Koliko ozbiljno se pristupa lovu ribe iznad dna. Gledajuci filomove o ribolovu plovkom primetio sam da cesto forsiraju lov na pola dubine ili manje (npr dubina 3m a dubina pecanja 1m). I to cesto love sarana na taj nacin. Uvek su u pitanju stajace vode i toplo vreme. Prihranjuje se najcesce sekcanim glistama, crvicima, peletima i lakim hranama. Ja sam do sada ciljno samo dva puta pecao na taj nacin. Jednom na takmicenju u Becmenu i na Tuskos bari. Na Becmenu sam uhvatio za sat vremena otprilike isto koliko i na dnu za 3 sata a na Tuskosu sam tolano podbacio (ubi me sica). Na tekucim vodama sem kedera i jednog povelikog jaza na Tamisu nista nisam uhvatio a nisam se bas ni trudio. Kakva su iskustva drugih

Moje iskustvo, iako skromno, je da nije moguce iskljuciti mogucnost da krupnija bela riba moze da se upeca na pola ili jednoj trecini dubine, medjutim takve situacije su, bar u mom slucaju, daleko od pravila ponasanja krupnije ili srednje krupne bele ribe. Uglavnom namestam dubinu tako da mi je udica tek iznad dna ili na dnu a ako bas nece, probam da menjam dubinu ili zabacim novi stap sa manjom dubinom, prvo ne posebno mnogo iznad dna i to cesto i donese rezultate ali ako mi je i tad "dosadno", probam bas da smanjim na polovinu dubine ili gornju trecinu, medjutim, retko kad mi tako drasticno smanjanje dubine donese ulov, gotovo nikad. Ako se i desi, u pitanju je sam prelazak iz veceri u noc i nikad se nisam nesto napecao u takvim uslovima.

Napominjem da nisam pokusao ciljano krupniju belu ribu da mamim u gornje slojeve vode. Kada sam to radio, radio sam zbog sitnijih i to je, naravno, donosilo rezultate kod kedera i slicno a ne znam ni kako bi uz takav nacin prihrane uopste eliminisao jata kederaste ribe. Teren na kom sam proveo najvise vremena je kanal DTD. Nisam pecao nocu.

Na Savskom jezeru,pecajuci na veglera,veliku vecinu ribe(babuske i deverike) sam lovio iznad dna vise ili manje,a neretko i blize povrsini..,jedan od razloga je i sto se na bacenu hranu skupe na dnu cverglani u ogromnim kolicinama,pa manja jata deverike i babuske ne smeju da se spuste dole vec kruze oko hrane iznad dna..,kada krene u vecoj meri da se riba kupa na povrsini,smanjim dubinu na recimo svega 1.5m,a do dna ima izmedju 4-5m,i odmah dobijem nekoliko riba.,Da naglasim da je u pitanju krupna riba u velicini od 500g-2.5kg

Kada pecam belu,uglavnom je to plovak,uvek mamac dodiruje dno ili lezi na njemu. U gornjim slojevima ce tesko nesto krupno da se upeca zbog gomile sitne ribe.Zato se trudim da mi se hrana razlaze na samom dnu ili neposredno iznad njega tako sto je jace stisnem da kugla bude kompaktnija.Probao sam par puta da prihranjujem u gornjim slojevima ali posle toga nisam mogao da zivim od kedera pa cak i sitnih bucova koji uzimaju i kukuruz u propadanju Ovo vazi za stajace vode,na tekucim bar za sada,nemam puno iskustva.I naravno,uvek treba biti strpljiv dok krupna riba legne na hranu.

U svim filmovima gde se peca "up in the water" tj u gornjim slojevima bas krupnu ribu ciljaju i posebno sarana. Sada sam se setio i jednog clanka o lovu deverike na nekom sremackom jezeru veglerom gde se takodje spominje izdizanje deverike sa dna pa do skoro same povrsine. Po Bob Nudd-u riba se dize sa dna kada je voda toplija i kada se intezivno hrani.
Mislim da ce malo jezero Mika Alas biti idealan teren za testiranje ovih teorija

Kada se riba peca i upeca iznad dna za to mora da postoji neki razlog,jer babuska,deverika,saran, su ribe dna,i na dnu im se nalazi njihova hrana..
Neki od razloga dizanja mogu biti nedostatak hrane na dnu,zatim poznato je da se usled promene pritiska i nekih drugih faktora riba cesto dize u neke srednje slojeve i tamo provodi dosta vremena..,vec rekoh,na Savskom jezeru kada na hranu legnu cverglani samo velika bela ajkula ih moze oterati sa nje  ,zatim moguce je od dna ribu ciljano dici hranom koja sporo propada i pravi oblak u srednjim slojevima,zatim s proleca se riba ponekad dize u srednje i gornje slojeve jer je voda toplija i brze se greje..,to su neki od razloga zbog cega ponekad mozemo biti efikasni i uspesni pecajuci ribu iznad dna..

ja sam primetio leti na kanalima i barama koji su plitki, 1-1.5m da zna riba da se podigne gore, verovatno zbog kiseonika...

..cesto mi se desavalo da deverika koju navucem na hranu odjednom stane..slucajno sam par komada drpio u tom trenutku u propadanju... od tado cim mi se desi da iznenada staje aktivnost ubacujem rezervnog igraca( stap sa sistemom  sa jako podignutim i razmaknutim olovom) intezivno hranim lakom hranom ibude rezultata...

Moje iskustvo je sledece (vazi za jezera) cim proradi cverglan dizem mamac na pola dubine (odprilike) jel on mene sprecava da pecam pri dnu...pri tom pravim za nijansu manje kompaktnu hranu koja ce da se raspada u srednjem sloju ali da ta hrana bude jaka (miris). Ta hrana ce ipak pasti na dno i privuci cverglane ali ce se iznad njih skupiti deverika babuska i td...inace uvek pocinjem pecanje sa sistemom pri dnu ali razvucem olova da bi mi mamac tonuo sto sporije i ako primetim da riba uzima u propadanju tad spustam plovak i pecam na pola vode....to vazi iskljucivo u toplijem delu godine i ovako ja pecam babusku i deveriku...toliko od mene 

Ja znam za tri načina pecanja riba srednjeg sloja. Sasvim uopšteno:

Najteži je nalik površinskom pecanju. Dubina spusta ( rastojanje od plovka do mamca) nije vezana za dubinu na mestu gde se peca, već se odredjuje da recimo bude negde ispod kedera na površini ili iznad drugih konkurenata pri dnu. Namenjena je pecanju klenića i crvenperke, ali takodje i krupne bodorke, jaza, grgeča...Ova tehnika zahteva najveće majstorstvo u vladanju snastju i prezentaciji primame.

Druga tehnika je vezana za tok i spust se namesti tako da mamac tek ponekad dodirne dno. Pri laganom potezanju mamac bi trebalo da se podigne za rastojanje od udice do najnižeg olova. Ako se snažnije potegne onda se iz vertikale izbacuje najlon od osnovnog do najnižeg olova, a još snažnije potezanje izbacije iz vertikale i najlon od plovka do osnovnog olova. Najlon se postavlja  pod uglom i  tako se mamac podiže još više. Evo koliko. Za dubinu 4 metra i  plovak nosivosti  4 grama, mamac se može podići metar iznad dna.

Treći način nema elemente vodjenja u sebi, peca se na potapanje. Spust je maksimalan ( mamac dodiruje dno). Osnovno olovo je bliže plovku. Ostale olovnice su ravnomerno rasporedjene. Tada mamac ide sporije kroz izabrani sloj vode u dubinu.

Ovo ce biti potrebno cini mi se i zbog pesheva kojih ima neobicno mnogo na dnu, na svakom kvadratnom metru... Inace nisam nikad lovio u tim srednjim slojevima na plovak.

Skoro pa da sam siguran jer ceo zivot pecam u glavnom na plovak da se riba podize samo na plitkim i stajacim  vodama iskljucivo zbog kiseonika. Da li ste primetili da je to slucaj dok je voda hladnija-ne! Pa i tada ima terpana-manjova koji su podjednako aktivni kao i ostala riba u toj vodi. Takodje sumnjam da od manjova ne moze doci do hrane. Manjovi cesto plivaju u jatu i znaju otici-doci, e sad sto ih ima milion to je druga prica. U odredjenim periodima dana (govorimo o tem +30) riba potpuno stane u svim slojevima vode. Probao sam sve moguce varijante sa razmakom olovica i mamcima ali ako uzmete dva stapa videcete da je rezultat skoro isti. Mislim jedan stavite na dno a drugim trazite ribu. Leti dolazi do cvetanja biljnog sveta koji znacajno trosi kiseonik. Probajte se namestit u jednom od tih vrucih dana da vam vetar duva u lice, odnosno da talasi idu ka vama. Ti talasi doprinose "nabijanju" kiseonika na taj deo obale i tu je najbolji rezultat garantovano!

I ja sam ovo zakljucio pecajuci na kanalu kod mene. Dubina vode je najvise 2,5m, i moze se pecati u srednjem sloju opusteno, cak se i ne primeti razlika. Leti kada dodje nekih 11 sati, riba potpuno prestaje da radi, bacao na dno, na sredinu kanala itd. Uhvati se po koja naravno, ali jako slabo. Oko pola 8 ponovo pocinje da radi u koji god sloj vode bacali.

Ja na Knickom jezeru pecam na pola dubine i izjutra riba radi, ali nema krupnijih komada, dok na dnu ubija cverglan, i to sitan,  sta god radio, tako da mi je to resenje da ne propadne izlazak na vodu kad cverglan najase, ali, bez nekog veceg primerka druge ribe 

Искрено, не бих се могао претерано похвалити искуством на овом пољу. Истина, у ретким, зимским изласцима на пловак, претражујем горње слојеве воде (говоримо о крају фебруара - почетку марта, када по топлијем дану долази до незнатног загревања горњих слојева воде), и та техника ми је давала ретке и спорадичне улове, али, улове. По мени, имајући у виду моје скромно искуство, макар када је реч о Дунаву, мамац треба презентовати на дну, сем у горе описаној ситуацији.