Kečiga
Latinski: Acipenser ruthenus
Leđna peraja: 14-18 šipćica
Podrepna: 22-27
12-17 oštrih leđnih štitova, 57-71 bočnih štitova koji nalikuju crjepovima, 10-19 trbušnih štitova. Donja usna je prekinuta po sredini. Dužina rila čini do 49 % dužine glave. Ima resate brčiće, između redova štitova ima razbacana mala zupčasta zrnca.
Max dužina do 1,25 m, težina do 16 kg.
(https://i.postimg.cc/ZnKMrStk/Keciga.jpg)
Riječna riba iako se nalazi i u morima, stalno živi na ušćima rijeka. Ima dvije vrste kratkorilna i dugorilna. Spolnu zrelost dosižu u petoj i šestoj godini života. Plodnost je od 5.000 do 100.000 jaja. Mrijesti se od polovice petog mjeseca do polovice šestog mjeseca. Period inkubacije traje 4 do 5 dana. Hrani se vodenim insektima i njihovim larvama, onima prilijepljenim za dno. Najmanja vrsta jesetre koja naraste najviše do 125 cm dužine i postiže masu od 16 kg. Jedinke iz dunavske populacije još su manje (dužine 35 do 60 cm). Tijelo joj je, kao u svih predstavnika porodice, izduženo i valjkasto. Glava je pokrivena koštanim plocama i zauzima 25% tijela. S donje strane glave, izmedu usta i vrha rila, dva su para resastih brcica. Leda su tamnosmede do sive boje, koštani štitici svijetlosmedi do crvenobijeli i ekscentricni, a trbuh je obojen svijetložuto do svijetlocrvenkasto. Prsne peraje su razmjerno duge. Koštani štitici na ledima poredani su u pet redova, a izmedu redova štitica mala su zupcasta zrnca.
Zimi, kada temperatura vode padne, kecige se okupljaju u velika jata i miruju u rupama na dnu, u najdubljem dijelu rijeke. U tom se razdoblju ne hrane. U proljece, nakon otapanja leda, izlaze i plivaju uzvodno na parenje. Kad su proljetne poplave jake, brojne kecige migriraju dalje uzvodno u rijeci. Kečige opcenito nepoduzimaju duge migracije pa, primjerice, dunavske populacije za migracija ne prelaze više od 200 km.
Nastanjuje Crno i Kaspijsko more, Azovsko more, Arktički kanal,te nastanjuje Dunav, Savu, Dravu i Muru. Kreće se u jatima i putuje rijekom.
Majku im bre h.bem pa nema restorana na Dunavu i Savi gde mi kecigu ponudili nisu pa ovo je bre strasno :veryangry:
Ima sad keciga iz uzgoja al sumnjam da je svugde ona
Kečiga iz uzgoja, e da sam juče umro...malo sam proguglao...al i ja nešto čisto sumnjam da te po kafanama što ide 5 u porciju nisu iz Save i Dunava. Nisam skoro bio na Zemunskoj pijaci, tamo ih je uvek bilo, i uvek su bile ispod mere.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3471495/u-temerinu-otvoreno-najvece-toviliste-keciga-u-srbiji.html
:wink:
smiley033 Eeee, da je ovo i keciga, dobro bi bilo! Treba malo uporediti...., ima i nje, ali ima i njene rodjakinje..... Na otpremnici ce mozda biti ona, ali u stvarnosti, ne! :wink:
Nikad nisam hteo da jedem kečigu, ali po ovim kafanama gde volim da klopam ribu ne vidim da ista promenilo od kad je ona usla u zabranu. Dzabe sto su doneli tu zabranu, kad nema ko da kontrolise. Potpisujem da bi pozatvarali 2/3 lokala na dunavu od Zemuna do Smedereva, ili bi dobro napunili budzet od kazni.
Priča o Kečigi ...
http://www.youtube.com/watch?v=xe5hp5CQ7sM
Svaka cast ovoj porodici u Temerinu... Ozbiljan poduhvat, i nisam imao pojma koliko je komplikovan i dugorocan proces , a koliko vidim iz emisije , i investicija nije naivna.
Valjda ce im se isplatiti trud i kolicine koje zele da bi opstali.
Inace , prirodna mrestilista kecige su cesta na Dunavu oko ada gde su pre Djerdapa postojale kamenom nabacivane staze za prelazak stoke do ostrva i prirodnu ispasu. Podizanjem nivoa Dunava, takve kamene staze su preplavljene , a udarima vode o taj potopljeni kamen nastaje visak kiseonika i idealno mesto za mrest ove vrste.
Nazalost , mesarosi sa mrezama to redovno satiru , i licno sam gledao sa obale sta rade na nekim lokacijama.
Vikend naselje Susek je jedno od tih zona gde besomucno vade primerke ispod mere i pakuju u foliju na komad po vikendicama za kasniju prodaju.
Uigrani banditi , a nijedan camac nije cak ni registrovan . Blizu je i Beocin i zgrada MUP , i nikom nista...
Evo primer, vidi se na mapi potopljen kamen i idealno mrestiliste kod Nestinske ade.
(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20210117/53b2ee478bfb2e65f58419d3bb3e9668.jpg)
Video sam jos dosta mesta na Dunavu gde se krtloze , ali necu ni da pisem o tome... mozda ne znaju lopovi za njih. Susek sam namerno pomenuo, i uvek cu .... To traje tamo decenijama, i mozda neko procita i obrati vise paznje na ovaj potez i skrnavljenje do iznemoglosti !
Sličan je razlog nestanka mladice, u gornjem toku Dunava, Austrija.
Ne gladni mrežaroši nego usporavanje i regulacija Dunava, čime nestanu ta šljunčana mrestilišta.
Ali ima i tamo naznaka povratka i obezbeđivanja mrestilišta, opet, ne od gladnog naroda nego uređivanjem dna.
Odgledao sam ovu emiju pre nekih mesec dana.Jako lepo i zelim im svu podrsku pa dokle izguraju.A i dopada mi se sto mi Temerin nije daleko pa bih bas voleo kad se stvore uslovi da odem i kupim ribu od njih onako sto se kaze da je posteno pojedem. :bye:
Poznajem malo, ajd malo više tematiku RAS sistema.
to je toliko zahtevna priča da bukvalno svaki dan, ali svaki dan vam je sistem na balansu "ko na ivici žileta". Čak i uz svu tehnologiju može za čas nastati veliki problemi , tipa nestanak struje, pa sve to zahteva ozbiljne back up sisteme, nadzor apsolutno 24h, analiza amonijaka, nitrita, Ph , KH itd. To je zatvoren sistem ( u krug) i samo ako jedan deo malčice zakaže, problem raste eksponencijalno i sledi pomor osteljiva ribe, mlađi, u kratkom roku.
Svaka čast njima na hrabrosti, entuzijazmu ali po meni RAS sistemi su za institute ili nešto što živi od donacija pa ako bude pomora, a bude , zapsnik, legne lova opet i idemo dalje.
Privatan posao od RAS sistema je ogroman ulog , masivan rizik, a zarada u odnosu na sve to je, ma kolika, neodgovarajuća.
Ako bi oni radiili , recimo samo za poribljavanje voda, u dilu sa nekom organizacijom, institutom, korisnikom voda, koja bi naručila i platila kintu , onda ok jer se zna unapred zarada i da li ima smisla raditi jer su to sigurne i lepe pare.
Nadam se da grešim i želim im puno uspeha svakako