Tereno oko Ravnja su najbolji koje Sava ima od ušća Drine, pa nizvodno do ušća u Dunav. Kamen kod izgorele Čuturine kafane, (jesi li tu negde sa vikendicom?), pa uzvodno preko Viškupije (nekada najbogatiji Savski deo opisan i u starim ribolovačkim knjigama V.Klašterke- Kad izađeš i z Ravnja i popneš se na nasip) su tereni koje sam najviše obilazio nekada. Ali to je ujedno i potpuno ispražnjen deo Save jer tu je najveći broj Ravnjanskih i Martinačkih"alasa" koji ne biraju ni sredstva (ne samo mreže nego i struja i sve moguće sprave), ni vreme (lovostaji su vreme kada se ide u "žetvu" jer su tamo glavna mrestilišta-posle više i nema preke potrebe). Od želje svake godine odem nekoliko puta, ali iluzorno je. Osim ponekog bucova koji još uvek nisu na meti lopova, ništa se ne može uhvatiti. A nekada sam bio skoro svakodneno. Nije mi bio problem da ako imam samo par sati slobodno, da sednem u kola i izbacam varalicu. I pecao sa obale!!!! To je ukratko to, s tim što zaista je po visokom vodostaju teško naći prilaz za pecanje sa obale, ali po niskom ideš ko po stazi. Po višem vodostaju pristupačno ti je ušće Drine, deo Viškupije kod Branišine vikendice. I kamen kada skreneš kod Čuturine kafane na nasip, pa kada se kod rampe popneš gore, odmah tu i siđeš. Treba da ima jedan deo koji možeš malo dokrčiti i pecati skoro po svakom vodostaju. Tu je deo sa povratnim tokom i dugačkim limanom pored kojeg dere matica. Svašta mi se nekada tamo dešavalo.
