U Srbiji 24 opštine direktno izlaze na Dunav. Zbog loše infrastrukture, neuređenih obala, nedostatka marina i kvalitetnih pristaništa, njihov turistički potencijal malo je iskorišćen.


Raznolikost obala, gradova i istorijskih lokaliteta duž toka Dunava, čini tu reku izuzetno atraktivnom za odmor i krstarenje.
U Srbiji, 24 opštine direktno izlaze na Dunav.



Zbog loše infrastrukture, neuređenih obala, nedostatka marina i kvalitetnih pristaništa, njihov turistički potencijal malo je iskorišćen, a turisti uglavnom posećuju Novi Sad i Beograd.

Kada se ukrcate u luksuzni turistički brod, za nekoliko dana krstarenja od Beča do Beograda videćete pet država i četiri glavna grada i što je važno, posle pređenih 800 kilometara, nećete biti umorni od putovanja.

"Nema vožnje autobusom, ukrcate se, raspakujete svoje stvari i mirni ste. A vidite različite gradove, obale i kulture", rekla je menadžer broda "Rigen" Mirjana Pejin-Milutinović.

Kapetan Marin Picigoj, koji već 30 godina plovi Dunavom, kaže da je krstarenje turističkim brodovima veoma prijatno, ali i sigurno, ako se poštuje režim plovidbe i redovno prati vodostaj.

Picigoj ističe da se više plaši visokog vodostaja jer tada jedva prolazi ispod mostova.

U 2009. godini Dunavom je plovilo oko 5.000 teretnih i turističkih brodova i prevezeno je oko šest miliona putnika.

Od izvora do ušća dužina Dunava je 2.845 kilometara. Dunav protiče kroz i čini granicu u 10 evropskih država. U Srbiji Dunav je dugačak 588 kilometara i predstavlja najznačajniji turistički potencijal naše zemlje.

Međutim, malo je iskorišćen, tako da svakog dana Dunavom put Crnog mora otiču i stotine hiljada evra. Na svakom mestu gde brodovi i jahte pristanu prilika je za zaradu, ali na toku Dunava kroz Srbiju malo je kvalitetnih pristaništa i marina.

Planirana je izgradnja 56 marina, a dok se ne poboljša rečna infrastruktura turistima se nudi uglavnom gostoprimstvo i prirodne lepote.

"Vojvodina je veoma lepa. Posetili smo Frušku goru sa divnim vinogradima i manastirima, a probali smo i čuvena vina. Što se tiče pristaništa, posle renoviranja i modernizacije jedino beogradsko ispunjava najviše evropske standarde", rekao je Pol Torsen Jakobsen turista iz Danske.

Direktorka Pristaništa Beograd Miona Čanković istakla je da je prošle godine u Beograd uplovilo oko 400 turističkih brodova i 50.000 turista i dodala da se isti broj očekuje i ove godine.

U svim evropskim zemljama beleži se rast rečnog turizma, a koliko je Dunav kao Koridor 7 značajan pokazuje i činjenica da je Evropska unija pripremila Dunavsku strategiju. Ovaj dokument omogućiće i Srbiji da koristi sredstva iz evropskih fondova za razvoj infrastrukture na Dunavu.

U svim evropskim zemljama beleži se rast rečnog turizma, a koliko je Dunav kao Koridor 7 značajan pokazuje i činjenica da je Evropska unija pripremila Dunavsku strategiju. Ovaj dokument omogućiće i Srbiji da koristi sredstva iz evropskih fondova za razvoj infrastrukture na Dunavu.



Ovaj dio teksta je najzanimljiviji. Ratifikacijom SSP-a Srbiji se omogućuje dobivanje nepovratnih sredstava iz predpristupnih fondova. Radi se o velikom novcu , sada je na Vladi da osnuje tim stručnjaka koji će napraviti kvalitetne elaborate i troškovnike koji će im omogućiti povlačenje što više sredstava.

Upravo danas se dogovaraju oko toga, ministri država članica EU su predložili svojim parlamentima ratifikaciju SSP.
Mislim da pojedini projekti i timovi stručnjaka već postoje, nadam se da će sve to vrlo brzo zaživeti pa da se počne sa radom.

plovidba dunavom kroz srbiju po rečima kapetana na brodovima koji plove pod zastavama evropskih zemalja je crna rupa na 2,800 m dugačkom plovnom putu dunava. od SSP-a sporazuma , srbija nije ništa ispunila niti radi na tome: satelitsko obeležavanje toka dunava kroz srbiju nije ni u planu,  policijske stanice nisu osnovana, (osim u BGD) spasilačka služba nepostoji, vatrogasnih službi nema (osim u bgd) službe hitne pomoći nema (osim u letnjem periodu u bgd), lučke kapetanije nemaju plovilo za kontrolu brodova. marine koje se grade ne unosese na plovnu kartu evrope.
sve ovo rečeno i još bar tri puta više moglo bi da stane u par reči:
"stanje očajno i žalosno" stvarno smo crna rupa plovnog puta.   

pa i oni retki sa manjim plovilima koji pristanu u neku marinu kod nas mole po marini kante za gorivo u kojima treba da dovuku gorivo sa najbliže pumpe.ljudi se krste a mi
se pitamo što ih više ne prolazi našim prelepim dunavom  !

Ufff svasta bih imao da napisem na ovu temu, posebno sto sam prisustvovao pojedinim skupovima zemalja podunavskog regiona, ali kako da zaobidjem politiku .
U svakom slucaju zanimljiva tema, svaka cast.

ma ljudi ovo je srbija, tu sedis i cekas da prodje, ovde je zivot elementarna nepogoda!!