Vukovi sa DUNAVA

PRIBOR & OPREMA => Mašinice => Temu započeo: pikeman 08 Januar 2011, 17:28:55

Naslov: Zupčanici
Poruka od: pikeman 08 Januar 2011, 17:28:55
(https://i.postimg.cc/N0G5Z102/11.jpg)

Ako volite da otvarate satove i da gledate točkiće - pročitajte ovaj tekst. Ako vam je dosadan - nemojte. Ali kada kupujete rolnu, pravite se kao da ste ga pročitali. Prodavac će ponekad malo sniziti cenu.

Odakle početi? Šta je glavna tema ovog članka? Jesu li to remek dela precizne mehanike od pre tridesetak godina? Pojam precizne mehanike se drastično izmenio do danas i čekrci više ne spadaju u tu kategoriju. Danas je to, na primer, deo rotacione glave videorekordera koji možete udahnuti kroz nozdrvu i osetiti ga tek na ulazu u pluća.

Ako izuzmemo vodenice i vetrenjače, do pre tridesetak godina svi su se delovi zupčastih mehanizama izrađivali od komada metala ili približnih odlivaka rezanjem. Pojava prese za livenje pod pritiskom par godina posle Drugog svetskog rata u Italiji, donela je mogućnost izrade takvih delova livenjem. Preciznost izrade rezanih delova je i dalje nedostižna, ali su razlike sa praktične strane danas postale zanemarljive.

Većina proizvođača se opredelila za dvostruku igru. Vrhunski modeli imali su mehanizme rezane od bronze i čelika, eventualno mesinga, a takozvane popularne serije, mehanizme livene od, tada dve poznate legure, koje su se mogle uspešno liti pod pritiskom: silumina - legure aluminijuma, i zamaka - legure cinka. Silumin nije izdržao bolje tehnološke osobine i nižu cenu zamaka, a nije mogao da ponudi značajno bolje mehaničke osobine. Njegova manja težina postala je uskoro zanemarljiva prednost, pa je brzo sišao sa scene.

I danas proizvođači sede na dve stolice. Najkvalitetniji modeli imaju kovane tanjiraste zupčanike, a jeftiniji livene od novijih legura cinka, doduše daleko kvalitetnijih od nekadašnjih. Naravno, izuzetaka ima, ali bez njih pravila ne bi ni postojala.

Precizna mehanika

Da počnemo od bronze. Bronza je, izvorno, legura bakra sa kalajem i po njoj je nazvano čitavo jedno doba, čije se trajanje meri hiljadama godina. Relativno lako dostupni bakar i kalaj, ponudili su čoveku oruđa superiorna u odnosu na kamena. Sam naziv bronza obuhvata danas i legure bez kalaja, ko na primer fosfornu, aluminijumsku ili berilijumsku brozu. Bakar sa cinkom nije cinkana bronza nego mesing.

Zašto bronza i čelik? Kada polirani komadić bronze posmatramo pod mikroskopom, možemo videti nešto kao nepravilna zrnca među velikim zrnima. E sad, velika zrna se lako habaju, a mala nikako. Tvrda, mala zrnca vire iz mekane osnove od velikih zrna, prihvatajući na sebe opterećenje i ravnomerno ga raspoređujući na nju. Između tih štrčećih zrna formiraju se džepovi u koje se sakuplja mazivo, tako da se kontaktne površine idealno podmazuju i sklop nikad nije suv. Ukoliko se ne preopterećuje, a i to je teško postići u praksi, ovakav sklop će vas sigurno nadživeti.

Ova priča važi za većinu bronzi, mada se ne primenjuju sve za prenosne mehanizme. Najčešće je to kalajna bronza sa oko 12% posto kalaja i nešto olova, ili nešto skuplja aluminijumska, s oko 10% posto aluminijuma i nešto železa i nikla. Da li je neko pravio rolne od berilijumske bronze - ne znam, ali znajući koliko je skupa - sumnjam.

(https://i.postimg.cc/7Zn5BBqy/22.jpg)
Kao što to mnogi čitaoci znaju, ovakve mehanizme sa pužnim točkom od bronze i vretenom od čelika imaju stari Kardinali (slika levo) i još neki. Takođe, bronza se provukla i kao materijal za pinione kod novijih modela (slika iznad - Shimano Stella).

Kad naiđete na bombastičan naziv “naval-bronze”, ili marinska bronza (Penn), znajte da je to najobičnija bronza za ležajeve velikih osovina, koje pokreću brodske propelere.

Vidi zlato?!

Kormoran se opredelio za mesing, pa je od njega pravio i točak i vreteno. Njega ćete od manje-više crvenkaste bronze razlikovati po upadljivo žutoj, ponekad i zelenkastoj boji.

Mesinga i bronzi ima više vrsta. Najčešće se upotrebljavaju oni sa oko dvadeset pet posto cinka i nešto olova. Osim kod Kormorana, mesing je zastupljen i kod Mičela 300, 308, i još nekih živih fosila. Konusni mesingani zupčanik kod modela 308 pogoni sličan - samo manji - na rotoru, a od ručice do njega kretanje se prenosi preko dva dodatna zupčanika od zamaka. O mesingu će biti još reči kasnije.

Ros’fraj - šta je to?

(https://i.postimg.cc/HWF8jc6F/33.jpg)
Zašto se sve ne pravi od nerdajućeg čelika? Koliko znam, pravio se Finn Norov Ahab (danas Van Staal). Inače, čelik je u odnosu na ostale materijale, ovde pomenute, toliko jači da bi mehanizam morao da ima veoma sitne zube. U suprotnom, zubi bi nadjačali sve ostale delove čekrka pa bi, u žaru borbe, kućišta i ručice pucali da sve prašti. Svaka čast Finn Noru i Van Stallu, ali meni se čini da se samo prave važni. U stvari to zavisi samo od opredeljenja. Za one koji žele da se čekrk koristi kroz više naraštaja eto rešenja! Neko reče da će kroz pokoljenja mrsiti, šta ono beše, ah da - upredenu strunu. Ne znam nisam ga koristio (na slici desno je zupčanik Van Staala).

Pomenuti čelik (rostfrei, prokron, inox) jeste nerđajući, ali to ne mora da znači da ima izuzetne mehaničke osobine. Poneki nerđajući čelici su meki ko sir. Čelik ćete kod čekrka prepoznati po metalno sivoj boji i sjaju značajno plemenitijem nego kod legura cinka ili aluminijuma.

Na čekrku su osovine kalema skoro uvek od kvalitetnog nerđajućeg čelika, a ponekad i osovine tanjira. Takođe, ima ga na jezičku povratne kočnice, a ponekad i na zubima, šajbni na drilu, hvataču strune, vođici, ležajevima... (na slici gore vidite Cardinal 57 s pominjanim čeličnim delovima).

Kad bi moler

Kad bi moj Zoća pogađ’o pos’o po kvadratu - crk’o bi od gladi. Slično bi prošli i proizvođači savremenih čekrka kada bi gubili vreme režući zube. Zato lepo pogonske zupčanike liju ili kuju, a gonjene (pinione) kuju, presuju i, ponekad, režu od mesinga.

Prvo ćemo da se pozabavimo livenjem. Radi se isključivo o livenju pod pritiskom i isključivo legurama cinka. Legure aluminijuma koje su pogodne za livenje nemaju dovoljno dobre mehaničke osobine. Zato je sve započelo sa legurom koja se izvorno zove „zamak”. To je američki naziv, a oni su je prvi usvojili kao materijal, pa ako je već zovemo tuđim imenom, zovimo je onako kako je krštena. Ali postoji i “lep” nemački naziv - “špialter”. Zamak je cink legiran sa četiri do šest posto aluminijuma i do tri posto bakra. Područje primene kod čekrka je bilo veoma veliko, jer je izbor bio, ili skupo rezanje od bronze, čelika i eventualno mesinga - ili zamak. Njega nalazimo i u najjeftinijim, ali i u relativno skupim modelima. Quickovi su, na primer, svi sem “onih”, imali tanjire od zamaka. DAM je (nekada) relativno uspešno poboljšavao karakteristike ovih materijala površinskim oplemenjivanjem bakrom ili bronzom. Preciznost izrade i dovoljne dimenzije mehanizma su bile jedini način da se poboljša rad i robusnost ovakvih čekrka. Od zamaka su, sem tanjira, kod jeftinijih modela izrađivani i pinioni. Kod iole kvalitetnijih modela pinioni su bili od mesinga, ređe rezani, a najčešće oblikovani kombinovanom plastičnom preradom. Malo presa, malo valjak, malo kovački kalup.

(https://i.postimg.cc/X7FG5jhq/44.jpg)
Do sad pomenute materijale mogli ste samo namerno da pomešate, ukoliko znate nekoliko njihovih najupadljivijih osobina. Dakle, ako su tanjir i pinion sivi i nisu upadljivo laki - radi se o leguri cinka. Ako je pinion žut, onda je od mesinga - sem kod starih većih Mičela, kao što je bio model Orka, kod kojih je bio od bronze.

Neupadljivo laki

Nove legure cinka nastale su zahvaljujući potrebama za materijalom koji će imati frikcione osobine kao bronza, čvrstoću i tvrdoću prosečnog čelika, a manju težinu. Posle nekoliko godina izdvojile su se tri legure cinka - sa 8, 12 i 27 posto aluminijuma.

Tri principa definišu izbor. Što je veći procenat aluminijuma legura ima veću čvrstoću i tvrdoću, nešto lošije frikcione osobine, ali se teže lije, što znači da je izrada delova skuplja. Naravno, sa porastom sadržaja aluminijuma opada težina.

Označavaju se slovima Z za cink, A za aluminijum i brojem koji predstavlja srednji sadržaj aluminijuma. Najkvalitenija medu pomenutim legurama, ZA 27, ima čvrstoću i tvrdoću solidnog poboljšanog čelika. Tim svojim osobinama daleko nadmašuje sve uobičajene vrste bronzi i mesinga, a zamak da i ne pominjemo. Što se tiče otpornosti na habanje ta legura se približava bronzi.

(https://i.postimg.cc/cHr6L0ws/55.jpg)

Obzirom da je kod čekrka sa tanjirom trenje klizanja manje, u korist trenja kotrljanja, u odnosu na čekrke sa pužem, može se reći da je ovo idealan materijal za masovne modele.

Osim broja ležaja, twist-bustera i ostalih ćipurija, čekrcima koje većina može sebi da priušti, ovaj materijal doneo je suštinsko poboljšanje. Naravno, akcenat na dimenzijama i preciznosti izrade ostaje presudan. Preciznost oslušnite, dimenzije morate pogledati iznutra.

(https://i.postimg.cc/zGrLFmZj/66.jpg)
(https://i.postimg.cc/hGCfnfJy/77.jpg)
Dužina zuba od oko 3,5mm je odgovarajuća, recimo, za čekrk od 0,40 mm/100 m, a za 0,30 mm/100 m to bi bilo oko 2,7mm. Kao i ranije, kod jeftinijih modela, i pinioni su od ovih legura, što i nije tako loše rešenje, kako se na prvi pogled čini. Ipak, kod gotovo svih modela danas pinioni su od mesinga (na slici iznad Spro Blue Arc). Najčešće nisu rezani, kao što sam već rekao, jer presovanje, kovanje ili već tamo neka plastična prerada daju nešto manju preciznost, ali zato značajno bolje mehaničke osobine.

A i jeftiniji su!

Sad malo o težini. Bronza i mesing su najteži: 8,2 - 8,9 g/cm3, a iza njih je čelik sa oko 7,5 g/cm3. Zatim je tu zamak sa oko 7 g/cm3, a nove ZA legure su teške 5,5 - 6g/cm3. Duraluminijum i slične legure imaju 2,8 - 3 g/cm3 i obradićemo ih u sledećem poglavlju. ZA legure je relativno lako prepoznati, jer su značajno lakše od drugih, iako ne tako upadljivo ko aluminijum. Boja im je svetlo metalno siva, ne tamna, ali nemaju tako plemenit sjaj kao čelik (Banax Si - desno).

Kovačnice

Ne radi se o kovanju novca, niti ovi kovači vade kvarne zube suseljanima. Najkvalitetniji modeli današnjih proizvođača imaju tanjire iskovane od legura aluminijuma. Kada otvorite neki skuplji Shimano ili Daiwu, videćete crni tanjir (uvodna fotografija). To su tanjiri iskovani od duraluminijuma.

(https://i.postimg.cc/pT4r94JK/88.jpg)
Šta je duraluminijum? Legura aluminijuma sa oko četiri posto bakra i nešto magnezijuma, mangana i još koječega. Svoje vrline pokazuje tek posle kombinacije plastične i termičke obrade. Ovaj materijal proslavio se u vazduhoplovstvu zbog izvanrednog odnosa: mehaničke osobine - težina. Tanjiri su crni jer su hemijski zaštićeni od korozije, na koju je, inače, duraluminijum prilično osetljiv. Postoje modeli ko što je bio Quantumov Energy Metal (ili Shimano T.P. XT op. ur.), kod kojih proizvođač navodi duraluminijum kao materijal za tanjire, iako nisu crni. U svakom slučaju se radi o nekoj leguri aluminijuma, a da li je u pitanju klasični duraluminijum ili nešto slično, nije toliko ni bitno. Postoje,na primer, legure aluminijuma s oko četiri posto cinka i nešto magnezijuma koje imaju podjednako dobre mehaničke osobine - a nisu osetljive na koroziju! Ovaj materijal ćete (ukoliko tanjir nije crn) vrlo lako prepoznati po upadljivoj lakoći u odnosu na druge.

Osim duraluminijuma može se kovati i mesing, koji posle ovog zahvata takođe ima odlične mehaničke osobine. Mana u odnosu na duraluminijum mu je što je tri puta teži.

Aluminijum je takođe veoma zastupljen kod kućišta. Ranije su kućišta bila livena od silumina. Kao relativno teška, zamenjena su grafitnim kompozitima, ali je pravi razlog poplave kućišta od ovog materijala bila cena izrade i neograničene mogućnosti dizajna. U novije vreme metalna kućišta se ponovo vraćaju u modu. Prepoznaćete ih po hladnoći pri dodiru. Za razliku od nekadašnjih, ona su kovana najčešće od neke od legura aluminijuma, tankih su zidova i prefinjenih oblika. Ipak, ne potcenjujte grafitna kućišta. Stare Team Daiwe i Shimana su dobar primer.

Naravno, lepo je rasklopiti čekrk, podmazati ga, pripremiti za sezonu, pa usput videti od čega je napravljen. A kada već zavirujete u vaše voljene šklopocije, zavirite malo i u ovaj članak. Ali to radite ponekad. Bolje idite na pecanje.
Nikola Biga
P. S.
U naslovu je citiran kamiondžija dok prolazi pored moje komšinice na biciklu.

Tekst prvi put objavljen u Trofeju br. 1 (april/maj 1998).

Objavljeno u Trofej-u br. 95, možete ga preuzeti u PDF formatu klikom na baner: (https://i.postimg.cc/SKKxgkZW/trofej.png) (http://www.trofej.info/index.php?option=com_docman&Itemid=58)
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: Pirke vuk s Tise 08 Januar 2011, 20:02:10
Pažljivo sam pročitao članak koji obiluje sa dosta tehničkih i tehnoloških podataka podataka ali da je i kamiondžija složio priču na temu "Motaj mala" bilo bi to :ok:
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: užas1 09 Januar 2011, 02:09:57
Članak je fantastičan. A ko još ima malo pojma o poznavanju materijala taj tek i može da razume ovu problematiku.
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: dovlaM 09 Januar 2011, 02:18:24
ja odma rasklopio tehniuma, praksa je praksa :)
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: Keltan 09 Januar 2011, 02:41:35
Pa nema sta puno i da se razumes .dovoljno je pogledati ove podatke i bice puno jasnije sta je sta i zasto se koristi jedna a zasto druga kombinacija  :cheesy: Najbolje je celik-bronza ali i najtesze su,negde sam pokusao da objasnim ove dileme !
evo tezine pa razmislite  :takoje:

Sad malo o težini. Bronza i mesing su najteži: 8,2 - 8,9 g/cm3, a iza njih je čelik sa oko 7,5 g/cm3. Zatim je tu zamak sa oko 7 g/cm3, a nove ZA legure su teške 5,5 - 6g/cm3. Duraluminijum i slične legure imaju 2,8 - 3 g/cm3
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: KAJMAN 09 Januar 2011, 16:07:35
Ja sam za "glodanu" kombinaciju mesing - bronza  :cheesy:
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: limovac74 15 Jun 2012, 12:13:41
Odličan članak  :tongue: i tema. Naročito bitan u ovo vreme kad se u unutrašnjost kućišta trpa sve živo iliti spolja" gladac iznutra jadac". Evo jednog snagatora sa masivnim mesinganim pogonskim zupčanikom-VI Tryangle   :thumbup:

 (https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi45.tinypic.com%2F64qa1c.jpg&hash=ab9a4018eedab04c71e68792db0a638e1274e114)
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: orka 19 Decembar 2014, 09:52:05
Jos nisam cuo da je neko imao problem sa zupcanikom da masinica ne moze da radi.,cak ni na onim jeftinijim..Vremenom tokom eksploatacije se zupci verovatno trose vise ili manje u zavisnosti od kvaliteta istog i nacina koriscenja.Da li je tzv. "mlevenje"  koje se cuje (neko cuje vise neko manje  :cheesy: ) u toku rada masine posledica "potrosenosti" zupcanika(zubaca),loseg naleganja istog(los odlivak) a moze biti i nedovoljno masti na istom.U radnji od 3-4 iste masine skoro da ni jedna ne radi isto..
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: limovac74 19 Decembar 2014, 10:10:10
Pre 2 godine sam bacio jednu Evoksicu u đubre - otišlo par zuba na opterećenje . Znam za slučaj da čovek loveći soma sa neadekvatnom mašinicom u jednom pecanju izgubi 2 krupna soma i 2 mašinice mu odu u ..... Šteta što  nisam slikao slikao ništa od toga .

Iz prvog teksta
Citat
Zašto se sve ne pravi od nerdajućeg čelika? Koliko znam, pravio se Finn Norov Ahab (danas Van Staal). Inače, čelik je u odnosu na ostale materijale, ovde pomenute, toliko jači da bi mehanizam morao da ima veoma sitne zube. U suprotnom, zubi bi nadjačali sve ostale delove čekrka pa bi, u žaru borbe, kućišta i ručice pucali da sve prašti. Svaka čast Finn Noru i Van Stallu, ali meni se čini da se samo prave važni.

http://vukovisadunava.com/masinice/zupcanici/msg329471/?topicseen#msg329471 (http://vukovisadunava.com/masinice/zupcanici/msg329471/?topicseen#msg329471)

Ovo bi u slici izgedalo ovako :

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi61.tinypic.com%2F2en8axu.jpg&hash=bf7027308df6b1da890e12453661ad0417d584a8)

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi62.tinypic.com%2F547gwg.jpg&hash=0f971e23f2700fda70700cf6bbf15b42b167e6c4)

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi60.tinypic.com%2Fv5lpvr.jpg&hash=46e6c07a791e925b1bb669fd2b57fdc8a4cc4505)

A čelik u Fin-Nor .


Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: ibanezi 19 Decembar 2014, 17:24:23
 Zbog uštede 10-15 grama izbušiti pogonski zupčanik? Ne verujem da bi se ovo desilo da je kompaktan. Mislim da su sva dalja oštećenja mehanizma nastala usled pucanja tanjira. Glupo rešenje pa to ti je.
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: limovac74 19 Decembar 2014, 18:26:44
Buši ,buši  :rolleyes: :rolleyes:
Omanuli gde ne treba . Pogonski zupčanik je srce mašinice i tu ne treba štedeti sa materijalom   :no:

Evo kako izgleda jedan "infarkt" mašinice.

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi61.tinypic.com%2F25pojti.jpg&hash=f7efa6aafb29d6237bd9daaa0c56bbe082c42821)

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi57.tinypic.com%2F289fojo.jpg&hash=6bd89c627429ac8455359c2a07ff4a7c3ba286ee)
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: djmisha77 20 Decembar 2014, 00:04:30
Auuuu ovo nikad nisam video. Bogami infarkt totale!

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: laki22 20 Decembar 2014, 01:58:16
kada je povrsina preloma pola sjajna a pola hrapava to je duktilni lom i tu je lom dosao usled zamora materijala. ovo je strasno da neko pusti takav pogonski zupcanik u proizvodnju
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: orka 24 Jun 2019, 20:53:37
Zainteresovali su me plastični zupčanici koji se sve više koriste u izradi mašinica svetskih renomiranih proizvođača kao što su Shimano i Daiwa, i koji se mogu videti u Stradiku, Susteinu, Ultegri i verovatno još nekim modelima. Kod Daiwe se recimo mogu videti u njihovom top modelu poslednje generacije Certate LT .. U pitanju su pomoćni zupčanici, glavni se i dalje prave od raznih legura i metala. E sad, koliko su oni pouzdani, jaki i otporni na opterećenja i habanja. Očigledno dovoljno, jer da nije tako sigurno se ne bi našli u mašinicama više i visoke klase svetski napoznatijih proizvođača ribolovnog pribora..
Nisam čuo da je neko imao bilo kakav problem sa njima..Ali zašto su počeli sve više da ih ubacuju u mašinice ? Da li zbog smanjenja težine, manje cene koštanja ili da bi se te mašinice između ostalog razlikovale od Twina ili Stelle koje ih nemaju,tj kod njih su od metala. Ili je nešto drugo u pitanju. Mada Daiwa ih je stavila u Certate LT koja košta više od 400 evra..
Kada se kaže plastični zupčanici u mašinici i još kada se vide, nekako zvuči jeftino i ne deluje pouzdano. .Za njih kažu da na svim mestima i uređajima gde mogu da zadovolje mehaničke osobine, zupčanici od termoplasta imaju prednost u odnosu na metalne. Neki od razloga su lakša obrada, manja buka, mirniji rad..Uglavnom se zupčanici za opštu mašinsku primenu rade od poliamida i poliacetala, a za potrebe galvanizacije od polipropilena. Poliamid plastika je veoma tvrda plastika koja zbog svojih hemiskih osobina spada u veoma žilave materijale sa odličnim termičkim i hemiskim karakteristikama. Najvažnije karakteristike koje izdvajaju ovaj materijal od ostalih plastičnih materijala su njegova neverovatna žilavost, tvrdoća i otpornost na hemikalije.
Nadam se da Shimano i Daiwa koriste poliamid.. :cheesy:


(https://i.postimg.cc/mrsTdWtn/O1-CN01-Cvw-Ki41-I7-VZTo-PXc-U-106560846.jpg)

(https://i.postimg.cc/TwjLkcdV/Poliamid-Zupcanik-300x225.jpg)

(https://i.postimg.cc/CL21s2Cy/zupcanici-2.jpg)

Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: glos 24 Jun 2019, 21:41:57
Dobra plastika je zakon..
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: marina1983 24 Jun 2019, 22:49:56
Ne volim ni plasticnu cackalicu a ne zupcanik .
Kad budu na bicikle stavili plasticne na gradjevinke masine  auto industriju masine .....
Traje ce i nova stela jednu sezonu sa tim zupcanicima sto i jeste cilj da se sto vise plati a pre rikne jel je obrt novca sve veci i veci.
Postojala je ta plastika i pre 30 godina al se tad radilo da traje .
Valjkasti oblici i nekako ali plasticni zupci tesko.
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: Germina 24 Jun 2019, 23:52:59
Na mojim Cardinalima 54,55,57 kupljenim tačno pre 4 decenije pogonski od mesinga i pinion od čelika su se malo i potrošili ali worm gear od plastike kao da nije radio  :huh:

(https://jimsreelshop.co.uk/WebRoot/Store15/Shops/50de3a2f-b72e-4eac-861b-30c18ef9512f/543B/C19D/263C/8810/47A8/0A48/3538/9E84/910467353415_m.jpeg)

Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: glos 25 Jun 2019, 06:05:49
Jedini razlog što svi zupčanici nisu od plastike je to što bi sve na kraju moralo biti predebelo za na oko. Inače nikakve prepreke nema da je plastika skoro svuda.
Pa ja kad vidim miksere, pogotovo štapni mi, od 900 w
melje malo te ne i ključeve, a svi spojevi i komponente od plastike..
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: DDj 19 Septembar 2021, 11:03:26
Da da, sada, posle objašnjenja od strane DDJ, su mi neke stvari mnogo jasnije.
Sitni zubi i veći prečnik tanjirastog su bolji ali traže dobre ili bolje materijale i preciznost izrade. Ako toga nema onda džaba „tanjirčina i sitan vez“. Dakle, tu, kod procene  „od oka“ treba biti vrlo uzdržan, kao što kaže i glos.

Mali zubi, veliki zubi...

Pisano je u ovoj temi nekoliko postova o zupcastom prenosu i mikro modul zubima Shimana, pa bih dodao jos jedan komentar o mikro zubima.

Kao sto sam pisao, ideja o smanjivanju zuba nastala je pre svega da bi se dobio glatkiji rad masinica i privukli kupci, i zaista, masinice vise klase Shimana rade veoma glatko. Uz to, vise zuba je u dodiru i Shimano tvrdi da je zupcasti par sada jaci i da moze da prenese vece opterecenje. Zub je manji ali je vise u dodiru. Bio sam malo skeptican...

Skinuo sam par slika sa interneta. Ilustracija obicnih i mikro zuba Shimana. Vide se manji zubi i vise zuba u dodiru, kao i nesto strmiji napadni ugao.

(https://i.postimg.cc/FF6Z6KSt/s5-1.jpg) (https://postimages.org/)

Pisao sam i da sumnjam da ova koncepcija nosi i vise problema. Zubi su sada sa vecim napadnim uglom, pa mast lakse bezi sa zuba i trazi cesce podmazivanje. Klizanje zuba po zubu je nesto vece zbog veceg napadnog ugla pa su i gubici nesto veci. I najvaznije, osetljiviji su na preciznost montaze i proizvodnje. Vaznost procenta habanja je mnogo izrazenija a time i glatkoca rada, jer su mali...

I zaista, prateci par Americkih sajtova o multiplikatorima (jer stacionarne masinice ne koristim odavno), u praksi mikro zubi su pokazali nedostatke.

Dosta korisnika nekoliko modela multipikatora vise klase Shimana ima problema sa mikro zubima, jer posle pocetne glatkoce, zubi primetno "prolupaju" i to vise nije to. Naravno, ne svi, ali je postalo problematicno i ribolovci postavljaju pitanje korisnosti mikro zuba.

Daiwa nije zelela da ide ovim putem i primeni mikro zube u svom novom HyperDrive Digigear zupcastom paru.

Ilustracija daiwinog novog profila zuba, stari Zillion i novi Zillion.

(https://i.postimg.cc/sDZcCRPM/s5-2.jpg) (https://postimages.org/)

Vidi se da su zubi sada nesto manji, ali po velicini dosta veci od Shimano mikro zuba. Drugacijeg su profila i postupka rezanje. Sada su nesto uzi u korenu i nesto siri pri vrhu. Imaju glatkiji rad i jaci su, po tvrdnji Daiwe.

Ilustracija novog profila zuba u modelu Zillion SV TW G, koji je prvi primio sve moderne daiwa tehnologije. Ovo je Japanski model sa alu zubima, Americki je bronza (mesing).

(https://i.postimg.cc/L8KVH0vN/s5-3.jpg) (https://postimages.org/)

Pogledajte koliko su zubi masivniji od mikro zuba. Licno smatram da su na boljem putu i generalno da je Daiwa po zrelosti u proizvodnji multiplikatora trenutno ispred Shimana u mnogim segmentima ali je to van ove teme.

Isti zubi su i sada na Stacionarnim masinama...
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: glos 19 Septembar 2021, 11:24:37
U biti jure u radu glatkoću, a ne jaču - otporniju konstrukciju, iako to vole da takvim prezentuju.
Ali kao što sam naveo u mejlu Alanu, a on se složio, takvi prioriteti svakako mogu da donesu, i donose probleme.
Glađi rad se dobija jer su kontakti zubaca frekventniji i kraći.
Krivi smo mi, jer smo ih navikli da tražimo sve glatkije i tiše, te laganije role.
Taj tamo inženjer, zna šta bi više valjalo, ali bi se slabije prodalo.

Civilizacija ide u nazad, umjesto napred ( koliko bi mogla ). Zbog profita, a o kojemu i koji, čine i kreiraju mase i većine, a ne pismenije i sposobnije manjine.
Što kaže, demokratija je kada dve budale nadglasaju jednog pametnog.
Nešto pratim Čomskog Noama, ovi` dana, pa me uhvati u izražavanju pomama.
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: orka 19 Septembar 2021, 20:17:20
Zvuci tišine !

http://www.trofej.info/index.php/vesti/pribor/item/777-shimano-stella-fi-zvuci-tisine

Od 2000-te godine sam vrteo skoro sve modele od Shimana i Daiwe. Shimano je imao izuzetno gladak i bešuman rad već i sa Fa modelima iz  2004 godine. Upoređujući sa ovim novim modelima ja ne vidim skoro nikakvu razliku po tom pitanju. O trajnosti mašinica sa sitnijim i brojnijim zubima je još rano govoriti, ali mislim da će trajati "dovoljno dugo" .
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: DDj 19 Septembar 2021, 20:54:16
Ama trajace, ako je trajanje u pitanju i lov smudja, nase sitne stuke, klena, pastrmke...

Ali, ako je sama glatkoca i snaga u pitanju, malo je drugacije. Igra ulogu i stepen koriscenja, ima ljudi koji pecaju 5-6 dana nedeljno na duzi rok.

Ako je u kontaktu teoretski 2 zuba prema prvoj slici kod klasicnih zuba, posle inicijalnog habanja ili opterecenja ili...na momente bice u kontaktu samo jedan zub umesto dva. U tim momentima pritisak na zub skace duplo ali je jos uvek jak jer je velik i to malo habanje ne igra znacajniju ulogu jer je geometrija "veca".

Sa mikro zubima posle inicijalnog habanja i nepreciznosti izrade u nekim momentima pod opterecenjem bice samo jedan zub u kontaktu. Pritisak na njega skace 4 puta jer je u kontaktu jedan od cetiri zuba. Habanje je u tim momentima znatno vece a kako je mali, ima veci uticaj na geometriju, pa vremenom postaje izrazenije. A i teoretska nosivost pada 4 puta jer nosi samo jedan zub.

Kako su zubi mali, potrebna je veca preciznost izrade celog sklopa i montaze a to u uslovima velike masovne proizvodnje prakticno nije uvek moguce. A habaju se i elementi sklopa i geometrija se kvari.

To se upravo i desava, gde jedan broj ribolovaca  koji vrlo intenzivno koriste multiplikatore sa mikro zubima primecuje da glatkoca rada znatno pada nakon 6 meseci ili godinu ili dve, zupcani par postaje rastimovan. Ne svima. A rastimovan par sa malim zubima je jako problematican pod vecim opterecenjem kada nosi na momente samo jedan ili dva mala zuba. Izneo sam samo tudja iskustva o kojima se diskutuje.

To sto glatko i tise rade ne znaci i da su u praksi jaci ili bolji, sem subjektivnog osecaja ribolovca bar u prvo vreme. Subjektivni osecaj tisine i lepote ne znaci svima isto, neki vrednuju i prakticnu upotrebnu vrednost.

Recimo, najefikasniji u prenosu snage su obicni cilindricni, evolventni zupcanici, ali su i najglasniji.

Ama neka nose i sva cetiri, zbog nepreciznosti izrade nece nositi svi podjednako u praksi. Oni koji nose vise, vise ce se i habati i vremenom postajati sve gore jer je geometrija klizanja i kotrljanja osetljiva. Isto vazi i za habanje oslonaca i elemenata sklopa a zavisi i od velicine opterecenja. Sa malim opterecenjem bice sve ovo manje izrazeno, sa vecim vise. A par sa malim zupcima je vise osetljiv od para sa vecim zubima.
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: orka 19 Septembar 2021, 21:31:44
Valjda su u Shimanu dobro izračunali šta i kao, tj šta mogu da izgube a šta da dobiju smanjenjem veličine i povećanjem broja zuba. Ako se takvi problemi ili problemčići budu često i brzo ili ralativno brzo dešavali posle kupovine, onda ne znam kako i koliko će da im se isplati. Shimano je renomirana svetska firma i ne verujem da bi se igrao sa svojim ugledom . Koliko vidim taj Mikromodul nemaju SW modeli, ni Stella ni Twin, već samo mašine za slatkovodni ribolov do vel. 4000 , i to samo top modeli, počev od Stradica. Takođe tu je i tzv Silent Drive koji podrazumeva da je svaka mašinica detaljno pregledana uključujući i sve zupčanike i delove mašinice i da su eliminisani i najmanji zazori i tolerancije. Naravno uvek može da se potkrade neka greška i da posle nastane problem. Pojedinačni slučajevi su uvek postojali i postojaće. Ne želim da ispadne da ih ja branim, jer sve što je kolega DDj rekao tj napisao je u teoriji tako, ali ako je kvalitet materijala na nivou, što bi rekao Žika Pavlović, kao i preciznost izrade i kontrola, onda nema razloga za brigu.
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: marina1983 19 Septembar 2021, 21:41:32
Odavno se prestalo sa interesom da proizvod traje 30 i kusur godina pa tako i sa masinicama.
Naslov: Odg: Zupčanici
Poruka od: DDj 19 Septembar 2021, 22:10:52
Valjda su u Shimanu dobro izračunali šta i kao, tj šta mogu da izgube a šta da dobiju smanjenjem veličine i povećanjem broja zuba. Ako se takvi problemi ili problemčići budu često i brzo ili ralativno brzo dešavali posle kupovine, onda ne znam kako i koliko će da im se isplati. Shimano je renomirana svetska firma i ne verujem da bi se igrao sa svojim ugledom . Koliko vidim taj Mikromodul nemaju SW modeli, ni Stella ni Twin, već samo mašine za slatkovodni ribolov do vel. 4000 , i to samo top modeli, počev od Stradica. Takođe tu je i tzv Silent Drive koji podrazumeva da je svaka mašinica detaljno pregledana uključujući i sve zupčanike i delove mašinice i da su eliminisani i najmanji zazori i tolerancije. Naravno uvek može da se potkrade neka greška i da posle nastane problem. Pojedinačni slučajevi su uvek postojali i postojaće. Ne želim da ispadne da ih ja branim, jer sve što je kolega DDj rekao tj napisao je u teoriji tako, ali ako je kvalitet materijala na nivou, što bi rekao Žika Pavlović, kao i preciznost izrade i kontrola, onda nema razloga za brigu.
Pa da, lepo je napisano.

Ti mikro zubi rade jako glatko i jako tiho, zadovoljstvo je okretati masinu sa njima, nema tu spora. Verujem da nisu pogodni za veca opterecenja a i nema ih na takvim masinama, uglavnom. Za laganiji rad  pogodak.

Daiwa ih ne zeli i ide nekim svojim putem, izbor je na svakom ribolovcu.