Teorija zupčastih prenosa je, kako već reče DDJ, komplikovana stvar. Ja pokušao nešto da pročitam pa odmah digao ruke, sve je viša matematika na 300 strana. 

Ako sam dobro razumeo, kod većeg prečnika tanjirastog zupčanika ne mota se lakše, ali je takav zupčanik izdržljiviji, otporniji, manje je opterećen i manje se haba. Zbog toga dozvoljava i veći radijus ručice, a ako je on veći eto i lakšeg motanja!

Za tip zuba sam razumeo, ali kako utiče broj zuba, za isti prenosni odnos, tj sitniji i krupniji zubi. Šta je bolje; 20 ili 30 zuba na tanjiru, za isti prenosni odnos?

Ali kad još bolje razmislim, veći zupčanik za istu trajnost dozvoljava i lošiji materijal od kojeg je ovaj  napravljen, može se zloupotrebiti od strane proizvođača, pa si opet na istom. Grrrrr.... 
Mnogo varijabila...

Bobiska, da, multiplikatori su u nacelu jaci i laksi za istu snagu od stacionarnih cekrka. Sto se zabacivanja tice, odlicni su bacaci, svi svetski rekordi su postignuti njima, sada su na samoj granici od 300m. Tu se radi o high speed surf multiplikatorima, bez vodjice najlona, koji su inace dosta i mali, nista preveliko. Klasicni varalicarski multici sa vodjicom bacaju lako do 100 metara, vise nekom prosecnom ribolovcu i ne treba. Pored varalicenja ja recimo pecam i sarana sa njima, Daiwa TD Luna 300L, tesku 340gr,  laganiju a jacu saransku rolu necete naci. Vadice i najvece Dunavske kapitalce. Bacam do 100m, vise mi ne treba, previse je i to. Da mi treba vise, kupio bih surf multice.

Sto se prenosnog odnosa tice, sada se rade u svim prenosima, i do 10:1, kome treba. Ima ih i jako brzih, koji namotavaju dosta najlona jednim okretom. Vaze za preciznije bacace, lepsi su, kompaktiji, bar meni.

Po zapadnoj Evropi se sire poput pozara. Jace Evropske kuce imaju i prave sirok asortiman stapova za njih, recimo Savage. Postaju sve popularniji u Evropi sa razlogom.

Pravda za multiplikatore!


slob, dobro si ti to razumeo. Ako jednoj masinici promenis zupcasti par istim takvim ali vecim, neces nista lakse okretati rucicu jer je prenos ostao isti, ali imaces mogucnost da primenis jacu silu jer je zupcasti par jaci, pa i duzu rucicu. Veci zupcasti par moze da podnese veca opterecenja. U tom smislu je veci zupcasti par jaci.

Sto se tice uticaja broja zuba za isti prenosni odnos, zavisi od tipa zupcastog para. Za razliku od recimo obicnih, cilindricnih zupcanika gde je sprezanje zub-po-zub i gde se zub kotrlja po zubu, kod nekih drugih koji se masovno danas koriste u masinicama, kao hipoidni ili open-face puzni, sprezanje se vrsi sa vise zuba odjednom u kontaktu, koji se uzgred i kotrljaju i klizaju jedan po drugom (klizanje donosi gubitke). Kod njih, sa smanjenjem profila zuba povecava se broj zuba u kontaktu. Tako da nosivost po zubu opada jer je zub manji, ali su vise zuba u kontaktu pa nosivost raste po tom parametru. Tako proizvodjaci tvrde.

Zasto se povecava broj zuba kod tih zupcastih parova? Pa da se dobije glatkiji, finiji rad. Uz to, proizvodjaci tvrde i da je takav par jaci zbog gore navedenog, ali proracun niko nije video. Takodje problem moze biti i habanje. Veliki zubi su manje osetljivi, i kada se delom pohabaju dosta je ostalo, kod malih zuba ne ostaje mnogo, jer su manji. Traze i vecu preciznost izrade i sklapanja pri ozupcavanju.

Hipoidni je najefikasniji i za proizvodnju najzahtjevniji:

U svezi načina obrade tvrdi se da je mašinski rezano ipak slabije na habanje od hladno kovanoga npr.

edit: ovo dole je većma prisutan oblik, ali jednostavniji i ne toliko ( kao hipoid ) dobar:

Teoretski, hladno kovani su jaci jer se ne presecaju "niti" materijala kao kod rezanja. Ali je tesko dobiti uske tolerancije i kompaktnost materijala finalnog proizvoda hladnim kovanjem, trazi prese ogromnog pritiska i odlicne kalupe. cesto se i kuje pa doradjuje finom obradom brusenjem.

I zato nije isto kada Šimano navede hladno kovano i neki tamo Li - Jiebao..
Što je paradoksalno, taj Li - Jiebao bi da ne mora juriti marketinške stvari, novitete i dostignuća, praveći recimo livene, ali solidne, pogonske.
Mnogo dobro i dosta povoljno prolazio.

Da da, sada, posle objašnjenja od strane DDJ, su mi neke stvari mnogo jasnije.
Sitni zubi i veći prečnik tanjirastog su bolji ali traže dobre ili bolje materijale i preciznost izrade. Ako toga nema onda džaba ,,tanjirčina i sitan vez". Dakle, tu, kod procene  ,,od oka" treba biti vrlo uzdržan, kao što kaže i glos.

Jednom prosecnom somolovcu sa mojih voda, i Finnesa traje ceo zivot, jer se ne izlaze iskusenjima, velike ribe tesko i retko dolaze, ali dolaze. Probao sam i ja multiplikator, dosta davno, ali mi se ucinilo prekomplikovano, naravno zbog navike od stacionaraca, te sam se brzo manuo toga. Medjutim, postoji jedna vrsta multiplikatora, s kojom mislim da bi se vecina nas snasla, iako o tome ne znam. Ima jedna vrsta koja se mota levom rukom, stoji ispod stapa, za nju nije potrebno da stap ima pistolj rukohvat, i mota se u pravcu kao stacionarac. E, taj bi nama bio zanimljiv, zna li neko kako se zove i oznacava, i kako ga razlikovati od obicnog? Po meni je problem, sto se vecina stapova za stacionirano pecanje soma na nasem trzistu pravi za stacionarce, u odnosu na stap za multi provodnici su kontra postavljeni, stap pri natezanju uvek tezi da se okrene tako da mu kicma bude gore. Znam ovo, jer sam pokusavao da pecam stapom napravljenim za multi, stacioniranom masinom, pa sam ga kasnije preradio. Inace, lakoca, tezina, snaga je svakako na strani multija

 Pi izbačaju multiplikatorom glavna stvar je kontrola izlaska strune palcem. Bez toga, pri silasku varalice niz parabolu kada usporava let, a pogotovu pri padu na površinu vode kalem se po inerciji i dalje okreće i izbacuje strunu i mršenje je neminovno. Zbog toga mislim da ne može da se konstruiše bacački multiplikator koji bi stajao dole, ispod štapa. Taj koji Saša pominje može biti eventualno neki trolig multiplikator gde se struna otpušta bez izbačaja.

Ja negdje imam one stare alu rolne kod nas zvane kreketuše zbog specifičnog zvuka koji proizvode prilikom namotavanja. Izgledom najsličnije rolama za mušičarenje ako znate na  koje modele mislim. Iz čamca se moglo zabacivati tih par metara a jake ko sam vrag. Njima se godinama lovio šaran i dom. Samo sirova snaga. Penzići i danas te modele ne skidaju sa štapova

Poslano sa mog POT-LX1 koristeći Tapatalk

Citat: ibanezi poslato 02 Maj 2021, 11:15:32
Pi izbačaju multiplikatorom glavna stvar je kontrola izlaska strune palcem. Bez toga, pri silasku varalice niz parabolu kada usporava let, a pogotovu pri padu na površinu vode kalem se po inerciji i dalje okreće i izbacuje strunu i mršenje je neminovno. Zbog toga mislim da ne može da se konstruiše bacački multiplikator koji bi stajao dole, ispod štapa. Taj koji Saša pominje može biti eventualno neki trolig multiplikator gde se struna otpušta bez izbačaja.

Dobro podesena kocnica i nema problema sa mrsenjem. Imam multiplikatore za sve vidove ribolova. Pa i najteze. Samo njih koristim preko 15 godina. Nikada se ne bih vratio na koriscenje stacionarnih masinica. Sve je stvar navike a i dostupnosti. Ljudi ih izbegavaju jer je bilo tesko nabaviti one koji imaju rucicu sa leve strane. Sada ih ima u ponudi dovoljno. Ima i toga da oni koji se nisu snasli sa njima sire price da oni nisu za stacionarno pecanje.

Imao sam prilike da vidim taj multi sto pominje Sasabosko, koji se montira sa donje strane stapa. Prodavao ga je covek preko oglasa i isao sam da ga vidim ali niti on niti ja nismo uspeli da do kraja shvatimo sve njegove opcije rada tako da sam odustao od kupovine, i danas mi je zao zbog toga zato sto mislim da je idealna za bucku.

Ja, sjećam se, te.

Na mjesto nikada zaživjele Okuma Metaloid role, sada imamo upravo pristiglu Okuma Azores XP, uz sporiji prenos,  3.8 : 1 do 4.8 : 1
do veličine 16000P
Uz "H" modele istih veličina i 5.4 : 1 do 5.8 : 1 brzina

https://www.mozaikcentar.com/uploads/store/products/images/cekrk-masinica-zeck-5fa7b21c1e249.jpg O ovome sam ja pisao

Ovo cudo je za bucku izmisljeno.