Dok budući investitori tvrde da termoelektrana kraj Kovina ne bi nimalo zagađivala okolinu, u opštinskoj upravi kažu da valja sačekati elaborat koji bi to garantovao

Pančevo – Jedna novinska vest, objavljena u ,,Politici" početkom ove nedelje, opet je u Kovinu pokrenula jednu pomalo zaboravljenu priču. Vest kaže da je aktuelizovan projekat ,,Novi Kovin" koji podrazumeva izgradnju novog rudnika uglja i termoelektrane snage 600 megavata. Potpisan je sporazum o izradi studije o uticaju ugljenokopa i termoelektrane na životnu sredinu.

Slavko Branković, predsednik opštine Kovin, kaže da priča nije nova. Odbornici Kovina izjašnjavali su se, kaže predsednik, 2004. i 2005. više puta protiv predloga da počne eksploatacija uglja na površinskom kopu kraj Kovina, a naročito su bili protiv termoelektrane. Strahovali su za Deliblatsku peščaru koja je delom u kovinskom ataru, a delom i zbog potencijalnog ugrožavanja izvorišta pitke vode u regionu Gaj–Dubovac. Tada im je iz Novog Sada poručeno, veli predsednik kovinske opštine, da se od kopa i termoelektrane odustalo, a da će se uložiti u vodosnabdevanje, možda čak u regionalni vodovod koji bi išao sve do Zrenjanina, koji kuburi sa pitkom vodom.

– Mi, u načelu, nemamo ništa protiv vađenja uglja iz Dunava, kakav je danas, ali smo protiv površinskog kopa, jer bi on ugrozio sela Malo Bavanište, Beli Breg, a možda i Gaj. Ne verujem da bi selidba naselja bila prihvatljiva ni za investitora. O termoelektrani ne možemo sada da se izjašnjavamo, dok ne vidimo elaborat o zaštiti životne sredine. U celoj stvari ipak je čudno da su mi u menadžmentu EPS-a rekli da oni ništa ne znaju o aktiviranju stare ideje o izgradnji termoelektrane kraj Kovina – kaže za ,,Politiku" Slavko Branković.

Zahvaljujući firmi ,,Orenštajn i Kopel", koja je prva u svetu napravila ,,bager" za podvodno vađenje uglja, eksploatacija lignita sa dna Dunava počela je, kraj Kovina, 1992. godine. Prvobitno je planirano da iz reke, po 600 tona lignita na sat, vadi čak pet ,,bagera", ali se na kraju ostalo samo na jednom. Bugarska firma ,,Kornikom" kupila je rudnik 2007. godine i, kako kaže inženjer Vasil Kačarov, predsednik upravnog odbora Rudnika, krenulo je nabolje. Lane su prodali 267.000 tona lignita sa dna Dunava. Poslovali bi i bolje da nemaju problema sa održavanjem unikatnog bagera.

Prema njegovom mišljenju, opasnosti po životnu sredinu od novog kopa i termoelektrane nema. Stručnjaci njegove firme i Izvršno veće Vojvodine složili su se da se ne otvara površinski kop, već će se ugalj i dalje kopati iz vode, a termoelektrana će biti potpuno bezbedna. Sada se onakva kakva bi trebalo da bude kovinska gradi u Šoštanju, u Sloveniji. Kačarov kaže da ljudi, kada se spomenu termoelektrane, imaju na umu naša postrojenja, građena pre više desetina godina. On tvrdi da savremene termoelektrane ne samo da ne rasipaju pepeo, već ga čine pogodnim za upotrebu u druge svrhe, a ako se deponuje, on je u čvrstom stanju. Predsednik upravnog odbora Rudnika Kovin kaže da bi otvaranje novog kopa i izgradnja termoelektrane snage 600 megavata koštali oko 1,3 milijarde evra, a da bi, pored njegove kompanije, sufinansijeri bili Pokrajina i još jedna privatna firma.

,,Politici" se javio i Zoran Obradinović, inženjer geologije iz Beograda, koji u potpunosti potvrđuje nove procene o zalihama uglja kraj Kovina od 276 miliona tona. On kaže da je sa kolegom Čedomirom Lončarevićem, koji je takođe radio u Geološkom zavodu, otkrio to nalazište. Istraživanja su, ističe Obradinović, započeta 1976. godine, a dva inženjera su potpisala svoj nalaz 1979. godine. Nije sve prošlo bez sporenja od strane političara i struke. Drago mu je da je njihov nalaz novim istraživanjima potvrđen.

Miodrag Šašić

Postoje studije da se pepeo iz termoelektrana sada koristi u gradjevinarstvu i izgradnju puteva. Jedan megavat kosta oko MILION evra plus sva ostala infrastruktura. Pozdrav

Bolje da naprave novu hidroelektranu. Em se ne trosi ugalj em ekologija em vestacko jezero za pecanje  
Za termoelektranu treba i pruga da se pravi (industrijski kolosek) da bi se dovlacio ugalj a to kosta milion € po km plus vagoni i lokomotive ako hoce da to funkcionise kako valja.

mada sam cuo da je zbog djerdapa oplicao dunav,podigao se nivo vode ali je dunav usporen i samim tim nanosi mulja i peska veci,sta je dobro a sta ne...ko ce ga znati

sve se cini da kao i kod nas, prvo netko uzme lovu za studije, a ionako svaka studija da pozitivno misljenje ako postoji pravi investitor