Negde na YT video sam kako je Rus napravio hranilicu od grlića plastične flaše pa reših da probam. Zapelo sa livenjem olova, on nalio olovo u čep flaše a ja kada sam to probao, sve se istopilo u gomilu bezlične plastike.
Zaključak; Rusi imaju neke jake plastične flaše tako da sam morao da primenim DIY od početka do kraja.

1. Flaša
Meni se najbolje pokazala flaša od 1,5l Knjaz Miloš narandža (nije reklama ) zato što ima relativno uzak a izdužen vrh flaše a i najviše je trošimo u porodici .




Isekao sam je kako sam zamislio, zagrejao skalpel na plinskom rešou i ide kao kroz puter...









Kao što se da videti, zamislio sam da se hranilica zatvara preklapanjem plastike a preklop učvrsti prohromskim holšrafom (cena 3 din). Prvo se šraf uvrne šrafcigerom pa kada se razradi onda ide i rukom.
Rupe na hranilici bušio sam velikim ekserom zagrejanim na plinu, isto ide kao kroz puter.
Poenta je da hrana ostaje u hranilici a da lagano ispada kroz bočne rupe.

 



2. Olovo

Napravio kalup od cevke, malo ga obrađivao dok nisam dobio promer grlića flaše, da ulazi fes u rupu.
Zalio u olovu veću virblu a može tu i feder od štipaljke za veš, od 1 federa dobiju se 2 virble, malo se to isavija na krajevima da ostane čvrsto u olovu.










Dobijena težina hranilice sa olovom je oko 90 grama, za mene koji pecam iz čamca sasvim dovoljno.


3. Sistem

Montirao sam fider cevku naopako da bih dobio kraću razdaljinu od zgloba do hranilice. Odsekao sam onu zakačku što dolazi uz cevku a na cevku navukao virblu čije okce je istog promera kao i cevka. Tako sam dobio krutu bočnu vezu koju sam još više ukrutio gumenom anti tangle cevkom kroj koju ide najlon.





Moram da napomenem i to da sam još pre par godina od jedne Germine (2,7m) napravio fider za reku tako što sam ugradio fider vrh pa tako i produžio štap na 3,3m. Po meni, to je dobitna kombinacija za Dunav jer je Germina ludački jak štap, ne oseća ni vetar ni talase, radi samo osetljiv fider vrh pa je pecanje takvim načinom pravi doživljaj.

Sinoć sam sve spremio, računao sam da će se vetar bar preko noći primiriti i da će moći od 5 do 8h da se neometano otpeca.
Međutim  kad sam video kako povija drveće u 5 ujutru, brže sam se vratio u krevet nego što sam ustao.
Evo me igrom slučaja u Šapcu, možda odem do šljunkare il ću gađati neku zavetrinu u SM. Eto nisam pametan, al otpecati poram kud puklo da puklo.

Коме треба информација око заказивања, цена, шта-како, ево вам телефон: 062/144 35 11 Зоран. А ево и једног свежег снимка, па можете видети шта се дешавало том приликом ...


Поздрав, и бистро 

E Glosu Glosu...Šta to napisa?

Nije više hladni rat u pitanju nego terorizam.
Kako nasip nije mesto koje štiti od poplava, sigurno nije napravljen da se neko šeta do brane.
Nije svuda isto, ni u svetu ni kod nas, zavisi od zakona države, da li je objekat i okolina objekta od nekog posebnog značaja, itd...
Praktično, nisam stručnjak za nasipe. Neki trpe svašta, znaju ovi sa Nbgd na šta se misli, neki ne trpe. Ako ti je obeležena zabrana pristupa u čemu je onda tvoj problem da zaobiđeš okolo i ispoštuješ zabranu?

Svi su generali dok se ne desi neko sranje. Jedino važno da je na zabranjenim mestima trava uvek zelenija pa moraš ili češ da crkneš 
Ja lično, zbog tuđe i sopstvene bezbednosti izbegavam zadržavanje ispod mostova i oko brana. Infrastruktura nije baš u najboljem stanju, a još će i mene da čekaju da se pomerim ako mora da grune nešto. Gledao sam kako su sleteli sa mosta kod Kajtasova u kanal pa ti se lepo tu parkiraj čamcem ispod. Marfi nikad ne spava, spremno te čeka 

Naravno da smo u periodu hladnog rata i naravno da se ne sme pecati ispod mostova, marina, brana ... E sada sto se to nekome tolerise a nekome ili nekada ne to je druga prica. Bio sam par puta na toj lokaciji i nekada su me terali (naravno bio sam ljut kao ris) a nekada ne i mesti zna ponekad da da bas dobru ribu.

Vidim ima dosta kampera i izletnika, nasadili na potez gde sam planirao tako da prvi dan preskacem. Otici ce kad popiju i pojedu sta imaju, ostatak godine je svakako moj 

Srećan Prvi maj – sačuvajmo prirodu

Mnogi su sa nestrpljenjem dočekali prvi majski dan – državni praznik koji nas asocira na odmor, boravak u prirodi i porodično okupljanje. Ipak, ne smemo da zaboravimo pozadinu ovog praznika koja krije žestoke borbe za prava radnika i činjenicu da su radnička solidarnost i otpor prema eksploataciji podjednako važni i danas.

Sredinom 19. veka svetom je počeo da se širi talas demonstracija kojima su radnici zahtevali osmočasovno radno vreme. Radnici su, najpre u Australiji, a potom u Sjedinjenim Američkim Državama i ostatku sveta, štrajkovali za osam sati rada, radnička prava i mir u svetu.

Najmasovniji protest izbio je 4. maja 1886. godine u Čikagu gde je na ulice izašlo oko 200.000 radnika, a ovo mirno okupljanje pretvorilo se u tragediju kada je nepoznata osoba aktivirala bombu. Međunarodna socijalistička konferencija proglasila je 1. maj za Dan radnika 1889. godine, a prva zvanična proslava usledila je godinu dana kasnije.

U većini zemalja 1. maj je državni praznik koji se tradicionalno obeležava brojnim prolećnim festivalima i vojnim paradama.

U našoj zemlji praznik rada obično je povod da roštiljamo na obali neke reke ili jezera, pođemo na piknik ili jednostavno uživamo u sopstvenom dvorištu na blagom prolećnom suncu. Predah od rada svima će dobro doći, ali ne smemo zaboraviti na ono najvažnije – da očistimo za sobom nakon boravka u prirodi.

Neretko se dešava da iza kampera ostanu limenke, kese, pikavci i neugašena zgarišta. Osim što zagađuje vodu i zemljište, otpad narušava izgled naše prirode i čini da prelepe šume i obale počnu da liče na deponije.

Neugašena zgarišta predstavljaju opasnost od izbijanja šumskih požara, a takođe i pikavci bačeni u travu.

Potrebno je zaista malo da priroda ne oseti posledice našeg boravka u njoj – sve što treba jeste da pokupimo smeće za sobom i skrenemo pažnju ostalim kamperima da učine isto.

Neka praznik rada ostane simbol borbe za veće dobro – prava radnika, a sada i za čistu životnu sredinu.

Ko je u trku, a ko u niskom startu?

Samo gledajte i ti i Dupli da vam pod predviđenim uglom ulazi.
Milanov pristup je na tu temu, najbezbolniji.