Naravno da smo u periodu hladnog rata i naravno da se ne sme pecati ispod mostova, marina, brana ... E sada sto se to nekome tolerise a nekome ili nekada ne to je druga prica. Bio sam par puta na toj lokaciji i nekada su me terali (naravno bio sam ljut kao ris) a nekada ne i mesti zna ponekad da da bas dobru ribu.

Vidim ima dosta kampera i izletnika, nasadili na potez gde sam planirao tako da prvi dan preskacem. Otici ce kad popiju i pojedu sta imaju, ostatak godine je svakako moj 

Srećan Prvi maj – sačuvajmo prirodu

Mnogi su sa nestrpljenjem dočekali prvi majski dan – državni praznik koji nas asocira na odmor, boravak u prirodi i porodično okupljanje. Ipak, ne smemo da zaboravimo pozadinu ovog praznika koja krije žestoke borbe za prava radnika i činjenicu da su radnička solidarnost i otpor prema eksploataciji podjednako važni i danas.

Sredinom 19. veka svetom je počeo da se širi talas demonstracija kojima su radnici zahtevali osmočasovno radno vreme. Radnici su, najpre u Australiji, a potom u Sjedinjenim Američkim Državama i ostatku sveta, štrajkovali za osam sati rada, radnička prava i mir u svetu.

Najmasovniji protest izbio je 4. maja 1886. godine u Čikagu gde je na ulice izašlo oko 200.000 radnika, a ovo mirno okupljanje pretvorilo se u tragediju kada je nepoznata osoba aktivirala bombu. Međunarodna socijalistička konferencija proglasila je 1. maj za Dan radnika 1889. godine, a prva zvanična proslava usledila je godinu dana kasnije.

U većini zemalja 1. maj je državni praznik koji se tradicionalno obeležava brojnim prolećnim festivalima i vojnim paradama.

U našoj zemlji praznik rada obično je povod da roštiljamo na obali neke reke ili jezera, pođemo na piknik ili jednostavno uživamo u sopstvenom dvorištu na blagom prolećnom suncu. Predah od rada svima će dobro doći, ali ne smemo zaboraviti na ono najvažnije – da očistimo za sobom nakon boravka u prirodi.

Neretko se dešava da iza kampera ostanu limenke, kese, pikavci i neugašena zgarišta. Osim što zagađuje vodu i zemljište, otpad narušava izgled naše prirode i čini da prelepe šume i obale počnu da liče na deponije.

Neugašena zgarišta predstavljaju opasnost od izbijanja šumskih požara, a takođe i pikavci bačeni u travu.

Potrebno je zaista malo da priroda ne oseti posledice našeg boravka u njoj – sve što treba jeste da pokupimo smeće za sobom i skrenemo pažnju ostalim kamperima da učine isto.

Neka praznik rada ostane simbol borbe za veće dobro – prava radnika, a sada i za čistu životnu sredinu.

Ko je u trku, a ko u niskom startu?

Samo gledajte i ti i Dupli da vam pod predviđenim uglom ulazi.
Milanov pristup je na tu temu, najbezbolniji.

Moram da kupim neki štap za početno hranjenje. Gledao sam spod šaranske štapove ali ne sviđa mi se što su komplikovani za transport.
Ovde spominjane surf štapove ne mogu da nađem nigde u prodaji da pogledam uživo.
Šta kažete za ovako nešto ?

Lineaeffe Long Beach

DUŽINA    SEKCIJE AKCIJA    TRANS.DUŽINA    TEŽINA
3,60m    4    do 200g    119cm    371g
3,90m    5    do 200g    125cm    477g
4,20m    5    do 200g    127cm    495g





Koristio bih velike hranilice za početno i eventualno neku raketu manju ili šta već može.

Milan je potpuno u pravu kada kaže da kod iznošenja bilo kakvih tvrdnji treba uopšte imati makar neke logične argumente.
To naravno važi i za odgovor na dilemu –kvasiti ili ne?
Neke logične argumente za ,,kvašenje da" već sam čuo od kolega, a među njima sam i ja. Ali nisam čuo argumente protiv kvašenja, pa sam zato još uvek u dilemi.
Jedini koji je za ,,kvasiti ne" je koliko vidim kolega Milan. Međutim iako on sa pravom traži argumente od drugih, on sam ne iznosi ni jedan za svoju tvrdnju, osim kvašenja parketa pored kante. Zato ću pokušati da mu pomognem svojom sledećom doktorskom disertacijom.

Prvo sam mislio da monofil za razliku od pletenice ne bubri od vode. Međutim Glos je izneo tvrdnju da ipak bubri. Ako je to istina onda nakvašeni monofil menja prečnik, a onda logično, zašto da ne, i dužinu. Šta se onda kasnije dešava sa namotanim nabubrenim monofilom? Kada se osuši prečnik se smanji a logična posledica je labavljenje sloga. Međutim i dužina se smanji što opet ima kao posledicu suprotno -zatezanje sloga. Od toga šta će preovladati zavisi da li će slog posle sušenja manje ili više olabaviti ili čak neće. E teoretski odgovor na to pitanje niko od nas ne može da pruži. I zato do zaključka možemo doći samo empiriski, kroz praksu.

Ja u praksi nisam zapazio nikakve loše posledice kvašenja monofila pri namotavanju na špulnu, za razliku od haotičnog odmotavanja sa kotura koje zaista kasnije može da ima kao posledicu mršenje. Zato je moj zaključak: kvasiti, eventualno, mlakom vodom, a odmotavati sa etiketom na koturu prema mašinici.

Što se tiče sprovodnika na štapu, kada između kolena pridržavam donji segment štapa sa mašinicom, prstima ili krpicom zatežem strunu ispod prvog provodnika pa on onda uopšte i nije pod opterećenjem.

Hvala na strpljenju. Neću više.  

Citat: orka poslato 29 April 2024, 23:06:15Kakav čuvar nasipa ? Da neće neko nasip da odnese ili ne znam šta da uradi sa njim. Govorim o nasipu kojim se dolazi do brane. Ne govorim o vožnji kolima, već idenja peške. To nije nasip koji štiti mesto od reke i poplava, već služi da se dođe do brane. Pogotovo u slučaju velike vode, kao neki most . Najobičnija glupost je braniti pecanje ispod brane. Koja je poenta i svrha toga. Zaostavština iz doba komunizma . Strogo zabranjen prilaz itd. Pa nismo više u periodu hladnog rata, ili možda jesmo, po drugi put ..

Probaj u Austriji ili nemačkoj da priđeš barani i da pecaš ispod nje.Nije to nasleđe komunista .Po meni nema smisla ,ali....Pre bih ispod mostova branio prilaz ako je zbog sigurnosti.

Klizač kod starog Slammera koji se konstrukcijski pokazao kao promašaj za upredene strune ...



a na novom modelu je verovatno u formi slova S što omogućava i pravilnije namotavanje strune kao kod  Penn mašinica novije generacije.