Ken Townely: ,,Crafty carper" may 2006




Ok, evo nas opet da bacimo pogled na dio priče sa kojom se puno ribolovaca ne želi previše opterečivati. Neki dan sam surfao internetom i naletio na debatu u kojoj ribiči iznose svoja iskustva i poglede o poboljšanju boila, kako da budu što ukusnije i da što bolje mirišu.
To je ok razmišljanje, ali postavite si pitanje, da miriše i da je ukusno, za koga? Za čovjeka ili za šarana? Generalno se svi slažu da, ako je boila ukusna mirisom i okusom čovjeku da onda mora biti prihvatljiva i za šarana.
Šaran nema ista osjetila za miris i okus kao čovjeki bilo kakva sugestija da to nije tako potpuno je pogrešna. Zapravo me jako naljuti kad čitam neke članke na tu temu. Na žalost još uvijek ima među nama onih koji inzistiraju da su osijetila u čovjeka i šarana slična.
Ja  dosta putujem preko granice u ribolov i mogu reći da su do prije par godina europski ribiči bili dosta iza nas što danas više nije slučaj. Šaranaši iz Austrije, Nizozemske, Italije, Francuske, Rumunjske puno lakše prihvaćaju nove ideje i koncepte i iskorištavaju prednosti koje mogu izvući iz novih stvari.
Čini se da je neko blesavo vrijeme na internetu jer kako drugačije protumačiti rečenice tipa, ,,boile su samo skupo trošenje vremena, pelete i partikl su jeftiniji , a efektni isto kao i boile". Ova izjava je totalno smeće.
Ok ja znam da se šaran može uhvatiti na crve, konoplju, partikl, tiger i na kojekakve druge mamce, ali ako ćemo pisati o najboljem mamcu ikada onda je to zasigurno boila.
Vjerujem da je Tim Paisley prvi upotrije.io frazu ,,atraktor mamac". Pod tim je mislio na mamac koji ispušta znakove atraktivne šaranu da ga privuče, ne da ga nahrani. Na žalost danjašnih dana se ne pravi nikakva razlika između hranjivih mamaca i atraktor mamca. Ja sam napisao članak na tu temu ,,Hranjivi mamac, mit ili magija". Objavio sam ga prošle godine tako da se ne želim ponavljati, samo ću reći ovo: ako stvarno želite loviti šarane tada upotrebljavajte kvalitetne hranjive mamce. To je jednostavno tako.
Siječam se filma ,,Field of dreams" i fraze iz filma ,,ako gradiš oni će doći". Ovdje je ista stvar, sagradite zid  od dobrog hranjivog mamca i šarani će vam dolaziti na hranilište. Nije to raketna znanost, to je jednostavno mamac koji lovi ribu. Prava tajna uspjeha je korištenje dobrog hranjivog mamca i to u što većim količinama, ne vjerujete mi? Pitajte bilo kojeg uspješnog šaranaša u zemlji šta koristi. Kladim se da će vam odgovoriti, kvalitetan hranjivi mamac i opet, kvalitetan hranjivi mamac.
Možda se pitate, koji je zapravo mamac, hranjivi mamac, pa bilo koji od sljedećih top mamaca: Trigga, Trigga ice, 3D, Big Fish Mix, B5, Multi-plex, Addicted. Svi oni imaju nešto zajedničko, a to je vrhunsko kvalitetno riblje brašno. Riblje brašno je sastojak koji  šarani jednostavno obožavaju. Zapravo i sami možete napraviti svoj mix koji će biti kvalitetan dok koristite do 30% ribljeg brašna, bilo bi idealno kad bi što veći udio od toga bio u predigest formi.
Šarani uzimaju  količinu hrane ovisno o svojoj težini i u vremenskim uvjetima, a najbolji mamac koji im možete ponuditi je dobro izbalansirana boila koja sadrži riblje brašno, ptičju hranu, i manju količinu mliječnih proteina, te nešto što će ta brašna držati u hrpi, takodjer možete i dodati i ostale prirodne produkte kao GLM i betain.
Dobar hranjivi mamac bi takodjer morao biti što je moguće više prirodniji i ne bi trebao sadržavati umjetne aditive, samo prirodne. Ono šta želim reći je to da bi dobar prirodan mamac morao biti vremenski neograničeno lovan tj. morao bi sadržavati nutrivne vrijednosti u obliku proteina, masnoća, ugljikohidrata. Morao bi biti ukusan i što je najvažnije mora biti super probavljiv. Jednom kada  ga šarani počmu uzimati mamac im mora postati dio svakodnevne prehrane.
Hranjivi mamac mora imati i elemente atraktivnosti, morao bi u prvom redu uopće privući šarana da ga počmu uzimati. Ipak privlačan miris nije ključ dugoročnog uspijeha. Arome i ostali tipovi atraktora služe da šalju poruku da se tu nalazi mamac. Dakle kada  šarani dođu i osjete hranu bilo putem arome, tekuće hrane ili esencijalnog ulja taj će ih znak za hranu posjetiti na prošlost i na opasnost. Zbog toga u smislu dugoročnog hranjivog mamca udio tih atraktora bi trebalo smanjiti na najmanju razinu.
Da bi bio efektan, atraktor mamac mora biti na tankoj liniji između atraktivnosti i odbojnosti. Koristeći nisku razinu arome šaljemo signal hrane u dugoročnom smislu. Koristeći visoku razinu, ne šaljemo toliko poruku hrane, više pokušavamo zadobiti šaranovu znatiželju.
Udiom od 2ml na 500g, recimo snažne arome sira dobit ćemo signal hrane u dugoročnom smislu, 8ml na 500g iste arome i dobit ćete sigurno bržu reakciju šarana na mamac, ali će ga šaran ubrzo i odbaciti. U drugu ruku 5ml na 500g možda čini sretnu sredinu, ali opet po meni i to je presnažno.
Nema prečice koja bi mogla poslužiti da u jednom mamcu dobijemo i atraktor i dugoročni mamac zbog čega je, što ja volim reći, jako mala granica između uspjeha i neuspjeha, ako mogu birati, znam da ću uvijek izabrati slabo aromatiziranu, hranjivu boilu. 
Bilko kako bilo, to ne znaći da jako aromatiziran atraktor mamac ne možemo koristiti. Zapravo takav mamac igra veliku ulogu u modernom šaranskom ribolovu i to kao alternativan mamac koji se nalazi na tepihu hranjivih mamaca. To je strategija o kojoj se počelo šaputati još u ranim 80- ima kada su komercijalne arome bile još jako rijetke.
Jedan od najboljih mamaca koji sam ja koristio je jako aromatizirana Tehni-Spice boila od Nutrabaitsa. Kladio bi se u svoju kuću da je to lovna boila, ali kad hranim sa njom koristim samo desetak slobodnih boili po štapu. Zašto tako? Jednostavno zato jer imaju snažan miris i mislim da, ako ih bacim više da to šarani neće dobro prihvatiti. Koristim Tehni-Spice još od dana kada su se pojavile u Italiji (prije nego u UK) i uhvatio sam veliki broj riba na njih. To je bez sumnje jedna od najboljih gotovih atraktor boila.
Šaran primarno koristi osjet mirisa i okusa prilikom pronalaženja hrane te ocjenjuje njezinu kvalitetu. Konstantno su bombardirani porukama hrane u različitim oblicima, prirodnim i umjetnim putem. Imaju odlične osjećaje kojima sortiraju hranu na prirodnu i umjetnu. Kako bilo, limitirani su u tome što ne mogu neke stvari detektirati i to je ključ uspješnog šaranskog ribolova. Ideja koja stoji iza atraktor mamca je da ponudimo šaranu mamce koji ga privlače svojim mirisom, a ne hranjivim vrijednostima, ako šaranski instikti nisu uočili miris i okus tvoje boile tada ju jednostavno neće niti pokupiti. To je  dio gdje dolazimo do toga šta može, a šta ne može detektirati. Vi možete napraviti dobar atraktor mamac stimulirajući  nekoliko šaranskih receptora, ali mamac bi morao stimulirati i pomoću nutrivnosti i probavljivosti.
Dakle sada kad ste postigli to da zainteresirate šarana svojim mamcem pomoću atraktora šta dolazi sljedeće? Nadam se to da pokupi mamac. Kako bilo, puno ovisi o tome jeste li pogodili ispravnu količinu atraktora. Previše atraktivnosti će odbiti šarane od mamca. Čak i da pretpostavimo da će pokupiti takav mamac znaći li to da će te ponoviti uspjeh, ne bi rekao! Sve je ok, uhvatili ste šarana na svoj mamac, ali trebali bi ga i zadržati, to nećete uspjeti, ako mamac nema i nutrivnu vrijednost.
Šaranska osjetila su dizajnirana da otkriju hranu pomoću osjetila njuha i okusa. Okus je iznimno važan, no ponavljam, pogrešno je izjednačavati osjetila čovjeka i ribe. Isto vrijedi i za njuh. Šaran osijeća njuhom kroz membrane koje se nalaze u rupicama pokraj očiju. Te membrane su osjetljive na pH promjene, to je jedna od varijanti kojom šaran pronalazi hranu. Što je sa čovjekom? Kako mi otkrivamo našu hranu? Između ostaloga i njuhom i okusom, ali najvažnije učimo pomoću reakcija i raspoznavanja hrane. Otkrivamo li ju pomoću pH promjena? Naravno da ne! Sigurno znate kako miriše ocat, ali možete li  pomoću osjetila mirisa otkriti činjenicu da ima  vrlo nisku pH vrijednost? Ne ne možete, ali šaran može! Šaran reagira skoro istovremeno na bilo kakvu promjenu u pH vrijednostimai to mu otkriva da je hrana blizu. Šaran reagira gotovo da toga nije svjestan, ali hoće li uzeti hranu ovisi o tome šalje li hrana poruku da jestiva i same njegove želje za hranom. Bez obzira kada je zadnji puta  jeo šaran je sposoban prepoznati hranu i čak iako ju odmah ne uzme sposoban je da zapamti poziciju da bi u budućnosti došao da se hrani.
Kao što sam ranije napomenuo šaran pronalazi hranu pomoću mirisa i okusa, ali upotpunjava te osjete pomoću, nazovimo to, faktorom dobrog osjećaja proizašlog hranjenjem. Da pojasnim: mirisom pronalazi hranu, kada ju pronađe upotpuni to sa osjećajem okusa, uzima hranu i hrani se dok ne zadovolji osječaj gladi – faktor dobrog osjećaja.
Dok god imate na pameti da je vaš mamac šaranova hrana, a ne samo nosač atraktora ne možete pogriješiti. Čisti atraktor mamac je kratkotrajno riješenje. Dugoročno rješenje je pretstavljanje kvalitetnog hranjivog mamaca sa niskom razinom arome. Sve što trebate je pogledati rezultate šaranaša koji koriste hranjive mamce i razumjet će te da ti šaranaši polažu puno pažnje visoko kvalitetnim mamcima. Oni su uspješni zato što znaju da je najefektivniji način za uloviti šarana predstaviti visoko hranjivi mamac koji će slati signale stimulirajući šarana da prihvati taj mamac kao dio svakodnevne prehrane.

Još jedno pitanje koje  se često postavlja je pitanje o ribljem brašnu. Jesu li ista i jesu li iste kvalitete. Odmah mogu odgovoriti da nisu. Zapravo je činjenica da na tržištu postoji par vrsta ribljih brašana. Neke firme koje rade boile znaju bolje iskoristiti od drugih ta brašna u svojim mamcima. Nije nikakvo iznenađenje da mamci sadrže riblja brašna koja su obrađena na niskoj temperaturi, zbog čega su lakše probavljiva i samim time puno kvalitetnija. To zapravo nije ništa novo. Mislim da je Paul Selman u firmi Premier Baits bio prvi koji je takve vrste ribljih brašana koristio u svojim mamcima. Premier Baits je nesumnjivo među prvim firmama u kasnim 80-ima koji su istraživali riblja brašna. Paul se je u tim ranim danima koristio hidrolizom prilikom istaživanja i to mu je jako dobro polazilo za rukom. Moje prvo uplitanje u riblja brašna je bilo kasnije i to kroz firmu Nutrbaits gdje su mi bili dostupni neki lako probavljivi  proteini. Koristio sam ih 4-5 godina u kasnim 90-ima i ranim 00-ima uklopivši ih u standardni Big Fish Mix. Nesumnjivo je to činilo jako kvalitetan mamac.
Lako probavljiva riblja brašna se tretiraju sa enzimima koji rastvaraju te proteine u još probavljivije djelove hrane što ih čini još dostupnijim za hranjenjem. Taj kompleksni industrijski proces se provodi pod točno određenim parametrima. Svi enzimi imaju precizno određenu pH vrijednost i temperaturu na kojoj se obrađuju.
Industrija hrane koristi specifične enzime da bi stvorili probavljive proteine različitih vrsta, uključujući mliječne proteine, riblje proteine i čak proteine iz žitarica. Proteini tretirani enzimima poznati su kao hidrolizirani proteini, jer su dobiveni procesom hidrolize. Ono što je nama važno je to da se produkti lome hidrolizom u jednostavnije i probavljivije produkte. Npr. škrob se hidrolizom pretvara u probavljivije šećere, glukozu.
U modernim procesima koristi se jako niska temperatura za razgradnju jer visoka temp. može uništiti proteine. Pogledajte što se dogodi sa jajetom kada ga skuhamo. Proteini koaguliraju, a neki se potpuno unište. Niža temp. znaći i manje uništenih proteina što rezultira i boljom hranom. Dakle svaki produkt koji nije bio izložen visokoj temp. biti će bolji udio u mamcu nego onaj koji je bio izložen visokoj temperaturi. Zbog toga je bolje koristiti (low temperature) LT ili (very low temperature) VLT riblja brašna.
Proces hidrolize je vrlo precizno kontroliran i može biti zaustavljen u bilo kojem stadiju. Krajnji  produkt hidrolize može biti kontroliran temperaturom hidrolize ovisno o dužini reakcije koja je potrebna da se razbiju proteini. Cijeli proces sa enzimima je strogo kontroliran i pH se može mijenjati tijekom reakcije. Dakle, razbijanje proteina može biti kontrolirano i reakcija se može zaustaviti u bilo koje vrijeme čime dobivamo točno određen stupanj probavljivosti.
Sami za sebe većina enzima nije atraktivna šaranima. Postoje tri enzima koji su sami po sebi jako dobri atraktori. To su pepsin, trypsin i chymotrypsin. Neću vas više zamarati sa znanošću, no samo da znate da su oni odgovorni za  ,,enzim revoluciju" u 80-ima.
Tripsin je kemikalija koja ima jako dobar utjecaj na šarana. To je više uvjerenje nego dokazana stavka, ali je evidentno da šaran koristi trypsin i vjerovatno pepsin da probavi svoju svakodnevnu hranu. Činjenica je  da šaran nema želudac, pa zbog toga probavlja hranu zapanjujućom brzinom, prolazi kroz sistem za 30-ak minuta. Očito da je aktivnost enzima vrlo značajan čimbenik u probavi šarana!
Neki eksperti za mamce u 80-ima su zaključili da je trypsin zapravo glavni razbijač proteina u šaranovoj prehrani.
Naravno opet je Tim Paisley taj koji je otišao još dalje razmišljajući o razlici između prirodnih enzima i onih dodanih u mamce.
Logičan zaključak iz svega je da su enzimi kada se uključe u šaranovu hranu vrlo dobri atraktori i stimulatori prehrane, stimuliraju receptore u šaranovim crijevima. Tripsin ima ulogu pripremiti probavni sistem da primi hranu. To bi zapravo moglo značiti da bi šaran mogao imati sposobnost da okusi hranu prije nego što ju proguta. Mogli bi otići još dalje i reći  da bi šaran mogao osjetiti glad kada mu se stimuliraju receptori za hranu. Zašto ne? Napokon pa i psi sline kada začuju zvono koje ih asocira (ako su na to naučeni) na hranu,  zašto onda  i šaran ne bi bio potaknut na hranjenje kada mu receptori osjete neki od okidača za hranjenje, kad je trypsin taj koji ga za to čini sposobnim.

Kao uvjereni poklonik hranjivog mamca  siguran sam da su hidrolizirani proteini jedni od najboljih komponenti  koji se mogu koristiti u današnjim šaranskim mamcima, dopuštajući visoku iskoristivost proteina za šarana.

Otpuštanje aminokiselina, koje čine veliki dio hidroliziranog proteina je zapravo veliko povećanje prirodne atrakcije koja se otpušta kroz vodu.

 
Prevod: vulp

dobar tekst.

Kolega Vulp, uvazavam tvoj trud oko prevodjenja ovog teksta. 
Cesto sam po raznim knjigama i casopisima nailazio na ovakve i slicne tekstove, ima dosta toga o saranskim mamcima, al se nisam previse udubljivao u tu pricu, mislim tako naucno i strucno. Tehnolozi u renomiranim firmama jako dobro znaju svoj posao i oslanjaju se na nauku, a ja im verujem, pa iz tih razloga vise volim da kupim gotove dobre boile, nego da ih sam pravim. A daju i rezultate...
Naravno, u takvim tekstovima uvek ima pomalo i marketinga, al ne zameram autorima zbog toga.
Do pre izvesnog vremena niko nije ni razmisljao o mamcima na taj nacin, niti su se proizvodili mamci nove generacije, al da se saran pecao na Dunavu i ostalim rekama, pecao se...!

Upravo zato ponekad i kupujem gotove boile od renomiranih firmi iako su za naše uslove prilično skupe 10-15E/kg.Međutim,primetio sam da se u nekim našim prodavnicama po Srbiji prodaju boile koje kao da su promenule boju po svojoj površini-kao da su počele da buđave-zato dvostruku oprez pri kupovini.Neznam da li je to posledica dugog skladištenja u neodgovarajućim uslovima,njihova starost ili nešto treće.
Pozdrav!

Šta ima loše u tome naučiti osnove o šaranovoj prehrani i izradi mamaca...
Bez ljutnje ali davati 10-15eura za kilu boila po mom mišljenju nije pametno, naravno postoje i drugi razlozi  nemogučnosti izrade boila u tehničkom smislu ako jednostavno nemate prostora..
Ljudi "znanje je novac"....

Vulp, nema nista lose u tome, naravno. Tacno je i to da su gotove kvalitetne boile prilicno skupe za nase uslove i da ima logike da nesto naucimo i sami ih pravimo.
Medjutim, pecanje sarana na rekama je vrlo za.ebana stvar. Moje vodene misli me upucuju da je saran na rekama totalno nepredvidljiv, cak i kad si na savrsenom mestu. Te ga .ebe ovo, pa ono, vodostaj, oscilacije, ph i tako to i meni je nezamislivo da udjem u tu pricu o gramima i miligramima ovog ili onog, vitamini, proteini, uglj.hidrati i ostalo. Nikad necu biti siguran da l sam to sve optimalno ukomponovao i uskladio sa trenutnom situacijom na vodi gde pecam. Lutao bih dok sam ziv.
Ovako, uzmem proverenu, svetski potvrdjenu boilu, prilagodim taktiku da potrosim sto manje tih skupih boila i ne mogu da kazem da nisam imao solidne rezultate. Jos kad pomislim da sam dobijao krupne sarane na tvistere i shedove, tek mi onda nista nije jasno kad su u pitanju njegovi prefinjeni receptori ukusa i mirisa.
Inace, postujem one koji su usli u tu pricu o pravljenju boila, koji imaju dovoljno vremena, prostora, zivaca i strpljenja da naprave nesto sto ce davati prave rezultate u lovu divljih sarana na rekama. Ja sam sa hemijom u skoli jako lose stajao. 

A koja ti je garancija da je ta skupa kupovna prilagodjena bas svim uvjetima u vodi,u onom trenutku kad ti odlucis ici u ribolov? Treba malo demistificirati stvari.Nije dobra boila skupa boila.To ce nam kolega objasniti!

Citat: damjan poslato 12 Decembar 2010, 21:55:29
dobar tekst.

POTPISUJEM 

vulp ...  hvala na prevodu 
MIF ... nema garancije  ..  ni kad sam radis i najoptimalnije napravis ..a kamoli kupovne skupe ...ako riba nije tu proci ce dosta vremena dok dodje i reaguje na nas mamac ...pogotovo u rijeci a divljak pogotovo

TopMix  i za nase uslove 15€ dati za 1kg Boili je velika investicija a pecati
i prihranjivati sa istim je skupa stvar i iziskuje najmanje 3kg za hranjenje nekoliko dana plus partikli .. znaci sumasumarum sve skupa izadje 60-80€
sa prihranom i pecanjem recimo 3 dana i jos karte dnevne ili koje god ...
lako izadjemo na 100€ za tri dana a jos sopstvena hrana i pice nije uracunato ..
znam da ti nisam nista novo time rekao ..
samo sam htio reci i ovamo nije nist jeftinije 

Odavno je sve provaljeno,sto se tog ribolova tice.3 kg je nista,a kampanje hranjenja traju puno duze nego na jezerima.A dobru boilu mozes napraviti za 3 eu!Po cijenama kod nas.

Citat: MIF poslato 15 Decembar 2010, 16:19:30
A koja ti je garancija da je ta skupa kupovna prilagodjena bas svim uvjetima u vodi,u onom trenutku kad ti odlucis ici u ribolov? Treba malo demistificirati stvari.Nije dobra boila skupa boila.To ce nam kolega objasniti!

Naravno da nema garancije, niti znaci da je skupa boila i dobra boila.
Medjutim, ja licno nemam dovoljno vremena da pravim boile u sopstvenoj reziji, a jos manje imam vremena da ih testiram na vodi i da beskonacno eksperimentisem, a nemam ni dara za tako nesto. Vodece svetske firme za to imaju strucne ekipe, kao i vrhunske pecarose na terenu koji eksperimentisu i za to su placeni! Da ne spominjem bazene sa ukljucenim kamerama 24h gde se mesecima i godinama prate aktivnosti sarana i njihove reakcije na odredjenu hranu. Ja ne pravim ni boile, ni tvistere, ni cokolade ili paste za zube. To sve ima u ducanima i neko je to sve napravio mnogo bolje nego sto bi to ja napravio. Ako vec eksperimentisem, to moze biti samo sa prirodnim  mamcima, napr. skoljke i sl., ali to ne znaci da ne postujem one kolege koji su ozbiljno zagazili u pravljenje boila.
U vezi kolicine potrosenih boila, ponovicu da ih koristim sto je moguce manje, sa prilagodjenom taktikom koja se ne bazira na visednevnom navikavanju sarana na boile. Otprilike potrosim 1kg boila za ceo vikend i kad radi, najcesce dobijam 1 ili 2 dnevno, retko kad tri komada, ali ja sam zadovoljan sto sistem funkcionise. Kad bi bio u mogucnosti da hranim sa desetinama kila boila dnevno, sigurno bi imao daleko vise ulova. Za sada, ja ne idem na pecanje da bi navikavao sarane na ovo ili ono, pre svega idem da pecam. Kad saran usisa prvu boilu da je proba, pa mu se svidi, to ne znaci da ju je uzeo iz navike. Kako nemam ni vremena ni para da navikavam sarane na boile, a zelim da ga pecam, onda moram i da prilagodjavam taktiku.
U poslednje 2-3 godine, isprobao sam mozda svega 4-5 vrsta boila, od kojih se bar dve izdvajaju od ostalih po rezultatima. Sledece sezone startujem sa te dve vrste i eventualno cu isprobati jos jednu ili dve nove vrste, u razlicitim temperatutama vode i tako to, polako, bez zurbe...   

Odlično!Nasao si semu koja radi,i uzivas u rezultatima.To je smisao ribolova,i drago mi je sto je tako.

Mislim da je ovo jedna od najboljih taktika za instant ribolov na rijeci koju je opisao TopMix, pogotovo nekom poput mene koji nema vremena tjednima hodati na vodu i hraniti bez obzira kojom boilom, kuruzom ili bilo čime drugim...

Lijepo špinera u ruke  i obilazak vode pa kad ga nađeš di se prirodno hrani onda  mu ponuditi nešto fino za papicu...

Kod instant ribolova sarana na reci je dobro i to sto se mogu obici i 3-4 mesta za jedan dan. Za postizanje uspeha u takvom ribolovu neophodno je, naravno pored povoljnih hidrometeorolskih i  drugih prirodnih faktora na koje ribolovac ne moze da utice, da su ispunjena dva osnovna uslova: da ribolovac perfektno poznaje ta mesta i drugo, da niko osim njega danima nije pecao na tim mestima, odnosno da ih nije tovario s hranom niti da je "navikavao" sarane na bilo sta! Onda dolaze do izrazaja tzv.brzi mamci.
Naravno, nije ovo taktika za svaki dan i za svaku vodu, ali ponekad moze biti vrlo efikasna.

Da, moze i te kako biti efikasna...
Ali je ipak bolje, cak i na takva mesta da upoznas sarana sa mamka, bar jedan dan unapred...