Vukovi sa DUNAVA

Kakva je avangarda ovaj Milan, alal ti vera, ali ne samo za strpljenje koje imaš da nama prezentiraš sve ovo nego pre svega za energiju i volju da tražiš, probaš i postigneš nešto novo i nešto bolje.
Svaka ti dala mala.



Spojene poruke: 29 Januar 2016, 10:18:17

P.S. jesi li ti inženjer? Ovo kako si skicirao neodoljivo me podseća na inženjersku ruku 

Ko pokuša da usvoji ovakav način sastavljanja montaže preporučujem da pri nizanju bužira namenjenih stabilizatoru (donjoj anteni) plovka odmah uzme u obzir da ti stabilizatori bivaju obično u dve debljine, približno su jednake debljine oni od fiberglasa i drveni a takodje na silikonski bužir za tanku žicu može se udenuti i ona malko deblja žica kod plovaka koji imaju žičani stabilizator . . . pa valja odmah nanizati duplo tj tri deblja i tri tanja silikonska bužira i tako obezbediti mogućnost montaže bilo kakvog plovka nevezano za onaj prvozamišljeni. Oblik plovka se menja u zavisnosti od potrebe načina vodjenja istog - u globalu.
Ako dok pecate, riba biva ubodena udicom za gornju usnu to znači da mamac nije na dnu nego iznad njega, a ako biva ubodena za donju usnu onda je mamac na dnu.
Ako riba duboko guta udicu to znači da treba skratiti rastojanje od udice do prvog do nje opterećenja (dramlije indikatora) ili skratiti predvez, i obratno, ako se kači za samu ivicu usne to rastojanje valja povećati (predpostavka je da je veličina mamca i udice primerena veličini ribe).
U mnogo slučajeva, kad se cela montaža dobro uravnoteži, izniveliše, uzrok slabe realizacije može biti baš nepodešena dužina predveza (udica - prvo opterećenje).
Imajte to na umu.

Dobri moji plovkaroši, to jest, svi Vi koji pecate ribu "na vožnju" iliti bolonjez tehnikom, želim da Vas podsetim na jednu vrlo praktičnu montažu plovka i olova/suze. To sam već ranije pokazao ali računamda nije loše ponoviti baš sada kad svi imamo više vremena "za razmišljanje". Ujedno, želim da sebe dopunim time što ću Vam predstaviti jedan detalj pri montaži koji sam nazvao Pojačivač trzaja. Pošto nisam do sada nigde u meni dostupnim resursima informacija našao da se neko već bavio datom "problematikom", skupio sam hrabrosti da kažem da je to jedna od inovacija nastala kao plod mnogih godina sa bolonjezom u rukama.
Prikazana montaža dozvoljava zamenu svakog dela montaže "u sekundi" a da pri tom čak ne morate "pokvariti" ni dubinu na kojoj lovite, a kamoli da kvarite celu montažu. Kroz suzu se protakne žica (od starog plovka stabilizator, ili može i zubarska žica, koje ne rdjaju) pa se tako fiksira bužirima. Kod bolonjez tehnike glavno otežanje lebdi na montaži iznad dna i nikakvu ulogu nema to dali je ono "klizno" ili fiksirano.
Stabilizator plovka se, kao i uvek, fiksira bužirima a, umesto kroz telo plovka ili kroz alkicu ugradjenu u telo, gornji deo plovka se fiksira gumenom ringlicom koje skidam sa dizni od praznih upaljača (na svakoj dizni se nadje jedna većeg prečnika i jača, i jedna manjeg prečnika i slabija) tako što se prosto navuče preko antene do njenog korena kod tela plovka. Tako namontiran plovak ne rotira oko svoje ose pri zabačaju a pri izvlačenju sistema savršeno klizi po vodi, ne zaranja i ne beži u stranu. Ta ringlica je toliko žilava da odlično trpi sve moguće napore i ne proseca se kao kad bi umesto nje bio bužir (što može biti rezervna varijanta u nedostatku ringlica).
Takvu montažu plovka i primenu ringlice sa dizni upaljača meni je pokazao čovek pod čijim patronatom sam učio kako se na Drini lovi riba plovkom, davne '96g, Ratko Markočević iz Bratunca, a teoretske osnove i sve drinske virove sam saznao uz mog dobrog Ranka Travara, zahvaljujući kome sam i prvi put otišao da vidim i doživljavam sve lepote Drine. . . i ostao im bezmerno zahvalan!
E sad, fiksiranje glavnog otežanja/suze uz pomoć žice i bužira je stara takmičarska fora usmerena na to da se ono može lako pomerati duž osnovnog najlona i to se vrlo često sreće u literaturi o bolonjez tehnici. Isto tako, svo ono otežanje rasporedjeno ispod glavnog otežanja se odnosi isključivo na to kako želimo da se naš mamac plasira i ja ću ga ignorisati ovde jer iako postoji, ne utiče na rad Pojačivača trzaja.
(Klikni za prikaz.)

Poenta je u tome da se dužina žice poveća tako da su joj krajevi, tačke A i B, po 4-5cm udaljeni od vrha i dna glavnog otežanja/suze. I bez obzira u kom smeru krene riba sa udicom u ustima PLOVAK SE POTAPA POD VODU sve dok žica ne zauzme horizontalni položaj a riba ne izidje iznad linije glavnog otežanja.

Pozicija 1 - otežanje/suza fiksirano na sredini žice, riba kasnije oseti otpor glavnog otežanja za nekih 1-1.5cm ali za to vreme je i plovak potonuo tačno za toliko, detekcija savršena, i u momentu kad riba oseti otpor glavnog otežanja mi smo već kontrirali . . .
Pozicija 2 - kad je riba izuzetno osetljiva ili smo prinudjeni da koristimo grublju montažu (plovak veće nosivosti od optimalnog) tad se glavno otežanje pomeri u gornju četvrtinu, kao posledica, riba još kasnije oseti otpor glavnog otežanja, nekih 2-2.5cm, a plovak istovremeno potone tih nekih 1cm, opet savršena detekcija, i riba nema vremena da ispljune mamac sa udicom . . .
Pozicija 3 - kad pecamo u matici i vodi koja previre i neujednačenog toka pa smo primorani da rasteretimo plovak toliko da mu cela antena viri iz vode, ako ne i koji mm tela dabi izbegli da ga voda potapa, glavno otežanje se spusti u donju trećinu dužine žice, riba brzo oseti otpor otežanja ali je i potapanje plovka momentalno što uveliko uvećava šansu da ne zakasnimo sa kontrom . . .
Pozicija 4 - prikazana je uobičajena montaža sa skoncentrisanim glavnim otežanjem/suzom da možete sa njom uporediti predhodne pozicije.

Namerno sam pisao pojam "glavno otežanje" jer osim suze na žicu se mogu postaviti i krupnije dramlije skoncentrisane u "tačku".

Eto Vam dobri moji, na sud i na razmišljanje. Hvala na strpljenju dok ste čitali.

Zanimljiv text ali ne vredi ako nema slike.Bar ja ne mogu bas da skontam o cemu se radi.Ako bi mogao  Milane opet da stavis sliku bio bih ti jako zahvalan.Bas me interesuje.
Inace isto montiram plovak stim sto za one sa debljom antenom uglavnom koristim tubicu koja se dobija uz set ampula u kesici tako sto je isecem na manje komade po potrebi i koja savrseno pase na na antenu plovka jer je za nju i pravljena,dok za one sa tanjom antenom koristim zilave bozire koji se mogu kupiti u radnjama i ne retko sluze za saranske sisteme.
Ako je neko sacuvao mozda sliku neka je postavi.

Ja sam "skrinsotov'o" , da pokazem Razrednom...