-kesegama.
Ako se nastavi putem još malo dalje, dolazi se do lakat-krivine u čijem temenu se silazi na zemljani put. Posle nekih 500 metara se stiže na nasip i posle još 52-ak metara može da se ostavi auto i dođe pešaka do, po meni, najinteresantnijeg mesta na celom potesu, zvanom Vir. Tu tamiš pravi lakat krivinu i formira vir od oko 50-ak kvadrata. Dubina je baš-baš (cca 6-8 m). Idealno za soma, smuđa i na obodima vira bucova, šarka. Malo uzvodnije imamo mesto sa kontra-tokom gde je do džadža plovkariti. Nastavi li se dalje (samo pešaka može) nizvodno dolazi se do Skele koja je isto poznato šarandžijsko mesto. Još niže je deo preko puta kanala, ali do tamo nisam išao.
Sve ukupno bejah barem 30-ak puta, prođoh sve opisan lokacije i u zavisnosti šta želite da lovite znam da ima za svakog po nešto. Uglavnom svuda ima bele, babaje i štuje. U plićem delu se bolje prolazi na proleće i najesen a u dubljim delovima sada. Prihrana je obavezna i to nešto teža(vlažnija). Bez hranilice nemojte ni pokušavati da tražite belu. Štuka je prošle godine ojađena tako da se retko koja može ove godine nahvatati. Sitni somčići rade u sumrak a čortančići preko celog dana (koje većina, naravno, zdušno i oduševljeno trpa u čuvarke uz opasku - Što ja da ga vraćam kad će neko drugi da ga nosi!
Na žalost, u "izgubljenom" tekstu je bilo mnogo više detalja koje me je sad mrzelo da ponavljam.
Dajte konkretna pitanja, pa ako znam, rado ću odgovoriti.
Početna
Pomoć
Pretraga
E mail
Prijavljivanje
Registracija
