Kad neko poludi, treba ga u ludaru, kod mene u podrum.

Industrija nije za obalu
Zemunski kej2. februar 2009 - Prema Generalnom urbanističkom planu za Beograd, do 2021. godine priobalje će postati najelitnije zone...Obale Save i Dunava mogle bi postati najelitniji delovi Beograda koji će po arhitektonskim rešenjima i sadržajima parirati evropskim metropolama koje su odavno sišle na reke. Uslov za to je da se industrijske zone uz obale izmeste.
Zahvaljujući Studiji beogradskog priobalja, čiji je naručilac Grad Beograd istražuju se mogućnosti i proveravaju potencijali velike zone reka i priobalja na teritoriji grada.

Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, smatra da je zadatak Grada da podrži stambenu i komercijalnu izgrad-nju koja će revitalizovati i unaprediti posebno centralnu gradsku zonu. Ona ističe da postoje projekti čiju realizaciju i efekte treba očekivati u nekoliko sledećih godina.
- Ti projekti su davno započeti kroz studijsku i plansku dokumentaciju. Jedna novija je studija priobalja Save i Dunava, za kojom treba da slede planovi i veliki građevinski poduhvati, kakvi su uređenje priobalja Save i Dunava u užoj zoni grada i veliki projekti na obalama, kao što su Savski amfiteatar, Ada Huja i Brodogradilište - kaže Gligorijevićeva.


I Danijel Libeskind, vodeći arhitekta današnjice koji je nekoliko puta bio gost Beograda, smatra da je spuštanje života na reke nešto o čemu Beograd mora da razmišlja.
- Beograd je jedan od lepih gradova sa bogatom istorijom. Moje razmišljanje o tome šta treba uraditi u Beogradu je kako iskoristiti tradicionalni Beograd i napraviti grad za život u 21. veku. Dosta je evropskih gradova na vodi, ali tu nije samo reč o vodi već i o bujici istorije i sećanja koje ona simbolizuje - smatra on.


Libeskind je predstavio projekat oživljavanja priobalnog pojasa Beograda koji podrazumeva i izgrad-nju kanala na mestu gde se sada nalazi zapuštena marina.
- Treba napraviti novi deo Beograda tako što bi se uredio priobalni pojas, projektovao park sa sportskim, kulturnim centrima, napravio kanal, kojim ćemo proširiti deo sa vodom. To bi učinilo estetsku promenu i na kraju priobalni deo treba povezati javnim saobraćajem sa ostatkom grada - objasnio je Libeskind.
Luksuzni kompleksi na mestu skladišta
Posebnu grupu projekata čine delovi grada gde bi mogle da se održavaju velike manifestacije. ,,To su projekti za koje postoje opšti odnosno javni i jasni privatni interes. Reč je o iskorišćavanju nedovoljno ili neadekvatno korišćenog gradskog zemljišta, o rehabilitaciji i urbanizaciji posebno industrijskih zona priobalja: Savski amfiteatar, šira zona Luke Beograd, Ada Huja, kaže Gligorijevićeva.

OAZA
Gradski park, koji obuhvata prostor od hotela ,,Jugoslavija" do Brankovog mosta planiranio je da ostane zelena površina, ali taj prostor treba urediti. Idejni konkurs za uređenje te zelene gradske površine (140 hektara) održan je prošle godine. Žiri je učesnicima dodelio devet jednako vrednih nagrada i dve umanjene. Radovi su na različite načine tretirali ovaj prostor, ali nijedno rešenje nije usvojeno kao konačno. Osnovne preporuke za taj prostor su proširenje Muzeja savremene umetnosti, uslovna pozicija buduće zgrade Opere na temeljima neizgrađenog Muzeja revolucije ili pokraj Brankovog mosta i eventualno, jedan broj pokretnih i privremenih konstrukcija u funkciji određenih događaja u parku.

Siti marina
Ideja privatnog sektora je da se na mestu brodogradilišta ,,Beograd" izgradi takozvana Siti marina. Predviđeno je da to bude rezidencijalni deo, sa stanovima ili kućama, ali i s ,,garažama" za čamce i brodove stanara tog luksuznog kvarta. To bi bilo potpuno privatno vlasništvo. Kompleks bi trebalo da se prostire na 20 hektara gde bi se nalazio i sportski bezen uz Savu. U blizini bi bile izgrađene dečje ustanove, osnovna škola i parkovi. Urbanistički zavod Beograda je u fazi pripreme Programa za plan tog područja.

Žičara
Žičara koja bi povezala Kalemagdan i Veliko ratno ostrvo (dugačka 650 metara i visoka 20 metara) predlog je privatnog sektora koji se našao u Strategiji razvoja turizma u Beogradu koju je uradio Institut ekonomskih nauka. Zamišljeno je da žičara predstavlja posebnu turističku atrakciju i da bude nezaobilazni način za razgledanje Beograda iz ptičje perspektive. Na Velikom ratnom ostrvu najpre bi trebalo da bude revitalizovan veliki kanal Golijaš, a potom da bude izgrađen i Vizitorski centar zamišljen kao jedna velika sojenica čiji je prvi nivo tri metra iznad zemlje. Na prvom nivou biće smešten prostor na kome će se organizovati različiti seminari, a biće napravljene i priručne laboratorije i spavaonice za istraživače. Iznad sojenice nalaziće se drvena kula visoka 14,4 metara i platforma na kojoj će biti smešteni teleskopi. To će biti pravi raj za ljubitelje prirode.

Veštačko OSTRVO ČAPLJA
Preko puta Velikog ratnog ostrva koje se prostire na 211 hektara, predloženo je da do 2018. godine bude napravljeno ostrvo ,,Čaplja" . Njegova površina treba da bude 582 hektara i na njemu treba da bude izgrađen sportsko-rekreativni centar. Izgradnja turističko-rekreativne-ekološke zone i ostrva je ideja beogradskih i firentinskih urbanista.

Savski amfiteatar i staro sajmište
Celina pod kojom se podrazumeva prostor između Savske i Karađorđeve ulice, na desnoj obali Save do ulice Milentija Popovića na levoj obali dobiće nov izgled izmeštanjem autobuske i železničke stanice i u njemu će biti izgrađen poslovno-stambeno-trgovinski centar. Celina Staro Sajmište, za koju postoji urbanistički plan, trebalo bi da se uredi posebnim projektom i da sadrži memorijalni centar jer je u II sv. ratu tu bio logor.

Luka beograd
Prostorno urbanističko rešenje za transformaciju ovog područja na kome su radili različiti beogradski i američki i danski arhitektonski timovi prostire se na 107 hektara i obuhvata područje luke Beograd od Marine Dorćol, do Pančevačkog mosta. U master planu koji je predložio investitorima arhitekta Libeskind predviđeno je da se izgrade stambene i poslovne zgrade, tržni centri, sportski tereni, šetališta, parkovi, hoteli. Vrednost investicije dostiže milijardu evra. Luka Beograd će biti sastavljena od 10 kvartova sa deset različitih karaktera. Biće tu kompleksa mešovite namene, od maloprodaje, restorana, bioskopa, hotela, do urbanih blokova od pet do šest spratova, kao i manjih blokova namenjenih mladim porodicama.

ADA huja
Prema prošlogodišnjim izjavama Đorđa Bobića, tadašnjeg gradskog arhitekte, predviđeno je da zona koja se obrađuje programom za plan ,,Ada Huja" postane rekreativna zona poput Ade Ciganlije. Da bi se to dogodilo, potrebno je najpre pripremiti teren, sanirati zagađene slojeve tla i rešiti problem kanalizacije. Akcenat je na tome da se dobije ekološki čist prostor. Planirano je da u Rukavcu Ade Huje bude izgrađena marina za čamce i nautički program Beograda. U jednom delu Ade Huje već postoji prostor gde se održava moto-karting, dok je ostatak potpuno neuređen. Investiraće se u sportske terene i druge objekte. U toku su ekološke analize i tehnički predlozi za sanaciju, a tadašnje procene su bile da bi Ada Huja mogla biti uređena do kraja 2010. godine.

Marina dorćol
Izgradnja ,,Marine Dorćol", ekskluzivnog stambeno-poslovnog kvarta na desnoj obali Dunava počeće ove godine, a trebalo bi da bude završena do 2012., preneo je Studio B. Investitor je izraelska kompanija ,,Engel marina Dorćol". Trebalo bi da bude izgrađena marina za oko 150 čamaca, jahti i brodova i sređeni šetalište i obaloutvrda. Predviđeno je podizanje pet stambenih kula sa pogledom na Dunav, jedna poslovna zgrada i hotel visoke kategorije.