Vukovi sa DUNAVA

Svake godine ogromne količine olova bivaju ostavljene od strane ribolovaca na dno velikih hidroekosisteme. Analogno tome, svake godine kamenjari, panjevi, šporne i ostali potencijalno dobri tereni na delu Dunava koji prolazi kroz Srbiju, su ,,bogatiji" za nekoliko stotina kilograma, pa i tona, olova. Tako od Bezdana do Kladova postoji velik broj ribolovačkih mesta na čijem dnu beznadežno leže tone olovnih varalica, i olovnih otežanja za dubinski ribolov, te ostaci starih mreža na kojima se nalazi opet nalazi - olovo! Nemci, Austrijanci i Mađari verovatno kubure sa istim problemom, ali su oni na mnogo višem nivou ekološke svesti (mada i oni prvo temeljno zagade svoju i tuđu okolinu, pa onda propovedaju ekologiju).

Koje su karakteristike olova kao elementa? Da li je olovo koje leži na dnu reke toksično za njen živi svet? Kako se razgrađuje ovo olovo? Kako se odražava na ljude i životinje? Kako deluje na njihov organizam? Gde se deponuje u ribljem organizmu? Koji su ostali teški metali prisutni u Dunavu i drugim rekama? Da li postoji neka klasifikacija reka prema koncentraciji teških metala? Šta o ovom problemu misle ribolovci i kako su o njemu do sada bili informisani?

Ovo su pitanja koja su mi se učinila interesantnim, a koja će, iskreno se nadam, zainteresovati pažnju vas čitalaca i eventualno vas, ako ništa drugo, podstaći na razmišljanje. Na neka od ovih pitanja odgovoriću tačno i precizno, a na neka samo delimično, jer su varijabilna i komplikovana.
Olovo je metal koji pripada grupi teških metala - metala čija je gustina veća od 5 gr/cm3. To je metal plavkasto-sivkastog sjaja, meke konzistencije. Olovo ne spada u esencijalne elemente živog organizma. U prirodi se retko nalazi u čvrstom obliku, već kao sulfid (PbS) i to u rudi galenit. Smatra se jednim od glavnih zagađivača spoljne sredine (voda, zemljišta i atmosfere). Čisto, elementarno olovo koje dospeva antropogenim putem na dno reka je toksično za njen živi svet. Iako njegove količine nisu ravnomerno i homogeno raspoređene na rečnom dnu, već su skoncentrisane na mestima koja najviše posećuju ribolovci (novosadski ,,Špic", apatinski ,,Mali liman"...) ono ipak postepeno kontaminira veći ili manji deo reke.
Razgradnja ovakvog olova u vodenom ekosistemu je za mene enigma. Pribavio sam mnogo literature o teškim metalima i njihovoj interakciji sa životnom sredinom, ali nisam naišao na pravi i adekvatan odgovor na ovo pitanje. Literatura navodi da je najznačajniji put razgradnje olova u vodenoj sredini njegova hemijska reakcija sa fosfatima, pri čemu nastaje olovo-fosfat. Što se tiče akvatičnih mikroorganizama, ne verujem da su oni ,,zainteresovani", mada oni sigurno, menjajući pH vrednost vodene sredine, mogu uticati na veću ili manju hemijsku razgradnju olova. Fizička degradacija ovakvog olova je verovatno moguća i to pomoću sedimenta (sitnih čestica) koje se nalaze u vodi. Mislim da je ovo posao za jedan opsežan naučni rad na ovu temu, koji bi trebao da rasvetli budućnost velikih količina olova, da proceni kolike su to količine i da ukaže na veličinu posledica koje su, nažalost, nezaobilazne (pošto nisam siguran da bi mobilizacija diviziona ronilaca-čistača, na 588 km našeg Dunava, bila ekonomski opravdana investicija).
Intoksikacija olovom kod ljudi i životinja može biti prouzrokovana unošenjem olovom zagađene hrane, inhalacijom olovne pare (o ovome naročito treba da vode računa oni koji sami liju olovne glave), ali i preko kože. Savetovao bih ribolovce koji pecaju na plovak da se ne pomažu zubima pri stavljanju olovica na najlon, jer na njima (zubima) uvek ostaje malo olova.
Olovo je sistematski otrov koji deluje na razna tkiva. Ovde postoji poduži spisak negativnih hemijskih reakcija i metaboličkih procesa koje prouzrokuje olovo uneto u organizam ljudi i životinja (pa i riba), ali je bolje da vas ne zamaram suvoparnom biohemijom. Ono što je važno da se kaže je da se kod ljudi, od ukupne količine unetog olova, resorbuje 5-10%. Ono se nakuplja u koštanom tkivu. Poremećaji metabolizma nastaju onda kada se olovo mobilizuje iz koštanog tkiva. Olovo deluje na mišiće i nerve, a takođe i centralni nervni sistem, bubrege, skelet i funkcije respiratornih organa. Ove podatke navodim čisto informativno, da bih ukazao na posledice pri intoksikaciji ovim teškim metalom.
Cunjajući i tražeći po svoj dostupnoj literaturi, naišao sam na vrlo zanimljiv naučni rad koji govori o količinama teških metala (pa i olova) u tkivima kod različitih dunavskih vrsta riba, o količinama teških metala u telima riba koje žive na različitim dubinama i o klasifikaciji dunavske vode u odnosu na koncentraciju različitih teških metala. Od svega ovoga navešću podatke samo za olovo, a o ostalim teškim metalima možda neki drugi put.
Ispitivane vrste riba (šaran, smuđ, som) su lovljene elektroagregatom (dozvoljeno samo u naučne svrhe!). Riblji organi u kojima je utvrđivana količina teških metala su bili: mišići, škrge, jetra, mleč i ikra. Kod šarana utvrđena je najveća količina olova u mleči i ikri, i to 1,4 mg/kg (miligrama po kilogramu), onda dolaze škrge i jetra sa količinom od 1 mg/kg, a najmanje olova je u mišićima - 0,8 mg/kg. Kod smuđa najviše olova je bilo u škrgama (0,5 mg/kg), a najmanje u mleči i ikri (0,12 mg/kg - dvanaest puta manje nego kod šarana!). Mišićno tkivo smuđa imalo je 0,36 mg/kg. Vrlo interesantni podaci su za soma u čijem je mišićnom i jetrinom tkivu nađeno olova čak 4 mg/kg, što je preko 10 puta više nego u mišićima smuđa. Dalje, ribe dna su imale veću količinu teških metala u sebi, nego ribe koje žive u površinskim slojevima Dunava, koji prema sadržaju olova spada u treću klasu, što govori o velikoj količini ovog metala u vodi. Interesanto je pomenuti da se u ribama nalazila veća količina teških metala nego u samoj vodi, tj. u njihovoj životnoj sredini, što navodi na zaključak da ribe dobro akumuliraju teške metale. Ovo je samo mali deo podataka koje sam dobio od prof. dr. Stevana Maletina i na ovom mestu koristim priliku da mu se zahvalim za iste.
Ostali teški metali, koji se u manjoj ili većoj količini najviše pojavljuju u Dunavu su: kadmijum, bakar, nikal, cink, gvožđe, mangan, kobalt... mada su često koncentracije pojedinih ispod nivoa detekcije.
Šta o ovom problemu misle ribolovci i kako su o njemu do sada bili informisani? U 99% slučajeva (čast izuzecima) ne misle ništa i nikako nisu bili informisani. Ako se i pojavi tekst ovakve vrste, najčešće ga mi ni ne čitamo, jer je teško ,,svarljiv" i utiče na naše, ionako napaćeno, duhovno stanje.
U tekstu nikog nisam prozivao niti imenovao, jer i sam, mada nešto ređe, pecam na silikonske varalice sa olovnom glavom. Ovaj tekst ne želim da okončam završnom diskusijom i time simbolički pozivam na polemiku u širim ribolovačkim krugovima.

Miodrag Novković

P.S.
Ako ekolozi uzimaju za bitne one sićušne količine olova (lovačke sačme) koje slučajno padnu u baru, jezero ili reku za vreme lova, šta onda kažu za olovo na dnu reke koje je naših, ribolovačkih, ruku delo?

Nadjoh na netu informaciju da se prave tegovi koji su ekoloski cisti,mislim da su od kamena(pravi neka firma iz Arandjelovca,ali ne bih da reklamiram),evo kako to izgleda:

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi45.tinypic.com%2Ffxv3v7.jpg&hash=ed6f44772a9b9c42088dfab6aea5075e0d2ca941)

Moze i u boji:

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi49.tinypic.com%2Fosg6c4.jpg&hash=a4ab6756d79bacc94c86a35b37aee9f24decbbd6)

Zaista je strasno da se tolike kolicine olova taloze u rekama,jezerima,kanalima...Ovo gore bi moglo biti resenje :huh:

Sa ekološke tačke gledišta, nisu opasne samo toksične materije, već i stvari za čiju izradu je upotrebljeno više energije nego što je to realno potrebno. U ovom slučaju mašine u rudniku kamena, mašine koje se koriste u obradi tog kamena i na kraju kamioni koji su te tegove doneli do krajnjih korisnika.
Najčistije bi bilo da uzmeš kamen sa obale, vežeš ga na strunu i zabaciš, pa ako ostane dole, ostane.

najjace bi bilo da se uopshte ne peca nego da se ide u gljivarenje , igranje skvosha, hrkljusha..basketa ,treshenje tepiha ko ima visak energije..

Citat: kole poslato 16 Decembar 2009, 11:22:08
Sa ekološke tačke gledišta, nisu opasne samo toksične materije, već i stvari za čiju izradu je upotrebljeno više energije nego što je to realno potrebno. U ovom slučaju mašine u rudniku kamena, mašine koje se koriste u obradi tog kamena i na kraju kamioni koji su te tegove doneli do krajnjih korisnika.
Najčistije bi bilo da uzmeš kamen sa obale, vežeš ga na strunu i zabaciš, pa ako ostane dole, ostane.

Ali jbg opet je bolje i to nego olovo :huh:

Nemojte tako... uvrediće nam se Olovo  :rlol:

Inače, moj deda je nekada pecao tako što je na putilo na kome se postavlja olovo, na omču postavljao gumicu koju je sekao od gume za bicikli,pa onda na nju komad šljunka. Taj sistem je koristio uglavnom u panjevima,pa kad kamen zakači,samo malo cimne i on se oslobodi gumice i izlazi napolje...

i moj deda je tako pecao , jer nije mogao naci toliko olova koliko moze da pokida..i sam sam tako pecao kad sam pecao u kamenjaru, pa svaki  zabacaj zapinjanje..

Sledeci put kad idete u ribolov pokupite malo ovakvih .....ovo ja koristim vec nekoliko godina..treba samo jedna manja vidija,malo dvokomponentnog lepka,osmica i gotovo..a i jeftinjije ne moze  smiley033
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffoto-uploaden.nl%2Fimg%2F3%2F9k61omj.jpg&hash=fdeb969390da89f62bbe87e34e191e7db74fedac)

Uvek aktuelna tema. Dosta cesto sam vidjao da dubinkashi koriste svecice za "sus" motore. A neki i matice recimo M 30 ili vece. Danas razmisljam o ovome, pa vidim zamrla tema.

Tptlk 2

To olovo uglavnom zavrsi ukopano u pesku jer voda stalno nanosi. Ja planirao da na leto na nekim mestima zaronim i prerovam pri niskom vodostaju i unapredim kolekciju olova.

Eh kad bi postojao neki magnet za olovo...

Ja sam letos ronio na mestu gde pecam ja i moja ekipa i sigurno smo stotinjak olova tu iskidali ali samo sam dva nasao.
Sve to Dunav zatrpa  :takoje:

Moras da rovas

Evo recepta kako se prave oni tegovi sa slika koje je postavio Acika:

Osnova je mermerna prašina. Vezivo je akrilna emulzija. Kalupi se premazuju sapunom ili uljima.
Mermerna prašina se može pronaći kod kamenorezaca i biće srećni ako ih barem nekom količinom ratosiljate ove, za njih bede.
Emulziju možete naći u svakoj bolje snabdevenoj farbari kao podlogu za krečenje (za ovu svrhu treba uzeti onu koncentrovaniju, na kojoj piše da se razređuje 1:9 i koristiti je nerazređenu).
Umesto emulzije može poslužiti običan cement.
Ako hoćete da bojite, dodajte tonere koje nabavite u farbari ili imate stare tempere koje su za bacanje.
Za veće tegove - cementom možete povezivati i sitne kamečiće sa obale reke ili da ih nabavite na nekoj separaciji šljunka.
Kalupi mogu biti od gipsa, betona, lima, drveta koje impregnirajte gore pomenutom emulzijom ...
Modele možete odrediti onako odokativno, a i izračunati.
Specifična težina mermera je 2.700 Kg/m3, a olova ...
Tome se primeri model, dakle toliko mora biti veći od onoga koliki bi teg iste težine bio od olova.

Vecina nasih reka su zagadjene,u vecoj ili manjoj meri,a najgore sto to zagadjenje traje vec decenijama,pa se postavlja logicno pitanje koliko je uopste zdrava recna riba za ljudsku uporebu?
Sto se olova tice mislim da ga najvise poseju smudjarosi koji pecaju na dzigove,tj olovne glave.,iste se cesto kidaju i u velikim kolicinama..

Svedočenje iz druge ruke, to jest rekla kazala:
Navodno su ispitivali ribu sa novosadskih govnara i kažu da su, osim organoleptičkih (čitaj smrada), svi nivoi opasnih materija bili u granicama dozvoljenih.

Reke su kao i sve oko nas. Prodaju nam "izvorsku" vodu u ambalaži punoj butila koji je istrebljivač muškog sveta u svim životnim oblicima. Reke su zatrpane plastikom koja je bogata ovog razređivača. Meso je prepuno kojekakvih stimulatora rasta i antibiotika. Soja je u skoro svemu, a remeti balans hormona ... Mogao bih da ispišem ohoho toga.
Interesantno je ispitivanje ponašanje riba koje su dobijale doze raznih lekova koji se kroz kanalizacije ubacuju u reke. Ribe su drastično menjale svoje ponašanje. Zato je i razumljivo kada olovo piše o drugačijem pecanju u BG i onog u Apatinu sa čamca. Pa ma koliko se to činilo ... onako ... bez veze.
Kako god, manje ili više olova u vodama, crno nam se piše, samo još slabo umemo to da isčitamo.

Pored svih ostalih zagadjivaca to malo naseg olova nista neznaci .

Ja sam cuo da je u nekim zemljama EU zabranjeno stavljanje olova kao otezanja u sportskom ribolovu...

Evo nadjoh ovu sliku na netu pa reko da stavim ovde :cheesy: jedno od resenja da se smanji ta velika kolicina olova u rekama,kanalima...  :smiley:
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs22.postimg.cc%2Ft71jyph7l%2F1451990_553945884688786_819510234_n.jpg&hash=2ba0f6a4bb18220a5c50709ddbc5873805c16c58) (http://postimage.org/)

To je originalno resenje od prirodnog kamena a manje uocljivo ribama . Gledao sam neke emisije o komercijalnim jezerima negde u EU i samo takva kamena olova  :rolleyes: su dozvoljena ,a kolko znam i skuplja su od obicnih .

To nije bas lako praviti. Da znam kako, pecao bih samo na ovakva.

Najveci problem je nabaviti malu dijamantsku burgiju i zabusiti rupe a ostalo sve prosto  :takoje:

Bušenje ???? I teško i mučno.
Epoksidni ili lepak za kamen, žica, virbla i malo truda i strpljenja.
Epoksidni lepak viđam po farbarama i kineskim radnjama, a ovaj za kamen nisam video osim kod kamenorezaca.

Epoksid je isto jako toksichan, ne u toj meri kao olovo ali....

Tptlk 2

Od sledeće sezone lijem glave od klikera.

Naravno da ovaj problem netreba zanemariti iako sigurno kolicina olova koju mi ribolovci ostavljamo po vodama pa cak iako sagledamo cinjenicu da se to talozi nije najveci problem ili zagadjivac voda, a najvise iz razloga sto je to jako lako resiv problem kao sto su vec kolege primetili u svetu se olovo polako zamenjuje otezanjima od kamena.

Evropski parlament je ovog leta prosirio listu supstanci koje nemaju sta da traze u vodama a najveci problem im je zadala cinjenica da u vodi zavrsavaju ostatci ili substance koje su sastojak antibaby-pilula ili kako ih vec kod nas nazivaju,
te supstance koje ne samo da remete razmnozavanje zivog sveta u vodi samim tim i riba vec postoje studije ili je vec primeceno da pojedini primerci ribljih muzijaka umesto da proizvode spermu(mlec) oni proizvode jaja sto je sokantno ili alarmantno!
Izvinjavam se sto sam malo izasao iz teme ali je sigurno opravdano.
A sto se ove teme tice, evo ja je smatram kao poziv savesnim ribolovcima da izbegavamo olovna otezanja, ja prihvatam ovaj poziv i sam cu od sledece sezone preci na kamena otezanja.

Pravio bih olova od kamena pa me zanima zna li iko kakve burgije mi tebaju(koji materijal,legura),kolko para i gde ih nabaviti u bg

Za busenje kamena su ti potrebne burgije sa oznakom "HM"
iste burgije se koriste i za busenje betona kod nas poznatije kao "Widia"
ali Widia je ustvari fabrikat.

a verovatno u svakoj bolje snadbevenoj radnji alata bi trebalo da imaju
kvalitetnije burgije za Beton/Kamen

Za kamen bi bilo bolje da potrazis dijamantsku  krunicu samo neznam dali ima u malim precnicima.Ja sam kupio 8mm u Bosu ali to je tebi veliko.

I ja sa razmišljao da "olovo" ptavim od kamena, ali sam odustao jer sam bio mišljenja da neću pronaći sredstvo kojim bi virblu ili kopču "zalepio" za kamen a da pri tom veza  bude dobra i da ne pušta mirise specifične za te lepkove koji bi oterali ribu, tako da sam, kso što tekoh, odustao. Posle sam video Kordinu foru da se olovo zagreje toliko da se istopi samo površinski sloj i potom ga brzo uvaljam u pesak i sitne kamenčiće koji se zalepe za olovoi i imitiraju kamenčić.

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk

Postoji stari trik: kamen ili kamenčiće u najlon čarapu. Veže se na jednoj strani čvor a na drugoj uveže najlonom (na koji može kopča, virbla, omča...). Nije vizuelno sjajan ali je veoma ekonomičan na mestima gde se puno kida (od jednog para jeftinih čarapa može puno olovica/kamenica).

Uuuuu. ovo je opasno!!!
Pa nije stvar u tome da se ustedi olovo, vec da bi nase vode postedeli olova
prelazimo na kamen.
Zamisli da sad predjemo na carape, pa znas li od kakvih se sve materijala prave iste te carape
a da ne pominjem kojim se hemikalijama boje. KATASTROFA!

Bas zato sam i pitao za kamen,hvala svima na odgovorima  smiley033

Zato se i koristi tanka carapa. Ona se pocepa kada je zakacis. Kamen ispadne a ti izvuces pocepanu carapu. I nije uopste uuuuu opasno.

NSBucov

Oko najlonki treba obratiti pažnju na DEN. One od 15 DEN su bezopasne, ali grilonke od 40 DEN se teško kidaju.

Ipak cu prvo da vidim za burgiju pa ako to propadne.......................

Ljudi, moram nesto kazem a pri tome ne zelim zaista nikoga da uvredim!

Ribolov nije vise borba za opstanak, niko od nas neide na pecanje da bi prehranio porodicu.
Pravi ribolovac nemoze da bude svako i upravo zato ja i zastupam misljenje da treba uvesti
Ozbiljan Ribolovacki ispit koji nece samo nekome doneti novac u budzet vec koji ce da dovede
ribolovce na zasluzenu poziciju.
Ribolovac mora da postuje kao prvo prirodu Zivi svet oko sebe ribolovacku etiku pa na kraju zakone!
zar zaista neko od nas nema novac za olova ili kamena otezanja? a za cigare kafanu ili moderne patike za to uvek ima,
ko zaista nema onda je ribolov za njega skup sport i netreba time da se bavi! jeste ovo bolno
ali jednostavno jeste tako.

A sto je najgore oni koji zaista imaju oni najvise pametuju i truju vodu, izmisljaju kojekakva otezanja
kao naprimer postovani saban saulic kojeg zaista cenim kao umetnika on koristi svecice od automobila
kao otezanja!
Strasno!

+1

Pauk, Šaban je estradni umetnik i to je od umetnosti iha svetlosnih godina daleko.
Iznenadio bi se koliko ljudi ovde peca da bi skrpilo kraj sa krajem. Voleo bih da se nađemo ovde, pa da te povedem za rukicu i pokažem ti ih.
Imamo mi raznorazne ispite, od vozačkih pa do lovačkih, a opet se u saobraćaju ponašamo katastrofalno ...
To oko poštovanja se apsolutno slažem sa tobom, samo što ono kreće od samog čoveka koji poštuje sebe. Pa je tu i ceo sistem vrednosti o čemu ti pišeš kada spominješ cigarete, kafanu i patike.
A da napravimo anketu na forumu ko je na kom operativnom sistemu i je li na njemu legalno?
Odnos prema svemu se gradi od malih nogu. Kasnije je to malo teže, kao i ispravljanje krive Drine.

Isto i sa ovim zamenama olova. Zaštita prirode se rešava globalno i ako se buši kamen da bi se poštedela reka olova, onda treba uzeti u obzir i to koliko je štete prirodi naneseno pravljenjem tog alata, proizvodnjom električne struje za pokretanje bušilice, pa i amortizaciju bušilice, koliko se pitke vode zagadi produktima bušenja i samim hlađenjem alata tokom bušenja.
Malo je to kompleksnije ako se ima namera biti sasvim čist i ekološki osvešten.

Nemoj preterivat,ni sterilnost nije zdrava. :lol: smiley033
Ekoloski osvestena osoba, u stvari ne radi nista drugo nego od dva zla bira ono manje.

Ekološki osveštena osoba ne bira ništa, jer je svesna međusobnih odnosa u ovom liberalno kapitalističkom svetu u kojem se sve odluke donose na mestima koja ona ne može da zamisli ni u snu. Kada se na tim mestima dosete da im je interes i finansijski dobitak u zaštiti prirode promenama u energetici i tehnološkim procesima, onda će se to i desiti. Dotle su sve njihove priče o ekologiji čisto ekonomske.

 Zaboravili ste da riba krvari ubodena udicom u prljavoj vodi! Na kraju fasuje nož u stomak i afteršejv od ulja i masti... ;)
Realno, svi ste u pravu.

Citat: brica poslato 14 Januar 2014, 23:00:00
Ekološki osveštena osoba ne bira ništa, jer je svesna međusobnih odnosa u ovom liberalno kapitalističkom svetu u kojem se sve odluke donose na mestima koja ona ne može da zamisli ni u snu. Kada se na tim mestima dosete da im je interes i finansijski dobitak u zaštiti prirode promenama u energetici i tehnološkim procesima, onda će se to i desiti. Dotle su sve njihove priče o ekologiji čisto ekonomske.

A sta kazes da te kapitaliste mi "neduzni civili" BOJKOTUJEMO (tu smo dokazali svoje kvalitete).  :smiley:
Vise se ne interesujemo za jos kvalitetnije masinice,za jos tanje,lakse i brze stapove.Ne samo u pecanju,nego isto tako i u drugim oblastima zivota, pa kada im biznis stane bit ce prisiljeni da se pozabave ekologijom.  :cool:

Kažem da ko uspe da se otrgne zveri marketinga lagodno može da se prijavi u svece.

Brico, skoro da se slazem sa tobom i opravdan je stav koji zastupas ali mislim da previse duboko ulazis u celu pricu
mi smo samo obicni ljudi, i treba svako da pocne sam od sebe, kada bi se svako trudio da sebe promeni ili
mozda bolje reci sebe nacini svesnijim sto se tice ekologije ja verujem da bi se svet promenio.

mi mali ljudi, mi nemozemo izmisliti nove izvore energije, ali uzmimo u obzir da se i za olovna otezanja narusava
priroda i koristi energija, kao sto vec neko rece nama nista drugo ne preostaje nego da izmedju dva zla biramo ono manje
ali cak i to je velika stvar!
A sto se ispita tice, pa kad je vec situacija takva kao sto kazes pa zasto ne dignemo ustanak da se ukine vozacki
lovacki i drugi ispiti u srbiji? ja u potpunosti razumem tvoj stav jer sam i ja sam imao takvo misljenje dok nisam dosao
u dodir sa tim. Mislim da se opet svodi na ono "manje zlo" taj ispit sigurno nebi promenio svest kod svih ribolovaca
ali makar neka podigne svest kod dela njih i neka utice na podmladak i to je velicanstveni uspeh!

A sto se tice ostalih komentara slazem se sa tobom u potpunosti!

Dugo vremena sam se bavio sa ovim o čemu pričamo. Moguće da je to razlog zašto idem toliko duboko.

Tekst S. Strajnića "Povratak kamenu" objavljen u Riboreviji broj 85, oktobar 2005.

 Cinjenica je da smo izuzetno lenj narod i da nam je mnogo lakse da kupimo olovo nego da se zaje.avamo sa busenjem kamena i livenjem betona u kalupe. Posto su burgije sa dijamantskim vrhom skupe i tanke, pa jos ako nemate prikladnu busilicu doslo bi do problema. Ja sam imao ideju da napravim kalup od drveta(da napravim najobicnije pregrade), postavim npr. buzir u sredinu kalupa i da nalijem sa betonom. Kada se to osusi imam kompletno otezanje. Ali, kao i svuda i uvek to ali, zbog nedostatka vremena nisam nikad to uradio. Vezivao sam velike navrtke i to koristio kao otezanje(na osnovni sistem napravim malu omcu, zatim zavezem matice za debeli najlon(sto deblji) i onda sve to privezem za onu omcu). Radi koliko radi, jeftino, malo se kotrlja po dnu al' jbg...

Koliko je razlika u težini olova i kamena iste veličine? Recimo da je u pitanju običan šljunak koji se kupuje na stovarištu. Koja je to vrsta kamena i kolika mu je gustina i težina u odnosu na olovo?

Probao sam prosle godine ali nisam merio odnos kamena i olova,ipak mi se cini da bas nije nebo i zemlja,koristio sam kamen sto nasipaju na sine za voz i odokativno bih rekao da je kamen duplo veci od olova iste gramaze. Koristio sam 20,30g pa nije strasno al sta se desava kad ti treba olovo 100,200,300 e to vec  :help: i ako je neko upoznat sa vrstama kamena u odnosu na gustinu-tezinu molio bih da prokomentarise a mislim da i Zmaja bas to interesuje,ako ne imam nekog rodju pa kad ga ispitam ce da podelim  :bye:  :bye:  :bye:

Citat: alokiN_17 poslato 22 Januar 2014, 11:24:44
Koristio sam 20,30g pa nije strasno al sta se desava kad ti treba olovo 100,200,300 e to vec  :help:

Kamen ili olovo, 300g je 300g. Razlika u velicini se moze ignorisat.

Pa nije bas tako. Ako pecam na safety bolt rig montazu ne treba mi preglomazan kamen na virbli sa strane. Onda smeta. Kod helikopter sisema nije problem posto je kamen dole. Koliko taj brzosuseci lepak dobro drzi virblu ako probusim kamen i odsecem virblu pa zalepim unutra?

Специфична тежина олова је 11,35 гр/цм3, а камена око 2,5 гр/цм. Дакле за исту грамажу би био потребан четри и по пута већи камен у односу на олово.

Nije tako kolega Budza Babuska,specificna tezina olova jeste 13,2, betona je 2,5g a kamena negde oko 6,5g po cm kubnom.Znaci otprilike duplo laksi kamen od olova,ja opet za somovski ribolov dosta upotebljavam kamen,ali na sistem sa najlonskom carapom, napravim vrecicu od carape,kad stavim kamen recnem je malo pozadi,skalperom koji mi je pri ruci.Uglavnom se icepa carapa pri kacenju i kamen ispadne, desi se da ostane i ona,ali mislim da manje steti od olova.Moze se svasta inprovizovati ako naravno imamo zelju za ocuvanjem zivotne sredine.Pri teskom dubinskom ribolovu,kamen se uspesno moze koristiti,samo laksi i varalicarski ribolov prave problem, tu treba smisliti adekvatno resenje :thumbup:

Не,  спец. тежина олова је проверено 11,35 гр/цм3, а што се камена тиче она доста варира тако да може бити да си у праву ако је просек у питању. До сад се нисам занимао са камењем, али озбиљно разматран ту варијанту за две локације јер има пуно качења . . . за Дунав код Југова и за Мораву код Кулича. Не могу да зарадим само за олово и удице  :lol:  :lol:  :lol:

Na  sistem vežeš gumicu za tegle , odgovara joj svaki kamen  :cheesy: , Ili puca gumica ili spada samo kamen  smiley033

Забацивање мене брине  :eek:

E to i jeste problem,ako bacas blizu gumica vrsi posao,ako hoces dalje oce kamen da ispadne ili puca gumica.Probao sam to odavno, ne bih zeni sekao carape,da gumica radi posao :lol: Ovi podaci koje sam napisao za kamen odnose se na kamenje meteoritskog porekla,ne na stene i lomljeni kamen,on je znatno laksi ja mislim oko 2,7g cm kubni.Pisem ovo po secanju iz srednje hemiske, tako da ako nije 100% tacno,ne zamerite :thumbup:

Па ја ти лепо кажем око 2,5гр/цм3, а ти мени 6гр/цм3  :huh:  :huh:  :huh: Немој да се љутиш, али морам да те питам где налазиш то метеоритско камење са којим пецаш  :lol:  :lol:  :lol:

Mislim na kamenje okruglo,belutke koje nadjes pored reke u soderu i slicno,ako nisi znao ono je meteoritskog porekla,ne verujem da ne znas da je vecina kamenja na zemlji meteoritskog porekla :rolleyes: :bye:

Да не проверавам. Извињавам се, појма нисам имао  smiley033

      Njeno poreklo sigurno nije iz svemira, ali se sećam davnih dana kad se koristila umesto olova i sa najlonom 0.50 nije ni malo smetala smuđu... Čisto evociram uspomene, ne preporučujem !  :grin:   Inače je ovo najjeftiniji "home made lure retriever" koji sam našao na netu.
      Navodno samo je pustiš niz konac da sklizne do varke i svojom težinom je čukne da se ona izbije iz krša. Nešto ne verujem... Ma propaganda k'o i obično.


(https://s30.postimg.cc/ag1ypxdrl/DSCN6715.jpg) (https://postimg.cc/image/hw18bq1gt/)

U novom broju Ribolova pročitah da će na javnim vodama u SAD biti zabranjena upotreba ribolovnog pribora koji sadrži olovo od januara 2022. godine. Evo i zvanične vesti na sajtu ASA... smiley318 (http://asafishing.org/sportfishing-industry-angered-last-minute-u-s-fish-wildlife-services-directors-order/)

ma ameri su daleko od nas. kod nas u cilju "zaštite" ribljeg fonda će nam zabraniti pecanje  :grin:

"Olovna" riba opasna po zdravlje

Decembar je period Božićnog posta i posnih slava kada brojna domaćinstva u Srbiji kupuju ribu. Najveći postotak rečne ribe dolazi sa velikih šaranskih ribnjaka koji su ujedno i delovi lovišta. Na ovim ribnjacima, koji su izuzetno vredna staništa ptica močvarica, decenijama se love ptice poput liski, pataka i gusaka. Na njih se puca olovnom sačmom koja potom dospeva u vodu i okolno zemljište. Jednom kada se nađe u vodi, olovo lako ulazi u lanac ishrane i dospeva u riblja tkiva.

"Olovo je visokotoksičan metal koji izaziva tešku anemiju i utiče na nervni sistem, krvotok, jetru i bubrege. Trovanje olovom izaziva letargiju, slepilo, paralizu pluća i crevnog trakta, napad i smrt, kako kod životinja, tako i kod ljudi", navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.


Slatkovodna riba u Srbiji se uzgaja na površini od oko 13.000 hektara, od čega je većina ribnjaka u Vojvodini, posebno šaranskih. Meso rečnih riba poznato je kao biološki izuzetno vredno, no da li je bezbedno za ljudsku ishranu?

Prema istraživanju koje su ornitolozi iz DZPPS uradili u Srbiji se godišnje u ribnjake, jezera i reke ispuca oko 5,5 tona olovne sačme! Na ovaj način svake godine više od 20 miliona novih kuglica olova dospeva u životnu sredinu, čime se ugrožava javno zdravlje i bezbednost građana.

"Umesto biološki vredne i zdravstveno bezbedne hrane u naše tanjire iz ribnjaka može da stigne meso kontaminirano opasnim materijama. No, to nije kraj svim nevoljama. Ptice močvarice poput labudova, gusaka i pataka hrane se filtrirajući hranu sa dna i često pojedu olovnu sačmu koju zamene za kamenčiće koji su im potrebni za varenje hrane. Olovo ostaje u njihovim voljkama, ili se kroz svarenu hranu usvaja u organizmu, oštećuje im zdravlje i neretko se završava smrtnim ishodom", tvrdi Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS.


Brojne naučne studije širom sveta ukazuju na štetnost olova u životnoj sredini, pa je ovaj problem dobro poznat stručnoj javnosti. Sa ciljem da se sačuva ljudsko zdravlje, kvalitet voda i životi miliona divljih ptica vlade država širom Afrike, Evrope, Bliskog Istoka, Srednje Azije i Grenlanda 1996. godine usvojile su međunarodni Sporazum o očuvanju afričko–evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa (AEWA) koji, pored ostalog, predviđa zabranu korišćenja olovne sačme na vodenih staništima.

Republika Srbija je AEWA sporazum usvojila i uredila posebnim zakonom tek u oktobru 2018. godine, no nije poznato da li su od tada preduzete bilo kakve mere za smanjenje ili sprečavanje korišćenja olovne sačme na našim vodama.

"Pozivamo građane na oprez, a proizvođače ribe na zabranu korišćenja olovne sačme na ribnjacima na kojima se proizvodi hrana za ljudsku upotrebu. Naše zdravlje nema cenu, niti imamo rezervnu životnu sredinu od koje u potpunosti zavisi naš opstanak i blagostanje", apeluju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Pored svih mogućih zagađenja, raznih otpadnih voda, pesticida i svega ostalog što se može i ne može zamisliti, a što dospeva u vodu, a o čemu niko ne vodi računa, mislim da je ovo sa olovom nešto što je na kraju ili pri kraju liste opasnih materija koje treba da nas brinu. Svakako da nije zanemarivo, daleko od toga, ali treba ići redom i rešavati probleme zagađenja životne sredine od vrha po prioritetu, pa na dole, a čini mi se da se po tom pitanju ne radi apsolutno ništa.  :no:
Kažu ispuca se 5,5t olovne sačme, a koliko se pokida olovnih glava, pa hranilica i klasičnih olova za dubinsko pecanje u toku jedne godine. Bojim se da je to daleko više od ovih 5,5t, i da su ribolovci po tom pitanju veća opasnost i zagađivači životne sredine olovom. Biću saglasan ako se jednog lepog dana zabrani ribolovcima upotreba olova na pecanju, ali bojim se da se to nikada neće desiti, i ako se desi, vode će toliko biti zagađene, da će biti kasno za bilo šta.

Slažem se. Samo što je tungsten malo teži za nalivanje.

Skuplji je od olova, ali neka je. Pretpostavljam da je on manje opasan za životnu sredinu. Tungsten iliti Wolfram. Samim tim više ćemo paziti da ne pokidamo.
Ovako, olovo je relativno jeftino, pa onda kidaj do iznemoglosti.  :smiley:

Mislim da je temperatura na kojoj se topi presudni faktor u ceni izrađene olovne glave tj. otežanja. Prednost mu je manji gabarit pored toga što je i manje štetan.

Edit: sad proverih, oko 3400 °C, dakle od domače radinosti ništa.

 Tražiću odgovarajaće okrugle i elipsaste kamenčće u šljunku, bušiti, provlačiti žicu i loviti čeburaškama. I do sada sam razmišljao o tome, al me mrzelo. Kad budem morao...Šalu na stranu, brojke su zastrašujuće. Prosečan džigeraš ostavi 5kg olova godišnje. Dubinkaš isto toliko, fideraš, pa tu negde jer je 10 100gramskih hranilica već kilogram, plovkaroš mnogo manje, mušičar  ništa , možda tek koju sačmicu kad lovi otežanom mušicom pri dnu. Ujedno, oni koji najviše troše olovo su i najbrojnije vrste ribolovaca. U najoptimističnijem proračunu, prosek po ribolovcu je 2 kg olova po nekom mom na brzaka proračunu. Najmanje 100000 što registrovanih, što bez dozvole ribolovaca ostavi dakle 200 tona olova u vodama Srbije godišnje. Do sada znači u pitanju su hiljade i hiljade tona. Kada tako razmišljam - užas.  'Di ima  dijamantskih burgija? :huh: :sad: Jedino što je za utehu što je najveći deo duboko usisan u kamen, na terenima sa panjevima i granjem je prekriven muljem, a s obzirom da je u takvim uslovima olovo bez izrazito kisele ili bazne sredine ili dovoljne temperature koja stvara reakcije takoreći nerazgradivo. Kao dokaz da u normalnoj vodenoj sredini ne može sa olovom da se desi ništa što bi nam smetalo su olovne cevi koje su se ranije decenijama koristile, od kojih sad izvađenih topimo naše džig glavudže i dubinske olovljike. U ustima smo pre pojave ovih lepih keramičkih plombi koje se ne vide u kutnjacima nosili plombe od legiranog olova. Isparenja koja prouzrokuju trovanja su praktično nemoguća da bi imalo uticaj na zdravlje. Ipak su mnogo opasnije one lovačke sačmice koje su u mesu i koje i riba proguta i mi takođe, jer mi, a i ribe u našim želucima imamo povoljne uslove za brzu razgradnju i isparenja iako je to kao zrno žita u punom džaku koji ostane iza ribolovaca.  Kao hemičar po struci koji je samo prve 2 godine svog radnog staža proveo u labaratoriji pre 30ak godina, a sve ostalo na svežem vazduhu u šetnji bez određenog radnog vremena da bi predupredio eventualne posledice dvogodišnjeg trovanja u labaratoriji i koji je uglavnom sve što je u školi naučio uglavnom zaboravio, osim lekcija o šećerima, voćnim i onim ostalim i njihovim reakcijama pri vrenju i destilaciji, jer ih svake godine u praksi primenjujem po par dana :lol:, mislim da moje reči mogu imati neku težinu. A ako baš nemaju težinu, onda sigurno imaju lakoću :huh:

Da li smo mi na redu
https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/229678/Drustvo-za-zastitu-ptica-upozorava-na-moguce-olovo-u-ribi-i-drugim-zivotinjama.html

DakiNS, волео бих да могу са сигурношћу да тврдим да нисмо али за такву тврдњу имао бих можда исто толико доказа колико аутор те вести има да би поткрепио причу о опасности од оловне сачме.

Мислим да је то један од оних наручених текстова који за циљ имају или да нешто покрију или да усмере пажњу читалаца на нешто друго.

Уверен сам да пецароши сваке године у рекама, барама, језерима и осталим водама оставе бар исто толико, ако не и много више, оловне сачме од ловаца.

Исто тако сам уверен да нико не зна тачно о којим количинама се ради. Можда би могла да се направи нека груба процена на основу података о продатој сачми у продавницама ловачке и риболовачке опреме током године - понављам: груба процена.

Али ја бих волео да се јави неко ко је чистећи или једући рибу загризао или прогутао сачму! Таквој инфирмацији бих поверовао пре него овом тексту који се појавио у тренутку кад смо сазнали да ће свако домаћинство платити 1.200 динара на име еколошке таксе. Искрено, мене ће то теже погодити него да у риби нађем зрно сачме.



Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk

Poenta i jeste u tome da potpisnik teksta već nekoliko godina sa svojim pajtašima proganja lovce čak i protuzakonitim radnjama (uhođenje, nedozvoljeno snimanje i slikanje , kretanje u lovištu špiunirajući lovce dovodi sebe i druge u opasnost, bespravan ulazak u lovišete ), ali sve to nije ništa u usporedbi sa takvim plaćenim tekstovima po kojima je poznat 021, Koji su nastrojeni protiv lovaca. A lovci i ribolovci su najčešće jedini pravi zaštitnici prirode i životinjskog sveta u njoj. Do sada su otkriveni izvori finansiranja tih spodoba koji se kriju iza nevladine organizacije. Izmišljajući neke neverovatne podatke ( o odstrelu divljači) iako bi lovci voleli da smo toliko bogati sa fondom divljači , okreću neupućene , protiv lovaca. Napisah da li smo mi idući na redu jer , siguran sam da moraju nečim opravdati dobijena sredstva.

Ništa onda, unajmimo ovog čoveka pa polako, sitan rad, lagano:
https://youtu.be/w3ALZuAayPs

Cini mi se da je negde u svetu zabranjeno pecanje neplastificiranim olovom ali kao sto neko rece u moru kanalizacije olovo je poslednja stavka.

znam da je zabranjeno olovo negde skroz , i koriste se drugi materijali... To je nova era, i hranilice ce biti bez njega.

Za sad ovako.
(https://i.postimg.cc/ncJFzXJz/20191212-171607.jpg) (https://postimages.org/)

Ameri uglevnom sibaju te zabrane i izmisljaju standarde, tako da znamo odakle vetar duva...najcesce.
Marina, nisam li ti dao ono kamenje za soma ?  Nekom jesam...

O vaime oca i sina sta taj vise prica :lol:

Baba Vanga.

https://youtu.be/UdcOuA5WrC4

Olovvo se brzo pasivizira oksidom koji je jaaako slabo rastvoran u vodi. Do skoro smo u upotrebi imali i olovne cevi ( svi smo ih topili za olovice).  Tako da je ovo sve posledica tendencioznog članka sa mrvicom istine i gomilom neistine.

Boze moj, do kad ce davati prostor u medijima kojekakvim praznoglavim strucnjacima...
Ja inace vec ko zna koliko godina i ne gledam TV, jer mi se smucilo od onoga sto prikazuju...

Tip koji se služi gebelsovom metodom - hiljadu puta ponovljena laž ,postaće istina.

DakiNS
Na moju veliku zaost - u pravu si....
To je ono kao kad su nas ubedjivali da je margarin naj bolji za zdravlje , pa smo ga jeli i kad nismo bili gladni... Posle kazu: izaziva rak...

Njegova kampanja protiv lovaca traje već nekoliko godina , baratao je sa izmišljenim brojkama kojih bi se i Minhauzen postideo. Na žalostu bivšem lovačkom predsedništvu nije bilo interesa da mu se suprotstave, niti pobiju neistine . Ruku na srce mnogo lovaca bilo bi presretno da su njegovi navodi tačni, radi se reda veličina kao kad bi svaki ribolovac pri svakom izlasku na vodu upecao desetak kilograma najkvalitetnije ribe. Na jednoj njihovoj tribini moj kolega sa još nekolicinom ih je demantovao i upoznao ih koje su sve zakone prekršili , od tada su se primirili , ali su izgleda pronašli novi način delovanja. Ovo pišem upravo iz razloga što očekujem u neko skorije vreme da se takva kampanja povede i protiv ribolovaca , iako su manje interesantni jer nemaju oružije. Razoružavanje srba je primarna meta kako ovih NVO plaćenika tako i trenutnog zakona o oružiju i municiji. Ovo lupetanje sa brojkama 5500 kg sačme da se ispali i sva završi u vodi ribnjaka , daje računicu da je ispaljeno  skoro 172000 patrona prosečne težine 32 gr. Što je mnogo i za Minhauzena RužNića ,  mnogo je.