Srbija i Globalna organizacija za zaštitu prirode predlažu da se duž Dunava, Drave i Mure oformi prvo zaštićeno područje koje bi obuhvatalo teritoriju pet država i potpalo pod zaštitu Uneska


Kao što ribari na granici Srbije i Hrvatske ili Slovenije i Hrvatske ponekad zađu u tuđe teritorijalne vode tražeći plen, i same ribe prelaze za njih nepostojeće granice uzduž i popreko reka, unutar i van zemalja čiji su ,,državljani".

Zato ni javne ustanove, ni ekološke organizacije koje se brinu o njima i ostalom živom svetu ,,divljine" ne mogu da se zaustavljaju na granicama svojih država. Prirodne celine, kakva su plavna i vlažna područja duž Dunava, Drave i Mure, zahtevaju da se vlade zemalja koje su ih rasparčale graničnim linijama koordiniraju u ekološkoj upravi.

Inicijativu da taj predeo koji se nalazi na teritoriji pet zemalja na površini od 800.000 hektara, veličine 22 Beograda, bude ujedinjen u prekogranični rezervat biosfere i kandiduje se za zaštitu Uneska podnela je Globalna organizacija za zaštitu prirode (WWF).

Podršku su dobili od srpskog ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, koje namerava da o tome zakaže sastanke sa odgovarajućim telima u ostalim državama – Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji.

– Prema raznovrsnosti živog sveta, samo se još nekoliko oblasti u Evropi može meriti sa ovom. Njena dragocenost je potakla vlade Hrvatske i Mađarske da dogovore saradnju u svojim slivovima i 2001. godine se kandiduju za patronat Uneska. Odgovoreno im je da okvir upravljanja treba proširiti i preko ostalih granica jer je to jedna prirodna celina. Potom je ta priča malo zaboravljena i našoj inicijativi je cilj da podseti na nju i značaj ovog područja – kaže Duška Dimović, iz Dunavsko-karpatskog programa WWF.

U svetu postoji oko 200 ovakvih zaštićenih regiona, ali je dosadašnji rekord za rezervate bio prelazak granica tri države, dok bi ovo bio prvi koji bi objedinio delove pet zemalja. ,,Vojvodina šume", pod čijim je staranjem rezervat Gornje Podunavlje, koji bi trebalo da uđe u zamišljeni rezervat, već sarađuju sa slovenačkim Zavodom za zaštitu prirode, a sa austrijskim nacionalnim parkom Donau Auen radili su na promociji kraja o kojem brinu. Jedinstveni upravljački okvir prekograničnog rezervata, međutim, podrazumeva više od toga.

– Na primer, time bi se moglo ustanoviti nadgledanje orla belorepana, ugrožene vrste, na celom području gde se on nastanjuje, lociranje gnezda, praćenje brojnosti mladunaca i odraslih jedinki na celoj teritoriji i usaglašavanje mera za njihovu zaštitu. To bi takođe važilo i za ostale retke i ugrožene životinjske i biljne vrste na celoj teritoriji rezervata – rekla je Ivana Grujičić, iz ,,Vojvodina šuma".

Utanačivanje zajedničkog okvira uprave nije lak posao. Međudržavni dogovor je prvi korak, dok bi operativni deo posla zavisio i od saradnje lokalnih zajednica. Dimovićeva navodi kako su reagovali predstavnici opština na sastanku o sličnoj temi u vezi sa drugim mestom.

– Čovek je ustao i rekao: ,,Vi hoćete da orao pojede moju kokošku, a da ja nemam pravo da ga ubijem." Pojedini teško prihvataju ovakve inovacije, ali se one sve više usvajaju. Posledice loše uprave i nedostatka koordinacije postale su isuviše vidljive da bi se mogle ignorisati. Živi svet na oko 80 odsto plavnih područja Dunava je teško poremećen zbog kanalisanja i gradnje nasipa bez obaziranja na očuvanje živog sveta. Nemci su svojevremeno morali da ulože 650 miliona maraka u obnovu živog sveta u Rajni i duž nje zato što su ga gotovo uništili – objašnjava Dimovićeva.

Za šumare, čuvare reka i ekologe Uneskova zaštita bi značila veću mogućnost da dobiju novac iz međunarodnih fondova. Formiranje međunarodnog rezervata bila bi preporuka i za pretpristupne fondove Evropske unije, koji forsiraju regionalnu saradnju. Novac bi pristizao i tako što bi efikasnija zaštita retkih vrsta koje se ovde stane i svetska promocija rezervata privlačili i specifičnu vrstu turista. Posmatrači ptica, na primer, našli bi ovde ugrožene, gotovo izgubljene vrste poput crne rode. A, kako bi bilo isticano i zajedničko kulturno nasleđe područja, sigurno bi poželeli da se vrate kako bi opet uživali u baštini stare Panonije. Ako ništa drugo, makar u specijalitetima njene kuhinje.

Vladimir Vukasović

Prava stvar,najvaznija stvar.
Ljudi moraju da shvate da je ocuvanje okoline najveci prioritet,svi govore da je zdravlje najvaznije ...i jeste.
Otvaraju se stalno neka pitanja bezbednosti,nezaposlenosti,politika...demagogija....jadna ekologija ostaje uvek tu negde zadnja,pa ajde udele joj nesto kad se sete...
Jeste nezaposlenost,naprimer,goruce pitanje,ali....
sta ce ti posao,pare i porodica ako pocnu redom svi da odumiru od otrovane vode,zemlje i vazduha...a to se desava...upravo.
Nas grad je pikeman znas posebno ugrozen iako se cini drvece zeleno i voda cista..nije tako.
Broj obolelih od raka je eksplodirao-svih vrsta raka i respiratornih obolenja.
Pre 20tak godina retko si cuo da je ovde ko umro od raka,desavalo se ali to je bilo za cudjenje,danas...kolko hoces
Najvise od zagadjene zemlje,citav grad je okruzen njivama i vocnjacima koji koriste ogromne kolicine pesticida,herbicida i ostalih -cida.Truje se zemlja a onda kisama i voda puna je teskih metala i gore navedenih otrova,ni vazduh nije najzdraviji,ali sta je tu je.
Nije ovaj nedostatak ribe i ostalog zivog sveta posledica samo ribokradica i lovokradica...
Zato...
Apsolutno podrzavam ovu inicijativu koja je vec pokrenuta i od strane ovdasnjih ribolovaca,koji su se udruzili u asocijaciju od Bezdana do B.palanke i sa kolegama iz Hrvatske koji su vec godinama udruzeni i koriste sredstva iz fondova eu,njima je koliko i nama vazno da  privredne ribare isteramo van iz mrestilista pogotovu iz Kopackog rita zahvaljujuci kojem je ovaj kraj bio bogat zivim svetom.Ovakvim projektom to ce biti vrlo lako moguce jer jednostavno za njih vise nece biti mesta.Do kraja godine i Madjarska ce uci u ovaj projekat koji je i njima od vitalnog interesa,jer i oni koliko su pricali imaju slicnih problema kao i mi.

Dakle samo napred

Samo da ova inicijativa ne ostane mrtvo slovo na papiru...

U pravu si za zagađenje Apatina, veliki zagađivač vazduha i vode je pivara.
Smrad koji se širi gradom dolazi iz pivare koja je u centru grada.
O kolektoru za otpadne vode pričaju godinama, ali još uvek ništa od njega.
Razne pesti-herbi cide da ne pominjem, pčele redovno ugibaju od njih...

slicna prica je i dalje, Osijek je nekad davno dobivao nagrade za parkove pored drave, a sad se vecina tog izgradjuje jer nema mjesta....trebalo je tako nesto davno osnovati...

Ja samo znam da americki parkovi godisnj lupaju milijarde dolara od turizma(npr arizona,samo lov i ribolov 4 mlrd dolara godisnje) .
Nama dosta 10%

U Osijeku su parkovi koji nisu uništeni su zapušteni , od nekadašnjih nagrada za parkove i zelenilo ostala je velika "0". Prije deset god. nismo znali što je alergija , sada kod cvjetanja topole svaki treći kuka i žali se , toliko o čistoći zraka u gradu u kojem živimo.Na ulazu u Osiječku bolnisu kod parka ima poruka na tabli " Priroda može bez nas , a mi bez prirode ? "
Očuvajmo ovo što još imamo dok nije uništeno do kraja (mi bi , ali oni koji pune svoje bankovne račune zagađenjem okoliša nažalost odlučuju ).

Ali prvo treba da se drasticno promeni svest ljudi.Pogledajmo samo oko sebe, na ulicama, uz puteve, gde god krenes, smeca na sve strane.Sta je samo ostalo iza izletnika i kampera uz Dunav.Inicijativa je uredu ali bojim se ovo je ipak Balkan.