Nov sam na Forumu, ali nisam nov na forumima, a pogotovu ne u ribolovu.
Na jednom od komercijalnih foruma, čiji sam član smo ranije nešto diskutovali na temu boila, izrade, hranjenja, itd. Verovatno će me neki prepoznati po sličnom nadimku ovde, vidim da ima dosta istih ljudi... Taj je forum zamro u zadnje vreme u svakom smislu, i ja sam se prešaltovao ovde na poziv drugara otud, pa rekoh da ovde otvorim svoju prvu temu.

Zbog eksponencijalnog rasta popularnosti komercijalnih ribnjaka (prvo u Engleskoj), moderan šaranski ribolov je postao značajna grana ribolovačke industrije... Da ne dužim, svi znamo dokle smo dogurali sa mamcima za šarana i HEMIJOM "koja drogira ribu i tera je da radi šta mi hoćemo"...
Kao zagovorniku zdravorazumske jednostavnosti u pristupu ribolovu uopšte, nametnulo mi se neslaganje sa nekim aspektima preosavremenjenog. Ovde se priča o mamcima, pa onda prostije: ZAŠTO boila mora da ima neku hemiju i da bude skupa, ako može jeftino a kvalitetno?

Pisao sam drugde o svojim iskustvima, biće toga i ovde vremenom, ali razlog postavljanja nove teme je što sam slučajno naleteo na sajt jednog starijeg kolege iz Engleske za kog se ispostavilo da imamo mnogo zajedničkih stavova. Pročitajući jedan njegov tekst, oduševljen sam poželeo da ga podelim sa ljudima ovde, pa sam ga preveo. Staviću ga u narednu poruku.

Sajt je:
www.fishforcarp.com


Istorija HNV mamaca (mamac = boila)

Fred Wilton je 70-tih godina razvio teoriju o mamcima "visoke hrannljive vrednosti" (High Nutrition Value - HNV). Prvobitna ideja je bila da ako se hrani viokoproteinskim mamcima, šaran ce nauciti da prepoznaje hranljivu vrednost mamaca i preferiraće takav izvor hrane. Zbog toga, mamac ce imati dug vek trajanja na vodi na kojoj se koristi. Mlečni proteini su sadržali većinu mase mamca, sa udelom proteina do 80%.
Izvesna aroma je dodavana u mešavinu, ne toliko kao atraktor, koliko kao referenca po kojoj će šaran prepoznavati mamac. Tada je otkriveno da neke arome rade bolje od drugih, pa je razvijen koncept upotrebe tečnih i praškastih aroma i atraktora.
Kada su se prvi put bacili u vodu, ovi HNV mamci su pokazivali izvanredne rezultate i svi su slavili HNV teoriju kao tačnu. Npomenuću ovde da se izvanredni rezultati mogu postići svaki put kad na nekoj vodi primenimo radikalno drugačiji metod, ili mamac!
Na kraju su svi osim najokorelijih HNV pristalica shvatili da veoma visok sadržaj proteina mlečnog porekla nije neophodan. Mislim da je to imalo veze i sa cenom mlečnih proteina, jer su skočile u nebesa. Takođe, mnogo ljudi je počelo da hvata šarana na mamce od ribljeg brašna. Tako je HNV izgubio etiketu "visokoproteinskog" i nastali su mamci "balansirane hranljive vrednosti". Ovako i danas stoje stvari. Danas se zagovaraju mamci sa proteinskim udelom od 35%-45%, zajedno sa drugom nutrijentima poput ugljenih hidrata, ulja, itd.

Šaranski mamac, ili "đubre-mamac"

U vreme kada su se pojavili mamci sa mnogo mlecnih proteina, mamci na osnovi soje i griza su nazvani "đubre mamci". Čak je i na riblje brašno gledano kao na inferiorni oblik proteina, neki će možda pokušati da ovo poreknu, ali tada je bilo tako.
Ono što hoću da uradimo je da pogledamo sastav soja/griz boile i njenu hranljivu vrednost. Uzmimo 50/50 miks sa 6oz griza, 4oz sojinog brašna, 4oz kukuruznog brašna, 2oz pirinčanog brašna i naravno, 4 jaja. Ovo je definitivno "đubre mamac" po mnogim ljudima.
Ovo što sledi je citirano od Ben Helm-a, B.Sc., sa Nishikoi Koi Information Centre - za ishranu koi šarana. Koi je šaran, uostalom. Radi se o hranljivoj vrednosti u ishrani koi šarana.

 - Proteini. Procenat od oko 30% je uobičajen, ali je veći u slučaju rasta, a manji na nižim temperaturama. Protein je neophodan za rast i oporavak i najskuplji je element u ishrani. Izvori proteina su životinjskog, ili biljnog porekla i nalazimo ih u ribljem brašnu, soji, pšenici, jajima...
 - Ugljeni hidrati. Ovo su kompleksni šeceri poput celuloze i skroba. Svi su biljnog porekla i u velikoj meri su prisutni u ishrani koi-šarana, jer su jeftin izvor energije. Takođe predstavljaju izvor vlakana koja potpomažu varenje.
 - Ulja. Ulja se koriste kao riblja, ili biljna. Obično se koristi manje od 10% u ishrani za regeneraciju tkiva, itd. Ako ima previše ulja, granule su masnije, kao za pastrmku. One su za šarana previše masne i mogu izazvati probleme sa kvalitetom vode.
 - Vitamini i minerali. Fabricke hrane najcešće sadrže samo vitamine i minerale koji su već u sirovim sastojcima. U najskorije vreme, kvalitetnije marke ubacuju stabilne suplemente ozloglašeno nestabilnog vitamina C.

Pogledajmo onda kako se naš standardni 50/50 miks uklapa u ovu priču. Koristeći jaja, dobijamo oko 18% proteina. Ovo je manje od preporučenog prosečnog nivoa za koi-šarane odozgo, ali zato može biti preporuka za zimu. Glavni izvor proteina su soja, kukuruz i jaja. Pogledajmo citat o proteinima iz jaja:
"Jaja ne samo da sadrže najkvalitetniji dostupan protein, vec takođe sadrže skoro sve kljucne vitamine i minerale potrebne ljudima. U stvari, proteini iz jaja su toliko kvalitetni da predstavljaju standard po kome se upoređuju svi drugi proteini. Jaja imaju biološku vrednost (efikasno korišcenje proteina za rast) od 93.7%. Uporedne vrednosti su: 84.5% - mleko, 76% - riba, 74.3% - govedina. Takode sadrže dragocene vitamine i minerale" - National Nutrient Database.

Zaista izgleda da ovde imamo baš kvalitetne proteine. Sastav mamca izgleda kao da je savršen za zimu. Ne tako davno, neki majstori za mamce (bait guru) su nam i dalje savetovali korišćenje visokog sadržaja mlecnih proteina zimi. Uprkos tome, stručnjaci iz industrije koi-šarana su preporučivali manje proteina?
Što se tiče uljenih hidrata, svakako ih imamo dosta i svi su biljnog porekla. Ulja dobijamo iz sojinog brašna, ali ako vam treba još, dodajte malo biljnog ili ribljeg ulja. A vitamina i minerala u jednom razbijenom jajetu ima:
"Protein (g) 6.29  Total lipid (g) 4.97  Total carbohydrate (g) 0.39  Fatty acids (g) 4.13  Saturated fat (g) 1.55  Monounsaturated fat (g) 1.91  Polyunsaturated fat (g) 0.68  Cholesterol (mg) 212  Thiamin (mg) 0.04  Riboflavin (mg) 0.24  Niacin (mg) 0.04  Vitamin B6 (mg) 0.07  Folate (mcg) 24  Vitamin B12 (mcg) 0.65  Vitamin A (IU) 244  Vitamin E (mg) 0.48  Vitamin D (IU) 18  Choline (mg) 125.6     Betaine (mg) 0.3     Calcium, Ca (mg) 27 2  Iron, Fe (mg) 0.92  Magnesium, Mg (mg) 6  Copper, Cu (mg) 0.05  Zinc, Zn (mg) 0.56  Sodium, Na (mg) 70  Manganese, Mn (mg) 0.02."

Mnogi vitamini gube moć vremenom. Kupujte sastojke u supermarketu, pet šopu, ili kod proizvođača hrane za ptice i proizvodi ce biti sveži i imaće datum proizvodnje. Čak i griz sadrži vitamine, nemojte meni verovati, pretražite na internetu. Treba napomenuti i da se kuvanjem vitamini uništavaju.
Dodaću samo, zapamtite da se sve koi - hrane proizvode u balansu kvaliteta i cene. Najbolji odnos cena/kvalitet proteina je kod ribljeg brašna. Pšenične klice su visoko rangirane, pogotovu za hladnu vodu.
Kada pogledamo naš 50/50 miks, on i nije baš nutricionistička katastrofa i "đubre mamac" kakvim ga zovu.
Neko će reći:"A da, ali šaran će dobar deo toga iskenjati. Procitao sam negde da šaran ibaci "pozadi" oko 50% onog što unese "spreda". Pomislite samo na svo đubre na dnu, puževi, školjke i ostalo što uđe, takode treba i da izađe. Prirodno je da riba deo unesene hrane izbaci kao otpad.
Imajmo na umu da ako se šaran hrani visokim sadržajem proteina, nešto tog proteina se koristi za energiju umesto za rast. U tom slucaju, azot iz proteina se ne koristi, već se izbacuje kao amonijak, koji je otrovan. Takode, potreba za proteinima se smanjuje sa starenjem šarana. Mladim jedinkama treba za rast, ali starijim ne. Ovo se ne slaže sa tvrdnjama nekih "guru"-a, da se krupnije ribe hrane sa više proteina.
Naravno, možemo modifikovati ako hocemo da povećamo hranljivu vrednost. 6oz griza, 4oz soje, 4oz ribljeg brašna, 2oz pšeničnih klica i 2oz kukuruznog brašna će napraviti boilu od 35% proteina. Pšenične klice su lagane - plivaju, pa ne treba staviti puno. Ako ne možete naci pšen. klice, izostavite ih i stavite umesto njih još kukuruznog brašna. Imajte na umu da sada imate recept skoro identican onome svrstanom u "fishmeal basemix section" (na sajtu). Izgleda smo se vratili na početak.
Ako ne želite riblje brašno, vec nešto jednostavno i drugacije, dodajte oko 3oz sveže džigerice, lignje, ili konzervu tunjevine (u salamuri) u jaja i pomešajte ih pre dodavanja osnovog miksa. Tako ćete dobiti HNV od prostog 50/50 soja/griz miksa. Naravno, možete dodati, ptičju hranu, ili bilo koji drugi miks. Zašto stati i kod tune? Postiji konzervirana hrana za mačke i pse, sardele, itd, itd. Spisak je dugacak koliko i vaša mašta.
A da uprkos svemu samo dodamo nekoliko unci mleka u prahu najobičnijem 50/50 miksu. Necemo dobiti visokoproteinski mamac, ali oni ce ga jesti i jesti, dok god je udeo arome mali, ili se koristi prirodni atraktor. I ne samo to, vec ćete moci priuštiti velike kolicine!
Vidite da ne treba ici kod naučnika da nam formuliše boilu, kao što sam pročitao negde na netu. Jednostavno skoknite do supermarketa, zdrave hrane...
Imajte na umu, vidim da se riblje brašno često pominje kao način povećanja proteinske vrednosti mamaca. Mislim da mnoga fensi imena u industriji mamaca samo pakuju mikseve od ribljeg brašna. Ne budite ovce! Ne shvatite me pogrešno, riblje brašno je izvanredan satojak, ali ako ga svako drugi (sa sve svojim psom) koristi, promena se može isplatiti.
Po mom mišljenju, teorija po kojoj šaran može da razlikuje koji su mamci koliko dobri u nutricionistickom smislu je pogrešna. Mislim da je to samo jedna od onih stvari koje su ušle u šarandžijski folklor.
Objasniću to ovako. Ako svaki put kad životinja krene prema crvenom svetlu, dobije udarac u glavu, brzo ce naučiti da se kloni crvene svetlosti. Promenimo boju svetla u zeleno i ponovimo eksperiment. U početku ce prilaziti sveltu, ali ce ubrzo ponovo početi da izbegava.
Mamci sa stimulusom visoke opasnosti, iliti sa jakom aromom se brzo nauce da se izbegavaju. Promenimo aromu (kao promena boje svetlosti) i hvataćemo ponovo, sve dok riba ne nauči da izbegava novu aromu. Takode mislim da je zdravo zaključiti da ako je stimulus jači (jača aroma), brže se nauči da se izbegne opasnost. Ovo je takođe istinito i u obrnutom značenju. Zato koristite blaže arome, koje ce smanjiti jačinu signala opasnosti i taj će mamac nastaviti da funkcioniše duže. Ovo nema nikakve veze sa hranljivom vrednošću mamca. Sve je stvar količine.
Treba imati na umu i da jačina signala koji šalje aroma zavisi od sastava. Neke arome mogu imati mnogo vecu apsorpciju u boili od drugih. Sve zavisi od osnove na kojoj su napravljene, odnosno od "nosača" sastojaka arome.
Neki ljudi vole da koriste male količine aroma u HNV mamcima, ili prirodne atrakte. Takođe, prihranjuju neko vreme pre pecanja, što pomaže da riba prevaziđe strah od mamca. U jednom drugom delu sajta pomenuo sam da znam za 4 jezera, na kojima šarani godinama jedu hleb koji se baca patkama. Nisu prestali da jedu hleb, koji spada u tzv. niskoproteinsku grupu. Pecao sam na jednom jezeru sa tigrovim orasima nekoliko godina i stalno su dolazili po još i još. Nema puno balansiranih hranljivih sastojaka u jednom tigrovom orahu! Možda su ih samo voleli jer je bio dostupan izvor hrane.
Bolie vec godinama hvataju ribu. Činjenica da još uvek rade nema nikakve veze sa nutricionistickim sastavom. Ima veze sa činjenicom da postoji toliko različitih tipova i varijacija, da smo u mogućnosti da izazovemo ribu nečim malo drugačijim.

Folklor.

Jedna me stvar fascinira kod kolega koji primenjuju HNV teoriju kad pecaju napadnute vode. Čujemo nešto tipa:
"...pecao sam na HNV boilu, ali je onda neko došao sa istom aromom i nekvalitetnom boilom i sve upropastio!"
Hajde, molim vas, primenimo malo zdravog razuma ovde. Kako ce dođavola, sa toliko razlicitih boja i aroma u boilama danas bačenih u vodu, gosn. Šaran da razlikuje koja ima više a koja manje proteina, sve i da može?! Šaran mora da jede toliko različitih ukusnih i mirisljavih kuglica da mora da misli da je u poslastičarnici.
Čak i u stara vremena sam slušao tu izreku primenjenu na visokoproteinske boile. Ako bi šaran i jeo samo mešavinu niskoproteinskih i visokoproteinskih mamaca sa istom aromom, onda bi bio na balansiranoj dijeti. Kako to može da ga odvrati? Ako pecate blagom aromom i neko dođe sa istom tom aromom, ali jakom, to bi moglo da pokvari vaš mamac, a ne hranljiva vrednost mamca.

Zaključak.

Kao što ste mogli da se uverite, ne verujem da šaran može vremenom da nauči hranljivu vrednost mamca. On je oportunista koji ce iskoristiti izvor hrane, ako postoji. Toliko se u vodu danas baca različitih mamaca, da šaran nema pojma kako da indetifikuje koja mu je učinila najviše dobrog. Takođe, ne mislim da su miksevi na osnovi soje i griza đubre kakvim ga mnogi smatraju danas.
Boile od ribljeg brašna su trenutno "IN". Preporučuju se i od strane koi industrije kao dobar izvor proteina. Zbog niske cene, firme koje prave mamce ih mogu stavljati u boile po niskoj ceni, a opet dati etiketu "HNV". Kao što je poznato u struci, proteini iz akvakulture su najbolji kao hrana u akvakulturi. Riblje brašno - mamci sa njim su veoma uspešni, jer ono imitira prirodne izvore hrane šarana. Ona na životinjskoj osnovi, poput džigerice, kvasca, lignje, itd., daju sličan miris i takođe su dobti atraktori/sastojci.

Važno.

Posle svega, molim vas upamtite da šta god mislili o HNV teoriji, dobar mamac je dobar za šarana, taj deo teorije važi. Na vodama punim ribe, dodatni proteini koji dolaze sa mamcima, pomažu da se poveća rast riba.
Sve zavisi od vode na kojoj pecate. Ja pecam na vodi na kojoj se malo peca šaran, ali se mnogo peca druga riba. Šaran se u toj vodi ne oslanja puno na boilu kao hranu. Jedne godine pecam na jednu soja/griz boilu, sa jakom aromom. Sledece godine, koristim boilu od ribljeg brašna i "ohladim" malo sa aromom. Miriše drugačije, ima drugi ukus, boju i hranim drugačije. Jednostavno, ne razmišljam o hranljivom sastavu boile na toj vodi, jer ne moram.

Ako mogu jednu knjigu da preporučim, onda je to "Carp Sense" od Jim Gibbinson-a. Zaista je povratak na zdrav razum, ali na žalost knjiga je trenutno van štampe. Vredi pročitati i samo deo o sistemima, gde je Jim "oduvao" nešto od novih gluposti koje su se pojavile.


Preveo sa engleskog: VooDoo

Ovde se priča o mamcima, pa onda prostije: ZAŠTO boila mora da ima neku hemiju i da bude skupa, ako može jeftino a kvalitetno?

moze na divljoj vodi,ili komercijalnoj ali u rekreativne svrhe.kada se na tim komercijalama svakodnevno gruva brdo hemije u boilama,i za ocekivati je da ce neka boila manje tretirana hemijom dati nesto losije rezultate.pogotovo kad se radi o takmicenjima.a drugo tu pricu oko hemije naj vise potenciraju proizvodjaci mamaca za saranski ribolov.
na divljoj vodi,verujem da nebi bilo mnogo razlike izmedju totalno nabildovane boile i neke prirodnije varijante,da ne kazem siromasnije hemijom.

Na ovim temama se lome koplja godinama.Pa kad je vec pocela,bilo bi dobro da napišete,sta je to kemija,odnosno na koji dio sastava boile mislite.A Damjane,da ce boila losije kvalitete loviti jednako kao i ona kvalitetnija,zbog oportunizma ribe,nije tocno.

mislio sam samo na hemiju koja se dodaje u boile,a ne na sastav brasna i drugih dodataka,bez tecne i praskaste hemije.
na divljoj ne napadnutoj vodi razlika izmedju hemijski tretiranog mamca i onog manje tretiranog nece biti velika,kao sto je to slucaj na napadnutiv vodama,gde se svakodnevno gruva ko zna koliko vrsta boila razlicitog sastava i hemije.

Ja sam mislio da samo Kajman piše ovakve tekstove,ali vidim da i woodoo ima talenta.Predji malo u varaličarske vode. 

mrjr ovo je ozbiljno pecanje, varaličarenje je za za*ebanciju 

VooDoo_Chile odličan text 
Da li je ta knjiga u elektronskoj formi ili  ?

Prve recepte za boile sam sakupio od naših i nekih stranih šarandžija i gledao da to uklopim sa svojim mogućnostima (pare)
Od nečega mora da se počne, a to je početak... 
Klasično prepisivanje 
Riba je navikla na "skupu" hranu vidiš i sam da je na nju najviše i (ne)dobijaju. Klasičan "fast food" za šarane.
Dobitna kombinacija su i 3 zrna šećerca i zabac u granje   
Da ne offtopikujem temu u korenu.
Mogao bi da napišeš ili iskopiraš neki svoj recept, znam da imaš 

VooDoo_Chile   .. hvala na trudu za prevod 

na jezeru kada se hrani sa pregrstima boila koje su razlicite u sastojcima kao i aromama ...
a jezero nema neku pritoku vode nego samo podvodni izvor ili cak ni to
sve boile hvataju "po mome misljenju" isto ...   dok ....
u jezerima gdje ima protok vode staro korito cega god vec potoka ili rijeke ..
a i rijekama .. stvar je vec drugacija tu se ispire aroma i aminokiseline i samim tim ribu privlace  ..
sada koliko koja ima hemije u sebi ..ili kako kaze Damjan nabildovana .. istog sam misljenja ..
bit ce privlacna jednako ..i ja sam toga misljenja da ce biti jednako ucinkovite
pod uslovom visednevne akcije hranjenja istim i da je riba tu i da je nadje ...
kod velikih voda je kretanje ribe slozena situacija ..
svako jato ima svoja kretanja i navike pa kad naidje na nase mamce moze dosta vremena proci ..
prema tome "za mene nepostoji ta boila koja je sa garancijom za ribu"
(znam da to niko netvrdi-samo rezonujem )

Onda bi,po tvome,bilo dovoljno naći ribu,sto nije problem,nabacati bilo kakvih boila,i udri.E da je bar tako...

Nekada je bas tako, najteze je naci ribu...

Citat: VooDoo_Chile  link=topic=12551.msg116984#msg116984 date=1292503317

Toliko se u vodu danas baca različitih mamaca, da šaran nema pojma kako da indetifikuje koja mu je učinila najviše dobrog.

To sto saran nema pojma da sazna sta mu najbolje odgovara... nebi se bas slozio - tacnije, ni malo.

Nema tu mnogo filozofiranje, jedino sa dugotrajno iskustvo dolazis do prave informacije.
Jeste da je saran oportunista i to bez daljneg, voli da jede raznu hranu ali cesto se deci da bira i da "udara" samo na posebne mamke.

A to mozemo samo da saznamo kada upecamo vise puta istog sarana - na isti mamak.

mislim da bi trebali da razjasnimo da ne bude zabune,na koje se sarane prvenstveno odnosi ova tema,a to su ribnjacki sarani sa krljustima i golaci...
divlji recni saran se ne obazire mnogo na te super extra mega boile,jer izmedju ribnjackog i divljeg recnog sarana je dosta velika razlika,pre svega u pristupu i ponasanju,kao da su dve razlicite ribe u pitanju...

Stvar nije jednoznačna. Kao što kupovinom najskuplje boile nismo zagarantovali ulov, tako ni bilo kakvom bezveznom boilom pod nekim drugim okolnostima nećemo uhvatiti ribu.
Na uspeh utiče mnogo faktora, vrsta mamca je samo jedna od recimo 10 najvažnijih. Gde je prihranjivanje na odgovarajući način sa sve preciznošću i prezentacijom na istom mestu (pravom mestu), a gde još ono sve drugo... Ima bezbroj primera (van šaranskih takmičenja) da je domaća ekonomična boila efektivna bar koliko i skupa kupovna, ili ona takođe rolana kući, ali sa skupim dodacima. Koliko mi se samo puta desilo da ni na napadnutim komercijalama sa dresiranim šaranima najbolje hvatam na najobičniji kukuruz čak i bez arome, a o blagoj boili i da ne pričam... Šta ti uzimaju kolega, kukuruz? NE VERUJEM! Dobro, ti onda drži meni meredov.
Na divljim vodama ovaj pristup tek ima prednosti, svi znamo vode gde kukuruz najbolje lovi...
Ako se zadržimo na prosečnom šarandžiji današnjice, koji ide da na kratko (max. do dva dana) peca na nekom reviru, tek onda ne mora da ima skupe mamce, već kvalitetne mamce, koji nisu obavezno skupi.
Nekoliko puta sam bio u prilici da raspravljam o ovome sa iskusnim šarandžijama-takmičarima i uvek su me ubeđivali da je HNV pristup sa što više para u hemiji nezamenljiv. Par puta su se kasnije uverili u lovnost moje boile, što na dnevnoj, što na višednevnoj osnovi i prilično se iznenadili. Sa jednim profi - kolegom sam  pecao u isto vreme (tri dana za redom) na jednoj poludivljoj vodi. Imali smo isto uspeha u komadima, ali sam ja imao krupnije ribe. On je hranio ko zna čime sve na 200 metara onim brodićem i razvlačio, a ja samo starim kuvanim kukuruzom, mladim rezanim sa klipa i domaćom boilom sa aromom jagode i malo iste bez arome. Pecao sam na 50 metara od obale. Na jednom štapu je bila sve vreme boila bez arome i na nju je retko udarao, ali je jedan od najvećih uhvaćenih na toj vodi došao na nju tada! (Napomenuću da sam bacao bar po 2 kg dnevno) Na kraju je jedini njihov zaključak bio da bih na takmičenju sa tim mamcima imao uspeha prvog dana, ali bi me kasnije svi prestigli, jer bi svi šarani u jezeru otišli kod onih drugih... Pa što onda moji šarani ne odoše kod njega tih dana? Pa, sve i kad bi to bilo tako, onda bih morao da učestvujem na takmičenju, što mi ne pada na pamet, pogotovu ne pod ovdašnjim "kockarskim" okolnostima. Pošto me šaranska takmičenja ne interesuju, za moje potrebe je obična boila više nego dovoljna, a verujem i većini kolega. Ovo sam samo naveo kao JEDAN primer. Ne znači da treba uvek pecati bliže i da brodići ne trebaju da postoje, naprotiv. Isto važi i za sve ostalo. Postoje situacije kada je potrebno nešto više, ALI U VEĆINI SLUČAJEVA ZAISTA NIJE VAŽNO!
Da ne bude da nešto krijem (danas svaka šuša što nakupuje pribor i misli da je uhvatila Boga za mooda ima nekakve tajne mamce), radi se u osnovi o gorepomenutom 50/50 miksu od soje, griza, kukuruznog brašna i mleka u prahu.

Samo u ovom postu ima tema za cijeli jedan dio foruma.Šta reći...

bio sam prisutan kad su na adu safari dosli tamiski hajduci,kazu socivica ide,po tamisu u kombinaciji sa travuljinom,pa kazu da im ne propadne dan u povratku da svrate na safari(ranije nisu bili nikad)..teska klasicna olova,sa tvrdim nekuvanim kukuruzom(busenim)..razbise sarana i to sve konji,od 5-15kg,a sa strane ovi sa nabildovanim boilama samo gledaju...naravno bilo je i obrnutih slucajeva,kada je bolje uzimao boile od kukuruza...

WooDoo, prekrasan tekst, moja se iskustva poklapaju sa svime izrečenim, bilo bi lijepo da napišeš tko je autor ovog teksta....

Što se tiće takmičenja, odgovorno tvrdim da boila od 5 eura, pod uslovom da je pravilno balansirana sa udjelima, proteina, ugljikohidrata, masti, vitamina, minerala i meni najbitnije, vlakana može biti u prva tri mjesta na bilo kojem takmičenju, barem u HR a ne vidim razloga zašto ne i bilo gdje drugdje, naravno uzmite u obzir da nije u boili sve, što je jednom rekao stari takmičar na plovak, "mogu ti sve dati ali ruke ne" tako to vrijedi i u šaranskim takmičenjima...

Moje je mišljenje da "čarobna boila ne postoji"...puno više ovisi o samom ribiču, više nego što bi puno njih to željeli priznati...

Zato sam i nedavno napisao "znanje je novac"...vjerujte ne treba vam ni super extra mega boila ni za rijeke, cijene oni finu papicu bez nepotrebnog mistificiranja cijele stvari..

Autor prevedenog dela teksta je izvesni JOHN, ne piše mu prezime. Navedeni sajt je njegov, kaže da peca šarana preko 30 godina. Pogledajte sajt obavezno, ima svakakvih saveta i nema ni jednu reklamu!
U šaranska se takmičenja ne razumem, nisam učestvovao ni na jednom, pa bi bilo neosnovano da svoja mišljenja pretvaram u tvrdnje. Plovkaroška takmičenja su drugačija, traju samo 3 sata (nekad 4), pa ipak mnoga iskustva i veštine stečene tamo te stave tri koraka ispred.  Utrenirana preciznost hranjenja i zabacivanja na isto mesto i osećaj kada treba i koliko hraniti, mnogi će se složiti, su najbitniji faktori za uspeh u pecanju ribe koja se prihranjuje.