Vukovi sa DUNAVA

Ovim pitanjem zelim da dam sebi odgovor,a to je odakle toliki fanatizam u meni i sta me to vuce na vodu?

i ja isto samo na vodu , priroda zaboravim na sve i naravno adrenalin nakon drila krupne ribe

priroda uzivancija sreca radost :D

Zbog sexa!!!

Zašto volim ribolov ni sam ne znam.Obično se mi žena prigovara da samo trošim novac na pribor, gorivo a da nema neke koristi. Stvarno i nema neke financijske,jeftinije bi mi došlo da kupim ribu u ribarnici pa još onda kada se smočim u vodi,pa zablatim odjeću,auto a da ne kažem koliko pribora posijem na panjevima i kršu ali kada prva riba udari,adrenalin proradi da mi se ponekad ruke počnu tresti.To je kao droga i alkohol zajedno.
Eto zato volim ribolov. smiley033

KOlega pekz.k1  smiley033 pelcovano je to u dusu  :takoje: Priroda,reka  smiley001 nista lepse nego biti dete,divljih voda  smiley017 Izazov,nadmudrivanje  smiley145 nikad neznas sta nosi dan,sta nosi noc a sta nosi reka u sebi  smiley007 Nikad se ne udara na slabije od sebe  :no: to nije izazov,u toj pobedi nema casti  :bye:  Gde,kada,kako..riba slabo radi,al evo je  smiley300 ili mozda i ne  smiley232 i to je dovoljno  :takoje: kad priroda ocisti tvoju dusu a reka prostruji tvojim krvotokom,neprocenjivo  :clap2: a riba ko riba,dobrodosla  :lol:    smiley033

Ribolov iz ugla hobija, to je ok, kao svaki drugi hobi, svako voli svoj hobi...Jos kad si fanatik, totalno se iskljucis iz nekih zivotnih tokova, pogotovo onih koji ti ne predstavljaju zadovoljstvo. Ali boravak u prirodi je vec velik plus: cist vazduh, tisina, cvrkut ptica, sve to deluje smirujuce, a strucnjaci kazu da voda emituje nekakva jonizujuca  (ili slicna, ebem li ga) zracenja koja dodatno pozitivno deluju na organizam

Mi Nismo Andjeli 1 - sloboda , covece, sloboda. (http://www.youtube.com/watch?v=kgyqLHLc_Co#)

 Volim ga zbog svega gore navedenog  :clap2: Još kad bi neko našao tekst ( ja probao pa neznam ) iz ribolova pre par godina Najsumnjiviji ljudi pa stavio  :tongue:

Dibriks druze,isto nerazumevanje imam i ja od moje zene.otaj adrenalin ja licno nisam doziveo ,ali sam video kod mog komsije,sa kojim ja idem stalno na vodu.covek ima oko 50 god.zakaci on veliku stuku koja mu se posle kraceg vremena otkaci.on ,brate mili,nije mogao da sastavi recenicu,koliko mu se tresla vilica od uzbudjenja.i to iskusan ribolovac kome to ne bi bila ni prva ni poslednja stuka koju je upecao.ja,recimo, noc pre odlaska na vodu ne mogu da spavam od uzbudjenja.budim se u jedan,pa u dva i nakraju krenem u tri.i onda cekam ono sto volim i sto nema cenu,a to je svitanje.sunce izlazi iza planine (kod mene na j.moravi),nebo je crveno,tiha reka se isparava a ja se ljudi topim kao puter u tiganju.tada mi se ni plovak ne baca,samo sedim,gledam i uzivam.posle svega krecem u akciju.ove stvari ,verujem da samo vi mozete da razumete i niko vise


Peky.k1
Isključi velika slova druže kada pišeš!

Skoro sam isao sa firmom na seminar rec je bila zavisnos od narkomanij i patoloskog kockanja.
Na kraju predavanja sam ukapirao da sam u stvari i ja zavisnik ALI OD PECANJA .
Prisao sam diretorki koja je drzala seminar u bolnici gde se lece zavisnici ,izneo svoje misljenje nasta mi je ona odgovorila da i to spada u zavisnost ali da je to dobra i zdrava zavisnost jer odmara i regenerise zivce,priroda zdrav i cist vazduh ali i da od toga nemogu da ostanem na ulici sa velikim dugovim.
Znaci kolege i mi smo neka vrsta zavisnika od pecanja .Ali mi to nazivamo ljubavlju prema pecanju.

Nešto mi ružno ......zavisnik.... :takoje: !
Hajde, može i ...zaluđenik , ljubitelj , voli .....ko onu stvar , primio se.......ali nemoj zavisnik....... :lol: ! (mada kad bolje  razmislim  :shocked: )  :takoje: 

Ma kakav zavisnik....
Voleo bih da vidim zavisnika od alkohola da ne pije 2-3 meseca ,nego za to vreme samo da gleda flašu.
kao što dosta nas koji zimi retko pecamo ali se bar malo prošetamo da vidimo vodu i prirodu.

Za mene je to jednostavno ljubav prema prirodi i vodi.
Ja sam odrastao između dva jezera i pecam od svoje 4-5 godine i nema razvoda,
Prava ljubav za ceo život.

Ovnik sam od malena od 7 god na bajer kod bivše ciglane na jugu,pa vi sad gledajte,sad idem odmorit opustit se i ne mislit ni očemu,eto zbog tog idem na vodu.

Al je tema ko za pismeni u 5. razredu! Predlažem da administracija nagradi najbolji rad dozvolom za ribolov.  :lol:

Šalu na stranu, postoji 1001 razlog zašto volimo pecanje, i svako od nas je u pravu sa stavovima koje iznese. A u jedno sam 100% siguran, da je zavisnost jeste, i leka za odvikavanje hvala Bogu nema!  :cheesy: 

Pecanje je jedna od onih stvari koje ne mogu da se do kraja izgustiraju. Uvek postoji nesto nedokucivo i nepoznato, a na to se nadovezuje nada da ce sledeci put svakako biti bolje. Valjda je to ona pokretacka sila i izazov koji uz to ide.
Mnogo toga u zivotu se izgustira i dosadi, ko dete kad se obraduje sa novom igrackom, pa je urnise dok se ne zaisti. Ili, kad se polozio vozacki ispit, covek je sav srecan, kao, on sad vozi, ej...pa jos i uziva u voznji. Posle izvesnog vremena voznja ti predje u rutinu, vise uopste ne razmisljas o tome, i vozis samo kad moras, a ne zato sto volis.
Coveka najvise i najduze drze oni hobiji koji nikad ne mogu da se savladaju do kraja, koji te uvek vuku da nesto dokucis. Pa jos kad je to vezano za cist vazduh, prirodu i opustanje zivaca...sta ces lepse. Pa i  smiley049 mi je nasladje kad ga zveknem u camcu.

svaka cast! :clap2:

volim pecanje zbog svakodnevne ne izvesnosti,ne poznanice sta me ceka i nagrade kada noge zaklecaju u momentu kad se amur presija tik ispod povrsine a snage mu ostalo za jos jedan beg.volim kad od plate otkinem,da zena ne zna,a kumasin dodje i pokaze nove varke,al da zena ne zna,pa onda pocnem praviti boile a zena pita otkud ti sve to? :lol:

To je način života.

Volim ga zato sto je u ribolovu na snazi ona izreka "pravilo je da nema pravila", a gore sve napisano podpisujem :takoje: :ok: smiley033

Volim pecati zato što kad pecam mislim samo i jedino na pecanje zaboli me sve za ostalo.Da i volim pecati zato što volim pecati.

   

 
                              Najsumnjiviji ljudi   


  NIKAD NISAM IŠAO NA PECANJE .RIBOLOVCI SU NAJSUMNJIVIJI LJUDI.

  Ustaju u 4 noću, ulaze u reku do pupka, a pada kiša.Ili nisu normalni ili rade za nekog.
  Četiri rečenice koje ste upravo pročitali izrekao je prethodni predsednik srpske vlade.
  Nije naravno mislio ozbiljno.Odnosno jeste.Hteo je da kaže kako su ovde ljudi koji rade
  nešto sa strašću, žrtvom i trudom, a pri tom bez očigledne lične koristi, često tretirani ili    kao  pokvarenjaci koji kriju prave ciljeve, ili kao strani špijuni i plaćenici, koji vešto kriju prave gazde.

  A mi RIBOLOVCI smo zaista u većini slučajeva dobar primer grupe ljudi spremnih da u svoju pasiju ulože količinu truda koje normalnom čoveku sa strane mora da deluje potpuno nenormalno .
  Zar je logično da neko posle iscrpljujuće radne nedelje provede petak popodne i veče , do iza ponoći, u čeprkanju po torbama, i kutijama za pribor, kuvanju valjaka, kukuruza ili bojlija, traženju kišnih glista po dvorištu, kopanju rovaca ili prevezivanju udica.
  Pa onda ustane u 3 ujutru ili još ranije , lomata se kroz gustiš i blato rasteruje komarce krči šikaru pentra se preko stena i šta sve još ne da bi na kraju nekako zabacio i posvetio se čekanju da se neke pristojnija riba prevari i zagrize, što na našim vodamo početkom 21 veka može ali baš i ne mora da se desi.
  Zar je logično da se posle svega toga taj ludak vrati kući srećan, zadovoljan i spreman za narednu radnu nedelju i sve ostale probleme koji samo čekaju da se sa vode vrati pa da ga nemilosrdno napadnu.
  JESTE ITEKAKO. Jer pecanje na većinu  nas deluje kao onaj " moderni sok " - ublažava stres i upija bes. To je osnovni razlog zašto se njime bavimo , odnosno zašto za džabe radimo  nešto što teško da bismo ikada pristali da radimo za bilo kakve pare.
  Pogotovo mi koji smo " NORMALNIMA " najsumnjiviji, jer  ulovljenu ribu uvek ili skoro uvek vraćamo u vodu. Ako vas , dakle, iko više pita zašto se lomatate po bespućima i pecate, objasnite mu da  ste savršeno normalni ali da radite- za sebe, a kad vraćate ribu- onda i za druge.



  Izašlo u ribolovu pre par godina  smiley247  smiley247  smiley135  smiley355  :bye:

Ma jeste kao droga, ili kocka. Bio sam se "skinuo" kad sam poceo da studiram ali samo jedan odlazak je bio dovoljan da se vratim i to 10 puta zagrizenije nego ranije, i nije mi zao!

E Djole, sad si me sa onim tekstom nacisto bacio u dileme  :sad: pocinjem sam sebi da budem sumnjiv  :shocked:. Kad malo bolje razmislim, to sto ja radim (odnosno, svi mi) pa to ne bi radili ni spijuni ni strani placenici  :lol:  :wink:
Eto juce, drugar (i on mi postaje sumnjiv :rolleyes:) i ja odlazimo autom van grada, parkiramo u nekoj vukohebini, nastavljamo pesaka jos 1km sto po snegu, sto po blatu, stavljamo pentu na camac, isplovljavamo, posle izvesnog vremena lengerisanje, varalicarenje, jedan poziicija, druga, treca...karike se mrznu, posle par sati noc se spusta, sneg pada, mi cedimo pljosku, aj jos ovaj put, pa jos jednom, pa jos malo ...Ma, bas nas briga, ne moze nam niko nista, jaci smo od sudbine :thumbup: Ko razume shvatice,  ko ne razume u cudu pita  :huh: "pa niste valjda bili na pecanju po ovakvom vremenu?
E sad, kad bi nas neko naterao da se patimo na slican nacin, a da nije pecanje, e, to bi vec bilo vrlo problematicno. Imao bi utisak da nas neko izrabljuje  :veryangry:  :lol:

 Dodjes na vodu pre izlaska sunca i onda cekas onaj trenutak kad se sve smiri,taman kad se sunce pojavi i ona je neka zaglusujuca tisina,a Dunav mirise...onda osetim da tu pripadam,kao i onaj kamen na kom stojim i da mi je tu mesto i cak i disem najtise sto mogu,da ne poremetim tu tisinu.
To je samo trenutak,ali je moj i samo moj.
Cist zen.

 Top Mix ,tek ćeš biti u dilemi kad napišem priču  " Zašto je dobro da žena ima muža pecaroša "  :eek: :eek:  :lol: :lol:



Samo ne znam gde da stavim da li ovde ili .... :question:

ja sam jednom krenuo na Dunav iako je duvala kosava 100 na sat i stignem kad ono strah da te uvati, voda braon a talasi za surfanje, jedva sam priso obali skoro da me oduvalo, ne secam se dal sam uopste i zabacio, mislim da nisam jer ono je bilo suludo hahahaaa :lol:


a jednom sam na noznim clancima izbrojao ukupno 200 uboda komaraca, a jednom sam bos ceo dan cucao na bedemu pod uglom i dobio zuljeve preko celih stopala od trenja, znaci svi prsti i pete su bili jedan veliki zhulj i to tako da nisam mogo da hodam :rolleyes:

a da ne pricam sad epizodu kad smo u februaru zalutali u mocvaru da pecamo na vojnom poligonu gde se puca, jedva smo preziveli, ali ne zbog pucanja :lol:

E Djole, tu vec nemam nikakvih dilema posle cetvrt veka braka.  Samo ti napisi pricu,mozda ce neko od mladjih kolega biti zainteresovan za tu zanimljivu temu...  :rolleyes:

Meneje tako uhvatilaoluja a ovde u kostolcu je dunav jako sirok kad udjem u talas neznam gde se nalazim vetar munje malte ne idu po vodu  pa u obalu u neko drvo.Sta ti je ljubav prema pecanju a vidim da se splema ludilo jos malo,procice al sipak,podigao se pepeo sa pepelista elektrane nevidis gde vozis haos da izgubis glavu za par sati uzivanja.

Zašto volim ribolov?

Bežanje u prirodu pre svega, život na neki drugi način, spavanje u šatoru dok vetar cima lišće na granama, a ribice bućkaju u vodi celu noć...

joj, jedva čekam proleće!

Ooooooo, ima ovde i pesnickih dusa :cheesy: :tongue: smiley033

Ribolov je moj jedini hobi , ne pijem ( previše ) , ne pušim , ne kockam nikada ( ni kladionica ) , ne drogiram se .... samo ribičija . Tada nemam praznog hoda , s posla na vodu , s vode na posao . Mali problem je taj što lovim isključivo noću , pa nakon nekoliko uzastopnih noćiju , a između toga posao  :eek: , oči ko fenjeri . Probudim se u 3 , dok se opremim i dođem na mjesto to je 3.45 , imam ravno 45 minuta za lov . u 4.30 se pakujem i u kući sam u 5.15 , presvučem se i pravac na posao , udaljen 20 km , stignem 5.45 , počinjem raditi u 6 . Kako se to zove ??? ovisnost , ludilo ??? . Srećom pa mi sezona traje samo pola godine 5 - 11 mjesec . Ne trebam ni govoriti da mi onih 45 minuta prođe kao 45 sekundi  :sad . Šta da radim  :help: .

Pecaj i dalje. Zasluzio si!

Mir, tišina,i živci se odmaraju od žene i punice kkaakoo dobar osiječaj!!!!!!!!!

 

                      Zašto je dobro da žena ima muža pecaroša      


Svi ribolovci znaju da je muž pecaroš božiji poklon za žene. ZAŠTO
Vrlo jednostavno. Muž pecaroš je odlučan, na vetru, na suncu na kiši i mrazu iskaljen, te je fizički skoro neodoljiv.Pravi je  vitez.Hrabar je i neustrašiv. Čak je i ranoranilac.Pogotovu u pecaroškoj sezoni.Voli prirodu i pozitivnim vibracijama obasipa ukućane.Jak je i snažan, jer redovno trenira. Na svako pecanje ponese bar 50 kilograma tereta u vidu opreme.Osim toga, bavi se dodatnim fizičkim aktivnostima, kopa gliste,rovce durboke ..U kuhinji je pravi velemajstor. Mesi čudesne sastave od njemu samo znanih začina i sastojaka, poput novozalandskih algi, fishfeed ulja, caiuser fruita, brašna od GLM školjki...Kuva makrobiotičku hranu , to jest konoplju,žito, ječam, stari kukuruz, ali zna i da pravi i boile koje su komplikovanije i od neodoljivih rafaelo kuglica.
Ovo bi bile njegove opšte karakteristike.Ni njegov izgled nikad nije monoton.Štaviše !On je glasnik proleća, leta i ostalih godišnih doba, jer sva ona se prepoznaju na njime čineći njegov stajling prirodnim i veoma harmoničnim.Prvo prolećno sunce mu zamrsi kosu i ofarba ga nežnom bojom indijanca.Leti je preplanuo do te mere da ga ukućani jedva prepoznaju. Uglavnom ima na sebi bermude i majicu kratkih rukava , kačket koji je satkalo sunce, dok se on, zanesen, bavio važnijim stvarima
U jesen i zimi od štipavog vetra i svežine vazduha porumene mu obrazi , a nos mu postane neodoljivo jerko crven.
Pored toga što je pecaroš, muž kao glava porodice, brine se i hrani i donosi kući i svežu ribu.  Dobro ovo poslednje se ne dešava tako često , ali ali baš u tom pohodu se ocrtavaju njegove prave vrline . NAJVEĆA VRLINA , POSLE ODLUČNOSTI I VOLJE RIBOLOVCA, JESTE NJEGOVA MEKANA DUŠA, DA JE NA LEBAC MO"Š MAZATI.
No on ima još vrlina.Na primer nikad me zaboravlja suprugu . Ume da ceni njenu brižnost posebno kad je pokisao, blatnjav, kad se umoran vraća kući iz nedodjije, i to bez ulova.Jer ona ga uvek dočekuje sa toplom kupkom , sveže skuvanim ukusnim ručkom i marljivo čisti, pere i pegla njegove iskaljane predmete.
Zato on i ume da joj ugadja. Čak i do te mere da je nekoliko puta godišnje pozove i na svoje strogo poverljivo i od BIA i CIA čuvano tajno pecaroško  mesto.A razlog je da se konačno malo odmori njegova draga, i to u miru na svežem vazduhu.Misli on i na njenu nežnu i osetljivu kožu , pa je sastavni deo njegovog ruksaka krema protiv KOMARACA. A znate šta je još bitnije . Da na ovakvom prelepom izletu pecaroševa izabranica, više godina odgonetne ribolovačke tajne, i to posmatrajući muža na delu. Dal su supruge sportskih ribolovaca , takmičara još srećnije teško je oceniti.No zamislite ponosnu ženu takmičara plovkaroša, ženu vrsnog majstora ribolovca koji s najmanje 17 kilograma ekstra, super prihrane i mamaca , sa silno kvalitetnom opremom iz dana u dan bije bitke , i deli megdan sa članovima suparničkih uduženja. On zbog toga mora putovati svaki čas na druge vode i izdržavati sva ta uzvratna pecaroška takmičenja.Uspe li da se dokaže i pokaže da je naj spretniji u hvatanju riba , eto slave za čitavu porodicu.
A ŠARANDŽIJE ! Oni su tek šlag na torti.SA SOBOM MORAJU PONETI I DO 300 KILA POTREBŠTINA, DA PECAJU NEPREKIDNO 5 DANA I 4 NOĆI, pa zamislite onda  koliko su srećne njihove supruge.
E zbog toga , kao i zbog činjenica koje vam ovom prilikom nismo saopštili, valja imati muža pecaroša , JER JE ZAISTA BOŽIJI DAR ZA " ŽENE" ZAR NE  :question:


   smiley033  :bye:

Maestralan tekst! :clap2:

ovaj tekst cu zeni pokloniti za rodjendan,da joj dusu razgalim i konano i sa punim pravom dobijem svoj termin u kuhinji :lol: :lol: :lol: :lol: :clap2:

Za osmi mart, cu joj poklonoti ovaj tekst i uzeti 10 eura :rolleyes: smiley033

Zaboravio sam da napomenem , da je članak izašao u novinama ( mislim Gradjanskom ) pre par godina.  :takoje: Doduše nešto sam i izbacio, već me je glava bolela od kucanja  :rolleyes: :rolleyes:

Ivo Andrić ima 14.000 fanova na Facebook-u.

Ekrem Jevrić 42.000.

Kristijan Golubović 68.000.

Jelena Karleuša 182.000.


,,Dođu tako vremena kada pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati."

posto je ovo najbolji odgovor, ocekujem onu nagradu al za sledecu godinu, jer sam za ovu dozvolu vec narucio....
Posle gore navedenog ne preostaje ti nista drugo nego da odes na pecanje...

U pravu si   :sad: Posle gore navedenog ne preostaje ti nista drugo nego da odes na pecanje...  i ćutiš.

Pa eto ........baš ZATO volim........što pobegnem od svakodnevnih faca  :veryangry:......ne zanima me koliko je evro  :no:.....dnevna politika..........pobegnem u   SVOJ   svet  i  lepo mi je   :takoje: !  smiley033

 Sahib napiši ( ili prepiši kao ja ) nam i ti , neki zanimljiv tekst , pa da ubijemo dosadu čitajući.

ma i ovo sam negde pokupio,  ovo ti je zen, haiku poezija....

ZAR postoji nesto lepse od vode i ribe na njoj.Proslo leto se spremamo za neku svadbu ja kazem zeni ti idi sa klincima a ja cu na vodu.Ti nisi normalan to je komentar moje zene.

U ribolovu postoji samo jedno pravilo "DOK NAS SMRT NE RASTAVI"

   smiley162 Ljudi, ja ga ne volim , moram, to mi je u krvi smiley232.

I ja ga isto ne volim  :rolleyes: :veryangry: smiley023 prosto ga obozavam, odmorim smiley319 smiley356 smiley191 smiley110 mozak od svega

Ovako to ide kod mene:smestim zence i decu u krevet,mrak uveliko pao,ali oprema vec upakovana oblacenje kaljave odece i paljba na Savu.Izgleda prosto ali...Ovo je tek pocetak.Bas sad pored sebe imam tipa koji mi kaze pa idi zaradi dok si mlad i mozes a mene bas zabole djon.I tako stignem na vodu zabacim saranske stapove na samo meni znane mamce i pozicije,skuvam "kilo" kafe smestim se u stolicu i blejim k'o musko jagnje od 3 godine u vrhove stapova i nista me ne moze omesti.Saran mi prkosi iskakanjem i samo sto ne govori'Nish mi ne mozes'.On tako misli al misliti i cvece brati su dva razlicita pojma.E to je neizvesnost i reklo bi se da to tera nas ribolovce da blejimo na vodi ali ja imam u glavi neshto vis od toga.

Brate Srdjane, pa kad ti spavas ?

Ne pitaj,ono kao Duh koji hoda!Ceo zivot mi prodje u polu snu.

Imam potrebu da odem na vodu,da se zavalim u stolicu,da cujem ptice,vetar,vodu-PRIRODU,nema nista lepse nego sa drugovima otici na vodu,pecati,peci rostilj,raditi sve sam,po svojoj volji,ne mogu da opisem taj osecaj,jos sam mlad i pre bih trosio pare na ribolov,nego na svasta drugo sto moji vrsnjaci rade,ne znam zasto ali negde u dubini duse,nesto me vezuje za vodu,najlepse se osecam u prirodi,jos ako tu dodje i dobar ulov,osecaj je nezamenjiv   smiley001 smiley037

bravo!

slažem se,I feel good,real good..

Obozavam da provodim slobodno vreme u prirodi. Ponekad odem sam, samo ubacim gumeni camac u ruksak, ponesem 'ladnog piva i stap i uzivam u miru i tisini. Dok najcesce odem sa drustvom i dosta dvolitri i slanine, jeste da retko kad sta upecamo, ali uvek je veselo :cheesy:

I uvek je tako   :cheesy: kolicina ljudi u kampu,je obrnuto proporcijalna kolicini ulovljene ribe  :rolleyes: al zato smiley267  smiley016  vidi nema smajli za rostilj i kotlic  :huh:

Nema žene da ti se.e nema dece da viču, plaču...ahhhh...šalim se ali mi je i to nekad potrebno...Volim da odem i da gledam u vrh štapa više nego išta...Bez galame, bez glupih tema svakodnevnice...Ma nema ništa što ne volim u vezi ribolova a sve ostalo što radim u životu ima bar nešto što mi smeta....

he... ribolov sam zavoleo, kada sam, sa deset godina, na crnom rzavu, kod vardišta, na skakavca upecao prvo ribče, klena od celih 10 cm... mrzeo sam ćaleta, što me naterao da ga vratim, a sada sam mu zahvalan...

kada sam spreman da po najgorem vremenu, minusu i ledu, blatu i provali oblaka, ipak odem na vodu, iako znam da ništa neću upecati, nema tu puno šta da se doda...

ribolov volim jel ribu obozavam

Priroda mir i tisina dobra stolica,pa se zavalim i kuliram, ma netreba mi ni pice ni hrana samo ja i voda  :ok:

Mula Ibrahim savjetuje Ahmeta Šabu:
,,Zašto ne loviš ribu? Izgleda velika ludost, što i jest, ali postane najveća strast. I brani čovjeka od drugih ludosti. Svijet se može rušiti, a ti ćeš, nepomičan, buljiti u vodu. Najveća mudrost je u životu da čovjek pronađe pravu ludost. Da je vlast pametna, naredila bi svima: udicu u šake, pa na rijeku, lovi ribu! Ne bi bilo buna ni nereda. Kažem ti: lovi ribu, Ahmete Šabo!"

Meša Selimović

nista lepse od pecanja,priroda,voda,kafica,pljugica doooobra stolica zavalim se u camac pobacam stapove iiiii.... boze gospode NIRVANA! blesavo skroz! :) jos ako uspem da zamenim mog neltica za t9 sa kabinom,e onda ce zena da poludi! :)

Zato sto mi je kad odem na vodu mozak na rezervi, potpuno se iskljucim i ne mislim niocemu. Uzivam gledajuci u vodu pa makar nista i ne upecao ceo dan. Kad sve saberem vise volim da izadjem i setam ili sedim uz vodu nego da lovim ribu

Zato sto je to nesto najzdravije!

Jer lov i ribolov dozivljavam kao veoma cvrstu vezu sa prirodom,koja datira od samog covekovog postanka.

Infuzija pozitivne energije, meditacija, jace dejstvo od bensedina.

Klasican virus , koji neke zarazi do  koske, a neki ozdrave ...
Ja sam verovatno hronicno zarazen pa mi nema spasa
Fora je sto je ovaj virus ipak zdrav za imunitet ...Ispira mozak i dusu , a nije ni los ni za odrzavanje kondicije .Iako mnogi misle da je pecanje neaktivna rekreacija , mi znamo da ima tu mnogo akcije ....i reakcije
3. Njutnov zakon u fulu

Nema tu volim - nevolim! To ili jesi - ili samo 'ladiš jajca pored vode!


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Zato što ne znam da heklam, a i volem da ladim jajca u Savi  :cheesy:

Nisam odan porocima (alkohol se ne racuna  :lol:), ali pecanje bi se moglo svrstati. Kad imam vremena idem  na pecanje i tad mi je lepo, briga me i kuca da gori, ali kad nemam vremena onda se samo motam, razmisljam ''joj samo ovo da prodje necu 10 dana dolaziti sa vode'', gledam sta bih mogao kupiti da budem sto spremniji, iscitavam forum (to mi je neki dop da me smiri malo) itd itd.  E sad kako je sve pocelo, vukovi dragi pojma nemam, nikad niko u porodici nije pecao niti imao stap. Secam se, davno bese kad mi je otac kupio prvi stap, ne znam povod toga al nije ni bitno, na Rumskom vasaru kupljen. Kada sam ugledao stap, do plafona sam skakao, jao ici cu na pecanje konacno, kako god da se to radi zvuci dobro. Eee bar da sam odmah otisao kad sam kupio, ne cekalo se, dugo se cekalo da se namontira, imam stap al nemam najlon... udice itd, itd. Prodje prva, mozda i druga godina vec sam i zaboravio da imam stap kad se jednog dana otac vrati s posla neko od kolega mu namontirao pecaljku. Jaoj srece opet isti osecaj kao kad su mi kupili stap, nisam mogao da docekam kada cemo sledeci put ici da zalivamo papriku, samo tako sam mogao da pecam, pored agregata v6, trese se zemlja kad ga upali. Posle pecanja ni sebe ne cujem do sutradan. Peceljka se nije vadila iz traktora, mislim da sam bio jedino dete u selu koje je volelo da ide na njivu. :) Da je znao sta ce biti 15 godina kasnije verovatno je nikad ne bi kupio. Skoro keva nasla racun od nanoflexa, ozbiljno razmisljali da me kod psihijatra posalju.  :lol: Ne znam da objasnim, ali oduvek sam voleo da uhvatim ribu, da vidim onaj odsjaj od sunca sa njene krljusti. Kada god me misli navedu na pecanje, sta god da me inspirise na to, u podsvesti mi je to bljeskanje krljusti prvih uhvacenih karasa, babuskica i crvenperki... Na pecanje nikad nisam isao da se odmorim, niti mi je predstavljalo neki vid rekreacije, jednostavno je sastavni deo zivota, za mene najvaznija sporedna stvar. Jednostavno to je tako.  smiley033

 Nekad pomislim- dali bih i dalje voleo pecanje, kada bih od toga živeo, kada bi se to pretvorilo u obavezu.  Kad se samo setim koliko sam voleo muziku i gitaru, kada je to bilo sredstvo da budeš "faca", glavni, da sviraš klinkama u parku, da zabavljaš društvo kako hoćeš i dokle hoćeš. Od momenta kada su mi zatrebale Pampers pelene, novac da nadoknadim kredit za kupovinu stana, prosto rečeno od kada mi je to postao posao i obaveza da preživim i hranim porodicu...Razni ljudi, mesta dešavanja- ma postalo mi je mučno da uzmem instrument i idem na"posao". Da dođem u zoru kući umoran i isceđen. Mrzim gitaru, sit sam svega. A trebaju mi parice pa idem  dalje. Retko kada se potrefi i atmosfera i društvo bez ekscesnog pijandure, kompleksaša, i najgore varijante - dobroćudnog daveža koji te "voli najviše na svetu". Najviše treba vremena da takvog pošalješ u...On te najviše cedi.... kada stvarno daješ sve od sebe i uživaš. Da neko ne shvati pogrešno, još gora bi mi bila obaveza neki drugi posao. Pitam se da li se obaveza može voleti? Da li bih i dalje voleo pecanje kada bi to postala obaveza, nešto pod moranje? Ribolovni vodič svakakvih ljudi, test ribolovac sa utvrđenim lokacijama, tačno određenom tehnikom, mamcima, sve u tačno određeno vreme...itd, itd....Dali bih došao u situaciju da sit od posla i obaveza koje traži takav ribolov, tražim hobi koji bi me ispunio? Da prođem kao sa muzikom? Retki su ljudi koji baš vole svoj posao, a još ređi oni koje takav posao kompletno ispunjava. Najčešće i oni pecaju ili imaju neki drugi hobi. Ne pitam ovo samo na osnovu pretpostavke. Učestvovao sam na jednoj jedinoj smuđijadi 2006.  Pecao prvi dan punu "šihtu" od 15-21h. Sa nekim od drugara bih i otišao preko puta na piće, ali svi su bili zauzeti lovljenjem rezultata kao da život zavisi od toga. Pa sam i ja bacao i bacao uz poneku cigaret pauzu. Ne mogu da verujem da su uživali. Ja verujte nisam. Sutradan nisam ni pecao. Rezultat takve upornosti je bio 4 upecana smuđa od strane 60 ribolovaca, i usput moj je bio treći po veličini-osvojio sam 3ću nagradu. Posle toga 15ak dana nisam poželeo da odem na pecanje iako je bila top sezona. I nikada nisam više učestvovao. Zato pitam?
  Da li je ribolov zaista najlepša stvar na svetu, bez obzira na okolnosti, ili i to može biti posao k'o posa na koji se ide bezvoljno, ali eto moraš-živiš od toga.

Razni ljudi - razne ćudi. Znam ribara, to mu je posao, koji nedeljom seda u čamac sa jednim štapom za muvanje i kaže "mogu valjda i ja da se odmorim nekada i uživam".

Volim pecanje od kada znam za sebe, prvo me je na pecanje vodila baka, a onda preuzeo otac. Pravio sam dugu pauzu, pa sam se pre par godina vratio. Treba mi društvo, ne veliko, ali odabrano, još jedan ili dvojica. Ne ćutimo, ali isto tako ni ne toročemo. A može i ono sa mojom i još jednom porodicom, čist izlet sa pecanjem kao sporednom aktivnošću.

U tom smislu, ono što je u suštini obaveza je voda, priroda, kakva god oprema, a poželjna je riba, u mom slučaju za uhvati i pojedi pecaroški pokret  :cheesy: smiley033


E da, zaboravio sam frišku situaciju, a to će biti Nišava na potezu Sopotskog hana, gde ću verovatno sam ići na UL, osim ako ne naleti neko od kolega, pa se javi sa idejom da se pridruži  :cheesy:


"Iiiiii kakav promašaj temeeeeeee... Joj, joj, joj, joj, joj, Jeremijaaaaaaa" - Mladen Delić  :lol: Bar ovaj deo o tome da li sam ili u društvu... Šefe, prebacuj ako smeta.  smiley033

Jednostavno jer bez ribolova ne bih mogao da živim i funkcionišem.  smiley033
Rođen sam da to volim i da se tim bavim. Virus jeste ali ja mislim da za ovaj nema leka.  :no:

Cudi me da ranije nisam video temu, pa me ova prica vraca u detinstvo. Kao i svaki klinac, provodio sam jako puno vremena po dvoristu u jednom selu uz Zapadnu Moravu, tu smo ziveli kod ocevih roitelja, nisam imao vise od 3g, a pokojna baba je noge lomila trceci za mnom, obicno me je stizala kod Morave, jer kad god su ribolovci prosli pored moje kuce, ja sam trcao za njima. Nisam imao vise od 4, kad sam jurnuo da dograbim vober, misleci da je riba pa se uböo na udicu, no isti dan mi je jedan ribolovac poklonio belku koju sam cuvao celi dan, nazalost uginula mi je sutra. Srece li moje, mozda sam imao 5g , kada mi je u robnoj kuci jedan ribolovac, i sada mu hvala, poklonio plovak dok sam zaljubljeno posmatrao stapove i masinice, a otac i majka gledali nesto drugo. Posle toga sam dobio prvi stap, secam se neki crni upredeni Silstarov petljas , pa kasnije i trodelni bambus, a onda sam postrao zrtva ucena, ako budes dobar djak kupicemo ti ovo, ono, nije mi bilo tesko, a tada smo i ribolovacku dozvolu dobijali uz djacku knjizicu, ko je bio odlican. E onda sam provalio gavcice, lovio sam ih nekad na udicu 22 pa ih cuvao u koritu, kasnije u akvarijumu, nikad necu zaboraviti mozda sam imao 8g, kad sam gazeci po otoci ne dubljoj od 0,5m podigao s gnezda dva soma uz neku travu. Velicina te ribe, kao i njen neobican oblik ostavili su snazan utisak na mene, hteo sam da je ulovim. Desilo se i to kasnije, dugo sam cuvao 2 somica u sahti, prateci njihovo ponasanje i gledao kako love zabe. Kad sam krenuo u 5ti razred doziveh onda i prvu voznju camcem, provoza nas som, tu sam bio kupljen za celi zivot. Bezali smo iz skole da bi isli u ribolov, ostajali do kasno u noc, pa se onda peske ili biciklom vracali u grad, mnogo puta sam bio i sam. Kasnije cu krenuti da odvajam pare od uzine, berem pecurke, kleke, svud gde mogu da zaradim nesto, mogao sam da idem go i bos, za pribor i pecanje je moralo biti. E, onda sam postao momak, vise voleo skitnju i devojcice, pecao sam ponekad ali jaako redje, opremu podelio, ostalo tek po nesto. Jednog dosadnog nedeljnog dana dok smo sedeli u kaficu, jedna devojka predlozi drustvu, ajmo na pecanje. Uzeo se neki pribor, otislo se na vodu, dobijem udarac na durdubaka, i izvlacenje spulne sa mitcella 2140, secam se. Tu bejah gotov, kao svaki zavisnik, koji se vraca staroj zavisti ,krenuh da hvatam sebe da svaki slobodan trenutak provodim na vodi. Odoh i za inostranstvo 2g, videh razne vode, pored 8,5g koje sam proveo u Bg, meni je uvek nedostajalo samo jedno moja Morava. Koliko je volim, opet je neki put i toliko mrzim, jer me ljubav prema njoj sprecava u nekim stvarima, al nema ljubavi bez boli :lol: Nisam ja toliko vezan za pecanje, koliko za tu reku, zato najvise i volim dubinski ribolov, jer mogu da je gledam i uzivam u njenom proticanju :tongue: https://youtu.be/lHASPCjlEl0  (https://youtu.be/lHASPCjlEl0)

Ja ribolov najvise volim zbog prirode i pozitivne energije kojom se punim dok pecam....kratko i jasno....

Ribolovom se bavim od mog prvog razreda osnovne skole. I svo vreme je bio prisutan u mom zivotu, pecanje na plovak, malim petljasem. Kasnije, posle vojske, sam poceo se baviti lovom, koji me je opsedao gotovo 15 godina. Imam i sada puske ali mi je radije otici na reku i mirno bacati varalicu. Ne znam ni sam vise sto volim ribolov, ali ja to pripisujem trenutnim poslom kojim se bavim, jer je dosta napeto i stresno. Pa mi odlazak jednom nedeljno, da bacam varalicu, dodje kao neki vid praznjenja negativne energije, a upijanje svega pozitivnog tokom pecanja. Dal sam ja to umislio ili ko zna sta je u pitanju, ali posle ribolova, pa taman on bio najgori, ja sam posle veoma opusten, smiren. Eto to je to.