Vukovi sa DUNAVA

Proljetna viremija šarana
To je akutna kontagiozna zarazna bolest šarana i nekih drugih toplovodnih riba. Uzrokuje ju virus Rhabdovirus carpio. Ta je zaraza izdvojena iz kompleksa bolesti obuhvačenog nazivom zarazna vodena bolest šarana. U našim krajevima se načešće pojavljuje u ožujku, travnju i svibnju, ali postoji I mogučnost pojave u drugim mjesecima.



Etiologija: Rhabdovirus carpio velik je 180*70 nm I pripada skupini rabdovirusa. Vrlo je stabila pri temperaturi od 4 C i nižim temperaturama. Uništabaju ga lužine, klorni preparati i dezinficijensi kvaternarnih amonijevih spojeva(Omnisan, Cetavlon). Umnožava se najbolje pri temperaturi od 4 C u staničnim kulturama ribe.
Izvori infekcije su bolesne i uginule ribe, a bolest u organizam dolazi putem škrga. Od ove bolesti mogu oboljeti ribe bilo koje dobi. Bolest izbija pri porastu temperature vode od 10 C prema 20 C. Potrebno je naglasiti da su jednogodišnji šarani otporni na ovu bolest pri temperaturi višoj od 22 C.
Simptomi bolesti (klinički i patološki nalaz): Inkubacija traje od nekoliko dana pa sve do nekoliko desetaka dana i ovisi o temperaturi vode.Duža je pri nižim temperaturama. Bolesni šarani se skupljaju kod dotoka svježe vode, miruju pri dnu ili uz površinu vode.Tamni su, imaju upaljen anus, proširenu trbušnu šupljinu, egzoftalmus i blijede škrge. Prilikom obdukcije mogu se vidjeti krvarenja u koži, škrgama, mišićju, plivaćem mjehuru i drugim unutarnjim organima, zatim enteritis (upala ceijeva) i peritonitis(upala potrbušice) koji mogu biti razlicitih karaktera serozni, gnojni, krvavi.
Suzbijanje bolesti: Liječenja nema. Liječenje bolesti ne utječe na pojavu i žestinu bolesti tj. može jedino spriječiti sekundarne infekcije a zaražene ribe ne štiti od virusa i ne pomaže u ozdravljenju. Kod pojave bolesti potrebno je neškodljivo ukloniti sve ribe, isušiti ribnjak i provesti mjere dezinfekcije.
Da bi se sprijecila pojava bolesti potrebno je provoditi profilaktičke mjere:
-dezinfekcija ribnjaka
-dezinfekcija novo donešenih riba i po mogučnosti njihov boravak u karanteni
-vađenje i uništavanje svih uginulih riba
-dezinfekcija opreme, alata i pribora prije korištenja
-podizanje opće otpornosti riba
-sprečavanje i umanjivanje stresova(prilikom transporta, čiščenja itd.)
-s obzirom da je imunost riba vezana za temperaturu, najsigurnija profilaksa je održavanje temperature na otprilike 22 C

Kolumnaris bolest,Aflatoksikoza,Limfocistis, Tuberkuloza i mnoge druge. Evo jedan moj stari tekst o Gljivicnom truljenju skrga
Akutna zaraza gljivicne etiologije sa lokalizacijom patoloskih promena na skrgama.Izazivaju ga Branchiomyces sanguinis I demigrans.U otvorenim vodama se ne javlja, samo u zatvorenim.Ostrija forma se javlja pri visim temperaturama vode preko 20.
Primarni izvor zaraze su bolesne ili uginule ribe.
Mesto pategenog delovanja gljivica su krvni sudovi skrga.U njima dolazi do razmnozavanja gljivica sa posledicnim nastajanjem krvavljenja ,zapusenja i trombozovanja zidova kapilara.To vremenom dovodi do hemoragicnih i ishemicnih infarkta tkiva skrga sa posledicnim otpadanjem delova.Nastale promene u skrgama smanjuju povrsinu za disanje riba pa se javi nedostatak kiseonika i visak ugljendioksida u organizmu pa nastaje ugusenje.

Klinicka slika: Akutni tok gde ribe se ponasaju normalno,uzimaju hranu ,normalno se krecu i naglo uginjavaju. Pri sporijem toku bolesti ribe su apaticne ,ne uzimaju hranu ,slabo se krecu ,skupljaju se prema svezem izvoru vode sto znaci da pokazuju potrebu za kiseonikom.Skrge su isarane ,mestimicno zadebljane.Na pojedinim mestima skrga nalaze se polja razlicite velicine,trosne konzistencije,prljavo sive ili prljavosmedje boje (nekroza skrga).Ribe koje prezive infekciju slabije napreduju ,slabije su kondicije.U mladjih riba moguca je brza regeneracija skrga a u starijih za par meseci.Lecenje,moze se pokusati dugotrajnim kupanjem riba u 0,1 do 0,9 mg malahit-zelenog ili 0,2 kg /l bakar sulfata .Neki preporucuju davanje metilenskog plavila u hranu 1kg/t hrane svakog drugog do cetvrtog dana tokom 8 nedelja.Smanjiti hranjenje na minimum da se ne bi suvise trosio kiseonik.

Pojavio se  problem sa saranima, crkavaju uglavnom matice. Bele skrge, pun vode i raspada mu se unutrasnjost (konkretno mlec je tvrda i ne izgleda ni malo lepo). Verovatno su ga bakterije napale i krtogu ili nesto drugo...

Ovaj je uslikan pre par dana preko puta apatinske marine. Odavno pliva nebeskim vodama cim je stanju raspada:


A blizu njega je bio i tolstolobik u slicnom stanju:

Pohvale za prethodni post.

Pozdrav svima, posto nisam u mogucnosti da postavim novu temu moram ovde da se obratim za pomoc...
Drzim ribarnicu i skoro sam narucio 300 kg sarana, saran je stigao u super kondiciji
posle 3 dana pocele su skrge da bele i da crkava... iscrkali su svi do jednog...
oprao sam bazene i pre tacno 3 dana mi je stigla druga tura 150 kg i danas sam primetio da je i on poceo da crkava ... inace u bazenu imam kamene rasprsivace kao i stalan dotok sveze vode, jos da napomenem da voda nije gradska vec je iz sopstvenog bunara sa 13 metara dubine... probacu i sliku skrga da vam okacim,  molio bi ako neko moze bilo kako da pomogne ili bar da me uputi sta dalje raditi bio bi vam zahvalan...

Bazene sam cistio sonom kiselinom, mislim da to nije lose i kao dezinfekcija, imam i svoje ribnjake pa sam doneo par komada svojih sarana i ubacio, i oni su posle 2 dana poceli da crkavaju i da im bele skrge, to se do sad nije desavalo... a temperatura vode jeste bas niska, ipak je bunar na 13 metara , ali dal je bas to uzrok

Pa ne znam da li posle dva dana pocnu da crkavaju od soka, mozda bi vec posle par sati trebali da isplivaju. Za 2 dana bi se (mozda) navikli na temp vode. Meni (laicki) tu nesto smrdi sa nekim patogenim bakterijama.
Testiraj, uzmi 2 sarana, ubaci tu hladnu vodu u neki drugi bazen, recimo bure za kupus pa da vidis. Da tebi nije upala neka crkotina u taj bunar? Znas kako se kuga sirila u Londonu...
Samo glasno razmisljam...

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2