U Dunavu ima svega sem ribe - od smeća do ekstazija

Izvor: Tanjug

Jedna od najdužih reka Evrope, Dunav, veoma je prljava, pokazalo je ispitivanje koje su sproveli eksperti po nalogu Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav.

Ishodi merenja, sprovedeni na 2.375 kilometara dugoj reci, pokazuju da postoji više problema - nedostatak riba, gradnja na reci, kao i klice rezistentne na antibiotike, ali i ostaci narkotika.

Prema pisanju bečkog dnevnika "Prese" 75 odsto toka Dunava kroz Austriju sličnije je kanalu nego reci. Stanje obala između Pasaua i Hajnburga je u velikoj meri "nezadovoiljavajuće do loše", a isto važi i za uslove života riba.

Uz to, kako prenosi list, pronađena je velika količina klica sa višestrukim otporom na antibiotike.Takođe, u delu Dunava kod Klosternojburga, kao ni u jednom drugom, hemičari su naišli na visoke koncentracije ilegalnih narkotika i lekova u vodi. Međunarodni naučni tim analizirao je situaciju na Dunavu i po treći put zaredom u izveštaju je prikazao sveobuhvatnu sliku stanja ove reke.

Dunav, prema toj analizi, nije reka pogodna za ribe. Čista voda nije dovoljna kako bi biolozi mogli govoriti o zdravom ekosistemu reke. Zbog toga su naučnici na više mesta analizirali gustinu i sastav ribljeg fonda.

U Austriji to je učinjeno u Johenštajnu, kao i nadomak Ipsa, a na oba mesta su uslovi za ribe ocenjeni kao "loši". U izveštaju se navodi da postoje veliki problemi po riblji fond, dodajući da još postoji biodiverzitet, ali su brane, elektrane i ispravljene obale dovele do značajnog smanjenja ribljeg fonda.

Ocenjuje se i da su strane vrste riba, koje su dovedene, ugrozile domaće vrste. Što se tiče kvaliteta obala, tri četvrtine "austrijskog Dunava" je od ljudi znatno promenjeno do te mere da su na osnovu smernica EU o rekama ocenjene najgorim školskim ocenama 4 i 5.

Zbog guste izgradnje i nestanka prirodnih plavnih teritorija ekologija reke je u konfliktu sa građevinama za odbranu od poplava. Kada je reč o klicama, na Dunavu je pronađeno mnoštvo, pre svega, fekalnih klica, koje su otporne na antibiotike, zato što se u uzgoju stoke i medicini koriste lekovi, čiji sastojci preko polja dospevaju, nakon kiše, u vodu.

Zanimljiv podatak merenja je velika količina narkotika pronađenih u Dunavu kod Klosternojburga.Tamo su naučnici naišli na najveću koncentraciju lekova i ilegalnih droga.

Čak 63 nanograma kokaina po litru je izmereno na ovom delu Dunava. Isto sa 207 nanograma po litru ustanovljene su najveće količine ekstazija. Inače studija se sprovodi svake šest godine i sprovedena je triput po nalogu Međunarodne komisije za zaštitu Dunava, koja ima 14 zemalja članica.

Pročitao sam juče i da budem iskren, malo se i uplašio. Uvek je Dunav bio prljav, ali unutar nekih granica koje me nisu plašile, i do ove godine sam se bezbrižno kupao svako leto. Blaženo je neznanje.

Више наркомани немају проблема,сад само скоче у Дунав и урадили су се за Џабе.

Кад је тако стање код њих не смем ни да помислим како је код нас.

Mislim da je bolje nego kod Mađara
Ipak je ovo manje industrijski razvijena zemlja, a zna se ko najviše zagađuje. Takođe mislim da koristimo manje narkotika ( kokaina bar ) nego komšije

Citat: NSBucov poslato 24 Mart 2015, 09:49:12
Pročitao sam juče i da budem iskren, malo se i uplašio. Uvek je Dunav bio prljav, ali unutar nekih granica koje me nisu plašile, i do ove godine sam se bezbrižno kupao svako leto. Blaženo je neznanje.

Jest' vala bilo nesto cudno lepo na Strandu prosle god 

kako li je tek nizvodno od Nova Sada, sa sve fekalnim kanalizacionim sadržajima.
Kod nas možda nema toliko droge u vodi, al zato ima puno kurtona   
Ko zna zašto je to dobro 

.... ovo htedoh da prenesem da vidite da ne cvetaju ruze prirodi ni napolju. Ali i to je veliko ALI oni ce da urade nesto po pitanju sanacije a mi ...  eh.

Dunav, mrtva reka?

Savezna vlada je, nedavno, saopštila da je zadovoljna pregovorima sa Dunavskom komisijom o raščišćavanju plovnog puta Dunava kod Novog Sada posle agresije NATO-a na SRJ. Ni ovog puta nije bilo ni reči o tihoj ekološkoj agresiji Evrope, preko Dunava, na našu zemlju koja traje skoro trideset godina.

      Tanjugova vest glasi: Savezna vlada razmotrila je informaciju o rezultatima pregovora sa Dunavskom komisijom oko realizacije projekta raščišćavanja plovnog puta Dunava posle agresije NATO-a na SRJ. Ocenjeno je, opet prema Tanjugu, da su uvaženi stavovi iz Memoranduma savezne vlade u vezi sa ponovnim otvaranjem međunarodnog plovnog puta na jugoslovenskom delu Dunava, uz puno uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i pridržavanje naših zakona i propisa.
       Prevedeno na srpski: očistiće se Dunav oko Novog Sada, povadiće se ruševine mostova i umesto pontonskog gradiće se novi most. Počistiće se, dakle, donekle, đubre ostalo posle agresije NATO-a, ali ni ovog puta savezna vlada ništa neće reći o tihoj ekološkoj agresiji Evrope na našu zemlju koja traje već dvadeset i osam godina, tačnije otkad je izgrađena brana Đerdap 1. Od Golupca do Đerdapske brane, za tri decenije nataložilo se oko 500 MILIONA TONA (!!!) uglavnom evropskog mulja sa visokim sadržajem toksičnih i štetnih materija koje su već prodrle i u podzemne vode dunavskog priobalja. Ove podzemne vode služe za vodosnabdevanje oko tri miliona stanovnika Srbije. Slikovito rečeno,od Golupca do Đerdapske brane rasuta je, po kubaturi, čitava Avala u čijem sastavu su i najotrovnije supstance.
       Mileta Perišić, naučni savetnik beogradskog Geoinstituta, u monografiji Đerdapska akumulacija, istina i zablude dokazuje da Dunav u toku do naše zemlje prihvata zagađenje od 40 miliona tzv. ekvivalentnih stanovnika Evrope. Naš učinak u zagađenju Dunava iznosi oko 20 odsto, što nije malo. Ali, zahvaljujući akumuliranju u Đerdapskoj brani koja prečišćava reku, Dunav je na izlazu iz naše zemlje čistiji nego na ulazu u jugoslovensku teritoriju.
     
       Miler na našoj strani

       To su bili prvi rezultati istraživanja i njih su, posle prezentiranja na međunarodnim radnim sastancima, prihvatile i kolege iz podunavskih zemalja. Ove naše rezultate potvrdio je i poznati nemački liminolog Miler na radnom sastanku u Kijevu 1991. godine. I umesto da na osnovu podataka o enormnom zagađivanju Dunava u gornjem toku počne da se gradi jugoslovenska politika gazdovanja tranzitnim vodama, rezultati ovih istraživanja se, jednostavno, prenebregavaju, kaže Mileta Perišić.
       Dakle, i pre sankcija, praktično od izgradnje Đerdapske brane, naša država ponaša se kao da joj je strateški nacionalni interes da Dunavom prihvata đubre Evrope! Zašto?
       Đerdap je građen u vreme realsocijalizma, u vreme kada je jedna mlada i agresivna ideologija htela da pokaže da je moćnija i od prirodnih sila, pa i od jednog Dunava. Trebalo je pokazati da ono što je uradio rimski car Trajan na Dunavu mogu i njegovi naslednici Tito i Čaušesku. Drugim rečima, vodilo se računa da brana što pre ukroti Dunav, a o posledicama takve megalomanske brzopletosti nije se mnogo razmišljalo. Istini za volju, ondašnje Izvršno veće Srbije zadužilo je izvođače radova da se detaljno i stručno prouče svi efekti akumuliranja vode Dunava. Ali, agresivno ideologizirano neznanje nadvladalo je znanje u struci.
       Perišić o tome kaže: Nivo znanja o ekološkoj problematici bio je na krajnje niskom nivou iako se i tih šezdesetih godina u svetu veoma ozbiljno delovalo, ne toliko u široj javnosti ali među stručnjacima svakako. Naša neimarska socrealistička praksa nije dopuštala angažman releventnih struka koje bi osujetile ekološke posledice koje nam Đerdapska brana danas proizvodi.
       Kakve veze ima nestručno socrealističko građenje Đerdapske brane sa mirenjem današnje države da bude kloaka Evrope?
       Tu je, za ilustraciju, uvek dobrodošao Černobiljski sindrom. Setite se kako su nas portparoli najuglednijih naučnih ustanova ubeđivali da je Černobiljski oblak prošao kroz celu Evropu samo ne i preko ondašnje Jugoslavije. Jedino se dr Dušan Kanazir, ondašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti osmelio da napiše samo privatno pismo premijeru Mikuliću u kojem ga je upozorio da je Černobiljski oblak, izgleda, prešao i iznad naših glava.
     
       Černobiljski sindrom

       Taj Černobiljski sindrom drma i Đerdap. Naše naučne ustanove i pored istraživanja Perišićevog tima i međunarodne naučne verifikacije njegovih rezultata, i dan-danas tvrde da je učešće Jugoslavije u zagađivanju Dunava enormno a učešće Evrope - minorno.
       Ko se štiti ćutanjem o ovim problemima?
       Ćutanje nije interes građana i onih generacija koje dolaze. Jer, mi im ostavljamo najveći ekološki problem u Evropi. Oni koji uporno dokazuju da je glavni zagađivač Dunava naša zemlja, a ne naši uzvodni susedi, sputavali su sve aktivnosti da se dođe do naučno validnih podataka koji bi inicirali potrebu učešća uzvodnih, dakle evropskih korisnika voda Dunava u zaštiti životne sredine Đerdapskog sistema i regiona, kaže Perišić.
       Znači li to da je servilna nauka od samog početka, još od izgradnje Đerdapske brane, radila protiv države i naroda?
       Apsurdno je, ali je tako. Pošto se prilikom gradnje brane nije vodilo računa, recimo, o kvalitetu površinskih voda Dunava, učinjeno je niz projektanskih i građevinarskih grešaka. Pogrešilo se, na primer, i u predviđanju veličine čestica koje će se taložiti u akumulaciji. Računalo se da će se taložiti čestice veće od 50 mikrona, što se pokazalo netačnim. Naša istraživanja pokazala su da se talože i čestice od 0,4 mikrona, i to sa visokim sadržajem organskih materija i toksičnih supstanci koje prave dar mar u ekološkom balansu reke. Podaci kolega iz Mađarske o kvalitetu suspendovanih materija saglasni su sa našim podacima o sastavu sedimenata u Đerdapskoj akumulaciji. Ali, šta to vredi!
       Pogrešna predviđanja graditelja Đerdapske akumulacije trebalo je prikriti. Preko odabranih stručnjaka, ubačenih u institucije države, to je i učinjeno. Tako je naučnik problematičnog znanja postao vlast, država. Pokazalo se da je Marfijev zakon o kapitalističkoj birokratiji, i te kako delovao i u Brozovom socijalizmu. I to se vuče do današnjih dana. Dunavski problem se uvećava a glava se i dalje drži u pesku.
     
       Obnova Trajanovog mosta

       Znači li to da će se uvek naći stručnjaci koji će se upustiti i u obnovu Trajanovog mosta ili u gradnju Keopsove piramide na Adi Huji, samo ako to od njih neko zatraži?
       U pravu ste. Uvek su krivi stručnjaci pa i oni koji su gradili Đerdap. Oni su morali da znaju da će gradnjom Đerdapske brane, ma kako stručno urađene, nastati jedan od najakutnijih i najtežih ekoloških problema ne samo u Jugoslaviji nego i u Evropi. Posledice po sistem Đerdapske akumulacije, ali i po nacionalnu ekonomiju sve do zdravstvenih problema stanovništva teško će moći da se izmere, kaže naš sagovornik.
       Znaju li se bar približno štete od zagađenja koja nam stižu Dunavom i koja se talože još od Slankamena pa do Đerdapske brane?
       Na osnovu skromnih podataka, radi se o šteti od više milijardi maraka. Samo deponovanje organske razgradive materije, prema nemačkim kaznenim normama, iznosi oko 1,2 milijarde maraka godišnje! Deponovanje ogromnih količina toksičnih materija ovu cifru uvećava nekoliko puta. Tako, recimo, samo od stokiranja i taloženja kadmijuma i žive procenjuju se štete od 1,5 milijardi maraka.
       Da bi se došlo do ovih podataka i da bi se ustanovilo pravo stanje u Dunavu i pritokama, utrošene su godine mukotrpnog rada. Naučno društvo Srbije je u aprilu 1999. godine dostavilo Ministarstvu za nauku i vladi Srbije Program aktivnosti na kontroli, zaštiti i unapređenju kvaliteta zaštitnih voda, sa posebnim osvrtom na vodotokove pod usporom prouzrokovanim taloženjem sedimenata.
       Sa Perišićem niko ne želi da polemiše javno, pa ni preko NIN-a. Oni koji i reše da mu se javno suprotstave žele da ostanu - anonimni. Tako je, na primer, na njegov tekst o nekorektnoj prognozi taloženja sedimenata u Đerdapskoj akumuluciji u časopisu Ekologika (br.2-3 1999) odgovoreno tekstom koji je potpisala Grupa saradnika sa Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi. U ovom institutu niko ne želi da odgovori šta raditi sa 500 miliona tona evropskog mulja u našem dunavskom koritu? Samo kažu: Taj veliki problem imaju i Kinezi sa svojim mamutskim elektranama. Upućuju nas na EPS. Rukovodioci EPS-a upućuju nas na Momčila Cebalovića, direktora za informacije EPS-a, nekadašnjeg kolegu iz Politike. Na telefonskoj centrali EPS-a, kojeg li cinizma, tog petka, prvo nema struje(!?) a posle nema Cebalovića. Da se javimo u ponedeljak. Ali, u ponedeljak Cebalović je, već na godišnjem odmoru te treba da se javimo njegovom zameniku Dejanu Jovanoviću. Njega, naravno, nema. C'est deja vu, n'est pas?     
     
       Remont Đerdapa

       Zovemo Kladovo. I javlja se mr Milivoje Ilić, direktor Đerdapa. Ali, ništa od razgovora. Čim se postavilo pitanje: razmišljaju li da prilikom remonta elektrane, koji je najavljen u novinama, vrše i izmuljavanje, čišćenje dunavskog korita od Golupca do Đerdapske brane, magistar Ilić prekida naglo: Zovite ove moje u Beogradu da vam organizuju razgovor sa mnom!? Znači, opet Cebalović...
       Ipak, doznajemo nešto i o predstojećem remontu Đerdapa. Velike firme iz Rusije, prema pisanju Glasa, zainteresovane su za revitalizaciju hidroelektrane Đerdap 1 a na objavljeni tender za taj posao, vredan 100 miliona dolara, već su se javili proizvođači elektroenergetske opreme iz Italije, Austrije i Nemačke. Revitalizacija šest hidroagregata od po 180 megavata Đerdapa 1 koji radi već 30 godina, trebalo bi da počne 2001. godine a završetak posla planiran je za 2008. godinu.
       Valerij Jagoškin, ambasador Ruske Federacije u SRJ, nedavno je posetio obe Đerdapske hidrocentrale i potvrdio da će ruske firme učestvovati na licitaciji. Nadležni iz EPS-a kažu da će posao dobiti firma koja ponudi najbolje uslove kreditiranja, najkvalitetniju opremu i najbrže rokove isporuke. (U Đerdapu 1, inače, ugrađena je ruska oprema.)
       Ali, da bi započela revitalizacija Đerdapske hidroelektrane neophodno je završiti termoelektranu Kolubara B čija je izgradnja zbog nedostatka novca prekinuta pre nekoliko godina. Veća proizvodnja struje iz novih blokova u Kolubari B omogućila bi da se hidroagregati u Đerdapskoj elektrani postepeno isključuju i - revitalizuju.
     
       Holandski primer

       Za to vreme, radio Đerdap ili ne radio, sa punim ili umanjenim kapacitetom, Dunav će iz Evrope navlačiti i dalje toksični mulj uzvodnih susednih zemalja, podzemne vode dunavskog priobalja biće neupotrebljive za vodosnabdevanje, a južni Banat počeće da pluta.
     
       Sve da i koliko sutra država shvati o čemu se radi, ni onda ne treba očekivati brze i spektakularne rezultate. Vlada Holandije je, na primer, još 1932. godine slala zvanične peticije Berlinu i Parizu u kojima se energično zahtevalo da se smanje zagađenja reke Rajne u Nemačkoj i Francuskoj. Tek 1986. godine, dakle, tek posle pedeset godina, donet je Rajna memorandum kojim je ova reka konačno zaštićena, što će reći da u svakoj svojoj tački ima drugu klasu kvaliteta vode, a što znači da može, uz dodatnu preradu, da služi i za vodosnabdevanje. Rajna je potpuno ozdravila tek kada je njeno korito očišćeno od industrijskog mulja, tek tada su se zagađene podzemne vode prečistile. Holanđani su industrijski mulj iz Rajne brodovima oterali u Severno more i od tih sedimenata napravili - ostrvo.
       Ali, niti smo mi Holanađani, niti imamo Severno more u koje bismo strpali naših 500 miliona tona industrijskog mulja koji truje podzemne vode iz dana u dan, smanjuje kapacitet Đerdapske akumulacije i - proizvodnju struje iz Đerdapa.

       Šta nam onda preostaje?

       Perišić kaže: Moramo konačno pristupiti stvaranju nacionalne politike korišćenja i zaštite tranzitnih voda. Kao vodič treba da nam posluži Rajna memorandum. Tek kada imamo čvrstu i jasnu strategiju zaštite Dunava na našoj teritoriji, možemo, ako treba, i usloviti obnavljanje rečnog saobraćaja na Dunavu ako se uzvodne podunavske zemlje ne pridržavaju preuzetih obaveza prečišćavanja ove reke. Jer, ne samo evropske političare već ni misleće ljude u Evropi ne zanima šta se dešava nizvodno od njih, a naš dalji snishodljiv stav prema uzvodnim bogatijim evropskim zemljama bio bi ravan - kolektivnom samoubistvu.
       O tome u petak na sednici savezne vlade nije bilo reči. Važno je, međutim, da nam je čišćenjem dunavskog korita kod Novog Sada od posledica agresije NATO-a Evropa, prema Tanjugu, ukazala puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog inegriteta.
     
            
     
Hemijska vremenska bomba

Može se reći da u Đerdapskoj akumulaciji već imamo hemijsku vremensku bombu. Šta je to?
       Mulj u Đerdapskoj akumulaciji sadrži visok procenat organskih planktonskih materija i toksičnih materija a dramatičan manjak rastvorenog kiseonika. Rumunski naučnici su, pri visokim letnjim vodama, kada je došlo do podizanja sedimenata, konstatovali ekstremno niske sadržaje rastvorenog kiseonika. To je jedna od manifestacija hemijske vremenske bombe. Niko ne može tačno da predvidi šta sve može da se desi ako se ove toksične materije, u određenim uslovima, naglo oslobode. Šta se sve dešava sa živim svetom u Dunavu, ne znamo jer naša sredstva za istraživanja su nikakva i često ih, na primer, vršimo u običnom - gumenom čamcu. Više znamo šta se dešava sa živim svetom u Crnom moru kod ušća Dunava. A u Crnom moru došlo je do smena vrsta algi i cvetanja vode što nastaje zbog izostanka silikatnih algi. Sve u svemu, može nam se desiti da, u slučaju većeg zagađenja Crnog mora, budemo optuženi mi, a ne Evropa, te da još jednom ispadnemo isključivi krivci za nešto u čemu nismo učestvovali sami. Tim pre što Evropa sve više počinje da brine za zaštitu Crnog mora, a ne Dunava. Za Evropu je važno da Dunav posle Đerdapske brane - bude prečišćen! I da takav mora da uđe u Crno more, kaže Perišić.     
     
Dunav nizvodno

Bugari, i ovih dana, tvrde da je zagađenje Dunava iz naše zemlje i sto puta veće od dozvoljenog?
       - Kod nas je uobičajena praksa da se zagađenje Dunava sa jugoslovenske teritorije izuzetno mnogo precenjuje. Više puta sam ukazivao na to. Čak sam i našim stručnjacima za ekologiju ukazivao na apsurdne podatke o zagađenju Peka i Timoka bakrom, što je publikovano u poznatom međunarodnom časopisu za ekologiju - kaže Perišić. - Samo se kod nas uvezeno zagađenje i štete koje ono proizvodi umanjuju, efekte prečišćavanja tranzitnih tokova i štete koje usled toga nastaju i ne ocenjujemo, ali se na kraju ističe prekomerno i nelogično zagađivanje Dunava iz Jugoslavije. Ovo su veoma ozbiljni problemi i oni zahtevaju primeren profesionalizam kao u zemljama Evrope, gde su, upravo zahvaljujući takvom pristupu, razrešeni brojni dugoročni ekološki problemi.

par puta sam bio na dunavu u beogradu da zabacim iz razonode...
Konkretno bio sam "iza siva",pecao sam na plovak...
svaki drugi zabacaj vadio sam vlazne mamarice pelene i uloske...a ni obala nije nista bolja puna je djubreta..
a na kraju keje u zemunu u vodi su evidenti parcici toalet papira i raznih primesa...

ccc,tekst koji je pikeman postavio je iz 2000.godine...Au,pa kako li je sad 15 god kasnije??!!!
Ne vidim ni da ce se nesto tu promeniti narednih godina.

Slična je sudbina i drugih naših reka, po pitanju zagadjivanja. Ja uglavnom pecam na Tisi, a i tamo nije bolja situacija...
Čitajući sva ta upozorenja nekako dolazim do zaključka kako to sve može bitno da utiče na migracije ribe, a u skladu sa tim i na (ne)uspeh pecaroša u lovu ribe. Pecaroša je sve više, pribor je sve kvalitetniji i sofisticiraniji, čamci su sve brži, ali ... ulovi su sve tanji i tanji. Ispravite me ako grešim...
Da se odmah ogradim, iza ovih mojih razmišljanja ne stoji nikakva naučna i stručna podloga, samo mi to nekako izgleda logično. Svakako se neću ljutiti ako me neko bude ispravljao ili dopunjavao...
Dakle, nije sporno da je za dobar ulov ribe presudan izbor dobrog mesta, s tim što pod pojmom "dobro mesto" pre svega mislim na mesto gde ima ribe. Što više ribe, ulovi su bolji... Naseljenost odredjenog dela akvatorije sa određenim vrstama ribe zavisi pre svega od njihovih migracija.
E sad, ni po jeda da su to one prirodne migracije, izazvane potragom za hranom, ili one migracije pred mrest ili zbog promene temperature vode i dr., nego pre svega mislim na one nazovimo ih "neprirodne" migracije, koje izaziva ljudski faktor, gradnjom brana, zagadjivanjem voda, ispuštanjem neprečišćenih voda, mrežama, strujom, plinomi sl.
Čini mi se da su to osnovni razlozi što se često dešava da imate izveštaje sa terena da "nema ribe ni za lek", da neće ni da pipne, da nije bilo ni trzaja...Što bi rekli, nije riba tamo gde bi trebala da bude. A onda se sporadično čuje odnekud i ponekad, kako riba razbija, kako je smudj radio ko lud, da bi uzo i praznu udicu i sl...
A, u stvari, riba, odnosno ono što je preostalo od ribe, sludjena svim i svačim, grupisana u manjim ili većim jatima, beži od nekog zla ne svojim prirodnim putevima, nego nekakvim iznudjenim stazama, tražeći spas od nesreće, u nekakvim rezervatima, osudjena na polako ali sigurno odumiranje.
U takvim okolnostima, uspešno pecanje vam se svodi na puku sreću ili eventualno možda na kvalitetan sonar, dobar i brz čamac, uz vanserijski talenat i upornosti.
Nekad to nije bilo baš tako...

zvanicni podatak je da kad ja i okolne opstine povucemo vodu(u wc-u)ista zavrsava u savi za 30 minuta,stari grad, savski venac, cukarica...
Nekoliko puta sam pecao na dubinac i posle 15stak minuta cela duzina najlona pod vodom je okicena toalet papirom sa sve dlakama itd
tako da sam isti sekao nad kantom,jer ko bi to normalan dirao rukama
takodje sam u savi zaticao mtve pse,kofere,voce i povrce,spriceve,tampone,kondome,belu tehniku na tone...
a to nije ni pola price.
sve ovo iz save ide u dunav, e sad mozes misliti kad je dunav prljav uzvodno kakav je kod nas i nizvodno