Za uspesno pecanje na tekucim vodama potrebno je znati i savladati tehniku stopovanja, usporavanja iliti kocenja plovka.
Kako to raditi najbolje i najefikasnije?
Sta i kako je potrebno uskladiti od pribora?
U kom polozaju drzati stap, najlon...?
Kakva su vasa iskustva?
Za kocenje je najbitniji oblik plovka.......zdepasti kruskastog oblika,bucice,sargarepe.....
Sto tanji najlon da ga voda manje gura...
Olovna suza jer nju manje voda dize...
Meka ruka....
Ovi na slici levo su ok za kocenje:
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.dodaj.rs%2Ff%2F38%2FTN%2F4NeBqAqj%2F2013-02-24-232628.jpg&hash=9477949c60485a5a5536421266de5cf219ad0b8d)
Ako je mnogo jaka voda tu su i lizalice al ih nisam nabavio :no:
Mislim da je samu tehniku, precizno malo teze opisati recima. Pa je najbolje loviti uz nekog iskusnog pecarosa. Jer finese su bitne.
Technium je dao dobar opis pribora. Ja koristim plovke oblika ragbi lopte i duze predveze. Pogotovo kad riba dobro jede i ocekujem krupniju. Takodje koristim i prihranu od pogaca hrane u koju ubacim kamen oblutak. Varijanta sa "dzakom" mi nije omiljena. Mozda zato sto sam ovako navikao.
Najbolji plovak za kocenje je Cralusso surf. Malo teze se monitira i zabacuju (ovo malo uzmite sa rezervom), ali zato sam uspevao da ga bukvalno zakocim i da stoji u mestu 15tak metara od obale. Navodno moze i da ide uzvodno ali to jos nisam uspeo. Cralusso bolo je takodje super plovak ali nikako da ga nabavim. Klasicni disk plovci takodje mogu da prodju.
I šta je onda tehnika kočenja,štopanja,plovka?
Šta ustvari radimo sa plovkom, zašto ga kočimo....
Kocis ga da bi mamac sporije prosao pored ribe i naterao tj. zainteresovao je da uzme.
Osim plovka veoma bitna je duzina stapa, sto duzi stap lakse je stopati plovak tj. drzati sto vise najlona iznad vode.
Lako se savlada mada Drinski majstori opet znaju bas dobro da vode plovak, to je iskustvo valjda.
Plovak se u prvom redu stopuje da bi se mamac usporio,i sto duze zadrzao u hranjenom reonu,te da bi riba stigla da ga vidi,registruje,i na kraju uzme.
Ribe uglavnom ne vole da jure(trce) za mamcem,pogotovo u hladnijem periodu kada je voda hladnija a riba tromija i slabije aktivna.,a ne reaguju ni sve ribe isto na brzinu prolaska naseg mamca..
U zavisnosti od uslova, težine plovka, rasporeda olova, dubine i protoka vode, kočenjem usporavaš kretanje mamca, blago odižeš mamac od dna i imaš zategnut najlon da kad riba uzima brzo i kratko stigneš da kontriraš. Grubo rečeno, često na reci imaš bar 2 puta više udaraca ako kočiš!
Efikasno kocenje plovka u mnogome zavisi od daljine na kojoj se peca,dubine,kao i od brzine vodenog toka.,Ako pecamo na vecoj daljini,potrebni su nam duzi stapovi(bolonjezi, petljasi).,u duzini od 6,7,8 metara.,a najefikasniji u kocenju plovka su stek stapovi.,oni su dizajnirani,osmisljeni i napravljani bas radi uspesnog kocenja plovka na rekama..
Poslednjih 4-5 meseci pecam skoro svakodnevno na plovak na istom mestu,sistem sa džakom.U zavisnosti od vodostaja pecam koristeći plovke od 3 do 7g,i štapove Colmic artex 3,9m i Shimano Catana 6m.Zanimljivo je to što se pecanje razlikuje iz dana u dan po načinu kako uzima mamac.Nekada traži kočenje i iznad bove od džaka i par metara nizvodno,a ukoliko se ne koči uopšte se ne javlja.Nekada bolje reaguje na čist prolaz bez kočenja.Često probam različite dužine i debljine podveza dok ne nadjem najbolju kombinaciju.Od ribe najčešće se javlja skobalj,šljivar(nosara),kesega,bodorka.Dubina na kojoj pecam varira od 3,5 do 5m.Mamac je uglavnom crv ili beli hleb.
Ja sam novi član i iskoristio bih priliku da srdačno pozdravim sve učesnike ovog foruma.
Upravo prevodim jednu knjigu o pecanju na plovak i baš sam završio deo koji obradjuje načine vodjenja. Pa ako mi dozvolite, dopunio bih prethodnike.
Vođenja autor ovako deli: slobodno plivanje, lagano pridržavanje, stalno pridržavanje, kratkotrajno pridržavanje i kočenje.
Ako ima zainteresovanih , mogu i detaljnije o svakom načinu.
pa naravno da ima zainteresovanih
Prepričaću, autor je M. Balačencev, knjiga "Oko plovka".
* Slobodno plivanje.
Način na koji pecaju početnici. Nakon zabačaja, od plovka do vrha štapa, najlon slobodno visi, sve dok se riba ne zakači ili do novog zabačaja. Dakle mamac je na jednakom rastojanju od obale, istoj dubini i postojanom brzinom se kreće. Prednost ovog metoda je da se lako oseti kljev ribe (molim za našu odgovarajuću reč) i dobro se mogu osetiti neravnine dna. Kod iskusnih ribolovaca ovo je samo deo drugih metoda vodjenja.
* Lagano pridržavanje.
Najjednostavniji od "naprednijih" metoda vodjenja. Prva polovina vodjenja je slobodno plivanje, a zatim lagano nategnemo najlon od vrha štapa do plovka i štap ide lagano za plovkom. Brzina vodjenja je jednaka ili malo manja od brzine vode. Od količine usporavanja, u odnosu na slobodno plivanje, zavisi koliko će se mamac izdići iznad dna i koliko će se promeniti brzina zanošenja snasti ( i ovde molim za odgovarajuću reč) prema obali. Ovom metodom možemo "preskočiti" prepreke na dnu i precizno voditi mamac kroz željeni horizont dubine. Dakle nakon usporavanja mamac se diže na gore i ide ka obali. Što veće usporavanje to su ta kretanja izrazitija i ta dva faktora su vam vodilja pri sprovodjenju ove metode. Tehnika je dobra za krupne i male ribe na raznim dubinama, za deverika na dnu, za bodorke malo više. Ne bi je trebalo koristiti tamo gde su veliki podvodni odroni, a ni na dubinama većim od 2/3 dužine štapa, jer se tada mamac brzo nadje na dnu, mada i to ponekad može biti dobro. Ako se želi veće uzdizanje nad dnom treba povećati rastojanje od osnovne olovnice do one najniže olovnice, koja je odmah do udice ( postoji li za nju naše posebno ime?), smanjiti težinu te najniže olovnice ili uzeti deblji najlon.
Sutra nastavljam i unapred hvala za termine koje ne znam.
* Stalno pridržavanje.
Spust ( rastojanje od plovka do mamca) se postavi da je veći od dubine gde se peca. Sve vreme mamac, a ponekad i "podpasok" ( olovnica najbliža udici) puze po dnu. Suština tehnike je stalno pridržavanje snasti u vodenom toku, za sve vreme vodjenja.
Ako bi se snast opustila, makar i za tren, na slobodno plivanje, plovak bi trenutno zaronio, a zatim bi sledilo kačenje mamca ili "podpaska" za dno.
Kljev ribe se registruje kao bilo koji otklon plovka od standardnog položaja ( kao podrhtavanje, neznatno isplivavanje, oštro zaranjanje). Ovom tehnikom se uglavnom lovi krupna riba sa dna, pre svega deverika. I mamac i "podpasok" voda nosi iza osnovne olovnice i brzinu ( veličinu ) kočenja treba tako podesiti da to tako i bude.
* Kratkotrajna pridržavanja.
Skoro da je identična prethodnom metodu . Razlika je u tome da se periodi pridržavanja periodično smenjuju sa periodima slobodnog plivanja. Dubina spuska je malo veća od dubine na kojoj se peca. Zabaci se, dozvoli se snasti da se opusti i kada plovak počne da zaranja ( koči ga mamac na dnu), počne se sa pridržavanjem.
Mora se intuitivno osetiti moment kada mamac počinje da isplivava na neko rastojanje od dna
( obično je to 10-30 santimetara) i onda snast treba opet prebaciti na slobodno plivanje. Mamac opet ode na dno i ponovo počinje da koči. Tada ponovo pridržimo, i tako dalje. Kljev se oseti ili kao snažnije zaranjanje plovka na kraju faze slobodnog plivanja ili kao podizanje ( isplivavanje) u momentu pridržavanja ili kao prevremeno zaranjanje dok slobodno pliva.
Mamac ide čas iza, čas ispred osnovne olovnice, diže se iznad dna, pa onda ide po dnu, čas ubrzava, čas usporava. Najbolja osobina ovog metoda je zaustavljanje, samo na tren, mamca na dnu i to u trenutku smene slobodnog plivanja i kočenja.
* Kočenje.
Bolje rečeno zaustavljanje. Primenjuje se na izuzetno brzim rekama ( brzim po merilima plovkaroša), kada slobodno plivanje traje kraće od deset sekundi. Tehnika je jednostavna, poput one za štekere. U jednom trenutku vodjenja , preciznije u sredini, prosto zaustavimo snast. Plovak izlazi, približava se vrhu štapa i tu je do kraja vodjenja. Jasno da dubinu spusta treba podesiti ne po dubini u tački spuštanja u vodu, već po dubini ispod vrha štapa. Nakon što se snast zaustavila, počinjemo da je veoma sporo premeštamo niz tok. Mamac je sve to vreme postojano iznad dna i što je struja jača, mamac će biti više.
Ova tehnika najviše odgovara za pecanje bodorke i jaza, ali se ponekad, uz posebno podešenu dubinu ( "podpasok" se postavi na dno, mamac skače po dnu), mogu pecati i deverike.
* Uopšteno.
Na običnom ribolovu vođenja se mogu komponovati od dve ili više pomenutih metoda. One u nizu nasledjuju jedna drugu.
Kada ima talasa, vodjenje je drugačije, tada i iskusni ribolovci koriste slobodno plivanje.
Ako pecate na daleki zabačaj, pored pomenutih metoda možete, i nužno je, da koristite potezanje snasti ka sebi. Odprilike isto kao i pri pecanju petljašem paralelno obali.
I to bi bilo sve.
Kljev ribe- nema biti šta nego griz ribe ili usisavanje (zaustavljanje) mamca
Snast-najlon, silk
Mi imamo predvez ili udičnjak, dio najlona koji ide od udice do vrtilice(40-ak cm), čudi me da to autor nigdje ne pominje. Ili je možda taj dio najlona snast?
Je li spust dužina najlona od plovka pa do udice?
P.S. Ima li šta u toj knjizi o postavljanju olova?
Da se urednici ne bi ljutili zbog udaljavanja od teme, zamolio bih sve koji žele da mi pomognu oko pronalaska naših odgovarajućih reči za pojmove koji se spominju u mojoj prethodnoj poruci, da mi predloge pošalju putem imejlova.
Kočenje se koristi u brzoj vodi kada riba uzima mamac u trenutku kada ga uspemo uštopati ili zaustaviti(već tu se razlikuje tren kada riba uzme od vrste ribe, situacije, vode, i milion dr faktora)..Pokazalo se da različiti načini kočenje ponekad se dobro pokažu a nekada ne, sve zavisi od mnogo faktora..Škobalj obično voli trenutak kad plovak bukvalno stoji...Mrena obožava trenutak koji sledi nakon zaustavljanja...tj kad ga potpuno zaustavimo i jedan tren posle kad popustimo da plovak naglo nastavi sa kretanjem ona udari....Dok plotica voli da uzima bez nekog preteranog kočenja pogotovo kad se peca na travu..mamac mora imati prirodno vođenje sa dugim podvezom...Bez dugog bolonjeza štopanje je neizvedivo, jedino u uslovima kad se peca uz samu obalu, na maloj dubini i kad riba uzima ispod nas....Teorija je ovde nedorečena....ali možda nekome malo pomogne
Možda bi trebalo reći poneku i o plovku, vezano za kočenje plovka?
Pa kolega dragant izvoli..Vjerujem da ćeš široko izložiti svoja znanja.. :tongue: pa ćemo dopuniti ako nešto zafali...mada mislim da smo u drugoj temi dosta pisali o tome :bye:
u principu po nekom mom zaključivanju na svakoj vodi koja teče brže ili sporije može se upotrebljavati štopanje. kod mene na potezu od 50-tak metara moglo se sve iskoristiti od kolege dragant-a . sva mesta na kojima ja pecam ili imaju mali šporanj na otprilike sredini putanje ili imaju rupu na istoj poziciji odprilike. e tu se može upotpunjavati to štopanje ili tvrđe ili mekše . tvrđe da odignemo sistem preko špornja i naravno dočeka riba odma posle špornja ( tvrdo štopanje pa pustiš da sistem propadne odma iza špornja) ili na rupi meko štopanje da se bukvalno prevuče preko rupe . eto malo mojih zaključaka o štopanju smiley033
Za efikasno kocenje plovka,svakako da je bitan i odabir plovka,zatim odabrana tezina plovka koji se koristi u datoj situaciji,u zavisnosti od dubine,brzine protoka vode,i daljine na kojoj se peca.,pravilno opterecen plovak,zatim dubina koja se namesta,kao i sto bolji raspored olovaca(suza i sacmica)..
potpisujem :takoje:
Citat: orka poslato 02 April 2013, 18:28:23
Za efikasno kocenje plovka,svakako da je bitan i odabir plovka,zatim odabrana tezina plovka koji se koristi u datoj situaciji,u zavisnosti od dubine,brzine protoka vode,i daljine na kojoj se peca.,pravilno opterecen plovak,zatim dubina koja se namesta,kao i sto bolji raspored olovaca(suza i sacmica)..
Dobro jeste školski , ali imam problem pri kočenju mamčenog kedera na šetnju preko priobalnog pojasa na "babin " plovak , jer privlačim strunu i ulazim u travu , gde gubim i mesto čupanjem , a i kedera teškom mukom uhvaćenog.
Probao sam ići ispred plovka , ali ne vredi ..mislim da bih jedio nešto uspeo kada bih pecao teleskopom 4, 5 m..
Šta činiti?
Samo da malo dopunim Orku.
Kada se koči plovak se poteže, on izlazi iz vertikale i deo njega se nadje u vazduhu. Taj deo nikako ne bi trebalo da bude tu. Problem je identičan problemu stabilnosti bilo kog plovka, a to se delimično može rešiti produžavanjem kila ( to se zove kobilica, kao kod jedrilica?), oblikom plovka (obrnuta kaplja, trbušast, kuglast) i pomeranjem prstena na plovku ka podnožju antene. Prsten u podnožju antene onemogućava izdizanje plovka u vis, u vertikalu. Koja je cena svega toga? Ne može se primetiti griz na podizanje. A ako je voda mirna i želimo da pecamo na podizanje, može se uzeti plovak kaplja i njegov prsten može biti niže postavljen, ali je nužno ono najniže olovce ( ono najbliže udici, ne znam kako se zove?) tako odabrati da svojom težinom potapa plovak od prstena na više.
Pokušaj školskog odgovora Olovu. Na jačinu vodene struje ne možemo delovati, a na tom tvom mestu možda nije dovoljno snažna i nisam baš siguran da je u tvom pitanju kočenje, pre mi liči na izvlačenje mamca radi novog zabačaja. . A evo šta se inače radi kada pri kočenju želimo da mamac visoko podignemo od dna: poveća se rastojanje od udice do onog najnižeg olovca ili se poveća rastojanje od tog najnižeg olovca do osnovnog olova ili se smanji težina najnižeg olovca ili se uzme deblji najlon.
Nismo se razumeli , ja šetam uz plovak , ne stojim u mestu , znači idem sa njim nizvodno,,,...i ne bacam uzvodno da bi mi prolazio ispred nosa i odlazio nizvodno gde bih opet vadio .
Za ovo sto Olovo pominje, mozda bi odgovarao
Tubertini Tatanka ili nesto slicno,
ima snage, duzine, pa polako setnja sa plovkom. :smiley:
Za kocenje su najbolji tzv. takmicarski plovci sa dugackim stabilizatorom zdepastog oblika,tipa bucice..,da bi "kocenje" funkionisalo besprekorno i najbolje moguce,pored iskustva i prakse samog ribolovca,potrebno je sve gore pomenute elemente maksimalno uskladiti i ukomponovati..
@ Olovo.
Mislim da bi ti neki dobar surf stap duzine izmedju 4 i 5m bolje i efikasnije radio "posao"
Dali je nekome poznata neka video prezentacija o ovoj temi :question:
Razliciti plovci, montaze...