Vukovi sa DUNAVA

Alohtone vrste izazivaju brojne negativne posledice koje su navedene u tekstu..Ne treba se igrati sa prirodom..
Babuska,Amur i Velikousti bas su najpopularnije vrste unete u nas ekosistem,ali jednostavno nije im tu mesto,jer da je priroda htela da one tu budu.,one bi tu bile.,i zato podrzavam zakon koji je donet pre nekoliko godina a koji kaze da se sve alohtone vrste mogu odnositi i izlovljavati u neogranicenim kolicinama.. :takoje:

http://013info.rs/vesti/drustvo/pirane-stigle-u-tamis (http://013info.rs/vesti/drustvo/pirane-stigle-u-tamis)

Nove grabljivice za FAĆANJE :)

Verovatno da i jeste neka vrsta pirane.Akvarijumske vrste riba kada prerastu obično ih onda puste u najbližu vodu..Većina njih ne može dugo da poživi u našim vodama,jer su to uglavnom ribe koje naseljavaju tropske krajeve i za život im je potrebna toplija voda..Imao sam prilike da i sam vidim neke "čudne" ribice u divljim vodama.. :smiley:

Samo da se osvrnem na Orkin pretposlednji post. Znam za neke lokacije gde je dozvoljeno nositi max 5 kg babuske. Zar to sada nije u suprotnosti sa zakonom?
Ako upecam 100kg babuske, 36 amura i 23 basa, po zakonu imam pravo sve da ih odnesem kuci, zar ne?


Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

Na privatnim vodama iliti vodama koje su u zakupu važe pravila koja vlasnik odredi i postavi..Svugde gde važi dozvola koju je izdala država važe i pravila i propisi koje je ista donela..

O tome i govorim. Drzava je donela Zakon a "lokalne samouprave" kazu max 5kg babuske. Ovde nije rec o privatnim vodama vec iskljucivo o drzavnim na kojima vazi jedinstvena dozvola. Takodje ne ulazim u raspravu da li odneti 100kg babe danas pa sutra nemati nista za upecati.

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

 Babuška ko babuška. Toliko se odomaćila, da mnogi više i ne znaju da je to alohtona vrsta koja je potisnula našeg zlatnog karaša. A i mnogi koji znaju, više je ne doživljavaju kao alohtonog došlju i štetočinu. Tu je gde je, i neka je. I slčna je vrsti koju je potisnula i po izgledu i po prosečnoj veličini i po ukusu na talandari. I došla nam je iz prijateljske Kine i bratske Rusije, preko Mađarske. Dakle bez zlih namera! Što nije imala svog muškarca, pa je švrljala sa ovim domaćim i otimala ga od njegove žene i porodice, šta ćeš, to je ženska priroda i tu se ništa ne može. A i mi muškarci ko muškarci- samo da malo promenimo, pa makar kod kuće imali lepšu. Ni sam ne bih imao ništa protiv da mi malo padne šaka neka zaobljena ruskinja ili sitna pa zgodna za rukovanje kineskinja. :takoje: Od babuške mi  daleko  više smetaju američki proždrljivci ikre i mlađi, uništitelji svega i svačega, tipični agresori bez časti i skrupula, poput sunčanice, regana-klintona somića, pa i one prokletinje basa. :grin: :veryangry:  Uz krivolov njih smatram glavnim krivcima za ugrožavanje opstanka pravih riba, pa čak i prvopomenute alohtone radodajke.

Poslednje dve rečenice su 100% tačne, bar i ja tako razmišljam.

Realno zapad nam je opet pomrsio racune.  :grin: Ove istocne vrste, tolstolobik, amur realno i nisu toliko lose, sem onog amurcica, cebacok kako ga vec zovu, narocito sto im je po gabaritu samo som iznad. Jos da tolstolobik jede ko sve normalne ribe, joj radosti.  :lol:

Tolstolobik je izuzetno štetan po riblji fond jer uzimanjem planktona u ogromnim količinama smanjuje hranu tj. populaciju ostalih riba, a i izmet mu je otrovan i zagađuje rečno korito i stanište ostalih životinja u vodi, a ako ćemo realno, većina ga grabulja jer ne postoji mamac kojim se ciljno hvata na udicu osim kad je slučajno proguta, a pri tom grabuljanju stradaju i druge vrste.

 smiley194 uf uf uf . . . Bassa mi ne dirajte . . . ili biće rata o'ma  smiley010!!! Od svi' ti' nabrojani' tudjinaca jedino amur i bass nisu invazivne vrste tj ne istiskuju drugu ribu iz vode u kojoj ih ima. i bass i amur su izuzetne sportske ribe, baš kao i kalifa koju ne spomenuste nešto! A 'di su ondak još i svi oni šarani . . . niko ni reči o njima!
Babaje, terpani (američka somčad) i tolstolobici su osnovni uništitelji svih voda gde ih ima - i istiskuju druge vrste neminovno!

A bass i amur sve te vode još samo dodatno obogaćuju!

 Amura smatram potpuno bezopasnim. Što rek'o Orka, nije im tu mesto, ali koliko mi je poznato, oni se ne mreste u našim vodama. Njihov broj se održava novim unošenjem. Ako se umeđuvremenu nešto promenilo, napišite. Zasada je dovoljno prestati ih unositi ako su smetnja. Mada u tačno odmerenom broju i veličini amur može da donese korist kao meliorator. Uostalom zato je i donešen, da čisti ribnjake i kanale- veštačke ekosisteme. Dobroćudni baćuška.  Tolstolobik je baš onako bezveze, a i štetan je. Plankton je osnovna hrana riblje tek izležene mlađi i tolstolobik je nepotrebna konkurencija. Ali i on se ne mresti u našim vodama zar ne? Po prestanku unošenja u naše vode, nestaće. Nešto upecano, nešto izgrabuljano, nešto će uginuti od starosti ili bolesti i the end. Zato je bikonja (tamo ga mislim zovu kineski šaran) dobro promrsio račun Amerima. Na nekim vodama im je totalno uništio svaku vrstu, razmnožavajući se do te mere, da se sad na tim vodama održavaju takmičenja ko će više uhvatiti golim rukama dok  preskaču u čamac. Jeste li gledali? Najbolji detalji su kad u skoku mlatnu lovce u čamcu po tintari. Čist nokaut.
Milanče!  Ako treba da ratujemo zbog basa, ćemo ratujemo. Gde bas uđe polako nestaje štuka i smuđ. Zauzma stanište, jatna je riba koja tera jedinke naših grabljivica, brže se razmnožava, kasnije se razmnožava, taman kada potamani mlađ štuke i smuđa. Ne nasedaj Američkoj propagandi ni umiljatosti. Gde taj zauzme bazu na tuđoj teritoriji, to je dok je sveta i veka. I očisti sve oko sebe. Ribe ili ljudi, isto je to sve. Neka isuču mačeve Ibanezi i Milanče dok se oni goje debelim srpskim bodorkama. Što ne žderu regane? Neće Amer na Amera :lol:

Za bika ( belog i sivog), znam da se uspešno mresti kod nas u rekama.Čak kažu da se i amur mresti ali ne na svakoj vodi.
Ima neko kompetetniji da ovo potvrdi ili opovrgne.

Bassa lovim, pa dvadeset godina sigurno, i druže moj, ništa ti od toga što o njemu pišeš nije tačno! Omaklo im se da nam ''uvale'' i nešto zaista dobro - bassa! Prvo, to je jedina riba koja guta terpane i to ti mogu potvrditi mnogi bassolovci koji tu ribu i jedu! Drugo, sve ali sve vode u kojima ga ima imaju i štuku i smudja i soma i sve ostalo što su uvek i imale . . . tu ne govorim samo o kanalima Velikom Bačkom Kanalu ili Bajskom kanalu, ti nemožeš ni zamisliti koliko ima bara, akumulacija tj voda koje nisu protočne i u kojima riba nema kud da migrira, a koje ja lično znam već desetak petnaest godina, i za sve te godine u njima i dalje ima i štuke i smudja i bandara. U tim vodama, barama, bass još nikad nije dominantan . . . to potpisujem! Dalje, bass je toliko raznovrstan u ishrani da ti tvrdim da su mu ribice a tu mislim i na mladj, tek samo jedan deo menija a ne samo osnovna hrana!
. . . e ded da vidim šta ćeš sad da kažeš he he he

Aj kad se pokrenula vec ova tema, da pitam u cilju edukacije. Otvorih neki sajt gde procitah da su autohtone vrste, samo one vrste koje se prirodno nalaze u odredjenom stanistu. E sad po kom osnovu je saran golac autohtona vrsta?

Ma iluzija je misliti da se amur i tolstolobik uspešno ne mreste kod nas . . . pogledajte šta je osnovni ulov alasima a i svim onim lopurdama koji razvlače mreže . . . tolstolobik brate! Pa ko to i gde pušta toliku mladj tolstolobika kad ga godinama urnišu svim raspoloživim sredstvima a svake godine se pojavljuju novi i novi, i to oni od kilo do dva kila a ne neki metuzalemi od trideset kila i kusur . . .

Autohtona vrsta je samo pravi šaran divljak..Sve ostale vrste šarana to nisu,i nastale su raznim ukrštanjima kako bi se dobila što bolja vrsta za uzgoj u ribnjacima..

Za reke se zna odavno,ali tolstolobik se mresti čak i u zatvorenim vodama..Sa 100% sigurnošću mogu da tvrdim da se mresti u Savskom jezeru i da mu mrest povremeno uspeva..Gledao sam njegov mrest koji je jako specifičan,a takođe u jezeru postoje i "manji" bikovi od 10-15kg,a zadnje poribljavanje sa njim je bilo još krajem 80-tih godina..
Za Amura nisam baš 100% siguran,ali recimo kolega Plut na Savi baš često hvata amure raznih veličina..Nađoh podatak da je za mrest amura u istoimenoj reci amur potrebna brza i mutna voda,peskovito dno i adekvatna temperatura vode..Ako se negde i izmrestio u prirodnim uslovima,to je onda velika retkost i moglo bi se reći slučajnost..

Za Basa verujem da je sve tako kako kaže kolega Milan,ali da je priroda htela on bi tu i bio..Jednostavno nije mu mesto u našem ekosistemu..Mislim da nam pored štuke,soma,smuđa,bucova, Bas uopšte nije potreban.. :no:

Dobri moji, tako gledano, babuške su u stvari najveća ugroza jer su se toliko namnožile i toliko dominiraju da ih ima i u svakoj ''čaši'', one pored proždiranja ikre drugih riba u stvari istiskuju druge ribe zauzimajući im Životni prostor! Isto tako i tolstolobici svojom masom zauzimaju prostor drugim ribama i tako ih ''guše''. Terpani požderaše ''sve živo'' pa i ogroman deo one hrane kojom bi se hranile druge ribe! A bass nema svojstveno ništa od toga i tvrdim da je kud i kamo ''plemenitiji''!

Tacno tako.
Ljudi nemojte vise kuditi bassa,naljutice nam se dobri nas Milan. Cije cemo zanimljive tekstove onda citati?  :question:  :cheesy:

Паметно и добро зборите,али докле год се не реши проблем рибокрађе свака риба је добродошла.

  Orka, Orkice, bez ljutiš!
  Što se mene tiče, šaran je vrsta, jedna jedina. Ostalo su rase- golać, izraelac, ovaj onaj. I svaki je divljak kada živi i hrani se i opstaje u divljoj vodi. Ubaci mlađ tobože divljaka u ribnjak i uzgojem ćeš dobiti odrasle šarane sa svim navikama pitomog ribnjačkog šarana. Dok mogu da se ukrštaju, oni su ista vrsta. Kao i ljudi. Nekoliko rasa JEDNE JEDINE  vrste, a mešavina kolko hoćeš.  I bez obzira na rasu svi žive onako kako im diktira podneblje. Ako su šarani golaći nepoželjna rasa (mešavina) u našim vodama onda su i brazilke- mulatkinje i kubanke meleskinje nepoželjne u našim krevetima jer bože moj nisu autohtone i čiste rase. Nije nego! Čovek je čovek jedna vrsta, bez obzira na rasu ili mešavinu  , šaran je šaran, jedna vrsta bez obzira na rasu ili mešavinu, i kao što svaki čovek ima pravo da bude ravan među ljudima, tako i svaki šaran ima pravo da bude u svakoj vodi nastanjenoj šaranima.
  Sada će mi šarandžije dati orden probušene boile sa ukrštenim parabolicima.

 Tolstolobik se uspesno mresti i u Tisi. Otprilike u ovo doba, pri normalnim uslovima  bik se krece na dvadesetak metara od obale(komadi od cirka po metra i vise, tik ispod povrsine), a uz obalu ima puno mladji(komadi do petnaestak cenata). NA delu Tise na kojem pecam do sad (u  zadnje 4 godine )sam imao svega par karasa, mozda desetak amerikanaca i brdo peseva. Njih ne spomenusmo...

Pes je koliko sam uspeo pronaci, autohtona vrsta samo je dosadan ko alohtona... Ibanez lepo si ovo sastavio, mada nisi me nesto ubedio... Po tvom objasnjenju bi mogao i kalifornijsku pastrmku ubaciti u  autohtonu vrstu. Jos je ovaj sarko vestacki stvoren za razliku od pastrmke.

babuske od 700 gr na dobrom fideru daju jako puno uzivanja. pa sad, ko kako voli a i ume...

Pardon ljudi malo sam ishitreno napisao, ipak kalifornijska je vrsta za sebe verovatno se ne mesa sa drugim pastrmskim vrstama i ima verovatno jos dosta drugih razloga zasto je okarakterisana kao vrsta. Sarko golac je ipak na drugacijoj poziciji, ali opet termin ''autohtono'' ne ide uz golaca jer vestacki je stvoren i prirodno se nikad ne bi razvio u taj oblik....

Citat: ibanezi poslato 23 Septembar 2015, 00:11:44
  Orka, Orkice, bez ljutiš!
  Što se mene tiče, šaran je vrsta, jedna jedina. Ostalo su rase- golać, izraelac, ovaj onaj. I svaki je divljak kada živi i hrani se i opstaje u divljoj vodi. Ubaci mlađ tobože divljaka u ribnjak i uzgojem ćeš dobiti odrasle šarane sa svim navikama pitomog ribnjačkog šarana. Dok mogu da se ukrštaju, oni su ista vrsta. Kao i ljudi. Nekoliko rasa JEDNE JEDINE  vrste, a mešavina kolko hoćeš.  I bez obzira na rasu svi žive onako kako im diktira podneblje. Ako su šarani golaći nepoželjna rasa (mešavina) u našim vodama onda su i brazilke- mulatkinje i kubanke meleskinje nepoželjne u našim krevetima jer bože moj nisu autohtone i čiste rase. Nije nego! Čovek je čovek jedna vrsta, bez obzira na rasu ili mešavinu  , šaran je šaran, jedna vrsta bez obzira na rasu ili mešavinu, i kao što svaki čovek ima pravo da bude ravan među ljudima, tako i svaki šaran ima pravo da bude u svakoj vodi nastanjenoj šaranima.
  Sada će mi šarandžije dati orden probušene boile sa ukrštenim parabolicima.

Nije baš tako.. :smiley:  Samo je jedan jedini pravi autohtoni šaran,koji je od uvek postojao na našim prostorima,tj u našim vodama a to je tzv šaran divljak(vretenar,oklagijaš)..Ubacivanjem "divljaka" u ribnjak se ne mogu dobiti ni blizu odlike ribnjačkog sarana..Takođe prirast "divljaka" u veštačkim uslovima je znatno manji i sporiji od ribnjačkog šarana..Zato su veštački i napravili te ribnjačke šarane,zarad uzgoja,a ne da bi ih mi pecali.. :smiley: Postoje velike razlike u ponašanju "divljaka" i ribnjačkog šarana..
O tome smo već pričali i postoji tema..http://vukovisadunava.com/galerija-ulova-vesti-sa-vode/razlike-u-ponasanju-medju-saranima/ (http://vukovisadunava.com/galerija-ulova-vesti-sa-vode/razlike-u-ponasanju-medju-saranima/)
Za ribnjačkog šarana u Hrvatskoj ne postoji zabrana,a za "divljaka" postoji.Kod nas se ne vode kao alohtona vrsta,ali nemaju apsolutno nikakve veze sa autohtonom vrstom.
Pravi autohtoni šaran je danas veoma redak u našim vodama,rekama pre svega..Vremenom je došlo do raznih ukrštanja između divljih i ribnjačkih šarana pa tako danas na rekama imamo više tih mešanaca i ribnjačkih šarana nego autohtonih šarana..

  Priroda je čudo. Evolucija prirodni proces. A mislim da je sama priroda omogućila i čoveku da se malo umeša u evoluciju i mešanje rasa. Samim tim što ga je napravila (ona ili Bog) gospodarom planete. Ali! Kao što je jedina autohtona vrsta (ipak rasa)u našim vodama Savsko-Dunavski oklagijaš, tako je i jedina autohtona vrsta čoveka na našim prostorima Krapinsko-Vinčanski čovek. Kao što kažeš za šarana, veoma je redak u našim vodama, zar ne bi mogao reći i za čoveka da je kao autohtona vrsta veoma redak u našem području- verovatno ga i nema. Kao ni Kromanjonca u Francuskoj. Svi oni su bili vitki i vižljasti kao šaran divljak, jer im je tako diktirao način života i ishrane. Danas imamo mnogo zdepastih, debelih ćelavih ljudi- oličenja šarana golaća, nastalih mešanjem rasa i načinom života. Mnogi od njih su profesori, inženjeri, kompjuterski geniji...ništa manje vredni od kosmatih, brkatih i bradatih junačina ili sportskih zvezda koji bi u ovom slučaju bili oličenje Šarana divljaka- oklagijaša. Ako među ljudima ne postoje "pravne" razlike, iako se po izgledu i načinu života mnogo više razlikuju od nekoliko rasa i mešanaca šarana, zašto praviti razliku među šaranima? Šaran je šaran, a da li su njegovi preci oduvek tu, ili je došao kao azilant-emigrant, ili mu se majka preudala.....ili je dete iz veštačke oplodnje i epruvete....Negiranjem prava šarana licemerni smo prema ljudskim pravima.  Ako je šaran golać manje vredna rasa, onda i dete iz epruvete, tj veštačke oplodnje treba da radi pod bičem na poljima pamuka i da mu se onemogući pravo na napredak i školovanje. Eh... kada varaličar brani prava šarana. Gde su sad šarandžije sa istetoviranim šaranom golaćem na bicepsu :question: Da me malo podrže u neravnopravnoj borbi!!
  Rezime svega je da je za mene svaki šaran šaran, ma kako izgledao i samim tim autohtona vrsta u našim vodama. I daBogda Savom plivali milioni golaća umesto da šaran kao sad bude mislena imenica i biće iz priča matorih šarandžija koje više nisu u stanju da idu na pecanje, nego čekaju sudnji dan gledajući u Germine i Kvikove u ćošku sobe uspomena. 50 mi je, neću moći još dugo da se lomatam i vitlam varalicu po trnju i žbunju, ni da vadim lenger na svakih 10 minuta. A ne želim ni da pod starost pecam kauglere. Živeo Šaran oklagijaš-izraelac-golać i kakav god već, i neka ga u Savi bude više nego vode, svi su mi isti i AUTOHTONI!!

Što manje crnaca to manje rasizma,....neko reče.Što manje šarana hibrida i genetski modifikovanih to manje polemike na ovu temu.Medjutim, ovo me podseća na priču od zlatnom karašu i babuški. Prevlada babuška na kraju,a i ovde će ovi golaći izgleda.  Kad se napiju vina u rerni,svi su nekako isti,... :cool:

 Pa nije baš isto. Babuška i karaš su dve različite vrste ribe, iz roda ciprinida k'o i bucov-joj razlike drastićne, dok su šaran oklagijaš i šaran golać jedna ista vrsta različite rase, podvrste, pasmine-zovi kako hoćeš. Nešto se razmišljam, kako nas umesto basa i sunčanice i regana-klintona ne zapade od prekobarskih imperatora neki maski, pa da se naš esoks lucijus ukrsti ovde sa njihovim esoksom maskijusom. Brrr... kakva bi to riba bila, pa nek je 100 puta alohtona.

Eeee ondak bi ti i osto samo "golać" u toj tvojoj Savi :))

A jel ti poznata riba Crni grgeč?

Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

 Tooo..tooo. A šta mi više i treba.  Zamisli samo...štapčuga sa 2 kraja, ambasador burence, površinac30cm sa 3 propelera i Esoks hybridibidus koji nema šta da ždere. Rodeooo!!!!

Spojene poruke: 23 Septembar 2015, 18:58:17

Sad videh i pitanje. Je li to onaj basonja što raste preko 10 kila ( Black Bass-WR 22pounds iz 1932e u Montgomeri jezeru) i guta sve na šta naiđe ko Harmonika Levinski?

E vi'š braćala, naši Prvi ljudi (čitaj, Ribolovački Sportski Savez Srbije), proletos kad su kod nji' o'šli momci i kazali da 'oće da osnuju Ligu, ekipe i da se takmiče zvanično u lovu bassa, su kazali da to nemože jer bass nije bass, nije ni Pastrmski grgeč, nego je, braćala moj, Crni grgeč iliti Black Perch (čita se kanda - blek prč!) . . .  . . . i tako ja posle dva'es godina saznado' da ja nisam bio basolovac sve te godine, eeeee da da bio sam a i sad sam slavni - Karaprčolovac . . . bato moj!

Oj oj oj luda moja glavudža!
Javno se izvinjavam Ribolovačkom Sportskom Savezu Srbije a i svima Vama dobri moji, napravio sam grešku jer mi nekako ostalo u glavi da je u pitanju Crni grgeč iliti Black perch i da se tako zvanično zove Liga . . . a nisam u pravu jer zvanično se ipak zove Black Bass!
Svejedno nisam znao da sam . . . Karabasista tj Karabasolovac !

Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

 Karaprč, karabasista.... karabegešar....ništa mi nije jasno... :question: :huh: :shocked: :help:

Pa vidiš, ni meni nije jasno . . . al atraktivniju ribu za varaličariti "neće da može da ima" . . . he he he


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Bass nije bass nego je crni grgec a pravi bass pliva negde daleko od nas?  :question:

 Bass (/ˈbæs/ bass) is a name shared by many different species of fish. The term encompasses both freshwater and marine species, all belonging to the large order Perciformes, or perch-like fishes, and the word bass comes from Middle English bars, meaning "perch"
Sa vikipedije, elem evo linka pa istrazite: https://en.wikipedia.org/wiki/Bass_(fish)
E sad, da li je smudj perch ili valleye?
Spomenuse ibanezi karasa i babusku. Ovde, u banatu, dok nisam dosao na ovaj forum nisam cuo za babusku, samo za karasa. Srebrni i zlatni karas. Mozda se samo radi o drugom nazivu za istu ribu?

http://vukovisadunava.com/ihtiologija/zlatni-karas/ (http://vukovisadunava.com/ihtiologija/zlatni-karas/)

http://vukovisadunava.com/ihtiologija/babuska/ (http://vukovisadunava.com/ihtiologija/babuska/)

smiley033

i ja sam komsija isto cuo samo za karasa, ali eto, svi to van banata zovu babuska.

I Cacani kazu karas, a u stvari  sve to isti Kinez

Citat: laki22 poslato 23 Septembar 2015, 22:48:08
i ja sam komsija isto cuo samo za karasa, ali eto, svi to van banata zovu babuska.

I mi u juznom banatu je oduvek zovemo babuska.

Citat: mouseattacker poslato 23 Septembar 2015, 22:00:25
E sad, da li je smudj perch ili valleye?

https://en.wikipedia.org/wiki/Sander_(genus), ali ovo već nije za temu alohtonih vrsta  :cheesy:

Смуђа "нашег" на енглеском зову pike perch, док америчког аутохтоног walleye.  :takoje:

Има онај виц за бабушке и караше.

@Рибља пијаца
Господине пошто караш?
Госпођо ка*ам за џабе, а бабушка је 100 динара. :rolleyes:  :cheesy:

Kod nas postoji samo stizostedion lucioperca,ili domaći srednjeevropski smudj,a walleye,sauger i slično su vrste sa drugog kontinenta.Nije zabeleženo da se javljaju u našim vodama. E sad, treba reći da su tehnike lova iste,meso istog ukusa(kažu,a ja nisam probao) ,vode koje nawseljava slične,iako ga tamo mnogo više ima u jezerima,...

Ima njega mnogo i u rekama. Recimo, velika Columbia River je prepuna walleye-a. Meso mu je jako ukusno, slicno nasem.

https://www.google.rs/search?q=columbia+river+walleye&biw=1920&bih=963&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0CAYQ_AUoAWoVChMIpJDA0pSPyAIVC44sCh1kEwrY (https://www.google.rs/search?q=columbia+river+walleye&biw=1920&bih=963&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0CAYQ_AUoAWoVChMIpJDA0pSPyAIVC44sCh1kEwrY)

Ovde na nekim slikama kao da je naš smudj.Koliko ja znam (iz literature) walleye naraste manje od našeg smudja.Moguće da su oni ubacili našeg smudja kao alohtonu vrstu.Inače, jedna zajednička osobina je veoma zanimljiva.Naime, južnu granicu areala rasprostranjenosti našeg smudja i walleye odredjuje temperatura vode. Nephodno je da u toku godine T vode bude u nekom periodu ispod 10 st. celzijusa.Ukoliko se voda nikada ne hladi ispod te temperature ,u takvoj vodi smudj nemože da opstane.

Citat: ibanezi poslato 23 Septembar 2015, 00:11:44
  Orka, Orkice, bez ljutiš!
  Što se mene tiče, šaran je vrsta, jedna jedina. Ostalo su rase- golać, izraelac, ovaj onaj. I svaki je divljak kada živi i hrani se i opstaje u divljoj vodi. Ubaci mlađ tobože divljaka u ribnjak i uzgojem ćeš dobiti odrasle šarane sa svim navikama pitomog ribnjačkog šarana. Dok mogu da se ukrštaju, oni su ista vrsta. Kao i ljudi. Nekoliko rasa JEDNE JEDINE  vrste, a mešavina kolko hoćeš.  I bez obzira na rasu svi žive onako kako im diktira podneblje. Ako su šarani golaći nepoželjna rasa (mešavina) u našim vodama onda su i brazilke- mulatkinje i kubanke meleskinje nepoželjne u našim krevetima jer bože moj nisu autohtone i čiste rase. Nije nego! Čovek je čovek jedna vrsta, bez obzira na rasu ili mešavinu  , šaran je šaran, jedna vrsta bez obzira na rasu ili mešavinu, i kao što svaki čovek ima pravo da bude ravan među ljudima, tako i svaki šaran ima pravo da bude u svakoj vodi nastanjenoj šaranima.
  Sada će mi šarandžije dati orden probušene boile sa ukrštenim parabolicima.

Znaci koi saran nije alohtona vrsta ribe?  :question:

  Čuj , prvo moramo da sačekamo da nam neki ihtiolog od struke kaže da li je Koi šaran uopšte ŠARAN ili ga mi tako onako bez veze zovemo.Ukoliko ihtiolog potvrdi da jeste, onda idemo i dalje. U tom slučaju, Koi šaran nije autohtona  RASA šarana, ali kao šaran jeste autohtona VRSTA. Broj Koi šarana u Srbiji ne prevazilazi broj članova porodice japanskog ambasadora i svih japanaca zapošljenim u japanskoj ambasadi. I oni će reći za sabe da nisu autohtona RASA u Srbiji.  Probaj da im kažeš da nisu autohtona VRSTA, da nisu LJUDI! Ako je Koi šaran zaista šaran, on je autohtona VRSTA, druge RASE-PODVRSTE-NACIONALNOSTI-NAČINA ŽIVOTA I ISHRANE- OBIČAJA- DOŠLJAK- MIGRANT-RAZLIČIT- ali ŠARAN KO ŠARAN, sa svim pravima koji pripadaju bilo kom šaranu na kugli zemaljskoj. Dobro došao mi Pigmej od 1,5m i 40kg u Srbiju gde je prosek 1,75m i 80kg. Doš'o čovek među ljude. Dobro došla  užarena, napirlitana, na erogenim zonama tetovirana i pirsingovana, napaljujuća KOI šaranica među ove naše impotentne golaće. Možda uspe da ih napali da sa više žara i želje produžuju vrstu? Ne treba mi bass, pumpkinseed-sunčanica, regan-klinton, a ni amur i tolstolobik koji nemaju istu VRSTU u Srbiji. Ni bilo koji došljak druge VRSTE. A Koi šaranica-ako je šaranica...e to je drugi padež!

Da vidimo sta kaze wiki:
https://sr.wikipedia.org/sr/Japanski_%C5%A1aran (https://sr.wikipedia.org/sr/Japanski_%C5%A1aran)
Japanski šaran (koi šaran, Niškigoi 錦鯉) ukrasna je sorta domaćeg šarana ...
Ima njega dosta ovde. Ako se ne peca,ne znaci da ga nema.

Ibanezi druze, skroz ja tebe razumem i skoro pa da si skroz u pravu. Ali recimo Eskimi jesu ljudi ali nisu autohtoni u Srbiji ko ni ovi nasi Kinezi. Jednostavno su sa drugog kontinenta i iz drugog okruzenja. U pravu si, oni jesu ljudi ali njihov genom ne datira sa nasih podneblja.
Isto tako i saran, divljak-vretenar je Srbin a golac i Koi su Kinezi!
Pita mene u 7 osnovne profa biologije koje su vrste pasa, pocnem ja od nemackog ovcara pa tako dalje. Odgovor je pas,vuk i lisica (divljak-golac-koi) ali ne znaci da je vuk domaca zivotinja u Novom Sadu.
Apsolutno mi ne smeta kad bih na Dunavu dekno jednog golaca od 10+.
No, sta je tu je, hteli mi ili ne Kinezi su kao i golaci nasli svoje mesto ovde kod nas...
Da se izvinim ako ima Kineza i Eskima ali nista lose nisam mislio (osim sto ovi prvi ne izdaju fiskalne racune) :)


Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

Postoji tema "snaga masinice" ili tako nesto. Tamo ima mnogo lupanja gde ljudi ni ne zele da procitaju neke osnovne stvari iz fizike a komentarisu iako pojma nemaju o tome sto pisu.
Nemojmo napraviti i ovu temu takvom (za izbegavanje).  smiley033
Opet cemo da pozovemo wiki u pomoc,da vidimo sta su to alohtone(introducirane) vrste:
https://sh.wikipedia.org/wiki/Introducirane_vrste (https://sh.wikipedia.org/wiki/Introducirane_vrste)
Ko procita,shvatice da su koi sarani alohtone vrste.

Spojene poruke: 24 Septembar 2015, 17:27:33

Pikeman je jos u prvom postu ove teme postavio definiciju tako da je wikipedia u ovom slucaju nepotrebna.

Specijalni, pa to sto pise u wiki sam i ja rekao. Oni jesu ovde al da su domaci nisu.
Mozda se nismo razumeli.

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

Jesmo se razumeli,moji postovi su se odnosili na to da tema ne nastavi u pogresnom smeru. U smeru ljudi,meleskinja,dosljaka itd.

  U pravu je tvoj profa. Vrste iz familije pasa su vuk, lisica, domaći pas... Ali rase domaćeg psa su šarpl..., nem ovč...rot, terijer..... Sve vreme postavljam pitanje i ne dobijam odgovor. Da li su domaći oklagijaš i Koi šaran razl. rase iste vrste (kao kod ljudi-beli, crni, žuti, crveni..ali svi iste vrste, istog genetskog koda i istih prava...), ili su kao vukovi, lisice, domaći psi..različite vrste iz jednog roda-  Ciprinida iliti šaranskog. Ako vikipedija kaže da je Koi šaran posebna vrsta jedne familije, o njemu ne vredi ni raspravljati. Alohton je i po broju zanemarljiv-nevredan pominjanja.. Ono što sam siguran, je to da je golać koji je nastao ukrštanjem nekoliko RASA ribe iste vrste-šarana potpuno autohtona riba. Zar je bitno koliki je vremenski period? Golać koji je ukrštan od nekoliko rasa zarad bržeg prirasta je ipak samo rasa jedne jedine vrste ŠARANA.  Da li je autohtona rasa? Pa gde je nastao? U Bankoku? Melburnu? Na Marsu? Ne nego kod nas u Evropi. Tu kod nas je nastao-prirodno, veštački, kako god...NEBITNO. Odavde je! Ovde mu je osnovno stanište! Rasa nastala mešanjem nekoliko drugih. Baš ovde-Beograd, Budimpešta, Minhen, Pariz..Nevažno! Sve je to Evropa zdaj!!! Za par stotina godina niko neće postavljati pitanje njihove autohtonosti, jer će biti dominantni ako ne i jedini U Evropi. Genetski otporniji, jači, nimalo nevažno- profitabilniji.  U udžbenicima biologije će pisati- Autohtona evropska vrsta, nastala u 20 veku u Evropi gde je i najzastupljenija. Najbliži predak- nedavno izumrli evropski šaran oklagijaš.

Spojene poruke: 24 Septembar 2015, 20:04:20

Da ne bih lupao gluposti, posle nečijeg napisa da je i golać kineska sorta, otišao sam na vikipediju i još neke enciklopedije i tamo saznao da:
  Šaran golać- Ciprinus carpio Hungarikus-pazi kinesko poreklo u latinskom imenu, je za ribnjačke potrebe SELEKCIONISANI evropski šaran divljak oklagijaš. Dakle nije čak dobijen ukrštanjem više sorti šarana, nego selekcijom jedne sorte. Selekcija 100% na način kako su "selekcionisane" brkate DDR bacačice kugle :sad: U Evropi naravno! Golać je beba autohtonog evropskog šarana, to jest čiji su mama i tata, a prethodno i baba i deda bili naduvani i nakljukani steroidima pre nego što su dali materijal za veštačku oplodnju. I šta je tu dete krivo- rodilo se, valja ga ljuljati, naše je, domaće- autohtono  he, he, priznali vi to ili ne :takoje: :rolleyes: :lol:

Ibanezi, kad budes izgubio posao zbog nekog supercoveka (koji se PROIZVODI u nekoj laboratoriji), pa kad ne budes imao od cega da zivis, i kad budes potisnut u sumu, a zatim i istebljen.....shvatices sta je saran golac i ostale alohtone vrste uradio onima domacima...

 Zohane, baš zato što vidim kuda ovaj svet ide, i što si ti u pravu ovo i pišem. Jedemo modifikovano meso, kancerogeno, prskano modifikovano voće, pa eto i modifikovanog šarana. Uporan sam samo u tertminologiji i dokazivanju da šaran golać nije nova vrsta u našim vodama, da nije alohton, nego MODIFIKOVANI obični naš lepi domaći šarko. I desiće se to što kažeš- izdominiraće i ASIMILOVAĆE- kroz generacije pretvoriti u sebe ove još uvek divlje i nemodifikovane. Da shvatićemo, svi šta su nam uradile i alohtone i modifikovane vrste, i svestan sam toga, ali sam pokušao da budem "duhovit" i dokažem da ne treba pominjati Golaća u temi o alohtonim ribama-jer on to očigledno nije, njegova DNK je DNK domaćeg divljaka. O njegovoj štetnosti, negativnostima, svemu što nosi možemo raspravljati ako uopšte ima šta da se raspravlja, ali ne na temi o alohtonim vrstama. Jbg, niti sam ispao duhovt, niti me je neko shvatio. Izgleda da sam previše zamotavao u pokušaju da bude zanimljivo. Moja greška.

Baš zato što vidiš kuda svet ide, nije mi jasno što si zapeo da istrebiš  mog i Milanovog basa , koga ionako u ono malo voda u Srbiji  što postoji , sasvim uspešno satire domaća invaziona vrsta zvana Srbi-ribokradice  :cheesy: Ako hoćeš da budeš dosledan u borbi protiv alohtonih vrsta, prvo izbaci krompir , paradajiz i kukuruz iz ishrane i primame i ostavi duvan , jer su došle iz iste zemlje kao naš ljubimac  :lol:
Doduše pre 300-400 godina, ali jednom alohtone uvek alohtone  :takoje: Činjenice su činjenice i posle 400 godina  smiley033

Tako je komšo . . . Alohtone ili Autohtone - lopurdama se samo brk nasmeši kad i' vide!

A i Te i Te su već odavno - domaće naše . . . kao klinac sam pecao babuške i u toku godine sam već tada uspevao da ulovim tek dva tri zlatna karaša i toliko linjaka . . . a poslednjih dvadeset godina mi na udici nije bilo tih lepih riba . . . A prošle jeseni sam video, na kanalu izmedju Vrbasa i Kule, jednog pokilaša linjaka . . . dok sam iz čamca pecao bassa.
Dobro je Blok64 napisao - budimo srećni da imamo ikakvih riba koliki je javašluk na vodama!


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Ludi upetljali ste se, navodite kineze, krompire i kojesta... Ta materija po kojoj ste sad zagrebali je vrlo kompleksna, ibanez je dao lep primer sa kinezima ili cime vec ali pogresan. Pokusao je da poistoveti dve stvari koje nisu iste. Dakle, o cemu se zapravo radi. Saran divljak onaj pravi sa dunava i ovaj nas isto pravi al tovljeni se nalaze pod istim imenom na latinskom jeziku. Dakle oni su ista vrsta ali razlika izmedju njih je u tome sto je golac delo ljudske selekcije (genetski inzinjering) a divljak prirodne.  Znaci to su iste ribe razlicitih fenotipskih osobina naravno i genotpiskih. Vecina vas je cula za monaha/naucnika po imenu Gregor  Mendel, i njegove principe nasledjivanja, oglede sa zrnom graska, zuto ili zeleno, naborano ili glatko zrno, Secate se? Od tada krece razvoj nauke u globalu nazvane GENETIKA! Cesto dolazim u kontakt sa tom naukom i preznojim se tri puta kad dodem do takvih oblasti jer su slozene i dosadnje. Nauka je fenomenalna, ali koliko je dobra toliko je i losa, omoguceno nam je  da izbegnemo nege strasne bolesti, ali propusti kostaju debelo. Da ne bih otisao predaleko, jer ipak je ovo pecaroski sajt, stacu sa daljim tupljenjem, a iskreno nije mi nesto ni draga ta nauka. Stvaro je nebitno nametati stav, za mene nije, za ibanezija jeste, ni jedan ga ne peca a obradovao bi se svako ko bi upecao jednog od 10 kg nebitno kog. Bas je alohtona vrsta, sumanuto bi bilo poribljavati nove vode ili izuzeti ga iz zakona po kom alohtono moze na talandaru kad os i koliko os. smiley033 Slazem se sa kolegama da ima precih stvari za resiti ali to nije tema.  :bye:

Problem sa babuškom je u tome što svojom specifičnom reprodukcijom  stalno stvara meleze sa drugim vrstama i tako koči njihovu reprodukciju  :grin: Zato više nema zlatnog karaša.Jednostavno,  jako je mala verovatnoća da se sretnu  ikra i mleč originalnog mužjaka i ženke , a da pre toga ikra babuške( meleza) ne pokupi mleč mužjaka zlatnog karaša  :takoje: Ali šta je , tu je . Čije ovce , toga i planina  :cheesy:
Kad smo već kod alohtonih vrsta- Dvadeset godina mi sunčanica guta udice do dupeta kad pecam pored trske i nikad nije veća od 5-10 cm. Prošle nedelje, na pola kanala izvadim sunčanicu , veličine otvorene šake, tešku brat bratu 300 grama  :eek:
Je li to sunčanica počela da raste ili je to usamljen primerak ? Kakva su vaša iskustva?

Nego šta nego treba poribljavati bassom nove i nove vode! Bass je plemenita riba iz roda grgeča i svojim prisustvom u nekoj vodi istu samo čini bogatijom za jednu divnu sportsku ribu! Bass se ne hrani ikrom drugih riba, druge ribe su samo deo njegovog menija (tu se nalazi i terpan). Živi svoj život grgeča i kao takav je poslastica štukama, smudjevima, somovima . . . i ni slučajno ne istiskuje Nikoga iz vode u kojoj se nalazi jer je i sam žrtva ostalih predatora i nesavesnih ribolovaca koji ga "skidaju" sa gnezda dok brani ikru . . . a o lopurdama da i ne govorim. Aktivan je samo u toplom delu godine a zimu zimuje u manjim jatima i praktično se ne hrani, jer kad voda bude ispod 8 stepeni nema šanse da ga upecaš! Kad želite da sudite o nekoj ribi valjalo bi i da je upoznate pre toga! I neka je hiljadu puta Alohton ali je riba koja zaslužuje svoj kalendar i lovostaj - potpisujem!

Zašto niko do sad nije ni inicirao a kamoli sprovodio akcije poribljavanja zlatnim karašem, šaranom divljakom ili linjacima pa da im tako pomognemo da se "vrate"?


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Nisam se nesto pretrgao da kopam po netu ali sam procitao da saran potice iz Azije. Znaci da nije oduvek ovde. Da li je to tacno?  :question:
Ako jeste,saran je bio alohtona vrsta pa je vremenom postao autohtona jer mu  je odgovarala klima i uslovi u vodi.

Isa brate.... aj probaj da se skoncentrišeš  :smiley: U istom postu si za genetiku napisao da je fenomenalna i da ti je mrska  :cool:
U selekciji ( oplemenjavanju)  vrsta  , često se koriste alohtone vrste da bi se dobile jače , krupnije i otpornije vrste proizvodnih životinja. S tim što je značajan faktor u tome tkzv. period adaptacije tj. vreme za koje će se introdukovana vrsta prilagoditi na nove uslove okoline.
Zato samo strpljivo momci  :cheesy:
Kad Srbi budu pecali sunčanice od 2 kg, terpane od 5 kg i basove od 10 kg , niko više neće pljuvati po njima  :lol:

Nisam se lepo izrazio, mislio sam mrska mi je za ucenje jer me ne zanima mnogo, a uz to je vrlo kompleksna. Medjutim ono sto pruza i dostignuca na toj oblasti su neverovatna.  No bilo kako bilo, pecacu ovo sta imam, ako Savu oplemene krokodilima i njih cu pecati. Poceo sam da pecam u vec unistenim vodama i nemam za cim da zalim. Laku noc vukovi!  smiley033

Ibanezi ispravno barata sa terminima rasa i vrsta  :takoje: Međutim , pogrešio je u startu jer je i šaran divljak alohtona azijska vrsta ribe na tlu Evrope. Kad smo već kod toga šta je autohtono, a šta alohtono, palaentolozi tvrde da smo i mi današnji ljudi invaziona vrsta na tlu Evrope potekla iz Afrike  :takoje: Autohtona vrsta ljudi  u Evropi su zapravo bili Neandertalci  :cheesy: Sjebali smo ih otimanjem životnog prostora i bolestima na koje oni nisu bili otporni  :cool: Sad smo autohtoni , zato što smo jedini  :lol: Kako sad ja da budem licemer i da satirem basa , kad su moji pretci satrli Neandertalce. Ili da dam malo svežiji primer iz prošlosti . U Americi su izgleda svi Amerikanci i autohtoni , osim 300.000 indijanaca , kojih je nekad bilo 150 miliona  :cheesy:  :bye:

"Dva vuk", ocigledno se suncica ukrstila sa babuskom... :-) :-) :-)

Evo ga jedan stvarno izuzetan tekst o šaranima i njihovom kretanju i životu kroz istoriju.. :ok:

http://www.trofej.info/index.php/vesti/ribe/item/836-svetski-dodos-broj-1 (http://www.trofej.info/index.php/vesti/ribe/item/836-svetski-dodos-broj-1)

Odličan i poučan članak, Orka  :ok: Pogotovo za šarandžije  :cheesy: Izvori verodostojni. Meni su ovde interesantne dve stvari: Da je religija ,još u ono vreme , vernicima ubacivana kroz usta, a lagerovana u guzici i kako industrija peca šarandžije, dok oni pecaju šarane  :lol: Sve u svemu, ne vredi nam da puno razglabamo o ovoj temi.Svet je postao globalno selo, i desiće nam se još štošta osim sunčanice , terpana i basa  :cool: Što slučajno, što namerno ...  :takoje:  smiley033

 Članak Mihalja Buzaša je fenomenalan. Davno sam ga pročitao i po nekom sećanju na njega sam i pisao par prvih postova u temi.
Dva Vuka. Postavlja se pitanje da li si ti ulovio sunčanicu, ili njenog najbližeg rođaka iz familije grgeča- Američkog Krapija (Crapie). Oni su izgledom skoro isti, s tim što sunčanica-Pumpkinseed i u postojbini ne premašuje 100tinak grama, dok Krapi može da nabaci i kilogram. E ako nam je i to u međuvremenu stiglo uz već odomaćene imperijalističke vrste...
  Milanče sve si lepo i tačno napisao, samo me interesuje šta bas ima najviše na meniju s proleća kada se probudi iz zimskog sna. Nekako mi se čini da se on budi i da je najgladniji kada vodom proplivaju jata malih štučića i smuđića. I da nema šta drugo da ždere u to vreme. A on se mresti kada i gomila bele ribe, babuške, šarana, pa je njegova mlađ lepo zamaskirana u jatima mlađi drugih riba. Isto važi i za cverglana.
  Zatim, sve životinjke, uključijući i čoveka, koje su u pradavna vremena prirodnim putem terani zakonima sile prirode našle svoje mesto daleko od prapostojbine su autohtone vrste na tlu na kome se nalaze. Ono što je došlo brodovima, vozovima, avionima, kamionima je alohtona vrsta.  Postavljam pitanje: Šaran divljak je alohtona vrsta u Australiji. Otišao brodom sa čovekom. I kažu da je tamo jako dosadan. Da li bi gomila uvezenih australijskih divjlih šarana puštenih u Savu i Dunav bila alohtona? Ja mislim da ne bi! Da su došlje jesu, da su alohtoni nisu. Pre bih reko "Lesi se vratio kući".

Bass se mresti (po mom nekom termometru) kad temp vode bude oko 17-19 stepeni, znači u junu mesecu. Kad se posle zimovanja aktivira punu aktivnost dobija kad temp predje 12-13 stepeni (opet po mom termometru, da se ogradim) tj na 15 stepeni se može računati na uspešna pecanja i tad ga najčešće lovim na dnu (karolina, teksas) vormovima i račićima raznim a može se i spinerbejtom po sunčanom danu . . . na površini tek posle mresta. Eto ti odgovora druže. Nisam čuo niodkoga da je u bassu nalazio smudjiće i štukiće, najčešće ribice u njemu su kaugleri i bodorkice/crvenperkice i terpančići . . . rakovi i žabice . . . Bass nije bucov da razbija jata ribica, on odabere jednu i nju goni terajući je da iskače iz vode i po nekoliko puta dabi je onda u momentu kad upadne u vodu zgrabio . . . i to je praznik za oči kad se gleda!


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Bas spada u grupu od 100 najopasnijih invazivnih vrsta koje postoje, ukljucujuci i biljke i zivotinje. Na ovom spisku vodi se pod rednim brojem 54. http://www.issg.org/database/species/search.asp?st=100ss (http://www.issg.org/database/species/search.asp?st=100ss)

Postoje jezera gde je ocistio pojedine autohnone vrste. I da, hrani se i mladju stuke, smudja i soma. U pojedinim jezerima je unistio populaciju stuke, recimo. Postoje brojne studije, recimo Minckley 1973,  Fuller, 1999 (moze se pronaci na gornjem linku. "Introduced bass usually affect populations of small native fishes through predation, sometimes resulting in the decline or extinction of such species (Minckley 1973, in Fuller, 1999). Studies have shown that largemouth bass are capable of displacing native species, even predatory species such as northern pike.(USGS-CERC, 2004) "

Uopste, ogorceno sam protiv ubacivanja biljaka i zivotinja tamo gde one ne pripadaju. Ekosistemi su se razvijali hiljadama godina i ubacivanjem vrsta koje tu ne pripadaju moze dovesti do teskih posledica po ekosistem. Postoji ekipa "entuzijasta" na jednom drugom nasem sajtu koja poribljava nase vode cime stigne i kako stigne, po svom nahodjenju, pa se cak i time hvali. Nedopustivo. Ako se to i radi, treba prepustiti strucnjacima. Kakvi god da su, bolje nemamo.

Moje licno misljenje o basu? Bez ikakve zelje da kontriram - ruzna, do zla boga alava riba americkih toplih voda. Hillbilly fish. Dole nista bolje i nemaju, zato je i napravljen kult te ribe, to je ogromna industrija. Krenite severnije, do kisnih suma Washingtona, Idahoa, prelepih reka Montane, niko ne zeli da zna za basa. Salmon, steelhead, pastrmke, klasa iznad.

U zapadnoj Kanadi gde sam dugo ziveo na obali Pacifika, bas se smatra invazivnom vrstom, korovom. Jezera inficirana basom se truju, kao uostalom i sva druga koja sadrze ribe koje tu ne pripadaju. Ostavljen je u nekim nekvalitetnim manjim jezerima uz granicu. Postoji i tamo jedna manja grupa "entuzijasta" koji pokusavaju da ubace basa, ali je za njima raspisana poternica i drzavna nagrada. Tako je bar bilo pre neku godinu. Trebali bi procitati komentare lokalnih ribolovaca o basu.

U stvari, voleli ili ne voleli basa on ovde ne pripada. Bilo bi mnogo bolje cuvati i obogacivati populacije nasih riba, stuke, smudja, soma, koje nisu ni malo manje sportske ili manje kvalitetne od basa. Ako pocnemo ubacivati sta se kome dopada i gde se dopada, dobra biti nece.


Spojene poruke: 26 Septembar 2015, 01:06:12

Citat: Milan berkut poslato 24 Septembar 2015, 23:41:55
Nego šta nego treba poribljavati bassom nove i nove vode! Bass je plemenita riba iz roda grgeča i svojim prisustvom u nekoj vodi istu samo čini bogatijom za jednu divnu sportsku ribu! Bass se ne hrani ikrom drugih riba, druge ribe su samo deo njegovog menija (tu se nalazi i terpan). Živi svoj život grgeča i kao takav je poslastica štukama, smudjevima, somovima . . . i ni slučajno ne istiskuje Nikoga iz vode u kojoj se nalazi jer je i sam žrtva ostalih predatora i nesavesnih ribolovaca koji ga "skidaju" sa gnezda dok brani ikru . . . a o lopurdama da i ne govorim. Aktivan je samo u toplom delu godine a zimu zimuje u manjim jatima i praktično se ne hrani, jer kad voda bude ispod 8 stepeni nema šanse da ga upecaš! Kad želite da sudite o nekoj ribi valjalo bi i da je upoznate pre toga! I neka je hiljadu puta Alohton ali je riba koja zaslužuje svoj kalendar i lovostaj - potpisujem!

Zašto niko do sad nije ni inicirao a kamoli sprovodio akcije poribljavanja zlatnim karašem, šaranom divljakom ili linjacima pa da im tako pomognemo da se "vrate"?


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Izgleda da se necemo sloziti po pitanju basa...

Citat: Isa poslato 23 Septembar 2015, 00:41:34
Pes je koliko sam uspeo pronaci, autohtona vrsta samo je dosadan ko alohtona... Ibanez lepo si ovo sastavio, mada nisi me nesto ubedio... Po tvom objasnjenju bi mogao i kalifornijsku pastrmku ubaciti u  autohtonu vrstu. Jos je ovaj sarko vestacki stvoren za razliku od pastrmke.

Peš (cottus gobio) jeste autohtona vrsta naših voda.Naseljava salamonidne vode,od najnižih delova pa sve do regiona pastrmke..Mnogi ga mešaju sa glavočom koji je alohtona invazivna vrsta..Znamo svi koliko ga zadnjih godina ima u Savi,Tamišu,Tisi,Dunavu.. :grin:  Ne vraćajte ga natrag u vodu.. http://vukovisadunava.com/ihtiologija/glavoci-%28neogobius-sp-%29/ (http://vukovisadunava.com/ihtiologija/glavoci-%28neogobius-sp-%29/)

Citat: specialized poslato 24 Septembar 2015, 23:47:01
Nisam se nesto pretrgao da kopam po netu ali sam procitao da saran potice iz Azije. Znaci da nije oduvek ovde. Da li je to tacno?  :question:
Ako jeste,saran je bio alohtona vrsta pa je vremenom postao autohtona jer mu  je odgovarala klima i uslovi u vodi.

Alohtone vrste su samo one koje čovek donese sa jednog podneblja u drugo,odnosno sa jednog kontinenta na drugi..Šaran je po nekima došao na naše prostore (prirodnim putem,bez uplitanja čoveka) pre oko 8.000 do 10.000 hiljada godina,a po drugima je ovde bio i pre ledenog doba..

Da,Bas spada u invazivne vrste,ali očigledno da kod nas nije ni blizu toliko invazivan kao recimo cverglan,glavoč,babuška...Nastanjuje jako mali broj naših voda i ne širi se dalje..
Nikada ga nisam pecao,ali ga ne volim jer je alohtona vrsta i nije mu mesto u našem ekosistemu.. Tu je gde je,ali ga svakako ne treba nigde dalje poribljavati..

DDj moj dobri, uz svo dužno poštovanje prema tebi, tvoj post si vrlo vešto sročio kao da si želeo što više da ocrniš bassa he he he . . . Ali druže, link na koji se pozivaš od 100 najavljenih najopasnijih invazivnih vrsta na svetu sadrži svega 8 vrsta riba (ostalo su bakterije, insekti, biljke itd itd), a od tih osam vrsta navedenih riba nama interesantne su:
- na 30-om mestu . . . oopaaa evo nam ga Šaran naš lepi
- na 54-om mestu je bass
- na 63-em mestu je Kalifornijska pastrmka
- na 82-om mestu . . . oopaaaa naše lepe Jezerska i Potočna pastrmka
. . . šta dalje reći na ovu temu . . .
Babuške, terpana, amura, tolstolobika, sunčice . . . nema na tom spisku "Top 100 opasnih" . . .
Sve ostalo iz tvog posta je tvoje lično mišljenje i poštujem ga samo kao takvo - tvoje, jer sa realnim stanjem na našim vodama "ovde" nema ama baš nikakvu svoju potvrdu.
Kao primer za to mogu navesti bukvalno sve i jednu vodu za koju znam da ima bassa . . . pa nama je najveći problem gde god odemo da ga pecamo - štuke koje nam "požderaše" zare i voblere!!!




Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Ko zna kako i po kom osnovu je sastavljan taj spisak.. :smiley:  Mi treba da imamo naš spisak koji će da bude relevantan.. Pa naravno da su i ribe koje su kod nas autohtone jako opasne kada se nasele u drugi ekosistem..Šaran je recimo u Australiji,Kanadi,Americi veliki problem.Imam u Australiji rođaka koji je takođe ribolovac i kaže da se kod njih šarani suše na obali kao kod nas cverglani i glavoči. :smiley:  Čovek se igra sa prirodom,na ovaj i na mnoge druge načine..Neće i ne može to na dobro da izađe.. :no:

Jednu stvar si Milanče prevideo. Uopšte nije važno ko je na kom mestu. Nas interesuju naše vode! Kod nas je šaran autohtona vrsta prisutna hiljadama godina i kod nas nije štetan, naprotiv on je prilagođen našem eko sistemu i lancu ishrane. Štetan je u Americi , Australiji... gde je upropastio njihove vrste. I zato je 30i. Nama je u Evropi štetan bas, u Americi gde je autohton , e nije. 30 ili 54- mesto. Zar je bitno. Manji ili veći serijski ubica, manji ili veći serijski silovatelj, zar je važno? Babuška, terpan, sunčica nisu na tom spisku TOP 100 iz jednostavnog razloga što mogu da se prilagode i opstanu na mnogo manjem prostoru nego bas i šaran. Što smo baš mi ti baksuzi, i imamo to usko područje, je neki drugi padež. Na globalnom nivou nisu Top 100, ali kod nas su Državni neprijatelji no1. Tih vrsta malo južnije ili malo severnije već nema. A šaran i bas- Od Aljaske do Australije. Neka Ameri vode brigu o šaranima. Mi ne moramo. On kod nas pripada. U stvari treba da vodimo brigu kako da opstane kod nas. A bas nam ne treba, neka ga đavo nosi u njegovu Kaliforniju. A kada bi malo više vodili računa o našim vodama, naš prelepi bandar bi bio iste prosečne veličine kao bas koji se lovi kod nas. Jer samo malo dalje od nas, komadi od 1-1,5 kg su svakodnevna normalna pojava. A desi se kapitalac od 2kg, pa čak i egzemplar od 2,5-3kg. I lepši je, i ništa manje borben i ništa manje alav. Čisto sumnjam da je bas i ukusan kao naš Grga Fajter.

Seća li se neko ove ribe
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86#/media/%140B>B5:0:Gymnocephalus_cernuus_P%E4rnu_River_Estonia_2010-01-06.jpg
. . . kakva je to "dosada" bila, nije se moglo normalno pecati od nje . . . dok se nisu pojavili terpani . . . e tek sam onda shvatio da su oni bili "nevinašca" u odnosu na ovu pošast!
A ima bar 15 godina da ga nisam imao na udici . . . nestali su.


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

 I na Savi ga nije bilo godinama, a ove godine su plovkaroši počeli da dobijaju po kojeg. Znači polako se vraća. Dok ga je bilo u tolikom broju da je stvarno ugnjetavao plovkaroše i daleke pretke modernih fideraša, bilo je i grabljivica koliko hoćeš za varaličare i kederaše. Zato je to meni draga riba iz spomenara mladosti. I još nešto. U vreme dok ga je bilo toliko, u Savi nije bilko peša. Bez obzira što je balavac bio dosadan, ipak su ljudi dobijali i deveriku, i jaza i skobalja, a sada ne mogu spustiti mamac, a da ga peš ne pokupi u sekundi. Zanimljivo, tada u Savi nije bilo ni babuške u nekom velikom broju, a sada je u gomoli peševa babuška plovkaroški trofej. Stari alasi su govorili: nema dobre čorbe ako u nju ne staviš kojeg balavandera. Živeo "prehlađeni, gripozni bandar"

Ibanezi druže, klimatski pojas naš je takav da jako malo voda imamo gde bi grgeč rastao kao što raste severnije po Evropi i Rusiji. Ovde malo voda ima dovoljno hladnih dabi mu pogodovale, hrane ima dovoljno u svakom slučaju ali mu klima smeta da raste veliki, kao i štuka.
Isto to je sa bassom samo obrnuto, ne raste veliki jer su mu vode previše hladne iako hrane ima u izobilju. Ako želiš da probaš meso bassa moraš doći u Vrbas na šlajz u restoran "Pescatore" gde ga vlasnik otkupljuje od lopurdi i nesavesnih varaličara i porcija je skuplja od porcije smudjetine!, ili u Ruski Krstur u restoran "Longov" gde ga nabavljaju na isti način!!! A ako poželiš da ga upecaš "naoružaj" se ludačkom upornošću jer za ceo dan teško da ćeš uloviti više od tri ribice u meri (25cm) . . . eto toliko se prenamnožio u vodi u kojoj ga ima minimum 20 godina!
Ja sam davno rekao da je pecati bassa - ribolov bez "mesa"!!!

Cela Evropa, evropski deo Rusije i azijski deo Rusije (Daleki Istok) u svim vodama koje nisu planinske (salmonidne) . . . pecao sam babuške! Priznaćete da je to popriličan " komad" planete he he he

Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Negde je pitka voda skuplja od nafte, tako da cena mesa ne igra nikakvu ulogu.. Bas je po meni samo jedna velika reklama! Ne znam da li pliva u njihovim vodama ali kod njih bas dodje ko kod nas bucko. Samo sto mi nismo majstori reklame kao ameri. Nije mi stvarno jasno sta je toliko spektakularno u pecanju ove vrste? Prosto mi dodje da zapalim do Ratkova ponesem par popera, onih crva, ne bih li video o cemu se tu radi. Eto po meni jedina da kazem dobra stvar je sto ne moram ici u ameriku, dovoljno je sesti na bus i za sat vremena eto me na bager bari.

Iso druže, uradi to! Samo pored popera i stikova (dingerastih guma od 5-6 inča) ponesi i kojeg žabca i to od onih većih. Domaćine, moje drugare, pozdravi i reci da si došao po preporuci Milana iz Kucure . . . oni će već znati da te upute he he he . . . i želim ti da se "sretneš" sa bassom "oči u oči" he he he . . . mnogima je trebalo i po nekoliko dolazaka . . . Bass kod njih je sad prosečne lovne težine izmedju 800 i 1200gr i ima ga sasvim dovoljno jer se sva riba vraća . . . a hoćeš li se "upisati" zavisi samo od tebe . . . lako ti se može desiti da pre uloviš štuku ili smudja tamo he he he


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

 Pa ne znam, možda štuke kod nas ne mogu 20kg, ali 15 ice i nisu bile nedostižni san ni retkost pre lopinjanja i koječega. A u Hrvatskoj na čuvanim vodama ni sad nisu retkost, kao ni bandari od kilograma. Mislim da je ipak faktor čovek smanjio naše ribe. A babuški je Azija i postojbina, oduvek je i živela u Azijskom delu Rusije. Tamo nije alohtona. To se ne računa. Evropa je samo mali deo kopnenog sveta. I opet je nema u celoj Evropi. Na pr, u Engleskoj sam uhvatio sve osim babuške. Nema je ni u Americi. Balkan i srednja Evropa. Jedan klimatski pojas ograničen okeanom A basonja je prisutan na svim kontinentima. Iako mu je postojbina daleko manje područje od babuškine. Ma u svakom slučaju, kod nas je babuška napravila daleko više štete od basa koji nije sveprisutan na našim vodama. Zasada. U pravu si ti. Nije on strašan, jer je zastupljen na malo voda. Ali ni babuška nije dugo dugo doživela eksploziju. Decenijama je bila ograničena baš kao bas sada. A onda odjednom BUUUM. Za kratko vreme dominantna vrsta i uništavač kompletnog eko sistema. Toga se ja bojim. Neka njega u banatskim barama i kanalima, uživaj u pecanju, kada bi hteo tu i da ostane. Bojim se da kao nekad babuška i on čeka svoj trenutak da eksplodira. Svakoj alohtonoj vrsti su decenije potrebne da se rašire. Terpan je dospeo u naše vode 50ih. 70 ih je bio mislena imenica u Zasavici, Bosutu...Početkom 80ih je već tu i tamo hvatan, da bi samo nekoliko godina kasnije bio glavna vrsta u tim vodama, potisnuvši zamisli čak i babušku koja se "primila"pre njega. Ako je bas trenutno bezopasan, ne znači da će takav i ostati- tačnije po svemu napisanom će kad tad napraviti ršum i katastrofu.  To može biti za 50god, zbog čega ja ne moram da brinem. Ali poučen iskustvom babuške i regana, početak može da bude i sl. godine, sa posledicama vidljivim već u nekoliko narednih. Gospode Bože skloni ove dvonoge lopove sa moje Zasavice, samoupravljače prirodnog rezervata, istrebi mačem ognjenim i vrućom talandarom babuške i regane, naseli mi opet u nju zlatne karaše i linjake, i spasi svake pošasti, naročito basa. Amin! Pa da opet u Zasavici prosečna lovna štuka bude 3-5kg, sa velikim izgledima da bar 1-2 x mesečno padne metrašica, kako su lovili srećnici koji su pre ove propasti otputovali u večna ribolovišta ostavljajući žute fotografije i uspomene.

He he eh eh . . . što je babi milo - to joj se i snilo . . . Tako i mi ovde kuku kuku

Bassa nema nigde u celoj Rusiji . . . a to je pola zemljine kugle . . . he he he . . .
Što reče moj komšija Dva Vuka, kad bi terpan rastao ko u americi po 5 kila . . . slavili bi ga ovde!
A o bassu i da ne govorim . . . nebi Ibaneziju štuka ni pala na pamet a kamoli da je lovi he he he

Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Citat: Milan berkut poslato 26 Septembar 2015, 14:02:41
Seća li se neko ove ribe
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86#/media/%140B>B5:0:Gymnocephalus_cernuus_P%E4rnu_River_Estonia_2010-01-06.jpg
. . . kakva je to "dosada" bila, nije se moglo normalno pecati od nje . . . dok se nisu pojavili terpani . . . e tek sam onda shvatio da su oni bili "nevinašca" u odnosu na ovu pošast!
A ima bar 15 godina da ga nisam imao na udici . . . nestali su.


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Upravo sam balavca hteo da spomenem, svake godine uhvatim ih bar 5-6 na Tisi. Ima ih, komadi velicine sake pa nekad ne znam da li je bandar ili balavac, dok ga ne izvadim iz vode.

Meso basa spada u drugu ili trecu kategoriju kvaliteta. Ko ne veruje, dovoljno je pregledati internet i kako ga sami amerikanci ocenjuju. Dok je mladji i manji jos i nije los, veci komadi su puno losiji. Ti restorani koje Milan pominje ga prodaju verovatno zato sto je redak. Uporedjivati ga sa mesom smudja ili walley-a pa i naseg grge nije primereno. Sa jos kvalitetnijim vrstama posebno.

Malo ga jos ima. Ali to ne znaci da nece doci do eksplozije populacije. A uvek kada strana vrsta ekspodira u nekom ekosistemu gde ne pripada, posledice su nesagledive. Nije moje licno misljenje vec brojnih studija ihtiologa koje to potvrdjuju. A popularnost pecanja je dobio u juznim americkim drzavama, gde, ako se razmisli, nemaju nista drugo ni da pecaju a ribolovna idustrija vredna milijarde.

Auuu, Milanče, ti si ko prevejana mačorčina sa 9 života koju kad baciš sa krova uvek se dočeka na noge. E sad ću da se popnem koji sprat više, na soliter, da te odatle ispustim. Ne bih pecao basa ni da raste 5kg. Jer ako bi on uspeo pored nas ovakvih da naraste 5kg, sa prosečnom lovnom težinom recimo 1,5-2kg onda bi i štuka i smuđ rasli 3x više, i bili bi u proseku 3x veći od tog basuljka. Tragedija je da je kod nas samo zahvaljujući nama prosečna lovna težina štuke i smuđa svedena na klocnu, penkalu i gladalicu i to u malim količinama. Pa i u toj Americi gde raste 5kg, on je samo "zabava miliona". Disciplina basuljarenje je kod njih isto što je kod nas babuškarenje-terpanarenje. Bas kupovi su reklama da milioni troše milione na varalice i ostalu skalameriju.  I tamo varaličari koji drže do sebe love Maskija. Ne pišem o eliti i bogatunima koji love losose i tarpone na mušicu, nego o varaličarima  koji drže do sebe.. Pre bih rekao da je ovde sve normalno da i ti ne bi pecao basa pored obilja krupne štuke i smuđa. Da je ovde red i zakon, i riblji fond "sproću" toga, mislim da bi bas imao status kakav sad uživa sunćanica.
  I Rusi ti i nisu neki primer. Njihove vode su Top vode što se tiče krupnih grabljivica i nisu ludi da dozvole sebi da se bas zapati kod njih, da rizikuju propast. Ne idu evropljani u SAD da pecaju basa, nego i evropljani i amerikanci i japanci u Rusiju po štuku, smuđa, soma, jesetru, tajmena. Time je sve rečeno o stvarnoj vrednosti basa kao sportske ribe. Da smo malo pametniji, dolazili bi stranci i kod nas da pecaju isto što i u Rusiji. Ne bi sigurno išli na Bager baru , osim ako tamo basulje ne izrastu kao Nilski prčovi :lol:

Jes jes, zato rusi imaju svoju bass reprezentaciju i pre neku godinu u Španiji uzeše zlato na Svetskom prvenstvu . . . http://youtu.be/ubCwY7SUneQ
. . . i to sve zato što je to u celom svetu ružna, alava, nesportska, nekvalitetna, nepopularna itd itd . . . riba koja se peca samo zato što nema druge ribe . . . he he he

. . . ajd sad da vas čujem . . . yessss!


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Citat: Milan berkut poslato 26 Septembar 2015, 17:40:50
. . . ajd sad da vas čujem . . . yessss!

Izgleda da je Milan preziveo i pad sa solitera  :tongue:

Salu na stranu,nije mu mesto ovde. Cim ga majka priroda nije stavila ovde,zasto bi ljudi bili iznad toga i to menjali?

  E idemo na Ajfelovu kulu.
  Ako je zbog tog sv. prvenstva i Rusa pobednika bas sportska riba, onda je on sportska riba no2. Sportska riba no1 je kaugler. Koliko je sv. prvenstava ta riba odlučila! smiley033 Zamisli, 3struki sv. prvak u lovu ribe udicom na plovak je Bob Nad, amerikanac. I amerikanci su par puta bili prvaci sveta ekipno. Naravno u sred Evrope jer oni ne održavaju ta takmičenja. A u Americi nema kauglera. Čak ni bodorki. I niko ne peca udicom i takmičarcem na plovak! :lol: Bas, kaugler, isti očin i najsportskije vrste po tvom shvatanju sportske rbe :lol:
Šta ćeš ti sada kast?

Ohohhoojjj druže moj . . . U pecanju na plovak sve vrste riba koje se ulove se računaju i sabiraju u ukupnoj težini ulova koja je jedino važna. Znači ako umeš računaće ti se i štuke i somovi i ajkule zajedno sa šaranima, deverikama i ostalom ribom iz vode gde se održava takmičenje . . . a Svetski kup u lovu bassa računa samo 5 najvećih ulovljenih riba tj možeš ti ako umeš da uloviš 55 bassova taj dan ali u čamcu ne smeš da imaš više od 5 riba koje se zovu Bass jer se druge vrste ne boduju ni slučajno (recimo te iste štuke, somovi ili ajkule . . . he he he) . . . pa ti budi majstor i izadji pred sudije sa pet najvećih koje uloviš . . . a ne tamo "k'o sa pijace" da nakupiš punu kesu svačeg-nečeg . . .
I to samo ukazuje na to koliko poštovanja i respekta izaziva Bass kao sportska riba . . . :)

. . . Vi ste na potezu moliću Vas lepo . . . he he he


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Ibanez sad si se spotakao, bas sam hteo spomenuti bodorke i crvenperke u Americi al reko da ne komplikujem. Drugar jedan se preselio u veliku jabuku inace zesce nalozen na pecanje. Naravno i za ocekivati od njega, i tamo je probao pecati, pa nam je doneo slike sa njihovih divljih voda. Recica poput Kolubare, a crvenperke i bodorke sve oko 1,5 do 2 kg, sledeca slika jedno 5 sarana ni jedan ispod pet kila, na trecoj slici upecao jednog oko 12 i nabio mu glavu u jupolku, ne moze zver da stane, divljak lep ko lutka. Kaze da su u radnjama gde zivi najmanje udice kao sto mi koristimo za srana, i na to peca nema sitnije... Stuke necu ni spominjati kolike je vadio. Za sve to vreme je zakacio samo jednog basa al ga nije izvukao, spao mu. Rekoh otici cu da vidim zasto je toliko popularan taj bas, mozda me i fascinira ribolov te vrste, verovatno ima neku svoju draz pored toga sto je velika reklama! Kako bilo, svakako ni tad necu promeniti misljenje da mu mesto nije u Srbiji. Pored bandara, bucova, smudja, stuke, soma, pastrmke, mladice i ostalih meni slabo poznatih vrsta stvarno nema potrebe da americke ribe plivaju nasim rekama, jezerima i barama.  Uostalom, procitajte poslednji broj Ribolova, naslov ''Rezime letnje sezone na Vlasinskom jezeru- BROJNI GOSTI I RETKI DOMACINI''

Mozemo se inatiti kao deca, ciji je tata jaci.

Desetine hiljada turista iz Evrope i Japana posecuju severno americke vode, tazeci lososa, steelheda i divlje kapitalne pastrmke po preskupim resortima od Montane  preko Kanade do Aljaske. Pomenite im samo basa, mislili bi da nije nesto u redu sa vama. Recimo Spey musicarenje steelheada na mocnom Thompson-u, Babine-u ili Dean-u ima istinski kultni status. Vrh ribolova. Ili mocni Skeena River vodotok sa ogromnim lososima. https://www.google.rs/search?q=queen+charlotte+lodge&biw=1920&bih=963&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0CAYQ_AUoAWoVChMIw6u07JuVyAIVw14sCh36FgKA&dpr=1#tbm=isch&q=skeena+river+chinook (https://www.google.rs/search?q=queen+charlotte+lodge&biw=1920&bih=963&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0CAYQ_AUoAWoVChMIw6u07JuVyAIVw14sCh36FgKA&dpr=1#tbm=isch&q=skeena+river+chinook) Queen Charlotte Islands i varalicenje lososa u okeanu. Divlje pastrmke Montane, Chilhottina ili Kamloops podrucja. Pustolovina beskrajnog krstarenja Ootsa Eutsuk sitemom jezera sa pastrmkama u 10-15kg rangu koje nikada nisu videle varalicu. Ili masivne Gerard rainbow trout (proguglajte gerard rainbow he-he https://www.google.rs/search?q=gerrard+rainbow&biw=1920&bih=963&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ved=0CB0QsARqFQoTCKLY88OalcgCFYQULAodXBAIsQ# (https://www.google.rs/search?q=gerrard+rainbow&biw=1920&bih=963&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ved=0CB0QsARqFQoTCKLY88OalcgCFYQULAodXBAIsQ#) ) Svetski vrh ribolova. Kapitalne prelepe divlje ribe u klasi 10-20-30 kg iz planinskih voda i divljih krajeva.

Pored tih riba varalicenje ogromnih jezerskih pastrmki sa severa
https://www.google.rs/search?q=queen+charlotte+lodge&biw=1920&bih=963&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0CAYQ_AUoAWoVChMIw6u07JuVyAIVw14sCh36FgKA&dpr=1#tbm=isch&q=lake+trout+great+bear+lake (https://www.google.rs/search?q=queen+charlotte+lodge&biw=1920&bih=963&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0CAYQ_AUoAWoVChMIw6u07JuVyAIVw14sCh36FgKA&dpr=1#tbm=isch&q=lake+trout+great+bear+lake) , maskija  pa i stuke ili walleye-a je sport iznad lova basa.

Kako rece ibanezi, basarenje je poput babuskarenja kod nas, sport narodnih masa americkog juga. Sport koji donosi milijarde dolara ribolovnoj industriji. Citavi ti bas turniri se organizuju da bi se vise zaradilo para popularisanjem basolova.

Basa treba kod nas zatreti pre nego sto se prosiri i osteti nase vec jako ugrozene ekosisteme. Ako zastitimo i cuvamo nasu stuku, smudja, soma ili mladicu, to je ribolov mnogo bolji od basolova.

Bogati ljudi idu i na Kubu pa love merline i čudovišta od tuna i još svašta nešto . . . idu, kako kažeš, i na te preskupe resorte . . . da love ribu koja masovno iz okeana ulazi na reke da se mresti, ili živi u jezerima do kojih se samo avionom stiže a u kojima je požderala sve drugo pa jedu same sebe veća manju . . . ili reke u kojima se za dan može uloviti trocifren broj štuketina . . .
I to nije industrija? I to nisu invazivne ribe? Ne, to je aristokratsi amaterski ribolov  plemenitih aristokratskih riba . . . Nije-nego!
Bass je riba koja je svojom atraktivnošću izazvala svoju popularnost i to je pokrenulo celu industriju za sobom!
Kad bi se Madjari odlučili da ga uzgajaju u ribnjačkim uslovima da bass nema kvaliteta i kao konzumna riba? Otud nam je i došao Bajskim kanalom kako se predpostavlja negde sredinom osamdesetih . . .




Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

E sad nije!! Mađarski komunisti su uneli američkog somića kao konzumnu vrstu koja za par godina u američkim ribnjacima naraste do 4-5 kg.  Da obezbede nabrzaka zdravu hranu za narod novog doba. Bez oglednih parcela, bez godina ispitivanja, jednostavno su zaključili- ako mogu tamo, mogu i ovde. I posejali bukvu u saksiju. Ne može somić kod nas do4-5kg, ali ima idealne uslove za razmnožavanje. Rekoh bukva u sakisiji. Neće bukva u saksiji uvenuti. Živeće 100god i porasti pola metra. Japanci to zovu Bonsai za neku njihovu bukvu. Tako bi i sa somićem koji u Američkim rezervatima- ribnjacima-veštačkim akomulacijama površine Vojvodine i prosečne đerdapske dubine raste i do 15-20kg. Uporedo sa somićem stigoše neplanski u istom kontigentu i po koji basonja, sa još više sunčanice. Amer se baš nije pretrg'o kada je pakov'o meredovom u ambalažu da odvoji kukolj od još goreg kukolja. Kada su Ugri videli šta su uradili, jednostavno su otvorili ribnjake. I tako su svi u manjem ili većem broju stigli i kod nas. Neki se na brzaka proširili, neki to rade polako i sigurno. Ovo sam siguran. Mađar nije nikada planirao basa kao konzumnu vrstu, nego još goreg došlju koji je u to vreme bio jedna od najprisutnijih vrsta u američkim konzervama.Možda je i dan danas! A bas nikada nije bio konzumna riba u Americi, pa kao takav teško da bi bio interesantan onima koji su to hteli na brzaka.

Komšija Milane, prvo izvini što se biješ za basa ceo dan sam, i što te bacaju sa zgrada,solitera i tornjeva,ali nešto mora i da se radi, a sedmi konjički uvek stiže u poslednji čas  :cheesy:
Šalu na stranu, uvek sam razmišljao o ovom i sličnim forumima, kao o mestima gde ribolovci razmenjuju sopstvena iskustva. I budite sigurni da tek kad vidite post o mladici pod mojim nickom, znaćete da sam je upecao. Kažem sopstvena iskustva , a ne iskustva mađarskih komunista  :wink:
Kad premijer može da da vaučer za letovanje, imam i ja za vas ponudu  :takoje:
Vidim da ste vrsni sportski varaličari. U Vojvodini bas može da se upeca na svega četiri lokacije. Na bilo koju da odete Milan i ja tamo imamo prijatelje. Pozovite se na nas i ostanite ceo dan . Uslov je 5 baseva dužine preko 40 cm. To je minimalna mera za štuku koju navodno bas ugrožava. Kad upecate prvog basa, znaćete da li je bas sportska riba ili nije  :wink: Ako ispunite uslov ja plaćam vašu dnevnu dozvolu, prenoćište i gorivo/km  :takoje: A

Spojene poruke: 26 Septembar 2015, 22:49:02

Ako ne , žao mi je   :rolleyes: snosićete troškove sami  :cool:
Ondak ćemo se vratiti na forum da raspravimo da li je bas invaziona vrsta u Srbiji, ili ste možda vi loši ribolovci  :cool:
PS  Baš me interesuje kako ćete zaustaviti komarce zapadnog nila , pošto su već u Banatu  :question:

 Potpuno pogrešno shvatanje svega napisanog. Da ne bi išli u dubiozu, evo ovako.

Citat: Milan berkut poslato 26 Septembar 2015, 20:36:07
Bogati ljudi idu i na Kubu pa love merline i čudovišta od tuna i još svašta nešto . . . idu, kako kažeš, i na te preskupe resorte . . . da love ribu koja masovno iz okeana ulazi na reke da se mresti, ili živi u jezerima do kojih se samo avionom stiže a u kojima je požderala sve drugo pa jedu same sebe veća manju . . . ili reke u kojima se za dan može uloviti trocifren broj štuketina . . .
I to nije industrija? I to nisu invazivne ribe? Ne, to je aristokratsi amaterski ribolov  plemenitih aristokratskih riba . . . Nije-nego!
Bass je riba koja je svojom atraktivnošću izazvala svoju popularnost i to je pokrenulo celu industriju za sobom!
Kad bi se Madjari odlučili da ga uzgajaju u ribnjačkim uslovima da bass nema kvaliteta i kao konzumna riba? Otud nam je i došao Bajskim kanalom kako se predpostavlja negde sredinom osamdesetih . . .




Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Nije Milane tako, pored svog tvog truda. Pokusavam da ti objasnim, bez zle namere.

Ta riba ne "živi u jezerima do kojih se samo avionom stiže a u kojima je požderala sve drugo pa jedu same sebe veća manju. "

Ovaj razgovor nije ravnopravan, ja sam tamo proveo mnogo godina a ribolov mi je bio mnogo vise od hobija. Jednom sam racunao, pecao sam preko 300 jezera, mnoga mnogo puta, mnogo reka obisao.Ta riba o kojoj sam pisao je svuda prisutna. Zivi vrlo rasprostranjeno, svima je dostupna. Bogatasi idu u skupe resorte, jako skupe, siromasni idu u skromne rezorte, ili kampuju ili...imas ideju. Naravno, neka mesta su bolja, neka manje dobra ali su i odlicna mesta dostupna svima. Ribolov je jeftin, godisnja dozvola manja od nase, nema doplate sem par mesta iz specijalnih razloga zastite a I to je skromno. Ekosistemi su uravnotezeni, nije neka riba prozdrala druge. Besmisleno bi bilo da redom nabrajam oblasti, jezera, reke...

Nije  "to aristokratsi amaterski ribolov  plemenitih aristokratskih riba."

Aristokratski ribolov mozda jeste, ali ga praktikuju svi. Neko sa siromasnijim priborom, neko sa skupim. Svako ce priustiti opremu. Neko ce uzeti samo drift rod i plovak i vunicu, neko ce moci i najbolji spey rod sa dee ili spey musicama. I nisu to neke posebne ribe dostupne samo srecnim pojedincima, vec dostupne svima. I nisu invazivne jer tu zive hiljadama godine i ne sire se tamo gde ne pripadaju. Naprotiv, covek ih ugrozava pa im se podrucja koja naseljavaju smanjuje. Zato nisu "invazivne ribe" kako kases.

Nije "Bass riba koja je svojom atraktivnošću izazvala svoju popularnost i to je pokrenulo celu industriju za sobom", vec se desava obrnuto. U juznim americkim drzavama oni  nemaju sta bolje i gde bolje da pecaju. A dole ima bar deset puta vise stanovnika koji imaju dovoljno novca da potrose zajedno velike pare za pribor. Sva ta reklama gura se i propagira od ribolovne industrije koja zgce veliku lovu. A sta bi inace i propagirali?

I zaista nema neku posebnu vrednost kao konzumna riba, proguglaj americke izvore, videces da je druga ili treca klasa kvaliteta.

Sve sto zelim da kasem je da u americkim okvirima ribolov basa je pandan ribolovu babuske kod nas, narodni sport juznih americkih drzava, daleko od kvalitetnijih mogucnosti lova na druge vrste, koje su lako dostupne severnije i ciji kvalitet prepoznaju ribolovci iz citavog sveta koji tamo i idu. Kao sto verujem i da bi bas trebao biti istrebljen sa nasih voda, da se ne bi sirio i ugrozio nase grabljivice koje pruzaju mogucnost kvalitetnijeg ribolova, ako bi se svi zajedno sa drzavom malo potrudili. Takva opasnost od basa je potvrdjena u brojnim studijama ihtiologa, neke izvore sam i naveo.

Evo ga jedan zanimljiv tekst o Basu koji je napisao Dragan Jovanov Glod.Dosta toga sličnog pa i istog je ovde kod nas već rečeno odnosno napisano..

http://www.trofej.info/index.php/vesti/ribe/item/1082-bas-kod-nas-bandar-je-spas (http://www.trofej.info/index.php/vesti/ribe/item/1082-bas-kod-nas-bandar-je-spas)

DDJ, jednom sam rekao u šali ,a sad ću ozbiljno ponoviti.Postoji realna opasnost i da mi izumremo kao narod za 100-tinjak godina. :veryangry:Ja živim u zemlji gde 80 procenata radnog stanovništva uspeva da zaradi samo za lošu hranu i grejanje,i to pod uslovom da digne kredit  :no: Trenutno na crnoj listi svega što meni smeta u ovoj zemlji, bas je na ubedljivom poslednjem mestu. A ja po prirodi karaktera nikada ne krećem da rešavam stvari sa tanjeg kraja.Da se razumemo, ovo nema nikakve veze sa strukom ni ihtiolozima, ovo je moj principijelan stav  :wink:

Sve ovo mene podseća na ovu migrantsku (izbegličku) krizu...
Da mi lepo izađemo iz svojih domova i poklonimo ih migrantima.

Tako su i naše ribe (linjak, zlatni karaš) ostale bez svoga doma, a i mi bez njih... izvinite zbog Off...

Na žalost, babuška je odavno stekla nacionalni status, a sada vidim da i onaj odvratni cverglan ima sve više i više polkonika... "Ma meso mu je slatko, som je to, šteta što je tako mali"... sve češće čujem ovakve gluposti... a linjaka ni za lek..
Da li neko pamti kakvo je meso linjaka?

Živeo bas, živela babuška, živeo cverglan... Laku noć Srbijo...

IV,u romanu Šoše, Stngera, nobelovca ima jedna zlatna rečenica:
" Nijedan neprijatelj ne može čoveku naneti toliko zla, koliko može on , sam sebi."
Kako objašnjavaš činjenicu da i šaran divljak, u mnogim regijama invaziona vrsta,lod nas postaje retkost? Daću ti i odgovor  :wink: Pojeli smo ga mi  :cool: Sve one ribokradice koje pljujemo po forumima, oni su ustvari mi  :cool: I mi smo oni , jer smo pomogli nečinjenjem  :takoje: I nisu nam krivi basovi,ni terpani , a pogotovo ne Sirijci   :bye:

Momci moji dobri, hvala Vama što ste mi dali šansu da pokušam da Vam kažem ponešto o ribi koju pecam dve decenije, kojoj sam posvetio bezbroj svitanja po ovim našim vojvodjanskim vodama, po Hrvatskoj pa i Madjarskoj. O ribi koju poznajem "u dušu" jer sam se potrudio da je upoznam mnogim satima na vodi kroz sva godišnja doba.
Ja ne pretendujem da vrbujem nove i nove poklonike te ribe ali hoću, želim, da Vam je predstavim onakvu kakva ona jeste "ovde" kod nas, u našim vodama.
Ja nedozvoljavam sebi nikakvo izmišljanje, nagadjanje, predpostavke, reklamu. Ono što pišem i prenosim Vama je moje lično iskustvo, saznanja koja su rezultat prakse . . . ništa virtuelno, ništa imaginarno . . . samo i isključivo samo realna priča, kao i u svemu ostalom što ste od mene do sada imali prilike da pročitate.
I kad sam napisao da su se ameri zeznuli pa nam "uvalili" i nešto dobro, verujte da znam šta sam napisao. I u svakom momentu mogu i praktično dokazati svoje tvrdnje bilo kome od Vas, pokazati Vam da je na najpoznatijim bassovskim terenima lakše uloviti štuku nego bassa a na mnogim od njih sa prvim sumrakom i smudja. O bassu sam svojevremeno objavljivao i tekstove, još dok je "Ribolovačka revija" bila Dnevnikova a i potom kad je nastavio da je izdaje vrlo poštovani, od mene, Stanko Popović a g-in Jovanov mu bio glavni urednik. Davna vremena to behu.
Koliko god da mnogi nisu spremni da prihvate to i sude i ocenjuju sa nekih svojih tački gledišta formiranih na osnovu nekih svojih zaključaka, bass ni približno nije riba koja bi nečim zaslužila da nosi sve te "epitete" i "karakteristike" koje mu se pripisaše ovde. U našim vodama bass je riba koja je vrlo osetljiva na ekosistem, staništa mu se najviše podudaraju sa staništima štuke i ni u jednoj od tih voda on nije preovladao štuku za sve ove godine koliko ja znam tu ribu i te vode. Zimi je vrlo lak plen lopurdama sa mrežama a u mrestu "gine" čuvajući gnezdo od strane grabuljaša i nesavesnih varaličara, i to su osnovni razlozi zašto iskreni ljubitelji ove ribe ćute i ne žele da se zna za mesta gde ga ima.
Priče o njegovoj alavosti, monstruoznosti, istrebljivačkim svojstvima, su u najmanju ruku ishitreni zaključci osnovani na nepoznavanju stvarnih osobina te ribe. Što se tiče njegovih konzumnih vrednosti, to je riba "bez kostiju" malo masnijeg mesa od smudjetine, po rečima mnogih koji su ga jeli, a ja mogu da zaključim da je to osobina kvalitetnijeg ribljeg mesa, a možda i nisam u pravu?
U svakom slučaju, sigurno je to da bass nije realna pretnja i ugroza vodama u kojima ga ima, niti istiskuje, niti istrebljuje druge vrste riba iz tih voda.

Uostalom pogledajte šta se lovi na trenutno najjačoj bassovskoj vodi !
https://www.facebook.com/bager2012 (https://www.facebook.com/bager2012)

 Dva vuka, lepo si napisao, i hvala ti na pozivu. Ali ima jedan problem. Kažeš, kada napišeš nešto o mladici, znaće se da si je upecao. Ja je nikada nisam upecao, ali mislim da sa punim pravom mogu ovo da napišem: Mladica je možda najlepša riba naših voda, a kapitalna i najveći trofej. Zavidim srećnicima koji žive u njenoj blizini i znaju, i mogu da je upecaju. Poziv nekog majstora da me odvede na pecanje mladice nikada ne bih odbio i ne treba da mi plaća gorivo, ni smeštaj, ni dnevnu dozvolu. Makar je nikada u životu ne uhvatio, želim joj da se oporavi, da zapliva Drinom, Limom, Tarom....kao nekada. Ako imaš neku vodu izdašnu krupnim smuđem, kapitalnom štukom, velikim somovima, zovi me. Nisam preko bela sveta, i ne treba da mi plaćaš ništa. Doći ću o svom trošku, i onako kako običaji naši nalažu sa miloštom. Kada želim da pecam ribice od 700-800gr, pecam  klenove na Drini, 15-20 km od kuće, sa većom tendencijom da ulovim kapitalca ili kako mi se već dešavalo bucovčinu od 4-5kg na UL pribor.
Ja u stvari ne želim da pecam basa u našim vodama i zato sve ovo pišem. Nemam ništa protiv da ga vi lovite tamo, samo molim boga da tamo i ostane, da ne dođe kod mene. Zbog svega pročitanog o njemu, a i iskustva sa drugim došljama, jeza me hvata i bojim se da ću dočekati dan kada će moja Zasavica biti Američka baruština u kojoj će obitavati samo bas, regan i sunčanica.
  Svako ima pravo na mišljenje, i molim da ovaj post prihvatiš bez ljutnje i tenzije, jer u tvom postu povodom koga pišem svoj, kao da sam osetio malo toga. smiley033

 :cheesy:  :smiley:  :cheesy:
Ibanezi, Nijednog trenutka nisam bio ljut na tebe. Ja umem da cenim tuđi stav i kad je suprotan od mog. Meni je veoma žao što ne želiš da doživiš iskustvo više u lovu varalicom,ali poštujem to kao tvoj principijelan stav.  :takoje: Čak,šta više, poštujem i tebe i ono što pišeš sto puta više nego Dragana Jovanova -Gloda, ako razumeš šta hoću da kažem  :cool: On je pokazao jednu stranu svog karaktera.Bio je basolovac dok je bilo basova.Sad je ihtiolog, kada basa više nema  :lol: Sutra će hvaliti ili kuditi neki štap ili mašinicu , zavisno od toga ko mu koliko plati  :cool: A ja i ti ćemo se uvek razumeti i na forumu i na vodi.  :takoje: Nema druge onda , nego da ja dođem kod tebe, da me naučiš kako se džerkuju te goleme štuketine  :cheesy:
A da sam ljut, jesam ,to si dobro primetio , jer Ibanezi ja mrzim licemerje. Da je pola od onih ribolovaca što samo kuckaju po tastaturi i pljuju po svemu i svakome uradilo u svojoj sredini ono što je uradila grupa entuzijasta u Ratkovu, ova zemlja bi imala makar nade u budućnost. I onda ih proglašavaju opasnima za budućnost ove zemlje  :veryangry: Ako ništa drugo,makar su vratili prirodi deo zemle i vode očišćen od ljudskog fizičkog i moralnog otpada  :takoje:  smiley033

 Dobro mi došao na džerkovanje goleme štuketine. Ali da li ćemo je i izdžerkovati, veliko je pitanje :question: Jer već sam napisao da prirodnim rezervatom Zasavica, pod zaštitim države i EU dominira jedna nažalost AUTOHTONA vrsta grabljivica koja satre sve živo. Paradoks- AUTOHTONA a Invazivna vrsta. Na onom spisku TOP100 opasnih vrsta nje nema, a opasnija je od svih pomenutih i nepomenutih. :veryangry:

 smiley194 c c c . . . et' gledim nešta u taj spisak alohtoni' riba . . . i gledim u te koji su zadebljani sivom bojom . . . i ne znam jeli taj dika ko je to pis'o ikad bio na pecanju . . . a kanda ni nogu u vodu umočio nije . . . a napis'o disertaciju celu . . .
Ta nek mi neko kaže lud li sam ja kad - sivi tolstolobik pa američki taj somčić pa svi ti glavoči ispade da nisu opasni ili da nisu jelte invazivni . . . eeeejj . . . pa nji'ima više neg' vode . . . i nema 'di i' nema . . .

Tog Diku bi trebalo na popravni vratiti . . . kanda

 Vidim basonja je prisutan više od 100god. I nije se proširio. I nije jekspldir'o. Da li sam ja ogrešio dušu možda. Da li je on za razliku od svog normalnog sveta u Srbiji zemlji čuda bezopasan?
  Ili je spavač koji čeka poziv i svoj trenutak? :question: A u pravu si za somič, glavoč i  novokomponvani amurski kazačok :lol:

Ovaj tekst je nečiji maturski rad gde isti citira podatke od više autora čije su knjige izdate i pre 30 i više godina..Pitanje koliko je to sve danas verodostojno i tačno..Situacija na terenu,odnosno na vodama se menja..Teorija je jedno a praksa je drugo..Najverodostojnije podatke mogu dati ljudi koji su dugi niz godina svedoci dešavanja i promena na raznim vodama..
U Tamišu recimo glavoč praktično nije ni postojao do pre 6-7 godina..Danas ga toliko ima da to nije normalno.. :no:
Takođe u Savi je bio veoma redak pre 15-tak i više godina..Na godišnjem nivou uhvatim svega par komada..
Mislim da je jedan od razloga njegove invazije odnosno ekspanzije nedostatak grabljivica u vodama,odnosno njihov veoma mali broj..(smuđ,som,štuka)
Iz godine u godinu opada brojnost pomenutih grabljivica,a iz godine u godinu sve je veća brojnost glavoča..
Već sam napisao da je očigledno da bas kod nas nije invazivna vrsta,i da se ne širi dalje od onih voda u kojima već jeste.,sem ako ga čovek ne prenese..
Ako ga uporedimo sa cverglanom,sunčanicom,tolstolobikom,glavočom.,onda možemo reći da je stvarno za sada "bezopasan"..Očigledno da se klima menja i kod nas i na globalnom nivou više-manje,pa će tako i bas možda jednog dana postati invazivan..Inače prema toj alohtonoj ribi nemam nikakve simpatije..Pored naših lepih autohtonih grabljivica,bas nam stvarno nije ni malo potreban.. :no:

Slažem se sa aargumentima protiv alohtonih vrsta,...ali ja bi rado pecao basa,samo da ga ima bliže.Imam utisak da je vrhunska sportska riba. Inače, naše domaće grabljivice su mnogo više ugrožene delovanjem autohtonih (nesavesnih)alasa, muvaroša, i slično, nego od strane basa ,recimo. Štuka je najugroženija apsolutno,a zatim smudj i na kraju bucov,za koga bi se moglo reći da i nije ugrožena vrsta.

 E moj Mrjj. Ovde kod mene bar, racionalni, "domaćinski" vaspitani seljak radije kupuje krupnog bucova od ribara i lovokradica za 150rsd 1kg nego u ribarnici babušku za 200+.O šaranu za 400 ili još skupljim i ne pomišlja. A uz to ne mora da ide u Mitrovicu, nego na centru sela. Važno je ispoštovati posne dane po najmanjoj ceni. A znaju i oni da je krupan Bucko od 2 i više kg ukusniji i sa manje kostiju po kg mesa od bele koja se prodaje po istoj ceni. Kod mene je sve ugroženo. Kad nema babe, dobra i devojka. Ždere se ovde bucov da sve puca.

Milane, ovaj maturski za srednju školu, uopšte nije loš  :wink: Problem ove zemlje je u tome, što kad pročitaš doktorsku disertaciju na istu temu, tekst se ne razlikuje previše i koriščena literatura je ista  :lol: Nema novih podataka, nema preciznih merenja, ništa se ne zna pouzdano  :grin: Uporedo sa devastacijom ribljeg fonda kod nas ide i devastacija znanja  :wink: Jedino što se pouzdano zna je, da ćemo, do kraja godine, imati 10400 novih doktora nauka  :cool: Zanimljiva invaziona vrsta, koja ,šta god ih upitaš, odgovara uvek istom rečenicom:" Šta ti znaš,JA sam DOKTOR NAUKA,bre  smiley194

IV je lepo rekao. Ziveo bas, zivela babuska, ziveo cverglan..... Umrla Srbija.
Pa ko je kriv nama Srbima kad nam je reklama uvek sve odredjivala? Sve sto je sa zapada je bolje!!!! Ima li sta lepse od coca cole? I od pice? I od McDonaldsa? Vunene carape-to je za seljake, ja nosim cisto plasticne carape koje su sa zapada. Pogledajte nas divni program: Farma, Veliki Brat, Parovi... Pa jos prajd!!!! Pa, to gledas i osecas kako se kulturno uzdizes.... Kakva bre sljivovica, pijem ja viski, tekilu, Jonny Setaca.....
E moja Srbijo, umrla si a da to ni ne znas...

Nešto gledam ..dugo me nije bilo , gledam a naslov kaže-,Alohtone vrste riba... :huh:

Zanimljiva tema, nov clan, pozdrav svima, lurkovao oko godinu dana (ucio o varalicarejnu na voblera najvise), citam sad dosta ovih info tema, uzeo dozvolu pre mesec dana pa se upoznajem sa svim ovim zakonima, dobro je znati koje su vrste alohtone, hvala na svim informacijama.

I jedno pitanje, jel zakon isti ko kad je ova tema pisana, nista se posebno nije menjalo sto se tice vadjenja i vracanja u vodu alohtonih vrsta.

Hvala unapred!

Zakon je ostao isti. Vise paznje obrati na vrste koje su trajno zasticene jer bolje da vratis 100 kila babuske u vodu nego da odneses jednog linjaka, metaforicno.

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

Da, naravano, pazicu. Hvala puno na odgovoru!

U ranije navedenom maturskom radu o alohtonim vrstama stoji da vrste koje su u ekspanziji razlikuju u razmnožavanju  od te iste vrste kada se populacija stabilizuje. Kao primer navedene je babuška koja se u periodu "osvajanja teritorije" razmnožava ginekogenezom (ženke oplođuju mužjaci drugih vrsta i iz jaja se razvijaju samo ženke) da bi se po stabilizaciji na celoj teritoriji javili i mužjaci.  Pecajući babušku više od 30 godina primetio sam da se mužjaci javljaju u većem broju u poslednjih 2-3 godine, kao i da je ulov babuške manji. Sami primerci su nešto veći dok je ranije bilo sasvim uobičajeno da se uhvati 30-50 babuški manjih od dlana sada to nije slučaj, barem na vodi na kojoj najčešće pecam. Takođe sam, na istoj vodi,  uočio i porast populacije deverike i krupatice što može biti posledica parenje ženki i mužjaka babuške i "oslobađanje" mužjaka drugih vrsta.
Voleo bih da čijem ima li neko slično iskustvo.

Ok drug, imam jedno pitanje posto vidim da znas odgovor, po cemu se razlikuju muzjaci od zenki? I drugo, jel babuska i srebrni karas ista riba? Na snljunkarama kod nas, ima ribe koja odgovara opisu babuske, verovatno i jeste, mada sam primetio i jos jednu vrstu s grbom i spicastom glavom kao kod deverike, mislio bih da je melez izmedju te dve vrste, medjutim u pomenutim vodama nema deverike uopste. Na Moravi moguce je uloviti dva tipa ove ribe, jednu koja je istog oblika kao zlatni karas, samo je srebrna, bas izrazeno sirokog tela, i drugu vretenastiju koja vise slici ovima sa bara. Zanimljiva stvar je da ne dele uopste isto staniste, niti budu razlicite u jatu. Ove sire se love u toku, mirnijem delu, i sve budu istog oblika tela, i slicne velicine, ove druge uglavnom po otokama gde stoji voda uz vodenu vegetaciju. Neki put su pozicije za lov jedne od druge na svega 20tak metara, al se ribe ne mesaju :question:

Koliko me nešto pamet služi , čini mi se da mužjaci ne postoje

I ja sam u ranijoj literaturi, nalazio podatak da u nasim vodama nikada nije ulovljen muzjak babuske. Zadnjih godina se tvrdi, da postoje, sto je verovatno, jer kako bi se razmnozavala na vodama kakve poznajem gde recimo ima samo nje, stuke, suncice, bandara, amurskog cebacoka, i cverglana. Ne moze da se melezi s razlicitim rodovima, samo sa cipnidnim vrstama, jedino ako je pre nje naseljavao karas ukoliko to nisu iste ribe, to se ne moze desiti, jer se na sljunkarama koje se iskopaju, prvo naseljavaju vodozemci, pa babuska odmah posle njih i druge ribe, nelogicnost velika :no:

(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20171225/23c5a5b9d5c3575434951e59668e0ac9.jpg)

Poslato sa VTR-L09 uz pomoć Tapatoka

Lovio sam ja muške babuške a ja i ne idem često na pecanje, najčešće kada ih čistim vidim koji su pol bile  :lol:

Možda nisam pazio na času ali zar nije uobičajeno zadnjih godina, u vreme pre mresta, ima skoro podjenako primeraka sa ikrom i sa mlečom?

Baš kao što rekoše Raskoljnikov Jr. i Misoo83, mužjak i ženka se veoma  razlikuju po tome imaju li mleč ili ikru  za vreme mresta. Za očekivati je da promena u razmnožavanju babuške dovede do daljih promena riblje populacije. Pojava mužjaka i to u većem broju (da li ih je 50% ili ne, tek treba da se utvrdi) može dovesti do  promena, a čini mi se da sam na lokaciji koju posećujem proteklih 3-4 godine uočio porast populacije nekih drugih ciprinidnih riba. Doduše jedne godine je to bila nosara, godinu pre brotfiš, a već dve godine deverika pa i krupatica. Takođe ranije je bilo mnogo sitne babuške, a sada ih je mnogo manje uz određen broj krupnijih koje pre nisu "mogle da dođu na red" od sitnijih. Ove godine sam lovio  do 10-ak  komada  ali nisu manje od 150-200 gr, a pre 4-5 godina godina sitnih ko pola dlana  bude koliko hoćeš ili dok ne dosade.

ИНВАЗИВНЕ РИБЕ ПРЕУЗИМАЈУ ДУНАВ – ВИШЕ ОД ТРЕЋИНЕ ВРСТА У СРБИЈИ ДОШЛО СА ДРУГИХ КОНТИНЕНАТА

Инвазивне врсте риба све озбиљније угрожавају екосистем Дунава, а њихово присуство већ доводи до драстичних промена у рибљем фонду, смањења бројности аутохтоних врста и нарушавања природне равнотеже, истакнуто је у емисији ,,Живот испод површине", која је емитована у програму Радио Дунава.

Гост емисије био је др Александар Бајић са Природно-математичког факултета у Новом Саду, са Департмана за биологију и екологију, који је детаљно говорио о узроцима, последицама и могућностима контроле овог све израженијег проблема.

Како је објаснио, инвазивне врсте су оне које су донете на ново подручје и које, услед повољних услова, почињу агресивно да се шире, заузимајући станишта и потискујући домаће, аутохтоне врсте.

Према доступним подацима, у Србији је регистровано нешто више од 100 врста риба, од чега је преко 25 алохтоно, односно није природно присутно на овом подручју, док нека истраживања показују да је тај број и већи, што значи да више од трећине укупне рибље фауне чине управо инвазивне врсте.

Овај процес није нов, већ траје деценијама, па и вековима, али је последњих година значајно интензивиран.

БАБУШКА КАО СИМБОЛ ПРОБЛЕМА

Један од најдрастичнијих примера је бабушка, врста која је у појединим водама Војводине достигла доминацију од чак 90 до 95 одсто укупне бројности риба.

,,Када имате такву ситуацију, сваки килограм бабушке значи килограм мање деверике, шарана, бодорке или било које друге аутохтоне врсте", нагласио је Бајић.

Осим што заузима простор и храну, бабушка представља и генетску претњу, јер се може укрштати са домаћим врстама, попут барског караша, што је довело до готово потпуног нестанка чистих популација ове врсте у Србији.

Поред тога, реч је о изузетно прилагодљивој врсти која може да опстане у различитим условима, од великих река до бара и мочвара, што јој даје додатну предност у односу на домаће рибе.

ТОСТОЛОБИК И НАРУШАВАЊЕ ЛАНЦА ИСХРАНЕ

Значајан утицај имају и тостолобици, крупне рибе азијског порекла, које могу да достигну и више десетина килограма.

Иако се често сматра да ,,чисте воду", Бајић указује да ове врсте заправо нарушавају ланац исхране, јер се хране фито и зоопланктоном, који представља основну храну младим јединкама аутохтоних риба.

,,Када тостолобик филтрира воду и узима ту храну у великим количинама, он директно одузима храну младим рибама и тиме смањује њихове шансе за опстанак", објаснио је Бајић.

На тај начин, иако не напада директно друге врсте, ова риба индиректно утиче на смањење њихове бројности.

ЧОВЕК КАО ГЛАВНИ УЗРОК

Према речима стручњака, у готово свим случајевима за појаву инвазивних врста одговоран је човек.

Оне су у Дунав доспевале кроз порибљавање, рибњаке, транспорт, али и путем баластних вода бродова, које преносе различите организме из једног екосистема у други.

Поред тога, проблем представља и несавесно понашање појединаца, који преносе рибу из једног воденог система у други или користе инвазивне врсте као мамце.

Бајић је посебно упозорио на случајеве где су управо риболовци, често из добре намере, допринели ширењу појединих врста.

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ РЕШЕЊЕ?

Иако проблем делује озбиљно, потпуно искорењивање инвазивних врста, према речима стручњака, није могуће.

,,Када једна врста почне да се размножава у екосистему као што је Дунав, она је ту да остане", истакао је Бајић.

Једини реалан приступ је контрола бројности, пре свега кроз организован и селективан излов, чиме се даје шанса аутохтоним врстама да се опораве.

Позитивни примери већ постоје, попут контролисаног излова тостолобика и постављања кавеза за америчке патуљасте сомиће, што даје одређене резултате.

УЛОГА ГРАЂАНА И РИБОЛОВАЦА

Посебан акценат стављен је на улогу грађана и риболоваца, који могу значајно да допринесу очувању екосистема.

Препорука је да се инвазивне врсте не враћају у воду након улова, да се не користе као живи мамци и да се не преносе у друге водене системе.

,,Довољна је једна јединка да поново створи популацију", упозорио је Бајић, наглашавајући да чак и мала грешка може имати дугорочне последице.

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ДОДАТНО КОМПЛИКУЈУ СИТУАЦИЈУ

Иако се често истиче утицај температуре, Бајић сматра да ће већи проблем представљати промене у водостају Дунава.

Нестабилан режим падавина и све чешћи ниски водостаји доводе до тога да се плавна подручја не пуне, што онемогућава природни мрест риба и додатно угрожава аутохтоне врсте.

У таквим условима, инвазивне врсте, које су често отпорније и прилагодљивије, добијају додатну предност.

https://www.radiodunav.com/invazivne-ribe-preuzimaju-dunav-vise-od-trecine-vrsta-u-srbiji-doslo-sa-drugih-kontinenata/

Profesor nije u toku sa dešavanjima na vodi, Njegove informacija se stare skoro 10 godina kada je populacija babuške bila na vršu invazivnosti, a sastojala se isključivo iz ženki. Pojava mužjaka u poslednjih 10 godina ostavlja mogućnost da se druge vrste razmnožavaju  usled smanjenog parenja mužjaka sa ženkama babuške. Povećana pojava nekih skoro zaboravljenih vrsta kao što je linjak to pokazuje. Od profesora smo očekivali da komentariše i objašnjava nove pojave, a ne da prepričava zastarele informacije koje zna svaki riblovac.takođe,
Njegova preporuka da se alohtone vrste ne korsite kao živi mamci je samo ponavljanje propisa bez ikakvog objašnjenja. Profesor ne razume glupost pravne normative koja nastoji da kratkim opštim pravilom reguliše nešto ne vodeći računa da se ta pravilo odnosi i na one slučajeve na koje ne bi trebalo da se odnosi. Korišćenje alohtone vrste kao mamca uošte ne ugrožava ekosistem za razliku od vraćanja u vodu ulovljenih riba. Samo zato što prava nepametna logika želi da jednim pojmom "zabrana vraćanja u vodu" donese pravilo, ne vodeći računa o tome da stavljanje alohtone vrste na udicu kao mamca jeste vraćanje u vodu, ali nema iste posledice. Pravnik je srećan što je napravio kratak propis, a nema pojma da je zapravo napravio glupost.   

Dr Bajić Aleksandar je stručnjak u svom polju rada i ne bih se usuđivao da protivrečim njegovim stavovima i zauzetom stanovištu u pogledu alohtonih vrsta.
Koliko god da mi znamo o ribama i živom svetu u vodama ipak nemamo dovoljno široko i adekvatno znanje koliko neko ko doktorira na toj temi. Osim toga, čovek je sa integritetom, nepotkupljiv i neiskvaren pa nema tu mesta nekom plaćenom mišljenju koje bi ga kao stručnjaka kompromitovalo (kao neki drugi koji su menjali mišljenje za tanjir čorbe).
Zabrana korišćenja alohtonih mamaca poput babuške ima i veći smisao i razlog. Često se babuška donosi sa drugih voda i prenose se bolesti na koje je ona otporna ali druga riba nije!
Jedini izuzeci kod alohtonih vrsta na mikrolokacijama bi bili amur i bas. Amur može lako da se kontroliše i izlovi, npr na zatravljenim kanalima ili drugim vodenim površinama gde je to loše. Bas se pokazao kao najefikasniji egzekutor cverglana i sunčice koji su poznati kao izuzetno štetni žderači ikre i riblje mlađi! Dokaz nam je na vodama u Vajskoj gde smo sve grabljivice zaštitili na delu vodotoka "Živa" i gde imamo kapitalne primerke svih autohtonih vrsta a cverglana i sunčice skoro da nema!
Čim budem bio u prilici baš sa dr Bajić A. ću da porazgovaram o tome i tražim njegovo mišljenje jer se ovde nije izjasnio o te dve vrste.

Izgleda da je bas jedina šansa da se populacija cverglana svede ne neku podnošljivu meru. Prateći kanal "Lov i ribolov" na SBB u jednoj sam emisiji čuo veoma poučnu priču sa jedne mrtvaje Save, čini mi se u okolini Siska. Kažu da nije moglo da se peca od gomile sitnog cverglana, sve dok neko pre petnaestak godina nije ubacio basa. Vrlo brzo se bas lepo prilagodio, a populacija cverglana je drastično počela da opada. Sada se vrlo retko upeca neki cverglan, ali je on veoma krupan, kako su opisali "kao pivska flaša".
Trebalo bi, uz procenu i praćenje stručnih službi, pokušati nešto slično, prvo na pojedinačnim zatvorenim vodama. Ako bi se posle nekoliko godina to pokazalo dobrim, valjalo bi sličnu akciju ponoviti na svim vodama gde se je cverglan prenamnožio.

To nikako ne moze biti tacno. Bas ne jede ciljano i samo terpana. Potamanice sve zivo u vodi, prvo bodorku, crveneperku, deveriku, žabe a na kraju ce jesti terpana.

Sent from my 24116RACCG using Tapatalk

Mišo, uzmimo za primer jezero Tvrdenjava. Tamo nema ni bodorke, ni crvenperke, kedera sam poslednji put video pre desetak godina. Ali, cverglana ima u nenormalnim količinama, uglavnom mikroskopske veličine. On pojede svu ikru i ono malo mlađi ostalih vrsta koja uspe da se izlegne. Zato godinama nema uspešnog mresta bilo koje druge riblje vrste osim cverglana i zato sva riba stiže iz poribljavanja. Takav sitni cverglan bio bi idealan zalogaj za basa. Takvih, pre svega, zatvorenih voda u našoj zemlji ima mnogo. Uveren sam da bi bas u velikoj meri regulisao broj cverglana, bez nekog značajnog uticaja na autohtone vrste.

Tiki, ne lecis bolest vec trazis uzrok bolesti. Treba bubnjevima i drugim raznim alatima izlovljavati terpana. Ikru jedu sve vrste riba, puna je proteina. Nase vrste se mreste uglavnom u priobalnom delu trave gde bas i nema terpana u toj meri da pojede svu ikru. Ja na to gledam ovako, ljudi su u Ausvicu jeli i koru drveta a kuci Karadjordjevu sniclu. Tako i bas, prvo pojede crvenperku pa kad nje nema onda ide na terpana. Bas je riba koja sve jede, od insekata do gmizavaca i riba. Skoro sam bio na jednom predavanju ihtiologa sa bioloskog fakulteta gde sam cuo da je u Japanu toliko prosirio populaciju da je nekoliko vrsta doveo do izumiranja.

Sa druge strane, ako je u pitanju zatvorena voda, jezero, a riblji fond potpuo "unisten", postoji komercijalni momenat gde treba ubaciti basa kako bi se privukli ribolovci, platili dozvolu i atraktivno lovili ciljano basa.

Sent from my 24116RACCG using Tapatalk

Ono što je činjenica je da Bass nije visoko invanzivna vrsta na našem području, za raliku od babuške, tolstolobika, cverglana.. Tamo gde se ubaci tu i ostaje . Ne širi se dalje na druge vode .
Basa najviše ima u Velikom bačkom kanalu, a tamo i dale postoji prilično velika populacija bele ribe, šarana, štuke ..Takođe jedan od primera su Živa i Berava kod Vajske gde ga ima u priličnom broju, a gde postoji velika populacija krupne štuke, drugih grabljivica i bele ribe ..Slično je i na malom jezercetu Beli potok kod Barajeva, gde pored basa ima baš dosta sitne bele ribe ..

Citat: djmisha77 poslato 25 Maj 2026, 22:39:26To nikako ne moze biti tacno. Bas ne jede ciljano i samo terpana. Potamanice sve zivo u vodi, prvo bodorku, crveneperku, deveriku, žabe a na kraju ce jesti terpana.

Sent from my 24116RACCG using Tapatalk

Da, bas pojede sve što može. Isto kao i som ili neke druge ribe.
Kod nas se ipak pokazalo da je bas u vodama kod Vajske mnogobrojan, čak i u velikom broju kapitalnih primeraka. Pored basa imamo i sve druge grabljivice (smuđ, bandar, štuka, som, bucov) i ciprinide (crvenperka, deverika, bodorka, šarane) ali i babušku koja je tu očigledno kao sigurna hrana za sve grabljivice. Cverglana skoro da nema!
Iako je bas alohtona vrsta, zbog cverglana koji je prava napast dobra je protivteža i regulator. Kada bi smo npr izlovili sve basove iz tih voda u Vajskoj siguran sam da bi smo imali haos zbog cverglana! Lično ne bih poželeo da dokazujem ovu tvrdnju samo zbog onog "jesam li vam rekao!".
Amur je isto tako jedna od vrsta koja jeste alohtona ali može biti jako korisna i nakon raščišćavanja travnatih terena može relativno lako da se izlovi.
Oko ove dve vrste ja nikako ne vidim razlog da se bude krut i izričit. Ima vremena, neka ihtiolozi naprave, tj dovrše istraživanja i možda dobijemo i drugačije preporuke.

Због начина исхране и количине потребне хране тамо где је присутан па и за комплетан ланац, а највише по рибљу млађ далеко је опаснији толстолобик од било које инвазивне или домаће грабљивице.

Prema IUCN (International Union for Conservation of Nature) bass spada u Top 100 najinvazivnijih vrsta na svetu.
Toliko.



Sent from my 24116RACCG using Tapatalk

Dugujem objašnjenje i priznanje da nisam bio u pravu!

Kolega djmisa77  smiley033

Dr Bajić je danas lično potvrdio navode kolege Miše. Bas jeste štetoćina i nije dobar za naše vode. Slučaj iz Vajske je izolovan i redak jer ima veći broj drugih predatora u tim vodama pa je verovatno som zaslužniji za manji broj cverglana. Iskreno mislim da je bas zaslužan za tamanjenje onih sitnijih cverglana koji su u tzv oblacima ostali kao cverglani u pokušaju, tj kada se neki od retko preživelih i izmreste... ali prihvatam sugestije i stručno mišljenje onih koji sigurno znaju više! Kao što je i Miša naveo prema čijim merilima je Bas ocenjen kao takav.

Tako da se javno izjašnjavam i izvinjavam kao neko ko je pogrešio!

I ihtiolozi mogu da pogreše. Ja sam i dalje ubeđen da bi bass u velikoj meri rešio probleme sa ogromnom populacijom cverglana u pojedinim zatvorenim vodama. On bi tamanio mlađ cverglana, što donekle može da radi smuđ, ali ne tako efikasno. Odrasli cverglani su previše "bodljikavi" za sve grabljivice, osim možda za soma. Ne mogu da zaboravim scenu koju sam nekoliko puta video - crknuta štuka koja pluta po površini, a u ždrelu joj zaglavljen cverglan.

A mislis da se bassu nece zaglaviti kao stuki?
Objasnih Oliveru, bio sam na jednoj vodi gde je ogromna populacija basa, srecom u Hrvatskoj. U pitanju su hektari vodene povrsene gde nema ni jedne jedine ribice, sve sitno sto pliva je iskljucivo bas. Videh nekoliko drugih riba (prozirna voda) osim basa, sve te ribe su preko kilograma i bas ih ne moze pojesti.
Zale se mestani, nema zaba poodavno.(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20260603/4d57a83d7dbfaddee69e04ad8b066499.jpg)

Sent from my 24116RACCG using Tapatalk

Ono što je neosporna činjenica je da sve alohtone vrste ne treba da budu ovde, ili negde drugde, gde ne pripadaju, već tamo gde je to priroda odredila .. Bas jeste atraktivna i popularna riba, ali nam ne treba pored štuke, smuđa, soma ..
Nemam ništa protiv Basa, ali tamo gde je on autohtona vrsta . Što se cverglana tiče, viđao sam da ga napadaju štuka i bandar dok su mali, u loptama, kao punoglavci. Problem je što u većini voda nema naših domaćih grabljivica u dovoljnom broju.
Mada stvar je kompleksna i niko ne zna kakva se dole pod vodom borba odvija.. Možemo samo da pratimo i konstatujemo činjenično stanje sa terena, odnosno voda . Znam za vodu koja je bila carstvo cverglana, a sada je tu jako redak.. Ima još primera. Slično je i sa babuškom. Svakako uticaja ima ribokrađa i na alohtone vrste, nisu ni one pošteđene .
Jednostavno ceo vodeni eko sistem je kod nas poremećen zahvaljući delovanju čoveka .. Recimo U Kanadi i Australiji je zabranjeno i strogo kažnjivo vraćanje šarana, koji je kod njih alohtona vrsta. Slično je i u Americi, s tim da je tamo dozvoljeno vraćanje, ali se podstiče njegovo odnošenje ..

Nema brige za bassa, kod nas ništa ne može da se prenamnoži. Balansiramo mi to dobro decenijama.

Šalu na stranu, mesto u Hrvatskoj koje Miša pominje po mom iskustvu sa tih voda obiluje svom drugom ribom u velikim količinama. Pojavom bassa u toj vodi pojavila se i štuka i som. Godinama posećujem taj teren zbog ribolova nekih drugih vrsta u okolini pa sam imao prilike da pecam i pričam sa ljudima koji love na plovak, feeder ili parabolike. Bass zaista jeste apsolutno dominantan ali ima i druge ribe sasvim dovoljno (šarana, deverike...). Čak sam i crvenperke jako lepo pecao na UL varalice.

Verujem da bi u zatvorenim ekosistemima bio koristan predator kako zbog održavanja populacije cverglana i sunčanice tako i zbog nekog eventualnog riboturizma. Šta bi falilo da se nakoti u npr u pomenutoj Tvrdenjavi pa da vikendom kulturno platimo dozvolu ko na šaranskim kadama i pecamo bassa? Verujem da niko neće patiti što je bass pojeo i po neku bodorku ili kesegu od 10cm.

Na ravničarskim akumulacijama svakako nikada više nećemo imati zdravu populaciju štuke osim ako se strogo ne čuva ko Živa.

Sent from my 2406APNFAG using Tapatalk

Ne bi falilo ništa, ali bi bilo neuporedivo bolje da se unutra nalazi velika populacija krupne štuke, kao recimo na jezeru Joca , pa još da ima soma i smuđa, a bogami i bucova. I to su malo po malo uspeli da unište . :smiley: 
Bas je evoluirao živeći sa cverglanom na istom kontinentu i on ima urođeni instikt da mu je to prirodna hrana ..
Kao što je amur koristan tamo gde ima puno trave, tako i bas može biti veoma koristan u eliminisanju i smanjivanju broja cverglana . Samo to sve mora biti strogo kontrolisano, i u slučaju da se prenamnože, dozvoliti njihov neograničen izlov do određene mere ..

Orka, Joci niko nije prilazio 30 godina i iz tog razloga je bilo sve ribe pa smo mi prišli i za 5 ogoleli vodu od te grabljivice. Uz sav napor zakupca da se jezero čuva, bilo ga je nemoguće odbraniti. Krađa ribe, motorni čamci, šišanje trske, ubacivanje amurai tolstolobika pod pritiskom Ečke je rapidno ubrzalo propadanje jezera.

Ne pamtim niti imam podatak da je bilo koja druga vojvođanska akumulacija ikada imala zavidnu količinu štuke koju inače obožavam da pecam.

Bassa ima već dobrih 15 godina u jednoj vodi blizu Beograda pa se na toj istoj održavaju feeder i štek takmičenja gde se najčešće lovi sitna bela riba koje ima ko govana.

Da, čovek utiče odavno na svoju okolinu i previše i neki procesi se ne mogu zaustaviti hteli to ihtiolozi ili ne. Da li je ispravno jednu alohtonu vrstu kontrolisati drugom, pa sigurno da nije ali možda treba posmatrati to iz ugla manjeg zla po lokalni ekosistem kad je već nemoguće vratiti ga na fabrička podešavanja.

Nije dobro što na Kokinom Brodu dominira smuđ nad pastrmkom ali je svakako bolje nego da dominira cverglan ili sunčanica ili babuška nad pastrmkom.





Sent from my 2406APNFAG using Tapatalk

Tek je ovo zanimljiva tema, nase domace a strane vrste na odredjenim vodama. :rolleyes:  Smudj i saran svakako ne pridaju Uvcu iako su nase domace vrste. Ko je kriv, verovatno neciji pradeda koji je doneo te vrste na ovu vodu. Smudju je svakako mesto u reci, ne u jezeru ali sta je tu je.
Sto se tice velikoustog, slazem se da nebi bilo lose iz komercijalnih razloga ubaciti ga u Tvrdenjavu. Platis, pecas i svi srecni. Samo da se ne siri po otvorenim vodotokovima. Isto vazi i za druge vrste, amur je odlican za nasa vojvodjanska jezera jer popase kao koza svu travu. Naravno treba kontrolisati populaciju i velicinu ribe jer se saran, linjak i deverika mreste bas u toj travi. Ako nema trave, mrest nece biti tako uspesan.  :no:
Slavko, ne znam o kojoj vodi govoris jer ovde gde sam ja proveo 3 dana nema prilaska sa obale i nisam video niti jednu ribicu a da nije velikousti. U pitanju su kanali za uzgoj mandarina u Hrvatskoj, mesto Opuzen.
A tek babuska, ozbiljno se razmisljam da od sada svaku upecanu bacim na obalu kao terpana. Ono sto je naucno dokazano jeste da zenka babuske polozi ikru a mlec bilo koje ciprinide aktivira jajsce i radjaju se iskljucivo babuske. Problem svima poznat je jezero Palic.  smiley033

Mišo, upravo govorim o dolini Neretve i ribolovu u maloj Neretvi i priključnim kanalima za navodnjavanje u Opuzenu. Moji prijatelji tamo imaju vrhunska feeder i šaranska pecanja. Na zadnjoj poseti ove godine u aprilu palo je i nekoliko debelih štuka. Pecanja su toliko atraktivna da više ribolovaca sad peca po kanalima umesto na moru ili pastrmskim vodama u okolini.

Sa naučne strane apsolutno se slažem da je neprihvatljivo imati bilo koju vrstu u vodi u kojoj prirodno ne pripada. Na žalost,  polemika na nivou naučnog plenuma nudi samo konstataciju stanja koga smo svi svesni a nikako rešenje ili prilagođavanje trenutnoj situaciji barem kod nas. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati smislena poribljavanja ribom koja generski pripada tom vodotoku.

Nikad nisam čuo da je neko sa naučnog nivoa preneo nešto na praktični nivo i oporavio barem jednu vodu u Srbiji sa autohtonom vrstom. Sve se svodi na konstataciju i naučne radove da nešto šteti u teoriji, bez jasnog detaljnog plana kako da se to zaista realno reši na terenu ili da se pak prilagodi na najbolji mogući način.

Evo ti primer Gradca gde sigurno nije ubacivana genetska gradačka pastrmka već je poribljavano sa ribom koja je u tom momentu bila najdostupnija po ceni. To je verovatno promenilo genetiku ribe, pitanje je i kako se ona mresti i na šta će ličiti potomci. Uz to je i ubačen i lipljen.

Sa druge strane pre neki dan sam čitao upravo o naporu američke države Kolorado da zadrže i pojačaju brojnost autohtone cutthroat pastrmke. Na svakom metru reke u državi Kolorado je definisan način ribolova, odnos prema ribi, nošenje ribe, briga o populaciji, o mrestu, nema šanse da se mlađ ribe ulovljene za mrest pusti u potok ili reku kome ne pripada. Toliko o nivou brige i delovanju naših i USA ihtiologa i doktora nauka.

Sent from my 2406APNFAG using Tapatalk

Sto pre uvesti  trajni lovostaj stuke na svim vodama u Srbiji.

da to sve dodje na svoje.. I babuska, suncica, terpan, bas...

Trajni C&R za sve grabljivice uz nemogućnost kupovine ribe po marketima, kafanama i restoranima.

Ništa protiv ne bi imao da večito kidam varalice bez prava da ponesem ijednu ribu.

Sent from my 2406APNFAG using Tapatalk

Citat: SlavkoR poslato 04 Jun 2026, 11:39:07Nikad nisam čuo da je neko sa naučnog nivoa preneo nešto na praktični nivo i oporavio barem jednu vodu u Srbiji sa autohtonom vrstom. Sve se svodi na konstataciju i naučne radove da nešto šteti u teoriji, bez jasnog detaljnog plana kako da se to zaista realno reši na terenu ili da se pak prilagodi na najbolji mogući način.

To je zato sto si propustio akcije kao sto su vestacki mrest mladice u Peruccu,
Zatim linjaka, maticno jato se nalazilo u jednom ribnjaku u Sremu,
Radjeno je na razvijanju i jata zlatnog karasa, pa i umbre, samo sto su svi projekti zamrli iako se tim dokazao kao efikasan. Razloge verujem da ne moram ni da nagovestavam.
Danas profesionalni ihtiolog moze da uradi eventualno neku analizu za korisnika kao sto je RSV, nisam cuo da se jos neko setio da angazuje naucni kadar za egzaktni terenski izvestaj.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

Verovao ili ne baš taj vikend sam bio na putu ka Drini kad su ribe spasavane ali na žalost kasno sam stigao da pomognem Seni, Ivanu i drugima koji su ribu lovili mrežama i nosili u Vrelo.

Priznajem, mladica je uspešno izmerešćena i vraćena u Drinu ali to nikako nije bila planska akcija nego se sasvim slučajno iskoristila situacija sa desetak ulovljenih riba spašenih od strane ribolovaca ne ihtiologa koje su preživele gušenje blatom iz Perućačkog jezera. Što naravno ne umanjuje trud tvog paše Ljube, Urtelje i ne znam još ko je sve učestvovao u uzgoju tih riba, držao ih entuzijazam a kočili ih mnogi. Na žalost svi znaju kako se završio i projekat i brojnost mladice u Drini

Za zlatnog karaša, linjaka znam da je bilo ideje i pokušaja ali na žalost nisam znao do sad kako se završilo.

Ono o čemu ja pričam je upravo to da neko ko treba ima plan od početka do kraja sa vidljivim dogogodišnjim rezultatima.





Sent from my 2406APNFAG using Tapatalk

Sto bi rekla jedna od nakaza nase politicke scene: "Do not mix frogs and grandmothers".

Maticno jato u vrelu nije bilo samo od spasavanja ribe, nego su ribolovci takodje donosili ribe,

Ihtiolozi su ziveli u Peruccu podosta, dokazali da su sposobni da daju rezultate, strucna supervizija dovedena iz Madjarske, ovako zvanicno iza njih stao Vanja Grbic, na kraju kad je trebalo neko to da plati, tim dobije IPA projekat...

...inace ribnjak na Vrelu je izgradjen kada i brana upravo da bi se mrestila riba radi amortizacije uticaja brane na migracije...

...i naravno nece IPA fondovi da ulazu u ribnjak koji koristi privatnik...

... i opstina podrzi privatnika, i sto ste radili zdravo.

Nije se cak ni tu odmah stalo, nego je bilo pokusaja i drugim ribnjacima.

Dakle ne desi se usput tu neka nauka u praksi, nego je neko posvetio vreme, znanje, trud, daleko od kuce, da bi okusio ono sto ova drzava onako svojstveno moze da ponudi.

I sa ostalim vrstama je proslo slicno samo sa  manje pompe - niko se nije setio da ulozi u proizvodnju mladji, iako je su postojali ljudi koji su oformili maticno jato, proizveli odredjenu kolicinu mladji, u kojoj niko nije video interes.

Sada vise nemamo ni to, ti ljudi se bave drugim stvarima, a mogli su da budu spas i za Drinu i za stajacice Vojvodine.

Teška priča za forumsko prepisivanje i ulaženje u detalje. Veruj mi da o tom mrestu mladice znamo podjednako i kako je počelo i kako i koliko se radilo i kako je završilo. Rezultati su bili kratko vidljivi ali neka bude da imamo grupu ljudi koji znaju da oporave naše tekućice i stajaćice samo da im se slože kockice i sve ostalo što ide uz to.

Na primeru o kom smo obojica pisali vidi se da znamo da izmuzemo ribu (obezbeđenu slučajnim trovanjem i po nekim ribolovcem), oplodimo ikru, nahranimo mlađ i pustimo je u vodu.

Ono što prethodi i ono nakon gore navedenog očigledno da ne znamo.

E da...nisam razumeo ovo oko mešanja baba i žaba na koji deo mog pisanja se odnosilo ali nije ni bitno.

Sent from my 2406APNFAG using Tapatalk

Na primeru smo zapravo videli da umemo sve, ali smo govna pa ne mozemo nista.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

Kratko i jasno...slažem se u potpunosti sa konstatacijom.

Sent from my 2406APNFAG using Tapatalk

Generalno govoreci,

Svaki rezultat rada jednog ihtiologa u Srbiji je potencijalno suprotan interesima krupnog kapitala.

Pitanje alohtonih riba bi pre mogli da resavaju neki preduzetnici, recimo sa plasiranjem proizvoda od tolstolobika, i samim tim organizovanjem otkupnih stanica, stimulacijom organizovanih sanacioninh izlova, i td. Radjeni su zanimljivi projekti na Ponjavici i Markovackom sa manjovima. Takve akcije bi, uz kontinuitet, mogle da poprave stanje na vodama.

Ovako nam ostaje da uzivamo nakon sto viremija prepolovi populaciju omasovljene vrste, dok ponovo ne eksplodira i tako u krug.